• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Dobra astrofotografija

Started by Sasa, October 20, 2019, 10:58:08 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Sasa

Iz neopravdaih razloga nisam već neko vreme na forumu te ću možda postaviti pitanje koje ste vi ovde već raspravili.

Dakle, šta je to dobra astrofotografija? Kako i po čemu astrofotografiju ocenjujemo kao više ili manje dobru?

Voleo bih da o tome napišem neki članak u AM pa bi mi dobro došle sugestije i mišljenja članova foruma.

vlaiv

Ja imam dosta tehnicki pogled na to sta je dobra astro fotografija.

Ono sto ljudi obicno vide i ocenjuju kao dobru astrofotografiju se meni nalazi na dnu liste. Idemo redom:

1. Potrebno je da astrofotografija prezentuje objekat ili pojavu od interesovanja
2. Cenim dobru tehnicku izvedbu astro fotografije, sto ukljucuje:
- obradu koja je u skladu sa prikuljenim podacima, sto znaci da podaci nisu preterano "rastegnuti"
- slika izgleda dobro i kada se prikazuje na 100% uvecanja - zategnute zvezde i kontrolisan sum. Ne volim ako je na fotografiji isforsirano umanjenje suma. Bolje je da bude malo suma nego da fotka izgleda previse "plasticno" / "glatko". Sum koji se vidi treba da bude "sitan". Smeta mi sum koji je "krupniji" (to je posledica lose interpolacije). Volim obradu koja je u skladu sa objektom, na primer ako je na fotki tamna nebula - neka bude tamna a ne oker boje :D
3. Ne volim preterano nategnutu saturaciju, volim boje koje su blizu "prirodnim" (idealno ako se uradi ispravna kolorna kalibracija na slici i boje budu kakve jesu odnosno kakve bi ih videli golim okom da su dovoljno jake)
4. Ne volim jako tamnu pozadinu - crnu boju pozadine. Pozadina mora da bude malo svetlija od 0. Naravno ne volim ni kada se pretera (otprilike 3-4% je dobar nivo pozadine u zavisnosti od objekta)
5. Od artifakata na slici mi jedino ne smetaju puno oni koji dolaze od prirode svetlosti - difrakcione linije od drzaca sekundara i eventualno blagi halo od refleksije. Smetaju mi greske vodjenja, koma / astigmatizam i slicno, kao i rasejavanje svetlosti zbog vlage u vazduhu.
6. Kod slika koje imaju vestacku koloraciju - tipa uskopojasne slike, smeta mi ako boja nije iskoriscena da se pomocu nje prikazu razlicite talasne duzine. Ako recimo, ne mogu da sa slike prepoznam gde ima SII signala ili gde dominira OIII signal - onda mi se ne svidja. Cenim kada obrada koristi boje i da docara 3D efekat.
7. Na kraju dolazi kompozicija i obrada u skladu sa "pricom" koju astrofotografija predstavlja, i onaj "Vau" efekat koji neke slike proizvode.
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Kenza

Uh, ovo će da bidne interesantno jer će svako dati drugačije mišljenje :-)
Naravno, logično je da svako da drugačije mišljenje zato što je sve to subjektivno izuzev nekoliko važnih stvari. Ja bih proces slikanja podelio na dve celine: tehnički deo i obrada. Postoji i jedan pred-tehnički deo koji je zapravo najvažniji ali na koji mi ne utičemo a to je kvalitet neba tog dana kad planiramo da slikamo. Ako je seeing loš ne treba se ni truditi, fotografija neće ispasti dobra ma šta god uradili. Naravno uz sve obaveze i vremenske uslove mi koristimo sve što nam se da. Najlakša procena dobrog seeinga pre nego što iznesemo opremu je da bacimo oko na zvezde. Ako trepere seeing je loš a ako ne onda je dobro veče za snimanje. Ovo naravno ne mora uvek da bude pravilo. Seeing je važan zato što ako je loš nećemo moći kvalitetno da odradimo praćenje što će imati negativan efekat na krajnje rezultate.

Što se tiče tehničkog dela meni su najvažnije tri stvari (mislim da će se i drugi složiti): Balansiranje opreme (svaka neuravnoteženost će uticati na praćenje), useveravanje (što je bolje guide kamera će imati manje posla u korekciji) i onaj krucijalni momenat pre samog slikanja a to je FOKUSIRANJE. Ovo je možda najvažniji korak u celom procesu. Velika većina loših astrofotografija je rezultat lošeg fokusiranja ili nedovoljno vremena posvećenog postizanju najboljeg mogućeg fokusa. Koliko god vremena se potroši, to vreme nije bačeno. Neću ulaziti u tehnike fokusiranja jer svako ima neki svoj način kako postiže što bolji fokus.
Ima tu sad još par nekih sekundarnih stvari ali da ne dužim ovo je svakako meni najvažnije. Nadam se da će drugi dodati još nešto ako sam zaboravio.

Što se tiče same obrade tu ne bih trošio mnogo reči. To je sve subjektivno. Šta ko voli. Naravno, verujem da će se svi složiti da trailing na slikama ili bilo kakvi defekti usled lošeg praćenja (tehnički deo) nisu poželjni na krajnjoj slici. Ko zna, možda to neko i voli :-). Ovde bih još dodao samo i kalibraciju ali ona možda pre treba da se nadje u tehničkom delu. Sa Flat, Bias i Dark frejmovima(akcenat bih stavio najviše na flat frejmove, ovi ostali jesu značajni ali može i bez njih) mi praktično pravimo podlogu za dobru fotografiju. Neki ljudi koje ja znam uopšte neće obradjivati sliku ukoliko nema barem flat frejmova. Tu se slažem.

Ako smo sve do ovog momenta odradili kako treba (tehnički deo i kalibraciju), sve nakon toga je skoro potpuno subjektivno. Neko voli sliku sa više šuma, neko ne podnosi ni trunku šuma. Ja iskreno više volim nešto između. Odabir i balans boja je opet subjektivna stvar, samo je važno da se ne pretera u smislu zasićenja pa da to stvarno izgleda ružno. Ali opet, neko možda i to voli. Neki vole da su im zvezde kao čiode a opet neki preferiraju punije zvezde. Znam ljude koji vole da im pozadina bude što tamnija (skoro pa crna). Meni je to pa opet ružno. Nebo nije skroz crno. Umeće obrade je za mene korigovati jedan deo a da ta korekcija što manje utiče na ostatak slike. Astrofotografija se ne obradjuje kao celina već kao zbir gomile pojedinačnih delova slike (naravno, lakše je reći nego uraditi :-)).
Astrophysics 900 GTO/Berlebach Planet 🔸 CFF 140 Oil spaced triplet🔸Celestron C11 XLT 🔸 Atik 4000M 🔸 QSI 690 WSG

Predrag

Mislim da će ovo da bude mnogo više od davanja odgovora na Sašino pitanje :)

U pozitivnom smislu, naravno.
"Somewhere, something incredible is waiting to be known." - Carl Sagan

Dobson 250/1200
Nikon D5100

Danijel

Meni je bitno da je astrofotografija dobro kadrirana, da je objekt koji je sniman u "ravnoteži", da boje nisu prezasićene, prenaglašene i da prikazuje što je moguće više detalja. Naravno, to je nekakva umjetnička fotografija. Kako boje u stvarnosti ne postoje nego su samo interpretacija različitih valnih duljina spektra, njima se može igrati pa objekti budu sasvim drugačijeg kolorita od onoga što smatramo "normalnim". To je stvar ukusa ili želje da se nešto pomoću boja naglasi ili istakne.

Postoji i dokumentarna, odnosno tehnička astrofotografija koja prikazuje objekt ili događaj zabilježen kako ga je objektiv vidio toga trenutka. Ona može biti i monokromatska. U njoj je bitan događaj koji se toga trenutka dogodio. Dakle, manje je bitna okolina od objekta. Primjer, meteor koji se raspada.

Kako se ja bavim uglavnom Suncem, volim na astrofotografiji vidjeti detalje poput granulacije, ili vlaknaste strukture u penumbri Sunčevih pjega. Na astrofotografiji Mjeseca poželjno je da se naziru boje Mjesečeve površine mada nije uvjet jer se boje uglavnom teže primjećuju. Ne volim vidjeti "izgorene" rubove kratera koji nastaju pretjeranim izoštravanjem detalja.

Kod planeta su mi bitni detalji i dobro pogođene boje. Kod terestričkih astrofotografija važno je da se dobro pogode ekspozicije kako bi bilo manje šuma na fotografiji, a izvuku boje i detalji, kako na nebu, tako i na zemaljskoj okolici.

Uglavnom, bitno je što fotografija prikazuje, je li to objekt koji je stalan ili je objekt koji je brz i kratkog trajanja. Ako je to fotografija uglavnom nepromjenjivih objekata, (ovo nepromjenivih je uvjetno rečeno, sve se mijenja), tada inzistiranje na detaljima i bojama ima smisla. No ako je to fotografija za astronomske pojmove brzih objekata ili događaja, tada je važno uopće zabilježiti taj objekt ili događaj, a manje je važno je li boju ili neki detalj bilo moguće uhvatiti kamerom. Za takve objekte snimanja se uglavnom nije moguće detaljno pripremiti. Primjer meteora ili udara asteroida u Jupiter, bljeska iznenadnog satelita i slično. Kako vidimo, postoji više vrsta snimanja. Krenemo snimati jedno, a snimimo uz to i nešto potpuno nenadano što onda bude bonus. :)
ZVJEZDARNICA APOLLO
SW MAK 127/1500 | NEQ6 Pro GoTo | Celestron 11" SCT

Sasa

Uf, očekivao sam jednostavnije odgovore, ali ovo je sjajno. Sačekajmo da se još neko javi, možda će i Yagodinac imati šta da kaže (zapravo će svakako imati).

Danijel

Njušim nekakav dobar članak ove tematike. ;D
ZVJEZDARNICA APOLLO
SW MAK 127/1500 | NEQ6 Pro GoTo | Celestron 11" SCT

DraganTesic

     По мени астрофотографија служи или за прикупљање података или за стварање естетског доживљаја. Уосталом исти су циљеви и сваког обичног астрономског посматрања.
     У првом случају, боља је она астрофотографија која даје више, што прецизнијих података који се касније могу искористити за којекакве прорачуне, добијање поузданих информација и на крају за доношење закључака о објектима, појавама...
     Астрофотографија друге врсте (назваћу је уметничка) се не може тако лако вредновати јер је доживљај лепог нешто што је тешко дефинисати. У принципу није везано ни за објекат ни за технику израде, то је нешто лично. Исто као слике у некој галерији. Дивим се техници хипер реализма, али ја те слике једноставно не волим. 

Yagodinac

Odgovor na ovo kratko pitanje je veoma kompleksan. Recimo da se skoro potpuno slažem saonim što je napisao Vlaiv, s tim što bih ja tačku 7 stavio na prvo mesto. Sto godina bavljenja fotografijom je ostavilo trag na način mog razmišljanja, pa tako ako je kompozicija loša ili promašena, ja sve ostalo neću ni da gledam, džabe i da je najbolji teleskop/kamera/obrada na svetu. Objašnjenje: ovo je vizuelna i estetska aktivnost u suštini i sve što mi pokušavamo svojim astrofotkama da uradimo, to je da prenesemo impresiju onome ko gleda dotičnu fotku. Veoma malo kod nas amatera ima fotometrije a veoma mnogo estetike. Ako sam neku veliku galaksiju isekao na pola onda sam pokazao vrhunsko nepoznavanje estetike koja je u ovom poslu, zapravo hobiju od krucijalne važnosti. Jer, oprema se kupi, tutorijali se odgledaju i provežbaju a ono što pogađa u suštinu se jednostavno ili ima ili nema. Zapravo 90% nas to ima, samo neko se zainteresuje za čeprkanje po pravilima kompozicije, trećine, zlatni preseci i slično, neko drugi to radi sasvim dobro i potpuno intuitivno; dok neko treći i ne zna pa nabada i šta ubode.

Što se tiče Danijelovog posta i to mogu u potpunosti da prepišem i da se saglasim.

Možda ću sad da zvučim rogobatno sa ovim poređenjem, ali i u astrofotografiji postoje klase kao u autotrkama. Ako neko vozi jugo od 130 konja ne znači da je loš vozač već jednostavno je skupio 10 hiljada evra i to je to. On zapravo može da bude u suštini talentovan i praktično vrhunski vozač, bez obzira što vozi to što vozi. I obrnuto, kao kad bih ja seo u neku reli aždaju a bez ikakvog predznanja - bandera je moja, prva ili druga.
Dakle, neko može da napravi dobru astrofotku M42 i teleobjektivom na nekoj EQ3, ako to lepo eksponira i obradi - rezultat će biti odličan. A neko može da sa opremom od 10kE da napravi frljoku, da začepi crnu putem levels i da odvali neprirodnu saturaciju... Naprosto oprema daje šansu da se napravi fotka, ali oprema ne pravi fotku već čovek. I upravo po tim klasama ja aplaudiram čoveku sa bezveznim 70-300 objektivom od sto evra jer je njegova M42 u svojoj klasi vrhunska fotka. I nikad neću da kritikujem gorenavedenog trećeg koji nabada nasumično, jer ne igramo poker u sopstvene glave već se bavimo hobijem.

Još jedna stvar koju upravo pomenuh: ovo je hobi. Dakle, kao što se pecaroši između sebe ne tuku i omalovažavaju zato što jedan ima štap od 700 a drugi od 100e, već gledaju da što lepše provedu to vreme na vodi zajedno, tako ima ovde u astronomiji i astrofotografiji i drugog poluvremena, a to je lepota provedenog vremena sa drugarima. Tu onda sve fotke i svi teleskopi ovog sveta nemaju vrednost kao popijeno pivo dok si oslonjen o dobsona ili možda kobaje u toku večeri. Takva ćaskanja više vrede od fotke objavljene na APOD-u. Mislim ono, niko nikad nije popio pivo sa drugarima dok gleda fotku na APOD-u.

Sasa

Quote from: Danijel on October 21, 2019, 06:44:41 pmNjušim nekakav dobar članak ove tematike. ;D
Eh, neće, sad imam tremu jer puno očekuješ. No, bez obzira na to, mislim da je krosino da na ovo pitanje dobijemo odgovor. Imam još nekih ideja, ali o tome kasnije.