31
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by Astro_fun_times - April 16, 2024, 06:31:58 amSjajno Danijele. Da nam neko osvetla obraz. Ovi vizuelci se počeli da nas nadjačavaju🤣
Evo ga i prvi mesec slikan sa ZWO 533MC Pro.
Naciljao sam ga pa sam u Sharpcap-u snimao video.
Imam 3 snimka (80GB zauzimaju...)
Nisam je hladio, framerate je bio uzasan, padao je na 0.8 fps
Ali dobro.
Dugo se nisam bavio ovom vrstom fotografije.
Ovo je bila neka brza obrada od 3 klika.
Obradicu i ostali materijal pa cu videti sta cu dobiti
Moon 14.04.2024 by Miloš, on Flickr
Evo ga i prvi mesec slikan sa ZWO 533MC Pro.
Naciljao sam ga pa sam u Sharpcap-u snimao video.
Imam 3 snimka (80GB zauzimaju...)
Nisam je hladio, framerate je bio uzasan, padao je na 0.8 fps
Ali dobro.
Dugo se nisam bavio ovom vrstom fotografije.
Ovo je bila neka brza obrada od 3 klika.
Obradicu i ostali materijal pa cu videti sta cu dobiti
Moon 14.04.2024 by Miloš, on Flickr32
Astrofotografija / Re: Sunce
Last post by Astro_fun_times - April 16, 2024, 06:27:21 amHoce pasti neki Lunt sad kad je eklipsa prosla pa kad krene rasprodaja na americkom trzistu🤣
33
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by Astro_fun_times - April 16, 2024, 06:26:18 amSjajan izvestaj Pavle
34
Astrofotografija / Re: Sunce
Last post by Danijel - April 15, 2024, 11:55:47 pmDa, bio sam jedno vrijeme odsutan iz svijeta astronomije. Sada sam se vratio. 
Današnje Sunce.
Današnje Sunce.
35
Astrofotografija / Re: Wide field astrofotografij...
Last post by Yagodinac - April 15, 2024, 11:09:20 pm
36
Astrofotografija / Re: Sunce
Last post by mitja - April 15, 2024, 08:11:21 pmDugo te nije bilo Danijele... Slike su kao i uvek odlicne.
37
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by PavleR - April 15, 2024, 01:18:11 pmGalaksije u sazvezdju Coma Berenices - zapadna granica Virgo Cluster-a:
M 98 (spiralna galaksija)
M 99 - St. Catherine's Wheel (spiralna galaksija)
NGC 4298 i NGC 4302 (blizak par spiralnih galaksija)
Mapa lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53655565553/in/dateposted-public/
M 98 (spiralna galaksija)
M 99 - St. Catherine's Wheel (spiralna galaksija)
NGC 4298 i NGC 4302 (blizak par spiralnih galaksija)
U danasnjem postu bavicu se galaksijama koje predstavljau zapadni kraj Virgo Cluster-a. U jednom od prethodnih postova opisao sam ulaz u Cluster sa severa - galaksije M85 i M100. Od njih, Virgo Cluster se skoro iskljucivo siri na istok. Medjitim, samo oko 2º jugozapadno od M85 i M100 nalaze se galaksije koje predstavljaju zapadnu granicu jata, a tri nalepse medju njema su tema danasnjeg izvestaja. Ako je sever jata centriran oko zvezde 11 Comae Berenices, moze se reci da je zapadno sidriste Cluster-a zvezda 6 Comae Berenices. Upravo ta zvezda bice polazna tacka za pronalazenje sve tri danasnje mete.
Lociranje: U prethodnom postu opisao sam kako doci do galaksije M100. Ugrubo jugozapadno od nje u traziocu ce se istaci lanac od tri sjajne zvezde - najzapadnija i najsvetlija od njih je nasa zvezda lokator - 6 Coma Berenices magnitude 5.
Pre nego sto krenem na opis pojedinacnih meta hteo bih da istaknem da je najlaksij nacin lociranja pojedinacnih galaksija u Virgo Cluster-u organizovan star-hopp od galaksije do galaksije. Cak i ako nam treba neka galaksija u samom centru Cluster-a, najbolje je krenuti od jednog kraja jata. Ko se bavio Virgo Clusterom zna koliko je guzva unutra i da ako cak i uspemo direkrno da se dogegamo do mesta neke od centralnih galaksija jata tesko da cemo znati koja je koja jer ce vidno polje okulara biti prepljavljeno vise ili manje svetlim mrljama. Blago receno - u sredistu jata je haos. Stoga je najbolje skakutati od krajnjih galaksija do centralnih i voditi racuna da u svakom tenutku znamo kod kog objekta se nalazimo.
M 98
Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.2 i prividne velicine 9.8'x2.8'.
M 98 jedan je od najbledjih objekata u Messier katalogu. Ova galaksija ima srece sto je na nasu liniju pogleda okrenuta u edge-on orijentaciji koja koncentrise sjaj galaksije na jako malu povrsinu. To drasticno povecacva kontrast objetka, ali u slucaju M98 ne pomaze da objekat pokaze neke katakteristike koje bi se mogle nazvati detaljima. Svaka cast Messier-u sto je uspeo da sa svojim teleskopom uoci ovu bledu i bezlicnu galaksiju.
Iako nama deluje bledo i neugledno, ova galaksija je dom ogromnom broju zvezda. Cak trillion zvezda obitava unutar granica ovog objekta, sto M 98 cini jednom od ''najnastanjenijih'' galaksija na nocnom nebu.
Lociranje: Nalazi se ja jugozapadne strane zvezde 6 Comae Berenices i od nje je udaljena samo 38'. Najbolje je naci je okularski. Nacentriramo 6 Com u trazilac, pogledamo je kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu tek malo na zapad i u sa severoistoka ce u vidno polje uci bled i izduzen sjaj M98.
Opservacija: Ova galaksija jedan je od najbezlicnijih posmatranja Messier objekata. Sav trud oko nje, vreme i tehnike posmatranja obicno se na kraju svedu na isti utisak kao i sa samog pocetka osmatranja - izrazito izduzena galaksija, vretenaste strukture, sa jasno uocljivim jezgrom. I to je manje-vise to.
Objekat je izuzetno bled i zbog toga nepovoljno reaguje na povecanje uvecanja. Stoga svaki pokusaj izvlacenja detalja iz galaksije biva osudjen na propast zbog znatnog smanjenog sjaja galaksije pri prelasku na veca uvecanja. U sustini, rec je o jako izduzenoj galaksiji, po mojoj proceni 4x duzoj nego sto je siroka. U noci kada sam pravio detaljan izvestaj o ovom objektu meni se pokazala sa duzom osom usmerenom od 8h ka 2h. Galaksiju karakterise jasno izrazeno i malo jezgo, ali centralni nukleus jezgra nisam uspeo da osmotrim, a pitanje je i da li je on uopste vizuelno osmotriv. Jezgro je jako malo u odnosu na ostatak galaksije ali je jasno izrazeno kao lopta u sredistu vretena. Povrsinski sjaj galaksije je mali i ona ne pokazuje varijacije u sjaju preko svog lica. Medjitim, da ne bude da je galaksija bez detalja, taj sjaj preko posvrsine galaksije je razlicit na dva kraja objekta. Sjaj dela galaksije levo od jezgra je za nijansu veci nego kod desnog, a sam levi deo deluje za nijansu deblje od desnog.
Najbolji kontrast pri osmatranju ostvario sam uvecanjima od 106x i 137x. Zbog svog bledog sjaja i sasvim fine velicine galaksija zahteva malo vecu izlaznu pupilu, pa sam je posmatrao na manjim uvecanjim od uobicajenih.
M 99 - St. Catherine's Wheel
Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 9.9 i prividne velicine 5.4'x4.7'.
E, ovo je sasvim druga prica od M98. I po sjaju, a pre svega u detaljima. M 99 je jos jedna grand-design galaksija okrenuta ka nama u face-on orijentaciji - znaci jos jedna od galaksija tipa: ''imam puno da ti pokazem al moras mnogo da se potrudis''. Medjutim, za razliku od grand-design gaklaksije M 100 kod koje su se spiralne ruke ''meskoljile'' usadjene u halo, M 99 ima jednu veliku spiralnu ruku koja je potpuno odvojena od tela galaksije i stoga je uocavanje spiralne strukture u njoj lakse i uzbudljivije. Ono sto je za tu spiralnu ruku karakteristicno je da je puna H II regija, sto joj povecava sjaj i pomaze da se istakne u odnosu na ostatak galaksije.
Iako u okularu deluje neuporedivo raskosnije od M 98, M99 je puko ''predgradje'' u odnosu na prethodnu metu. U njoj je svoj dom naslo ''samo'' 150 milijardi zvezda, sto je vise nego 6x manje u odnosu na ''velegrad'' M 98.
Lociranje: Nalazi se sa suprotne zvezde 6 Coma Berenices od M 98 i od zvezde je udaljena 50'. U trazilac nacentriramo 6 Com i pogledamo kroz okular malog uvecanja. Pomerimo 6 Com na istocni kraj vidnog polja i u pogled ce nepogresivo uci sjaj galaksije M99.
Opservacija: Prvo sto ce se uociti je da galaksija ima dve svetle zvezde pored sebe, jednu jugozapadno a drugu istocno. Zvezde sijaju magntudama 6.5 i 8, dakle poprilicno sjajno. Galaksija sa njima gradi tupougli trougao, sa galaksijom u temenu trougla. Zvezde su od galaksije udaljene oko 10' i 15', sto znaci da ce na vecim uvecanjima biti moguce izbaciti ih iz vidnog polja ako nam smetaju. Mani su licno smetale ali, smetale ili ne, zvezde i galaksija cine formaciju ugodnu za oci.
Galaksija dobro reaguje na duzinu posmatranja - sto se duze gleda to bolje izgleda. Galaksija deluje srednje svetlo ali se jasno uocava i istice. U pocetku dominantan prikaz bice svetla ovalna izmaglica sa relativno malim i srednje svetlim jezgrom, i malo ''cudnom'' i prosirenom severnom stranom. Jezgro je velicine oko cetvrtine precnika galaksije, jasno je istice ali nije ni pribliznog sjaja koji bi dominantno nadsijao ostatak objekta. Jezgro je uniformnog sjaja i bez centralne kondenzacije u vidu tackastog nukeusa. Ono sto mi je bio dominantan utisak kod jezgra je njegov amorfan oblik. Nisam uspeo da mu dam nikakvu geometrijsku interpretaciju, delovalo mi je kao nekakva ''ameba''. Na mestu granice izmezdju jezgra i hala sjaj galaksije naglo ubledi, bez postepenog smanjnja sjaja kao kod mnogih galaksija.
Medjutim, posle malo duzeg sedenja za okularom i koriscenja perifernog vida glavna karakteristika galaksije dolazi do izrazaja i lakse nego sto sam ovekivao. U pitanju je velika i debela spiralna ruka jasno odvojena od glavnog tela galaksije. Ruka polazi iz zapadnog dela galaksije i odmah po izlasku iz jezgra pocinje obrtanje oko tela galaksije suprotno od smera kazalje na satu. Pri tome pravi luk od nekih 150⁰. Dakle, odmah pri izlasku iz zapadne strane jezgra ruka skrece na sever, uvija se oko galaksije po celoj severnoj strani i zavrsava sa istocne strane objekta. Ruka je poprilino ''debela'' i u pocetku se vidi kao zadebljanje hala galaksije na njegovoj severnoj strani. Tada dolazi do izrazajaj strpljenje i vestina osmatranja. Samo zadebljanje je lako uociti ali jasno izdvojiti spiralnu ruku je malo duzi i zamorniji proces. Malo sam kombinovao uvecanja dok nisam dosao do najboljeg kontrasta koji je kod mene dalo uvecanje od 137x. Na tom uvecanju jasno sam prvi put uspeo da izdvojim spiralnu ruku od ostatka objekta. Sama ruka je neujednacene sirine, gde je po izlasku iz jezgra tanka da bi se posle nekih predjenih 90º naglo prosirila i nastavila da se postepeno siri do samog kraja. Ruka deluje difuzno i nema nikakve jasne granice, sto je i normalno za objekte koji se osmatraju perifernim vidom. Sama galaksija pri krajevima deluje mekano i bez ostrine, sa pamucastim ivicama.
Ovaj opis rezultat je najboljeg osmatranja ovog objekta kojeg sam izvsio - a bilo ih je mnogo. Osmatranje spiralne strukture jako pati od losih vremenskih uslova, loseg seeinga i prisustva bilo kavih slojeva oblacnosti. Galaksiju sam posmatrao vise puta i pogled se drasticno razlikovao - mozda i najvise od svih galaksija unutar Virgo Clustera (samo mozda M61 moze da toliko pokaze i toliko sakrije u zavisnosti od uslova posmatranja). M 99 sam ponovo posmatrao pre desetak noci pa ponovo pre dve noci i pogled je bio razocaravajuc. Jedne noci los seeing a druge jedva prisutna tanka oblacnost. Pri takvim uslovima ne da se spirala nije videla nego je i sama galaksija delovala bledo, malo i neugledno.
Na kraju, kada se osmatranje u celosti zavrsi, menja se i percepcija oblika galaksije. Naime, prisustvo siroke i izmestene spiralne ruke menja pocetni utisak o ovalnosti objekta u neki amorfan, nesimeticni oblik. Na kraju mi je cak i jezgro delovalo izmesteno iz centra objekta jer je ulazak spirale u pogled poprilicno prosirio galaksiju sa svoje severne strane.
M99 smatram za jedno izuzetno posmatranje. Razlog za to nije ni sjaj ni velicina objekta vec relativna lakoca sa kojom sam uspeo da uocim severnu spiralnu ruku. Kad kazem lako ne mislim i brzo. Medjutim, sad kada pogledam audio snimak koji sam napravio prilikom posmatranja vide sam da mi je trebalo 8 minuta za okularom da jasno razvojim spiralu, sto je za ogromnu vecinu galaksija smesno malo vreme. Sto se tice uvecanja, ona za ovaj objekat ne smeju biti prevelika. Galaksija ima pristojnu magnitudu ali u praksi sija osrednjim sjajem. Ako se ide na uvecanja +200x gubitak sjaja ostaje prevelika zrtva za dobitak na kontrastu. Ja sam se igrao sa uvecanjima dok nisam nasao najbolju kombinaciju gubitka sjaja i povecanja kontrasta a to je bilo 137x. I uvecanju 176x pogled je bio sasvim dobar, ali nista ispod 137x i iznad 176x nije dalo dobre rezultate.
NGC 4298 i NGC 4302
Blizak par spiralnih galaksija, magnitude oko 12.5.
Sto se tice magnituda ovih objekata u izvorima sam nailazio na podatke koji se znatno razlikuju, od 11.3 do 13.5. Neki najcesci podatak je da obe galaksije sijajau magnitudom oko 12.5, mada sam za NGC 4302 nailazio i 13.6. Iz prackicnog posmatranja mogu da ''tvrdim'' da podaci koje daje Stellarium o magnitudama oko 11.3 i 11.6 verovatno nisu tacni jer se galaksije jedva vide cak i perifernim vidom.
Ono sto je ''egzoticno'' kod ovih galaksija je njihova bliskost. Kad kazem bliskost mislim na bas bliskost - sa jezgrima na rastojanju od samo 2.5' galaksije se skoro dodiruju. Takodje, razlicitost oblika dodatno ddodaje na zanimljivost opservacije: NGC 4298 je klasicna edge-on galaksija i sa prividnim dimenzijama 3.3'x1.2' veca je galaksija para. NGC 4302 je mnogo manje iskosena i pokazuje se ovalno. Sa prividnim dimenzijama 2.8'x0.8' predstavlja manji galaksiju u paru. Naravno, ovo su nominalne kataloske vrednosti velicine - u okularu svi objekti, pa i ova dva, deluju daleko manje.
Smatra se da ove dve galaksije fizicki intereaguju. I fizicko rastojanje izmedju njih je malo (svega 36.000 ly), a na astrofotografijama se vidi kako je veca galaksija izoblicila manju u asimetricni oblik.
Lociranje: Nalazi se samo 40' severoistocno od M99 i najbolje je naci ih okularski. Pogledamo M99 okularem malog uvecanja, stavimo je na severoistocni kraj vidnog polja u sa jugozapadne strane u pogled ce uci podrucje u kome se nalaze galaksije. Sami objekti uocice se perifernim vidom.
Opservacija: Ovaj galakticki par je izuzetno tesko osmatranje, Samo uocavanje galaksije izvrsio sam perifernim vidom. Medjutim, kvalitet osmatranja je bio jako los. Pogled na objekte je nestabilan, galaksije cas iskacu cas uskacu u pogled perifernog vida i nikako nisam uspeo da stabilizujem ''sliku''. Ne znam zasto je to tako, uspevao sam ranije da stabilizujem i galaksije magnitude 13, ali ove dve nikako. Da li je zbog niskog polozaja na nebu i prisustva turbulencija atmosfere ili losem kvalitetu mog perifernog pogleda ne znam. Uglavnom, galaksije se pojavljuju i gube u pogledu, i to veoma bledo i na granici vidljivosti.
U intervalima dobre slike pogled zaista jeste lep. Ne zbog sjaja i velicine objekata, vec zbog bliskosti i oblika. Sa desne strane se vidi se jedna veca izduzena bleda fleka sa usmerenjem od 7h ka 1h - NGC 4298. Levo od nje, otprilike i nivou sredine vece galaksije, javlja se mala okrugla flekica - NGC 4302. Galaksije ne sijaju sjajem izazvanim svetloscu jezgra, vec kao uniformno zasvetljanje u odnosu na okruzujuce nebo. Nikakvi detalji, pa cak ni srediste galaksije, nisu se dali primetiti. Galaksije se nalaze na izuzetno bliskom rastojanju, i imao sam osecaj da kada bi uspeo da galaksije vidim u boljem pogledu da bi se mozda i dodirivale.
Lociranje: U prethodnom postu opisao sam kako doci do galaksije M100. Ugrubo jugozapadno od nje u traziocu ce se istaci lanac od tri sjajne zvezde - najzapadnija i najsvetlija od njih je nasa zvezda lokator - 6 Coma Berenices magnitude 5.
Pre nego sto krenem na opis pojedinacnih meta hteo bih da istaknem da je najlaksij nacin lociranja pojedinacnih galaksija u Virgo Cluster-u organizovan star-hopp od galaksije do galaksije. Cak i ako nam treba neka galaksija u samom centru Cluster-a, najbolje je krenuti od jednog kraja jata. Ko se bavio Virgo Clusterom zna koliko je guzva unutra i da ako cak i uspemo direkrno da se dogegamo do mesta neke od centralnih galaksija jata tesko da cemo znati koja je koja jer ce vidno polje okulara biti prepljavljeno vise ili manje svetlim mrljama. Blago receno - u sredistu jata je haos. Stoga je najbolje skakutati od krajnjih galaksija do centralnih i voditi racuna da u svakom tenutku znamo kod kog objekta se nalazimo.
M 98
Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.2 i prividne velicine 9.8'x2.8'.
M 98 jedan je od najbledjih objekata u Messier katalogu. Ova galaksija ima srece sto je na nasu liniju pogleda okrenuta u edge-on orijentaciji koja koncentrise sjaj galaksije na jako malu povrsinu. To drasticno povecacva kontrast objetka, ali u slucaju M98 ne pomaze da objekat pokaze neke katakteristike koje bi se mogle nazvati detaljima. Svaka cast Messier-u sto je uspeo da sa svojim teleskopom uoci ovu bledu i bezlicnu galaksiju.
Iako nama deluje bledo i neugledno, ova galaksija je dom ogromnom broju zvezda. Cak trillion zvezda obitava unutar granica ovog objekta, sto M 98 cini jednom od ''najnastanjenijih'' galaksija na nocnom nebu.
Lociranje: Nalazi se ja jugozapadne strane zvezde 6 Comae Berenices i od nje je udaljena samo 38'. Najbolje je naci je okularski. Nacentriramo 6 Com u trazilac, pogledamo je kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu tek malo na zapad i u sa severoistoka ce u vidno polje uci bled i izduzen sjaj M98.
Opservacija: Ova galaksija jedan je od najbezlicnijih posmatranja Messier objekata. Sav trud oko nje, vreme i tehnike posmatranja obicno se na kraju svedu na isti utisak kao i sa samog pocetka osmatranja - izrazito izduzena galaksija, vretenaste strukture, sa jasno uocljivim jezgrom. I to je manje-vise to.
Objekat je izuzetno bled i zbog toga nepovoljno reaguje na povecanje uvecanja. Stoga svaki pokusaj izvlacenja detalja iz galaksije biva osudjen na propast zbog znatnog smanjenog sjaja galaksije pri prelasku na veca uvecanja. U sustini, rec je o jako izduzenoj galaksiji, po mojoj proceni 4x duzoj nego sto je siroka. U noci kada sam pravio detaljan izvestaj o ovom objektu meni se pokazala sa duzom osom usmerenom od 8h ka 2h. Galaksiju karakterise jasno izrazeno i malo jezgo, ali centralni nukleus jezgra nisam uspeo da osmotrim, a pitanje je i da li je on uopste vizuelno osmotriv. Jezgro je jako malo u odnosu na ostatak galaksije ali je jasno izrazeno kao lopta u sredistu vretena. Povrsinski sjaj galaksije je mali i ona ne pokazuje varijacije u sjaju preko svog lica. Medjitim, da ne bude da je galaksija bez detalja, taj sjaj preko posvrsine galaksije je razlicit na dva kraja objekta. Sjaj dela galaksije levo od jezgra je za nijansu veci nego kod desnog, a sam levi deo deluje za nijansu deblje od desnog.
Najbolji kontrast pri osmatranju ostvario sam uvecanjima od 106x i 137x. Zbog svog bledog sjaja i sasvim fine velicine galaksija zahteva malo vecu izlaznu pupilu, pa sam je posmatrao na manjim uvecanjim od uobicajenih.
M 99 - St. Catherine's Wheel
Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 9.9 i prividne velicine 5.4'x4.7'.
E, ovo je sasvim druga prica od M98. I po sjaju, a pre svega u detaljima. M 99 je jos jedna grand-design galaksija okrenuta ka nama u face-on orijentaciji - znaci jos jedna od galaksija tipa: ''imam puno da ti pokazem al moras mnogo da se potrudis''. Medjutim, za razliku od grand-design gaklaksije M 100 kod koje su se spiralne ruke ''meskoljile'' usadjene u halo, M 99 ima jednu veliku spiralnu ruku koja je potpuno odvojena od tela galaksije i stoga je uocavanje spiralne strukture u njoj lakse i uzbudljivije. Ono sto je za tu spiralnu ruku karakteristicno je da je puna H II regija, sto joj povecava sjaj i pomaze da se istakne u odnosu na ostatak galaksije.
Iako u okularu deluje neuporedivo raskosnije od M 98, M99 je puko ''predgradje'' u odnosu na prethodnu metu. U njoj je svoj dom naslo ''samo'' 150 milijardi zvezda, sto je vise nego 6x manje u odnosu na ''velegrad'' M 98.
Lociranje: Nalazi se sa suprotne zvezde 6 Coma Berenices od M 98 i od zvezde je udaljena 50'. U trazilac nacentriramo 6 Com i pogledamo kroz okular malog uvecanja. Pomerimo 6 Com na istocni kraj vidnog polja i u pogled ce nepogresivo uci sjaj galaksije M99.
Opservacija: Prvo sto ce se uociti je da galaksija ima dve svetle zvezde pored sebe, jednu jugozapadno a drugu istocno. Zvezde sijaju magntudama 6.5 i 8, dakle poprilicno sjajno. Galaksija sa njima gradi tupougli trougao, sa galaksijom u temenu trougla. Zvezde su od galaksije udaljene oko 10' i 15', sto znaci da ce na vecim uvecanjima biti moguce izbaciti ih iz vidnog polja ako nam smetaju. Mani su licno smetale ali, smetale ili ne, zvezde i galaksija cine formaciju ugodnu za oci.
Galaksija dobro reaguje na duzinu posmatranja - sto se duze gleda to bolje izgleda. Galaksija deluje srednje svetlo ali se jasno uocava i istice. U pocetku dominantan prikaz bice svetla ovalna izmaglica sa relativno malim i srednje svetlim jezgrom, i malo ''cudnom'' i prosirenom severnom stranom. Jezgro je velicine oko cetvrtine precnika galaksije, jasno je istice ali nije ni pribliznog sjaja koji bi dominantno nadsijao ostatak objekta. Jezgro je uniformnog sjaja i bez centralne kondenzacije u vidu tackastog nukeusa. Ono sto mi je bio dominantan utisak kod jezgra je njegov amorfan oblik. Nisam uspeo da mu dam nikakvu geometrijsku interpretaciju, delovalo mi je kao nekakva ''ameba''. Na mestu granice izmezdju jezgra i hala sjaj galaksije naglo ubledi, bez postepenog smanjnja sjaja kao kod mnogih galaksija.
Medjutim, posle malo duzeg sedenja za okularom i koriscenja perifernog vida glavna karakteristika galaksije dolazi do izrazaja i lakse nego sto sam ovekivao. U pitanju je velika i debela spiralna ruka jasno odvojena od glavnog tela galaksije. Ruka polazi iz zapadnog dela galaksije i odmah po izlasku iz jezgra pocinje obrtanje oko tela galaksije suprotno od smera kazalje na satu. Pri tome pravi luk od nekih 150⁰. Dakle, odmah pri izlasku iz zapadne strane jezgra ruka skrece na sever, uvija se oko galaksije po celoj severnoj strani i zavrsava sa istocne strane objekta. Ruka je poprilino ''debela'' i u pocetku se vidi kao zadebljanje hala galaksije na njegovoj severnoj strani. Tada dolazi do izrazajaj strpljenje i vestina osmatranja. Samo zadebljanje je lako uociti ali jasno izdvojiti spiralnu ruku je malo duzi i zamorniji proces. Malo sam kombinovao uvecanja dok nisam dosao do najboljeg kontrasta koji je kod mene dalo uvecanje od 137x. Na tom uvecanju jasno sam prvi put uspeo da izdvojim spiralnu ruku od ostatka objekta. Sama ruka je neujednacene sirine, gde je po izlasku iz jezgra tanka da bi se posle nekih predjenih 90º naglo prosirila i nastavila da se postepeno siri do samog kraja. Ruka deluje difuzno i nema nikakve jasne granice, sto je i normalno za objekte koji se osmatraju perifernim vidom. Sama galaksija pri krajevima deluje mekano i bez ostrine, sa pamucastim ivicama.
Ovaj opis rezultat je najboljeg osmatranja ovog objekta kojeg sam izvsio - a bilo ih je mnogo. Osmatranje spiralne strukture jako pati od losih vremenskih uslova, loseg seeinga i prisustva bilo kavih slojeva oblacnosti. Galaksiju sam posmatrao vise puta i pogled se drasticno razlikovao - mozda i najvise od svih galaksija unutar Virgo Clustera (samo mozda M61 moze da toliko pokaze i toliko sakrije u zavisnosti od uslova posmatranja). M 99 sam ponovo posmatrao pre desetak noci pa ponovo pre dve noci i pogled je bio razocaravajuc. Jedne noci los seeing a druge jedva prisutna tanka oblacnost. Pri takvim uslovima ne da se spirala nije videla nego je i sama galaksija delovala bledo, malo i neugledno.
Na kraju, kada se osmatranje u celosti zavrsi, menja se i percepcija oblika galaksije. Naime, prisustvo siroke i izmestene spiralne ruke menja pocetni utisak o ovalnosti objekta u neki amorfan, nesimeticni oblik. Na kraju mi je cak i jezgro delovalo izmesteno iz centra objekta jer je ulazak spirale u pogled poprilicno prosirio galaksiju sa svoje severne strane.
M99 smatram za jedno izuzetno posmatranje. Razlog za to nije ni sjaj ni velicina objekta vec relativna lakoca sa kojom sam uspeo da uocim severnu spiralnu ruku. Kad kazem lako ne mislim i brzo. Medjutim, sad kada pogledam audio snimak koji sam napravio prilikom posmatranja vide sam da mi je trebalo 8 minuta za okularom da jasno razvojim spiralu, sto je za ogromnu vecinu galaksija smesno malo vreme. Sto se tice uvecanja, ona za ovaj objekat ne smeju biti prevelika. Galaksija ima pristojnu magnitudu ali u praksi sija osrednjim sjajem. Ako se ide na uvecanja +200x gubitak sjaja ostaje prevelika zrtva za dobitak na kontrastu. Ja sam se igrao sa uvecanjima dok nisam nasao najbolju kombinaciju gubitka sjaja i povecanja kontrasta a to je bilo 137x. I uvecanju 176x pogled je bio sasvim dobar, ali nista ispod 137x i iznad 176x nije dalo dobre rezultate.
NGC 4298 i NGC 4302
Blizak par spiralnih galaksija, magnitude oko 12.5.
Sto se tice magnituda ovih objekata u izvorima sam nailazio na podatke koji se znatno razlikuju, od 11.3 do 13.5. Neki najcesci podatak je da obe galaksije sijajau magnitudom oko 12.5, mada sam za NGC 4302 nailazio i 13.6. Iz prackicnog posmatranja mogu da ''tvrdim'' da podaci koje daje Stellarium o magnitudama oko 11.3 i 11.6 verovatno nisu tacni jer se galaksije jedva vide cak i perifernim vidom.
Ono sto je ''egzoticno'' kod ovih galaksija je njihova bliskost. Kad kazem bliskost mislim na bas bliskost - sa jezgrima na rastojanju od samo 2.5' galaksije se skoro dodiruju. Takodje, razlicitost oblika dodatno ddodaje na zanimljivost opservacije: NGC 4298 je klasicna edge-on galaksija i sa prividnim dimenzijama 3.3'x1.2' veca je galaksija para. NGC 4302 je mnogo manje iskosena i pokazuje se ovalno. Sa prividnim dimenzijama 2.8'x0.8' predstavlja manji galaksiju u paru. Naravno, ovo su nominalne kataloske vrednosti velicine - u okularu svi objekti, pa i ova dva, deluju daleko manje.
Smatra se da ove dve galaksije fizicki intereaguju. I fizicko rastojanje izmedju njih je malo (svega 36.000 ly), a na astrofotografijama se vidi kako je veca galaksija izoblicila manju u asimetricni oblik.
Lociranje: Nalazi se samo 40' severoistocno od M99 i najbolje je naci ih okularski. Pogledamo M99 okularem malog uvecanja, stavimo je na severoistocni kraj vidnog polja u sa jugozapadne strane u pogled ce uci podrucje u kome se nalaze galaksije. Sami objekti uocice se perifernim vidom.
Opservacija: Ovaj galakticki par je izuzetno tesko osmatranje, Samo uocavanje galaksije izvrsio sam perifernim vidom. Medjutim, kvalitet osmatranja je bio jako los. Pogled na objekte je nestabilan, galaksije cas iskacu cas uskacu u pogled perifernog vida i nikako nisam uspeo da stabilizujem ''sliku''. Ne znam zasto je to tako, uspevao sam ranije da stabilizujem i galaksije magnitude 13, ali ove dve nikako. Da li je zbog niskog polozaja na nebu i prisustva turbulencija atmosfere ili losem kvalitetu mog perifernog pogleda ne znam. Uglavnom, galaksije se pojavljuju i gube u pogledu, i to veoma bledo i na granici vidljivosti.
U intervalima dobre slike pogled zaista jeste lep. Ne zbog sjaja i velicine objekata, vec zbog bliskosti i oblika. Sa desne strane se vidi se jedna veca izduzena bleda fleka sa usmerenjem od 7h ka 1h - NGC 4298. Levo od nje, otprilike i nivou sredine vece galaksije, javlja se mala okrugla flekica - NGC 4302. Galaksije ne sijaju sjajem izazvanim svetloscu jezgra, vec kao uniformno zasvetljanje u odnosu na okruzujuce nebo. Nikakvi detalji, pa cak ni srediste galaksije, nisu se dali primetiti. Galaksije se nalaze na izuzetno bliskom rastojanju, i imao sam osecaj da kada bi uspeo da galaksije vidim u boljem pogledu da bi se mozda i dodirivale.
Mapa lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53655565553/in/dateposted-public/
38
AstroBerza / Re: Prodaje se ZWO ASI 1600MM ...
Last post by Maki - April 15, 2024, 12:32:02 pmNova cena 550 evra.
39
AstroBerza / Re: Geoptik torba za refraktor...
Last post by Maki - April 15, 2024, 12:31:28 pmProdato, može lock.
40
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by Danijel - April 15, 2024, 01:48:19 amI malo južnog dijela Mjeseca. 
