81
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by Astro_fun_times - April 09, 2024, 02:35:54 amOdlican izvestaj Pavle. messier 74 je super meta za slikanje ali i za posmatranje.
Sad smo je lovili na maratonu mada na ovom vidu posmatranja, nema se vremena da se posveti jednoj meti već čim nadješ jednu, "trčiš" na sledeću.
Vecina ti galaksija je veoma slabo, bar sa Letenke. Tvoje nebo je puno bolje ali i ti se meti posvetis pa onda vise detalja "iskoči"
Pohvale jos jednom.
Sad smo je lovili na maratonu mada na ovom vidu posmatranja, nema se vremena da se posveti jednoj meti već čim nadješ jednu, "trčiš" na sledeću.
Vecina ti galaksija je veoma slabo, bar sa Letenke. Tvoje nebo je puno bolje ali i ti se meti posvetis pa onda vise detalja "iskoči"
Pohvale jos jednom.
82
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by PavleR - April 09, 2024, 02:25:03 amGalaksije u sazvezdju Coma Berenices: - Deo 1
M64 - Black Eye Galaxy (spiralna galaksija)
NGC 4725 (spiralna galaksija)
Abell 1656 - Coma Galaxy Cluster (galakticko jato):
- NGC 4889 - Caldwell 35 (elipticna galakijsa)
- NGC 4874 (elipticna galaksija)
Nekako mi je zao sto cu sva tri danasnja objekta staviti u jedan post. Mislim da o svakom pojedinacno moze da se napise ceo post jer svi objekti to zasluzuju. Nekako ispadne da ce Abell 1656 ostati u senci M64, a meni je osmatranje tog galaktickog jata jedan od najjacih utisaka u svojoj osmatrakoj ''karijeri''. Sa druge strane ovaj post ce imati sve, od ekstremno svete galaksije pune detalja do najudaljenijih i najvecih objekata vidljivih amatertskim teleskopima. Inace, post koji sam napisao bio je predugacak da bi ga forum ''prihvatio'' pa sam ga podelio u dva dela.
M64 - Black Eye Galaxy
Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 8.52 i prividne velicine 10.7'x5.1'.
M64 je jedna od najznamenitijih galaksija na nocnom nebu. Sa magntudom 8.52, M64 spada u jednu od najsvetlijih galaksija. Medjutim, ono po cemu je M64 unikatna je cudan polozaj jedne od njenih traka prasine, po cemu je galaksija i dobila ime. Naime, M64 spada u tzv. prasinaste galaksije, tj. galaksije koje imaju izrazene i velike trake prasine. U tome M64 nije usamljena, postoji jos nekoliko galaksija na nocnom nebu kod kojih su trake prasine najzanimljiviji posmatracki segment - M 104 Sombrero Galaxy i NGC 4565 Needle Galaxy. Medjutim, obe ove galaksije stoje u edge-on polozaju na nasu liniju pogleda i mi vidimo njihove trake prasine kako presecaju jezgro. M64 je ''drugacija zivotinja'' : galaksija je nagnuta pod uglom od 60º u odnosu na nasu liniju pogleda, i mi vidimo trake prasine kako se uvijaju oko jezgra a ne kako ga seku. Stavise, raspored prasinastih traka kod M64 je veoma cudan. Dok se kod skoro svih prasinastih galaksija trake prasine nalaze sa spoljne strane galaksije, M64 ima trake koje kruze oko jezgra sa unutrasnje strane. Samo ime galaksija je dobila po jednoj ''izmestenoj'' i izuzetno tamnoj traci prasine koja se uvija bukvalno odmah ispod jezgra. Stoga, gledano teleskopom, jezgro izgleda kao oko koje ima ''crni podocnjak'' ili ''masnicu'' spod sebe, odakle je i doslo ime galakije - Black Eye Galaxy.
Lociranje: Galaksija je vidljiva u traziocu - toliko o njenom sjaju !!! Sam star-hopp je lagan jer u sazvezdju Coma Berenices ima taman svetlih zvezda koliko treba za lagane star-hoppove (ni premalo ni previse).
- Krenuo sam od zvezde Diadema (𝞪 Comae Berenices) magnitude 4.3 u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Od nje sam uradio sledeci hopp: Dimadema - 36 Com - 35 Com. Pravci i rastojanja detaljno su dati u mapi na kraju posta.
- Kada dodjete do 35 Comae Berenices, zastanite malo i uzivajte u ovom lepom binarnom sistemu: zuto-narandzasti svetli primar i jako bledi tackasti sekundar.
- 35 Com gradi jednakokraki trougao sa dve zvezde levo od sebe, gde je sama 35 Com teme osnovice. Nacentriramo trazilac negde na pola osnovice i galaksija ce nepogresivo zasijati u samom traziocu.
Opservacija: Galaksija izgleda fantasticno. Predivno. I na malom uvecanju videce se da galaksija sija ekstremno svetlo i da sadrzi malo i svetlo uzareno jezgro. Medjutim, to je daleko od onoga sto moze da se osmotri kod M64. Za osmatranje ''crnog oka'' i spiralne strukture potrebno je otici na veca, dosta veca uvecanja.
Sto se tice osnovnih karakteristika objekta, galaksija se u okularu javlja izrazito veliko i svetlo. Oblik galaksije je jasno ovalan, sa duzom osom u smeru od istoka ka zapadu ili od severoistoka ka jugozapadu, u zavisnosti u koje doba noci je posmatramo. Centralna regija galaksije je izuzetno svetla, okrugla i relativno mala u odnosu na okruzujuci halo. Halo je ogroman i ovalan, i iregularno se spaja sa okruzujucim nebom, bez ostrih ivica. Medjutim, ono sto ovu galaksiju karakterise je bas veliki sjaj hala. Halo jeste bledji od jezgra, ali ne puno kao sto je to slucaj kod velike vecine galaksija. Sam visok sjaj hala je i razlog zbog koga M64 deluje tako veliko i svetlo. Sama cinjenica da se objekat vidi u traziocu dovoljno govori o izuzetno visokom sveobuhvatnom sjaju objekta. Taj visok sjaj galaksije u isto vreme i pravi problem pri uocavanju detalja. Da bi se uocili detalji potrebno je povecati kontrast i umanjiti sjaj objekta sto se postize prelaskom na velika uvecanja.
M64 posmatrao sam nekoliko puta, i mogu da kazem da osmatranje tamne trake prasine uopste nije tako tesko. Dve stvari su bitne kod nje, a to su dobar seeing i dobar okular velikog uvecanja. Naime, M64 ima detalj u sebi koji je cini unikatnom i to je vec vise puta pomenuti ''podocnjak''. Medjutim, da bi se tako taman detalj izdvojio iz opsteg sjaja galaksije taj sjaj se mora umanjiti. U suprotnom, sjaj objekta se raspe preko male tamne trake presine i ugusi je svojom svetloscu. Za svetle objekte koji imaju detalje mora se povecati kontrast a smanjiti sjaj, i to se postize prelaskom na velika uvecanja. Spiralnu strukturu galaksije je teze uociti ali ni to nije nemoguce ako se sve kockice posloze.
Sada cu preci na najzanimljiviji deo, a to je osmatranje tamne trake prasine odmah ispod jezgra i na opis spiralne strukture galaksije. Iz iskustva sam zakljucio da prikaz ''podocnjaka'' ekstremno reaguje na kvalitet osmatracke noci, te da ide od nevidjivog do lakog za opaziti. Ako su uslovi posmatranja dobri, ''podocnjak'' ce se prikazati cak i direktnim vidom. Ono sto ce se na uvecannjima 176x i 320x videti je da je spiralna struktura galaksije integrisana u halo, tj. da se spiralne ruke tesno uvijaju oko jezgra te ih je tesko razdvojiti u pojedinacne strukture. Medjutim, sjaj spiralne strukture severno i juzno od hala nije isti. Neposredno jugozapadno (juzno) od jezgra vidljiv je mali izrazito mracni luk koji odvaja jezgro od ostatka hala. Luk se javlja u drugacijim dimenzijama u zavisnosti od posmatanja i ja sam procenio da mu je radijus ugrubo 90º - 120º. Mracni luk je tanak i odmah posle njega halo nastavlja da sjaji svojim uobicajenim sjajem. Ono sto u stvari vidimo je prominentna i izuzetno gusta traka prasine koja je na cudan nacin izdvojena od ostalih i prolazi tik pored jezgra. Ona apsobruje svetlot galaksije i mi galaksiju na mestu te trake vidimo ''supljom'', te se u okularu cini da prasinasta traka odvaja jezgro od hala. Ja sam se bas dobro i dugo zagledao u galaksiju i moj utisak je da je celo jezgro okruzeno trakom prasine, a da je ''podocnjak'' samo njen najdeblji deo. Naime, meni licno se cini da oko celog jezgra postoji prsten za nijansu bledjeg sjaja od ostatka hala, gde je ''podocnjak'' samo mesto ekstremne gustine prasinaste trake.
Najbolje osmatranje ''podocnjaka'' izvrsio sam na uvecanju 320x. Na tom uvecanju moze se nazreti cak i uvijenost spiralnih ruku sakrivenih u svetli halo. Spirale se ne izdvajaju kao pojedinacne strukture vec se vide kao podrucja jace osvetljenost unutar hala. Moj utisak je da se uvijaju suprotno od smera kazaljke na satu. Daleko je to od jasnog pogleda na spiralu M106 ili M81, ali prisustvo spirale je na 320x ocigledno.
4' juzno od galaksije nalazi se svetla zvezda koja ce galaksiju pratiti na svakom uvecanju.
U nastavku dacu skicu koju je Vedran Vrhovac napravio kada je galaksiju posmatrao istim teleskopom sa kojim sam je i ja posmatrao:
https://zvjezdopisi.com/wp-content/uploads/2020/04/20200417_M64_214x_public-1.jpg
''Podocnjak'' je jasno izrazen, kao i nacin na koji se halo ''uvija'' oko jezgra (spiralna struktura). Ono sto ja nisam video a kod Vedrana se vidi je bledi siroki sjaj na istoku galaksije. To je velika spoljasnja spiralna ruka, vidljiva samo pod bas tamnim nebom. Znajuci Vedrana, ne sumnjam da je izvozao bar nekih 100km do neke ''bogu iza nogu'' posmatracke lokacije kada je uspeo da vidi ovaj deo spirale. Mislim da je ova skica odlican dodatak ovom izvestaju. Nije lako samo tekstom, bez vizuelizacije, objasniti ono sto se moze videti pri posmatranju M64. Takodje, jos jedanput zelim da naglasim da za opservaciju ''podocnjaka'' nije neophodna idealno nebo - samo dobra noc, pristojna aparatura i solidan okular velikog uvecanja.
NGC 4725
Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.1 i prividne velicine 10.7'x7.6'.
NGC 4725 je preckasta galaksija koja je delimicno deformisana usled interakcije sa susednom galaksijom NGC 4747. Ta deformisanost ogleda se u obliku jedne velike, siroke i guste spiralne ruke, koja se ne uvija oko jezgra u ''regularnom paretnu'', vec je mnogo izbacenija ka spolja.
Lociranje: Galaksija se nalazi 40' od zvezde LW Comae Berenices magnitude 6.25. Moj cilj bio je da se traziocem ''dogegam'' do te zvezde, a da samu galaksiju nadjem okularski.
- Krenuo sam od zvezde Al Dafira (𝞫 Comae Berenices) magnitude 4.2. Zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja teme pravog ugla koji formiraju tri glavne zvezde sazvezdja. Ja je vidim golim okom i direktno sam je nacentrirao.
- Al Dafira gradi blizak opticki sistem sa zvezdom 41 Com. ako pratimo liniju koja ugrubo spaja te dve zvezde, posle 6º (oko dva puna pomeraja trazioca) naci cemo se u centru trougla koji formiraju tri najsvetlije zvezde u vidnom polju. Donje teme trougla je moja ciljana zvezda LW Comae Berenices.
- Nacentrirao sam zvezdu u trazilac, pogledao kroz okular malog uvecanja i pomerio zvezdu na krajnji istok vidnog polja. Sa jugpzaada ce u vidno polje uci jasan sjaj nase mete - galaksije NGC4725.
Opservacija: Ono sto se vidi vec na malom uvecanju je sjajani i dosta izduzeni centar i bledi elipsasti halo.
Na uvecanju 136x, galaksija se prikazuje poprilicno sjajno i veliko. U osnovnom pogledu na galaksiju, jezgro izgleda izrazito izduzeno, sto je posledica njegove ''preckaste'' strukture, a halo se pojavljuje dosta jasno u obliku uskog ovala koji okruzuje jezgro. To sto vidimo je u stvari sam centar galaksije. Vidi se okruglo i svetlo jezgro iz koga se na dve strane pruza centralna precka galaksije. Precka je bledja od jezgra i suzava se ka krajevim sto galaksiji daje jano definisan izduzeni oblik. U trenutku posmatranja izduzenost je bila u smeru severoistok-jugozapad. Medjutim, to sto vidimo nije cela galaksija, to je samo njen centralni deo. Galaksija je u stvari mnogo veca, ali sirok luk koji spiralne ruke prave oko jezgra oduzima halu na velicinu i sjaju. Za opazanje ''ostatka'' galaksije potrebno je dosta truda, ponovljena posmatranja i koriscenje perifernog vida sa kojim u slucaju ovog objekta mozemo imati problem.
Naime, problem sa ''naprednim'' tehnikama osmatranja cine cak 6 svetlih zvezda koje se nalaze desno od galaksije. Te zvezde svetlosno zagadjuju objekat i za naprednije osmatranje objekta potrebno ih je ukoniti iz pogleda. Medjutim, ono sto je mene bas iznerviralo je sto je za njihovo uklanjanje galaksiju bilo potrebno pomeriti na desnu stranu okulara, dakle dalje od nosa. Ja sam navikao da periferni vid koristim skrecuci pogled bas u desno, tako da mi objekat ostane blize nosu. Neverovatno je koliko je tesko promeniti usmerenost perifernog vida, kao da moram da pisem levom rukom a desnjak sam. Navikakavnje na promenu usmerenja pogleda je potrajalo, pa sam stoga osmatranje ove galaksije izvrsio tri vezane noci.
I reluzltati su dosli. Naime, prva stvar koja dolazi do izrazaja je da jezgro galaksije nije uniformno vec da se u njemu nalazi stelarni nukleus jaceg sjaja od okrujuceg jezgra. Dalje, jezgro je postalo jos izduzenije i preckasta struktura galaksije dosla je do potpunog izrazaja. Halo galaksije je elipsast, ali ne gubi ravnomerno na sjaju, kako je to slucaj kod vecine galaksija. Naime, na juznoj strani osvetljenost hala je prilicno uniformna i on se relativno naglo utapa u okruzujuci mrak.
Medjutim, prava ''zabava'' je pocela kada sam na uvecanju 176x primetio da se na jednom mestu sjaj ivice objekta pojacao u odnosu na unutrasnjost. Vec prve osmatracke noci primetio sam da na jednom delu ivice objekta galaksija dobija na sjaju umasto da ga gubi. Galaksiju sam posmatrao jos dve noci i svaku put sam bio sve sigurniji u svoje opazanje. Medjutim, sam oblik tog ivicnog osvetljenja svojom aparaturom i pod svojim nebom nisam uspeo da definisem jer mi se kreacija pokazala isuvise nejasno i bledo. Stoga zam zamolio kolegu Vedrana Vrhovca da osmotri objekat i svojim osmatranjem potvrdi ili opovrgne moje opazanje. Vedran ne samo da je izvrsio opservaciju objekta vec ga je i skicirao! Jos jednom mu se zahvaljujem na ulozenom trudu i pomoci, pa tako ovaj izvestaj mogu da upotpunim sa njegovom divnom skicom:
https://zvjezdopisi.com/2005/01/01/galaksije/#prettyPhoto[gallery_10]/53/
Vedran je skicu napravio posmatrajuci galaksiju sa teleskopom od 20''. Na njoj ne samo da se vidi sjajni luk sa severoistocne strane koji sam ja u tragovima primetio, vec se vidi i jos jedan sa jugozapadne. Na skici se jasno vide centralni deolovi dve spiralne ruke koje se u veoma sirokom luku obavijaju oko jezgra. Te dve spirale objektu daju predivan ''dummbell'' oblik. Takodje, primetite kako jezgro galaksije nije uniformno vec se u njemu jasno istice centralni nukleus koji sam opisivao. Takodje se jasno vide dve ekstenzije koje se pruzaju od jezgra koje predstavljaju centralnu precku.
Mape lokacija:
M64 - Black Eye Galaxy: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53623648703/in/dateposted-public/
NGC 4725: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53640364022/in/dateposted-public/
M64 - Black Eye Galaxy (spiralna galaksija)
NGC 4725 (spiralna galaksija)
Abell 1656 - Coma Galaxy Cluster (galakticko jato):
- NGC 4889 - Caldwell 35 (elipticna galakijsa)
- NGC 4874 (elipticna galaksija)
Nekako mi je zao sto cu sva tri danasnja objekta staviti u jedan post. Mislim da o svakom pojedinacno moze da se napise ceo post jer svi objekti to zasluzuju. Nekako ispadne da ce Abell 1656 ostati u senci M64, a meni je osmatranje tog galaktickog jata jedan od najjacih utisaka u svojoj osmatrakoj ''karijeri''. Sa druge strane ovaj post ce imati sve, od ekstremno svete galaksije pune detalja do najudaljenijih i najvecih objekata vidljivih amatertskim teleskopima. Inace, post koji sam napisao bio je predugacak da bi ga forum ''prihvatio'' pa sam ga podelio u dva dela.
M64 - Black Eye Galaxy
Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 8.52 i prividne velicine 10.7'x5.1'.
M64 je jedna od najznamenitijih galaksija na nocnom nebu. Sa magntudom 8.52, M64 spada u jednu od najsvetlijih galaksija. Medjutim, ono po cemu je M64 unikatna je cudan polozaj jedne od njenih traka prasine, po cemu je galaksija i dobila ime. Naime, M64 spada u tzv. prasinaste galaksije, tj. galaksije koje imaju izrazene i velike trake prasine. U tome M64 nije usamljena, postoji jos nekoliko galaksija na nocnom nebu kod kojih su trake prasine najzanimljiviji posmatracki segment - M 104 Sombrero Galaxy i NGC 4565 Needle Galaxy. Medjutim, obe ove galaksije stoje u edge-on polozaju na nasu liniju pogleda i mi vidimo njihove trake prasine kako presecaju jezgro. M64 je ''drugacija zivotinja'' : galaksija je nagnuta pod uglom od 60º u odnosu na nasu liniju pogleda, i mi vidimo trake prasine kako se uvijaju oko jezgra a ne kako ga seku. Stavise, raspored prasinastih traka kod M64 je veoma cudan. Dok se kod skoro svih prasinastih galaksija trake prasine nalaze sa spoljne strane galaksije, M64 ima trake koje kruze oko jezgra sa unutrasnje strane. Samo ime galaksija je dobila po jednoj ''izmestenoj'' i izuzetno tamnoj traci prasine koja se uvija bukvalno odmah ispod jezgra. Stoga, gledano teleskopom, jezgro izgleda kao oko koje ima ''crni podocnjak'' ili ''masnicu'' spod sebe, odakle je i doslo ime galakije - Black Eye Galaxy.
Lociranje: Galaksija je vidljiva u traziocu - toliko o njenom sjaju !!! Sam star-hopp je lagan jer u sazvezdju Coma Berenices ima taman svetlih zvezda koliko treba za lagane star-hoppove (ni premalo ni previse).
- Krenuo sam od zvezde Diadema (𝞪 Comae Berenices) magnitude 4.3 u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Od nje sam uradio sledeci hopp: Dimadema - 36 Com - 35 Com. Pravci i rastojanja detaljno su dati u mapi na kraju posta.
- Kada dodjete do 35 Comae Berenices, zastanite malo i uzivajte u ovom lepom binarnom sistemu: zuto-narandzasti svetli primar i jako bledi tackasti sekundar.
- 35 Com gradi jednakokraki trougao sa dve zvezde levo od sebe, gde je sama 35 Com teme osnovice. Nacentriramo trazilac negde na pola osnovice i galaksija ce nepogresivo zasijati u samom traziocu.
Opservacija: Galaksija izgleda fantasticno. Predivno. I na malom uvecanju videce se da galaksija sija ekstremno svetlo i da sadrzi malo i svetlo uzareno jezgro. Medjutim, to je daleko od onoga sto moze da se osmotri kod M64. Za osmatranje ''crnog oka'' i spiralne strukture potrebno je otici na veca, dosta veca uvecanja.
Sto se tice osnovnih karakteristika objekta, galaksija se u okularu javlja izrazito veliko i svetlo. Oblik galaksije je jasno ovalan, sa duzom osom u smeru od istoka ka zapadu ili od severoistoka ka jugozapadu, u zavisnosti u koje doba noci je posmatramo. Centralna regija galaksije je izuzetno svetla, okrugla i relativno mala u odnosu na okruzujuci halo. Halo je ogroman i ovalan, i iregularno se spaja sa okruzujucim nebom, bez ostrih ivica. Medjutim, ono sto ovu galaksiju karakterise je bas veliki sjaj hala. Halo jeste bledji od jezgra, ali ne puno kao sto je to slucaj kod velike vecine galaksija. Sam visok sjaj hala je i razlog zbog koga M64 deluje tako veliko i svetlo. Sama cinjenica da se objekat vidi u traziocu dovoljno govori o izuzetno visokom sveobuhvatnom sjaju objekta. Taj visok sjaj galaksije u isto vreme i pravi problem pri uocavanju detalja. Da bi se uocili detalji potrebno je povecati kontrast i umanjiti sjaj objekta sto se postize prelaskom na velika uvecanja.
M64 posmatrao sam nekoliko puta, i mogu da kazem da osmatranje tamne trake prasine uopste nije tako tesko. Dve stvari su bitne kod nje, a to su dobar seeing i dobar okular velikog uvecanja. Naime, M64 ima detalj u sebi koji je cini unikatnom i to je vec vise puta pomenuti ''podocnjak''. Medjutim, da bi se tako taman detalj izdvojio iz opsteg sjaja galaksije taj sjaj se mora umanjiti. U suprotnom, sjaj objekta se raspe preko male tamne trake presine i ugusi je svojom svetloscu. Za svetle objekte koji imaju detalje mora se povecati kontrast a smanjiti sjaj, i to se postize prelaskom na velika uvecanja. Spiralnu strukturu galaksije je teze uociti ali ni to nije nemoguce ako se sve kockice posloze.
Sada cu preci na najzanimljiviji deo, a to je osmatranje tamne trake prasine odmah ispod jezgra i na opis spiralne strukture galaksije. Iz iskustva sam zakljucio da prikaz ''podocnjaka'' ekstremno reaguje na kvalitet osmatracke noci, te da ide od nevidjivog do lakog za opaziti. Ako su uslovi posmatranja dobri, ''podocnjak'' ce se prikazati cak i direktnim vidom. Ono sto ce se na uvecannjima 176x i 320x videti je da je spiralna struktura galaksije integrisana u halo, tj. da se spiralne ruke tesno uvijaju oko jezgra te ih je tesko razdvojiti u pojedinacne strukture. Medjutim, sjaj spiralne strukture severno i juzno od hala nije isti. Neposredno jugozapadno (juzno) od jezgra vidljiv je mali izrazito mracni luk koji odvaja jezgro od ostatka hala. Luk se javlja u drugacijim dimenzijama u zavisnosti od posmatanja i ja sam procenio da mu je radijus ugrubo 90º - 120º. Mracni luk je tanak i odmah posle njega halo nastavlja da sjaji svojim uobicajenim sjajem. Ono sto u stvari vidimo je prominentna i izuzetno gusta traka prasine koja je na cudan nacin izdvojena od ostalih i prolazi tik pored jezgra. Ona apsobruje svetlot galaksije i mi galaksiju na mestu te trake vidimo ''supljom'', te se u okularu cini da prasinasta traka odvaja jezgro od hala. Ja sam se bas dobro i dugo zagledao u galaksiju i moj utisak je da je celo jezgro okruzeno trakom prasine, a da je ''podocnjak'' samo njen najdeblji deo. Naime, meni licno se cini da oko celog jezgra postoji prsten za nijansu bledjeg sjaja od ostatka hala, gde je ''podocnjak'' samo mesto ekstremne gustine prasinaste trake.
Najbolje osmatranje ''podocnjaka'' izvrsio sam na uvecanju 320x. Na tom uvecanju moze se nazreti cak i uvijenost spiralnih ruku sakrivenih u svetli halo. Spirale se ne izdvajaju kao pojedinacne strukture vec se vide kao podrucja jace osvetljenost unutar hala. Moj utisak je da se uvijaju suprotno od smera kazaljke na satu. Daleko je to od jasnog pogleda na spiralu M106 ili M81, ali prisustvo spirale je na 320x ocigledno.
4' juzno od galaksije nalazi se svetla zvezda koja ce galaksiju pratiti na svakom uvecanju.
U nastavku dacu skicu koju je Vedran Vrhovac napravio kada je galaksiju posmatrao istim teleskopom sa kojim sam je i ja posmatrao:
https://zvjezdopisi.com/wp-content/uploads/2020/04/20200417_M64_214x_public-1.jpg
''Podocnjak'' je jasno izrazen, kao i nacin na koji se halo ''uvija'' oko jezgra (spiralna struktura). Ono sto ja nisam video a kod Vedrana se vidi je bledi siroki sjaj na istoku galaksije. To je velika spoljasnja spiralna ruka, vidljiva samo pod bas tamnim nebom. Znajuci Vedrana, ne sumnjam da je izvozao bar nekih 100km do neke ''bogu iza nogu'' posmatracke lokacije kada je uspeo da vidi ovaj deo spirale. Mislim da je ova skica odlican dodatak ovom izvestaju. Nije lako samo tekstom, bez vizuelizacije, objasniti ono sto se moze videti pri posmatranju M64. Takodje, jos jedanput zelim da naglasim da za opservaciju ''podocnjaka'' nije neophodna idealno nebo - samo dobra noc, pristojna aparatura i solidan okular velikog uvecanja.
NGC 4725
Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.1 i prividne velicine 10.7'x7.6'.
NGC 4725 je preckasta galaksija koja je delimicno deformisana usled interakcije sa susednom galaksijom NGC 4747. Ta deformisanost ogleda se u obliku jedne velike, siroke i guste spiralne ruke, koja se ne uvija oko jezgra u ''regularnom paretnu'', vec je mnogo izbacenija ka spolja.
Lociranje: Galaksija se nalazi 40' od zvezde LW Comae Berenices magnitude 6.25. Moj cilj bio je da se traziocem ''dogegam'' do te zvezde, a da samu galaksiju nadjem okularski.
- Krenuo sam od zvezde Al Dafira (𝞫 Comae Berenices) magnitude 4.2. Zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja teme pravog ugla koji formiraju tri glavne zvezde sazvezdja. Ja je vidim golim okom i direktno sam je nacentrirao.
- Al Dafira gradi blizak opticki sistem sa zvezdom 41 Com. ako pratimo liniju koja ugrubo spaja te dve zvezde, posle 6º (oko dva puna pomeraja trazioca) naci cemo se u centru trougla koji formiraju tri najsvetlije zvezde u vidnom polju. Donje teme trougla je moja ciljana zvezda LW Comae Berenices.
- Nacentrirao sam zvezdu u trazilac, pogledao kroz okular malog uvecanja i pomerio zvezdu na krajnji istok vidnog polja. Sa jugpzaada ce u vidno polje uci jasan sjaj nase mete - galaksije NGC4725.
Opservacija: Ono sto se vidi vec na malom uvecanju je sjajani i dosta izduzeni centar i bledi elipsasti halo.
Na uvecanju 136x, galaksija se prikazuje poprilicno sjajno i veliko. U osnovnom pogledu na galaksiju, jezgro izgleda izrazito izduzeno, sto je posledica njegove ''preckaste'' strukture, a halo se pojavljuje dosta jasno u obliku uskog ovala koji okruzuje jezgro. To sto vidimo je u stvari sam centar galaksije. Vidi se okruglo i svetlo jezgro iz koga se na dve strane pruza centralna precka galaksije. Precka je bledja od jezgra i suzava se ka krajevim sto galaksiji daje jano definisan izduzeni oblik. U trenutku posmatranja izduzenost je bila u smeru severoistok-jugozapad. Medjutim, to sto vidimo nije cela galaksija, to je samo njen centralni deo. Galaksija je u stvari mnogo veca, ali sirok luk koji spiralne ruke prave oko jezgra oduzima halu na velicinu i sjaju. Za opazanje ''ostatka'' galaksije potrebno je dosta truda, ponovljena posmatranja i koriscenje perifernog vida sa kojim u slucaju ovog objekta mozemo imati problem.
Naime, problem sa ''naprednim'' tehnikama osmatranja cine cak 6 svetlih zvezda koje se nalaze desno od galaksije. Te zvezde svetlosno zagadjuju objekat i za naprednije osmatranje objekta potrebno ih je ukoniti iz pogleda. Medjutim, ono sto je mene bas iznerviralo je sto je za njihovo uklanjanje galaksiju bilo potrebno pomeriti na desnu stranu okulara, dakle dalje od nosa. Ja sam navikao da periferni vid koristim skrecuci pogled bas u desno, tako da mi objekat ostane blize nosu. Neverovatno je koliko je tesko promeniti usmerenost perifernog vida, kao da moram da pisem levom rukom a desnjak sam. Navikakavnje na promenu usmerenja pogleda je potrajalo, pa sam stoga osmatranje ove galaksije izvrsio tri vezane noci.
I reluzltati su dosli. Naime, prva stvar koja dolazi do izrazaja je da jezgro galaksije nije uniformno vec da se u njemu nalazi stelarni nukleus jaceg sjaja od okrujuceg jezgra. Dalje, jezgro je postalo jos izduzenije i preckasta struktura galaksije dosla je do potpunog izrazaja. Halo galaksije je elipsast, ali ne gubi ravnomerno na sjaju, kako je to slucaj kod vecine galaksija. Naime, na juznoj strani osvetljenost hala je prilicno uniformna i on se relativno naglo utapa u okruzujuci mrak.
Medjutim, prava ''zabava'' je pocela kada sam na uvecanju 176x primetio da se na jednom mestu sjaj ivice objekta pojacao u odnosu na unutrasnjost. Vec prve osmatracke noci primetio sam da na jednom delu ivice objekta galaksija dobija na sjaju umasto da ga gubi. Galaksiju sam posmatrao jos dve noci i svaku put sam bio sve sigurniji u svoje opazanje. Medjutim, sam oblik tog ivicnog osvetljenja svojom aparaturom i pod svojim nebom nisam uspeo da definisem jer mi se kreacija pokazala isuvise nejasno i bledo. Stoga zam zamolio kolegu Vedrana Vrhovca da osmotri objekat i svojim osmatranjem potvrdi ili opovrgne moje opazanje. Vedran ne samo da je izvrsio opservaciju objekta vec ga je i skicirao! Jos jednom mu se zahvaljujem na ulozenom trudu i pomoci, pa tako ovaj izvestaj mogu da upotpunim sa njegovom divnom skicom:
https://zvjezdopisi.com/2005/01/01/galaksije/#prettyPhoto[gallery_10]/53/
Vedran je skicu napravio posmatrajuci galaksiju sa teleskopom od 20''. Na njoj ne samo da se vidi sjajni luk sa severoistocne strane koji sam ja u tragovima primetio, vec se vidi i jos jedan sa jugozapadne. Na skici se jasno vide centralni deolovi dve spiralne ruke koje se u veoma sirokom luku obavijaju oko jezgra. Te dve spirale objektu daju predivan ''dummbell'' oblik. Takodje, primetite kako jezgro galaksije nije uniformno vec se u njemu jasno istice centralni nukleus koji sam opisivao. Takodje se jasno vide dve ekstenzije koje se pruzaju od jezgra koje predstavljaju centralnu precku.
Mape lokacija:
M64 - Black Eye Galaxy: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53623648703/in/dateposted-public/
NGC 4725: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53640364022/in/dateposted-public/
83
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Astro_fun_times - April 09, 2024, 01:39:43 amPa dobro, kad cemo da rokamo pravu full sesiju od 4-5h sa svim kalibracionim. Dosta testiranja, sve radi.
🤣
Znam da ce to biti na Astro kampu sigurno ali moramo poceti i pre toga.
🤣
Znam da ce to biti na Astro kampu sigurno ali moramo poceti i pre toga.
84
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by CyberianIce - April 08, 2024, 10:52:31 pmTo tako funkcioniše samo kad imaš hlađenu kameru. Čak nekako mogu i da grupišem svaki set lajtova sa njihovim darkovima ali opet ne mogu dodati fletove jer kamera neće biti u istom položaju i neće biti ista količina prašine na senzoru.
85
Astronomija / Re: MESIJEROV MARATON I ASTRON...
Last post by Astro_fun_times - April 08, 2024, 09:15:07 pmA treci slika pa zbriše🤣
86
Astronomija / Re: MESIJEROV MARATON I ASTRON...
Last post by goran.nikacevic - April 08, 2024, 09:06:09 pmPa mislim da je to skroz legalna taktika, jedan spava drugi trazi, pa se zamenimo 😂
87
Astronomija / Re: MESIJEROV MARATON I ASTRON...
Last post by Astro_fun_times - April 08, 2024, 09:04:57 pm🤣
"Polu maraton", e dobar si🤣
Dogodine ima da te kljukam kafama i energetskim picima. Ponesi šator pa ako ti se pristava, zalegnes malo pa kad ostali posustanu, a to odmoran uletis da mene odmeniš🤣
"Polu maraton", e dobar si🤣
Dogodine ima da te kljukam kafama i energetskim picima. Ponesi šator pa ako ti se pristava, zalegnes malo pa kad ostali posustanu, a to odmoran uletis da mene odmeniš🤣
88
Astronomija / Re: MESIJEROV MARATON I ASTRON...
Last post by goran.nikacevic - April 08, 2024, 09:01:47 pmUh, dobro je, znaci nisam jedini kome se spavalo 🙂 Neka sazvezdja, tipa strelac, izlaze tek pred zoru, tesko za docekati.
Ne znam da li postoji nesto kao Mesijeov polu-maraton? 🙂 Za nas starije kojima je puno da celu noc jure za metama.
Inace bas je bilo super, neverovatno topla noc za pocetak aprila, bas lepo vece bilo. I uzbudljivo 🙂
Ne znam da li postoji nesto kao Mesijeov polu-maraton? 🙂 Za nas starije kojima je puno da celu noc jure za metama.
Inace bas je bilo super, neverovatno topla noc za pocetak aprila, bas lepo vece bilo. I uzbudljivo 🙂
89
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Astro_fun_times - April 08, 2024, 08:51:27 pmSkupi jos materijala pa dodaj.
Ajmo astrofotografska zajednica da zivne malo
Samo slikajte
Ajmo astrofotografska zajednica da zivne malo
Samo slikajte
90
Astronomija / Re: MESIJEROV MARATON I ASTRON...
Last post by Astro_fun_times - April 08, 2024, 08:50:42 pmMa trebali smo da se dogovorimo da prekinemo u ponoc pa ko vise ima...🤣