PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[Astro_fun_times]

Ovo je jako lepa tema i jako poučna za sve početnike kako bi naučili ovu dragocenu tehniku bez koje se ne moze uzivati u noćnom nebu i iskoristiti pun potencijal svakog teleskopa.

Lepo je videti da je tvoj rad cenjen i objavljen u magazinu.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Bootes:

- NGC 5248 - Caldwell 45 (spiralna galaksija)
- NGC 5466 (globularno jato)
- NGC 5899 (spiralna galaksija)

Sazvezdje Bootes nije bas znamenito po svojim DSO, ali smatram da je to pomalo i nepravedno, bar za dva objekta u sazvezdju: spiralnu galaksiju NGC 5284 i pogotovo za globularno jato NGC 5466. Oba objekta su veoma zanimljive mete, gde je NGC 5466 sigurno jedno od najzanimljivijih gloibularnih jata na nebu.

NGC 5248 - Caldwell 45

Spiralna galaksija magnitude 10.97 i prividne velicine 6.2'x4.5'.

Iako ova galaksija nominalno lezi u sazvezdju Bootes, zanimljivo je da se smatra da je ona deo Virgo Cluster-a. Galaksiju karakterise cudna uvijenost spiralnih ruku. Naime, unutrasnje spiralne ruke gusto su uvijene oko jezgra, ali zato postoje dve ruke koje izgledaju kao da su odvojene od galaktickog tela i koje siroko zaobilaze jezgro. Vizuelno, galaksija dosta iznenadjuje jer joj je povrsinski sjaj jako mali, sa preko 14 mag/arcmin², a opet galaksije izgleda dosta svetlo u okularu. Neko objasnjenje do koga sam cistom logikom dosao je da su u povrsinu galaksije uracunate i te dve udaljene spirale, sto podosta povecava povrsinu objekta. U praksi se te dve ruke nece videti a ostatak galaksije sija sasvim pristojnim sjajem, i bilo je pravo iznenadjenje videti je u okularu kako cak pokazuje i pojedine detalje.

Lociranje: iako je galaksija nominalno deo sazvezdja Bootes, bliza je sazvezdju Virgo nego maticnom sazvezdju. Nalazi se posred praznog dela neba izmedju ova dva sazvezdja.

- krenuo sam od zvezde Vindemiatrix (𝞮 Virginis) magnitude 2.8 u glavnom asterizmu sazvezdja Virgo.
- oko 2º jugoistocno od nje lako se primecuje trpez zvezda magnituda 5 i 6.
- od tog trapeza nastavimo 3.5º u istom smeru do svetle zvezde 71 Virginis magnitude 5.7.
- 1.5º jugoistocno od nje primetice se novi trapez svetlih zvezda. Trapez se lako razaznaje jer mu gornje levo teme cini dvojna zvezda.
- galaksija se nalazi u istom okularkom pogledu sa donjom desnom zvezdom tog trapeza. Nacentriramo zvezdu, pogledamo je kroz okular, pomerimo je na sever vidnog polja i sa donje strane ce u pogled uci lepi sjaj NGC 5248.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu osmatranja izvrsenog noci 04/05.mart 2025, oko 1:30.

Ono sto odmah upada u oci je sama lepota galaksije. Na malim uvecanjima galaksija izgleda bledo, ali jasno izdvojivo. Uocljiva je svetla centralna regija okruzena izduzenim halom. Galaksija je vidno izduzena, ali se na malim uvecanjima niste drugo ne moze primetiti.

Medjutim, na vecim uvecanjima galaksija pokazuje detalje. Osnovni oblik galaksije je elipsast, sa izduzenjem u smeru od 10h ka 4h. U centru objekta je malo jezgarce, dok velika vecina povrsine objekta otpada na halo. Upravo taj halo pokazuje detalje, jer se preko njega mogu opaziti regije vece i manje osvetljenosti. Ono sto u stvari vidimo je pojacan sjaj regija u kojima se nalaze spiralne ruke. Taj pogled nikako nije konstantan i jako je tesko stabilizovati ga. Halo se konstantno vrpolji i svetlije regije cas uskacu, cas iskacu iz pogleda. Galaksiju sam posmatrao na svim mogucim uvecanjima i ono sto mogu sa sigurnoscu da tvrdim je da sa dva suprotna kraja centra galaksije izlaze dve svetlije ekstenzije unutar hala. One su jedini koliko-toliko stabilne regije vece osvetljenosti, sve ostalo je toliko u stanju ''meskoljenja'' da naprosto nervira! Galaksija stalno ''cika'' posmatraca da unutra ima jos necega, ali je jako tesko jasno definisati sta se vidi, sem te dve svetlije ekstenzije iz centra.

U sam severni deo hala usadjena je prebleda zvezdica magnitude oko 14, koja se pokazuje tek na visokim uvecanjima.

Ovo je galaksija koju obavezno treba pogledati pod tamnijim nebom i pod vecom aparaturom posto sam 100% ubedjen da se unutar hala nalaze dve spirale koje pocinju upravo iz dve pomenute ekstenzije.


NGC 5466

Globularno jato magnitude 9.2 i prividne velicine 9.2'.

NGC 5466 je jedno od najcudnijih globularnih jata koje sam posmatrao: na malim uvecanjima izgleda kao galaksija, a na velikim kao otvoreno jato. Osnovni razlog njegovog cudnog izgleda u okularu je Shapley-Saweye klasa koncentracije od najvisih mogucih XII. Ta klasa sugerise da jato nema bas nikakvu koncentraciju prema centru i najrasutija je moguca klasa koncentracije u rangu od I do XII. Kada se ta rasutost upari sa sasvim pristojnom prividnom velicinom, dobija se pogled koji je mozda najsliciniji onom na globularno jato NGC 5053 u sazvezdju Coma Berenices.

Problem moze predstavljati samo opazanje objekta jer jato sjaji mizernim povrsinskim sjajem od samo 13.96 mag/arcmin², sto je za globularna jata izuzetno ''bleda'' vrednost. Uz to, nasjajnija zvezda jata sija bledom magnitudom 13.8, pa su za razlucivanje jata potrebni pristojno tamno nebo, veca aparatura, solidni okulari i pomalo vestine.

Zanimljivo je znati da iz ovog jata izvire plimatski potok zvezda dugacak cak 45º. Poreklo tog potoka nije sa sigurnoscu utvrdjeno, kao ni mnogo toga kod globularnih jata. Taj potok je toliko dugacak da ulazi u sazvezdje Ursa Major. Pretpostavlja se da je ovaj potok nastao prilikom prolaska jata kroz ravan Mlecnog Puta, kada su gravitacione sile kojima nasa galaksija deluje na svoje globulare najjace. Poslednji prolazak NGC 5466 kroz ravan galaksije dogodio se pre 50 miliona godina, i smatra se upravo tada desio gravitacio krah jata i formiranje repa zvezda koji jato danas vuce za sobom.

Lociranje: jato se nalazi tik uz zvezdu SAO 83172 i cilj je nekako ''dogegati'' se do nje.

- iako je zvezda bliza sredistu sazvezdja, ja sam krenuo pomalo izokola, od Arcturusa, jer sam tu nasao jasniji put do zvezde.
- od Arcturusa sam pravio sledece skokove: Arcturus - 12 Bootis - 9 Bootis - SAO 83172.
- stavi se zvezde SAO 83172 u okular i predivan sjaj globularnog jata pojavice se nekih 20' levo od zvezde.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu opservacije izvrsene u noci 3. na 4. mart 2025., u 2:10.

Kakav unikatan objekat. Da mi ga je neko pokazao kroz okular, ne rekavsi mi koji je objekat u pitanju, na malom uvecanju bih rekao da je galaksija a na velikom da je u pitanju otvoreno jato. Na uvecanju 62.5x vidi se ogomni, bledi sjaj kruznog oblika koji uopste ne izgleda kao globular. Naime, jato sija uniformno preko svog tela, bez ikakve kondenzacije prema centru. Kao nekakva bleda kruzna galaksija podjenakog sjaja preko celog tela. Upravo to odustvo sjaj u centru cini da objekat izgleda kao neki duh koji lebdi kroz otvoreni svemir. Na ovom uvecanju ne vidi se cak ni trag bilo kakve pojedinacne zvezdice, samo ogromna duholika lopta koja sija vise kao zasijanje okolnog neba nego sto sjaj crpi iz centra. Sa desne stane jata nalazi se lanac od tri zvezde koji je usmeren tako da tacno udara u jato.

Na uvecanju 176x pogled se potpuno transformise jer se perifernim vidom jato razlucuje na nekoliko desetina pojedinacnih zvezdica. Zvezdice su preblede, sve su magnitude oko 14, i rasute su preko tela objekta tako da ne pokazuju bilo kakvu tendenciju da se zgusnu pri centru. Stavise, i same zvezdice jata su siroko razdvojene, pa pogled mnogo vise podseca na otvoreno nego na globularno jato. Sve izgleda kao prskalica prebledih zvezdica - unikatno i neocekivano za globularno jato.

Iako zvezdice jata na prvu deluju nasumicno rasporedjene, pazljivim posmatranjem vidi se da to ipak nije slucaj. Naime, posle malo duzeg osmatranja pocinju da se formiraju lanci zvezda, od kojih dva najprominentnija lice na spiralne ruke galaksije. Prvi krece sa severa, savije se za 180º na levo i nastavlja na jug, dok drugi krece sa jugoistoka i nastavlja kretanje na zapad.

Kod ovog objekta bitno je dobro izabrati uvecanje. Na uvecanju 107x objekat se ubledi a ne razluci, a na uvecanjima vecim od 176x gubi se svaka forma jata. 176x je nekako ''sweet spot'' izmedju gubitka sjaja i pojave nekoliko desetina razlucivih zvezdica. Sve u svemu, NGC 5466 je jedno odlicno i osvezavajuce posmatranje. Takodje treba reci da ovakav pogled ne dolazi na prvu, jato zahteva malo strpljenja jer treba dati vremena svim tim zvezdicama magnitude 14 da se stabilizuju u pogledu.


NGC 5899

Spiralna galaksija magnitude 11.8 i prividne velicine 3.3'x1.4'.

NGC 5899 je udaljeni objekat. Nalazi se na rastojanju 130 Mly i spada u udaljenije izolovane galaksije vidljive amaterskim teleskopima srednjih aparatura. Iako kroz okular ne pokazuje skoro nikakve detalje, imajuci u vidu koliko dudoko gledamo u svemir, samo opzanje galaksije je ispunjavajuce iskustvo.

Lociranje: galaksija se nalazi tik uz zvezdu SAO 45445 magnitude 6, na nekih 10' udaljenosti od nje. Stoga se lociranje galaksije svodi na pronalazenje te zvezde.

- krenuo sam od zvezde Beta Bootis (Nekkar), zvezde koja predstavlja vrh ''zmaja'', glavnog asterizma sazvezdja Bootes.
- oko 3º severno od nje uocice se skoro jednakostranicni trougao koji grade zvezde magnituda 6 i 7. Najjuznija zvezda tog trougla je SAO 45445.
- pogledamo zvezdu kroz okular i galaksija ce se pojaviti kao izduzeni bledi sjaj oko 10' desno od zvezde.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu posmatranja izvrsenog noci 01/02.maj 2025., oko 0:30h.

Na uvecanju 176x galaksija se javlja kao elipsasto zasijanje okruzujuceg neba oko 10' desno od zvezde SAO 45445. Zvezda sija nijansom narandzaste i koliko smeta toliko i obogacue pogled. Galaksija je relativno svetla, s obzirom na bledu magnitudu. Izduzena je u razmeri 2:1, u smeru od 11 ka 5h. Malo je svetlija u sredini ali ipak ne pokazuje jasno definisano jezgro. Ispod sebe ima dve bledje zvezdice. Osim toga, galaksija ne pokazuje druge detalje.

Iako je pogled bez osobenosti, njegov znacaj dolazi iz znanja koliko duboko gledamo kroz vreme i prostor. 130 Mly udaljenosti je za galaksije velika udaljenost. Poredjenja radi, galaksija Virgo Clustera su skoro 3x blize, pa se opet ni kod velikog broja njih ne moze uociti vise detalja nego sto se to moze kod NGC 5899.

Mape lociranja:

NGC 5278:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54504472444/in/dateposted-public/
NGC 5466:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54505302447/in/dateposted-public/
NGC 5899:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54510755203/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Canes Venatici: NGC 4631 Grupa

- NGC 4631 i NGC 4627 - Whale and Pup Galaxies
- NGC 4656 i NGC 4657 - Hockey Stick Galaxy

Tema danasnjeg posta je jedna od ''najegzoticnijih'' i najposmatranijih galaktickih grupa na nocnom nebu. NGC 4631 Grupa sastoji se od dva gravitaciono vezana galakticka para. Svaki par, sam za sebe, ponovo predstavlja gravitaciono vezani sistem od jedne velike i jedne male pratilacke galaksije. Oblik, morfologija i velicinina ovih galaktickih sistema cini NGC 4631 Grupu jednom od najpoznatijih u amaterskoj astronomiji. Sve galaksije nalaze se u krugu precnika od samo 35', pa mogu stati u jedno vidno polje srednjih uvecanja.

NGC 4631 i NGC 4627 - Whale and Pup Galaxies (Arp 281)

Galakticki par dve bliske i gravitaciono povezane galaksije.

NGC 4631 je preckasta spiralna galakisja u edge-on orijentaciji, magnitude 9.2 i orgromne prividne velicine od 15.5'x2.7'.

NGC 4627 elipticna je galaksija magnitude 12 i prividne velicine 2.2'x1.7'.

Par se nalazi na rastojanju od samo 2.5', a gravitaciona povezanost stara je nekih 3.5 milijardi godina. Blizina dve galaksije dovela je do teske izoblicenosti vece galaksije, pa ona danas izgleda izuzetno izduzeno i sa asimtericnom strukturom. Neke posmatrace njen oblik podsetio je na kita, dok su u manjoj galaksiji videli mladunce koje plovi blizu majke. Odatle i potice popularni naziv galaksije ''Kit i mladunce''. Takodje, gravitaciona povezanost izazvala je snazna urusavanja unutar gasnih regija vece galaksije, sto je dovelo do jake zvezdane formacije. Ona se ogleda u prisustvu mnogih HII regija preko tela veceg objekta, od kojih se neke mogu i vizuelno osmotriti. HII regije su posebno prisutne po ivicama galaksije, a postoji i zvezdani most koji povezuje dva objekta, vizueno neosmotriv.

Lociranje: Iako se galaksija nalazi u sazvezdju Canes Venatici, ja je uvek pronalazim tako sto krenem od otovorenog jata Melotte 111 u sazvezdju Coma Berenices. To jato sa svoje pozicije vidim golim okom i jedan mi je od najkoriscenijih lokatora na prolecnom nebu. Galaksije se nalaze blize tom jatu nego svom maticnom sazvezdju.

- krenuo sam od otvorenog jata Melotte 111 u sazvezdju Coma Berenices koje se vidi golim okom.
- Kada produzimo liniju koja spaja dve najsevernije zvezde jata: 14 Com i 𝞬 Com za nekih 5º naicicemo na jasno vidljiv dvojni opticki sistem magnitude 5 i 6.
- 2º jugoistocno od dvojne zvezde uocice se asterizam zvezda u obliku slova ''T''. Produzi se linija koja spaja bazu slova ''T'' sa sredisnjom tackom precke za jednu njenu duzinu i doci ce se do mesta gde ce se u okularu pokazati galaksije grupe.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu posmatranja izvrsenog 01.05.2025 u 23:15.

Prvi i osnovni utisak koji galaksija ostavlja na posmatraca je njena velicina. Ovo cudo je ogromno !!!! Galaksija se javlja u izrazito izduzenom obliku, sa duzinom oko 5x vecom od sirine. Duza osa usmerena je u smeru od 11h ka 5h. Slobodna procena za duzinu galaksije je citavih 10' !!!! Ogromno.

Galaksija se javlja u izrazito asimetricnom obliku, i izgleda kao veoma izduzenena semenka suncokreta. To znaci da je na juznom delu sira i oblija, dok je na severnom uza i spicastija. Jezgro galaksije znatno je izmesteno iz geometrijskog sredista i nalazi se u juznom, sirem delu galaksije. Galaksija je sveltlija i ''gusca'' na jugu, gde joj granice javljaju koliko-toliko ostro. Duzi, severni deo se veoma nejasno utapa u okruzujuce nebo, sa mekanim ivicama. Tanji deo galaksije skoro je duplo duzi od sireg, ali se zbog mekoce ivica njegov spicasti zavrsetak ne primecuje bas na prvu. On se mnogo bolje uocava koriscenjem perfiernog vida i pomeranjem galaksije po vidnom polju, kada uzi deo objekta dobija na duzini.

Na samoj ivici galaksije, tacno levo od jezgra nalazi se superimponirana zvezda - bleda ali jasno vidljiva. Neka 2' levo od te zvezde moze se videti zamuceni izduzeni sjaj veoma malog povrsinskog sjaja. To je pratilacka galaksija NGC 4627.

Sve ove osobine galaksije, uz malo truda i vestine, su relativno lako uocljiove. Ono sto je tesko uocljivo je cvorasta struktura objekta. Iako posmatraci prijavljuju izrazito razlicit sjaj preko tela objekta, meni je veoma tesko da isti i primetim. To sam uspevao samo u najtamnijim nocima i kada sam potpuno skoncentrisan. Tada uspevam da uzvucem tri regije vece osvetljenosti, i sve tri nalaze se u donjem delu galaksije. Najprominentniji cvor uocio sam neposredno juzno od jezgra, skoro prikacen na njega. Drugi, srednji po sjaju, nalazi se malo iznad jezgra, dok se najbledji nalazi blizu juzne ivice galaksije. Ti cvorovi su u stvari gigantske HII regije zvezdane formacije, ciju je aktivnost probudila gravitaciona interakcija NGC 4631 sa svojim malim, elipticnim pratiocem.

Galaksija je impozantan prizor ali ne i lak za osmatranje. Povrsinski sjaj objekta nije bas na zavidnom nivou, a primetio sam i da se iz noci u noc, u zavisnosti od uslova, kvalitet prikaza galaksije poprilcno menja. Utiska sam da galaksija bas i ne trpi uvecanja, ali su ona opet neophodna ako se zele izvuce cvoraste HII regije. Porilicno zahtevan objekat ali zato i itekako nesvakidasnji prizor. Sama velicina i asimetrican oblik stavljaju NGC 4631 u jednu od najposmatranijih prolecnih galaksija.


NGC 4656 i NGC 4657 - Hockey Stick Galaxy

Ovaj intrigantan objekat je par intereagujucih galaksija. Sastoji se od dugacke galaksije NGC 4656, preko cijeg jednog kraja je superimponirana obliznja mala galaksija NGC 4657. Kako je manja galaksija superimponirana upravno na duzu, ceo prizor podseca na palicu za hokej, sto je objektu i dalo ime.

Galaksije se nikako ne mogu razdvojiti na dva zasebna objekta, te se pojavljuju kao jedna celina. Magnituda te celine je 10.52 a prividne velicina 15.3'x2.4'. Vec iz velicine se vidi da se objekat pojavljuje u ozbiljno izduzenoj formi, i to u poprilicnim dimenzijama.

Glavna galaksija sistrema, NGC 4656, je preckasta spiralna galaksija koja izgleda svakako sem kao preckasta spirala. Razlog tome je teska izoblicenost objekta usled  interakcije sa obliznjim galaksijama. Ne samo sto intereaguje sa malom NGC 4656, vec i sa susednim parom - ogromnom NGC 4631 i njenim pratiocem NGC 4627 (Whale and Pup Galaxies). Sve galaksije su gravitaciono vezane i formiraju NGC 4631 Grupu.
 
Problem sa osmatranjem ove galaksije predstavlja njen mizeran povrsinski sjaj - kolosalno mizeran. Sa povrsinskim sjajem od samo 14.5 mag/arcmin² galaksiji malo fali pa da dostigne neke satelitske galaksije Lokalne Grupe. I pored toga - galaksija se vidi. I to ne samo kao prebleda mrlja vec pokazuje i svoju formu palice za hokej, i to predstsvlja istinski dozivljaj za posmatrati.

Lociranje: galaksija se javlja u istom vidnom polju okulara malog uvecanja sa prethodnom metom NGC 4631. Nalazi se oko 35' zapadno od nje.

Opservacija: galaksija se na uvecanju 62.5x javlja uzasno bledo ali se jasno vidi u pogledu direktnog vida. Izuzetno je izduzena i javlja se u obliku veoma tankog stapa svetla, usmerenog od 1h ka 7h.

Galaksija pokazuje sjajnije srediste, ali je je taj sjaj tek neznatno svetliji od ostatka galaksije. Srediste se ne nalazi ni blizu geometrijskog sredista galaksije vec je porilicno izmesteno. Naime, deo galaksije koji od sredista ide ka severu dvostruko je duzi od dela koji ide ka jugu.  Gornji deo galaksije je tanji a donji deblji. Srediste se javlja kao malo svetlije zadebljanje preko tela galaksije. Ono sto u stvari tu vidimo je centralna precka galaksije. Iz samog pogleda na to koliko je ona pomerena od geometrijskog centra vidi se u stepen deformisanosti i izoblicenosti NGC 4656. Desavalo mi se i ranije da vidim izmaknuta jezgra galaksija ali retko kad  pomereno na trecinu galaktickog tela !!!

Na malom uvecanju ne vidi se glava palice za hokej - manja galaksija NGC 4657. Nju sam uspeo da osmotrim na vecem uvecanju i koriscenjem malo naprednijih tehnika osmatranja. Uvecanje 107x brutalno ubledi galaksiju ali zato dopusta osmatranje ''glave'' palice. Ona se ne pokazuje u direktnom pogledu ali zato odlicno reaguje na periferni vid i na pomeranje galaksije po vidnom polju. NGC 4657 javlja se kao bledi sjaj postavljen skoro upravno na telo vece galaksije. Male je velicine i postavljena je po uglom od oko 100º u odnosu na stap palice. ''Glava'' palice javlja se na delu galaksije blizem jezgru. Drugi, duzi deo galaksije, polako bledi u mrak dok se u njemu ne izgubi skoro nevidljivo. Galaksija je toliko bleda da se ni priblizno ne moze osdrediti granica u kojoj se stap utapa u okruzujuce polje.

Galaksija bi trebalo da pokazuje ''isaranost'' preko svog tela i nekoliko svetlih cvorica ali nista od toga nisam uspeo da osmotrim. To je stoga sto je galaksija monumentalno bleda. Objekat ne sija iznutra, obasjan svetlim jezgrom, vec se pojavljuje samo kao zasijanje okolnog polja. Sve sto se vidi je uniform uski sjaj sa blagim sirokim zasijanjem koji predstavlja centralnu precku galaksije.
 
Sa ovom galaksijom mora se paziti sa uvecanjima. Objekat je ekstremno bled i ne trpi mnogo umanjenje sjaja usled veceg uvecanja. Takodje, galaksije je poprilicno dugacka i nema razloga povecavati je. To sad sve stoji u kontradikciji sa time da bi galaksija mogla da pokaze nejednakost sjaja preko svog tela. Za to opazanje mora se pojacati konrtast. I eto muke. Stoga objekta zahteva pazljivo ''rukovanje'', a svakim smanjenjem ili povecanjem uvecanja nesto zrtvujemo a nesto dobijemo. Pri osmatreanju treba biti svestan sta nam je cilj da osmotrimo i na osnovu toga birati nacin posmatranja.

Mozda je posmatracima Hockey Stick drugorazredi posmatracki objekat zbog svog bledog povrsinskog sjaja. Medjutim, ako uspemo da je vidimo - uspeli smo svojim ocima da osmotrimo jednu od najizoblicneijih galaksija na nocnom nebu. I ne samo galaksiju, vec i na koji nacin se ta izoblicenost javlja. Retke siu izoblicene galaksije koje svoju izoblicenost i pokazuju posmatracu - NGC 4656 pokazuje. To je dovoljno da Hockey Stick bude jedno fascinantno posmatranje.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54528140169/in/dateposted-public/

[PavleR]

Savezdje Canes Venatici:

M 106 (spiralna galaksija)
NGC 4490 i NGC 4485 (Arp 469) - Cocoon Galaxy (par intereagujucih galaksija)


M 106

Spiralna galaksija sazvezdju Canes Venatici, magnitude 8.4 i velicine 18.6'x7.2'. Ove brojke ubrajaju je u jednu od najvecih i najsjajnijih galaksija na nocnom nebu. Nagnuta je 25º na nasu liniju pogleda, sto galaksiji daje pristojan povrsinski sjaj. Takodje, M106 je jedna od retkih galaksija koja u dobrim uslovima i sa dovoljno aparature moze pokazati spiralnu strukturu.

Galaksija se nalazi pristojno blizu Zemlji, na udaljenosti od 23.7 Mly. Velika je i masivna. Stvarna velicina joj je ogromnih 135.000 ly u precniku i broji oko 400 milijardi zvezda. Sadrzi aktivan nukleus sa centralnom supermasivnom crnom rupom.

M106 je meni licno jedno od najdrazih galaktikih posmatranje. Ja sam ovoj galaksiji nadenuo nadimak ''Kuka''. Razlog za to je prominentna spiralna ruka u obliku kuke okrenute na gore. Ali cak i da se nikakva spirala ne uoci, M106 je toliko velik i svetao objekat da je i to sasvim dovoljno da kazemo da smo imali jedno zaista dobro galakticko posmatranje.

Lociranje: Relativno je lagana za trazenje. Tokom vremena iskristalisao sam nekoliko star-hoppova za ovu galaksiju. Ovo je jedan od njih koji jeste malo duzi, ali zato zahteva najkrace hodove traziocem i drzi se svetlih zvezda:

- naciljamo u trazilac zvezdu Megrez (𝞭 Ursae Majoris) magnitude 3.3 u asterizmu ''Velika kola''.
- U istom vidnom polju trazioca, odmah do Megreza, bice lako uocljiv lanac tri sjajne zvezde: 70, 71 i 73 Ursae Majoris.
- Pratimo taj lanac u smeru od 70 do 73 UMa. Posle otrilike jedne njegove duzine dolazimo do prve dve svetle zvezde u traziocu, od kojih je druga 7 Canes Venaticorum.
- Onda slede kratki star-hoppovi: 7 CnV - 5 CnV - 3 CnV.
- Centriramo 3 CnV u trazilac i videce se dve zvezde sa kojima 3 CnV gradi jednakokraki trougao temenom u 3 CnV. Na osnovici tog trogla nalazi se M 106.

Mozda zvuci komlikovano, ali od svih strar-hoppova koje sam nasao za ovaj objekat, ovaj je najbrzi. Hoppovi u njemu su kratki i jasni jer pratimo poprilicno svetle zvezde.

Opservacija: M106 je izuzetno galakticko posmatranje. Razlog za to je sto ce se cak i u losim nocima galaksija pokazati veliko i svetlo. Osnovni izgled galaksije je ovalna izmaglica koja okruzuje sjajno izduzeno jezgro. Halo, jezgro i nukleus ce biti jasno izrazeni, dok ce se galaksija pokazati izuzetno svetlo, jasno uocljivo i lako razdvojivo od okruzujuceg neba. Videli ili ne videli spiralne ruke, sigurno cemo videti veliki izuzeni oval pristojnog povrsinskog sjaja, sa izuzetno sjajnim sredistem. Neke osobenosti galaksije koje se mogu uociti pri svakom posmatraju, nevezano za kvalitet neba, su:

- jezgro koje je veoma sjajno i veliko. Javlja se u precniku koji iznosi otprilie jednu trecinu precnika celog objekta.

- orijentacija jezgra je veoma cudna i nesvakidasnja. Naime, kod vecine galaksija ovalnost jezgra prati usmerenje ovalnosti galaksije. Medjutim, kod M106, jezgro je drugacijeg usmerenja. Ako galaksiju vidimo u smeru sever-jug, jezgro cemo videti iskoseno u odnosu na glavnu osu objekta, za nekih 45º (ovo sam izracunao na osnovu usmerenja glave ose galaksije i jezgra). U vecini noci galaksija je u okluaru usmerena od 11h ka 5h, ali to varira u zavisnosti u koje doba noci vrsimo posmatranje.

- samo jezgro je takodje izduzeno i dvoslojno - sastoji se od samog jezgra i unutrasnjeg nukeusa.

Medjutim, najzanimljiviji deo objekta je halo, jer se unutar njega krije spiralna struktura galaksije. U principu, kod M106 mogu se primetiti dve spiranle ruke, severna i juzna. U losim nocima spiralna struktura se ne moze primetiti. To ne znaci da halo nije zanimljiv, naprotiv. Cak i u tim nocima pazljjivijim osmatranjem moze se uociti nejednak sjaj unutar hala. U nocima dobrih pomatrackih uslova videce se i razlog tog nejednakog sjaja - mesta bledjeg sjaj u halu su u stvari medjuprostor izmedju jezgra i spiralnih ruku koje su najizrazenije po ivicama galaksije. Iako postoje dve spirale, ja sam u celosti upeo da osmotrim samo severnu. Ona izvire iz jezgra sa njegove juzne strane i vrlo brzo se savije za 180º na levu stranu. Potom u jednom dugackom pravolinijskom hodu odlazi daleko iznad jezgra na sever da bi se potom ponovo savila na desno za 180º i odmah potom zavrsila. Taj dugacki vertikalni hod, savijanje. pa poptom brzi zavrsetak spirale mene je vec pri prvom posmatranju podsetio na ''kuku'', te od tada ovu galaksiju tako i nazivam. Ono sto ''kuku'' cini tako prominentnom je sto je spiralna ruka na krajevima svetlija nego pri sredini, tj. jakse se vidi zavrsetak spirale nego sredina.

Juzna spiralna ruka je mnogo teza za uocavanje ali je moguce videti je. Ona izvire iz zapadnog dela jezgra, savija se na jug, pa potom se ponovo savije za 180º i skrece na desno. Ova ruka je mnogo difuznija od severne i jako je tesko jasno izdvojiti je. Sve vreme se ima osecaj da je ruka stopljena u halo i da se nalazi na mestu gde se halo utapa u okruzujuce nebo. Medjutim, u noci 16.02.2024. po prvi put sam izvrsio uspesno osmatranje cele juzne ruke. To je bila noc odlicnog seeinga ali i vreme praznika, kada sam bio na odmoru. Pominjem taj odmor jer je koncentracija i odmorenost pri posmatranju izuzetno vazna za hvatanje ovih detalja. Umoran i nervozan posmatrac ne vidi mnogo.


NGC 4490 i NGC 4485 (Arp 469) - Cocoon Galaxy

Par intereagujucih galaksija. Veca galaksija, NGC 4490, je preckasta spiralna galaksija magnitude 9.8 i prividne velicine 6.4'x2.4'.  Samo koji minut uz nju nalazi se iregularna galaksija NGC 4458, magnitude 11.9 i prividne velicine 2.4'x1.8'.

Par stoji u gravitacionoj interakciji, sto je dovelo do teskog izoblicenja vece galaksije. Naime, veca galaksija razvila je ''rep'' materija koji je usmeren prema manjoj, a fizicki postoji i most materijala koji vezuje dva objekta. Taj most je vizuelno neosmotriv. Takodje, interakcija je izazvala masivna zgusnjavanja molekularnih oblaka unutar vece galaksije, sto je dovelo do veoma visokog nivoa zvezdane formacije unutar nje. Ove cinjenice reluzltirale su da time da je Halton Arp uvrstio galaksije u svoj ''Atlas of Peculiar Galaxies'' pod brojem 469.

Lociranje: galaksije su prelake za lociranje jer su udaljene samo 40' od svetle zvezde Chara (𝞫 CVn), jedne od dve zvezde koje cine glavni asterizam sazvezdja.

- krenuo sam od zvezde Chara (𝞫 CVn) u glavnom asterizmu sazvezdja.
- pomerimo se samo oko 40' od zvezde, u smeru koji zvezdu 9 CVn spaja sa Charom. Pogledamo kroz okular i fantastican pogled na ovaj duo ne moze se promasiti.

Opservacija: Usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 20.04.2025, oko 22:30.

Vrhunski pogled. Obe galaksije su jasno vidljive cak i na malom uvecanju, svetlo i sa gustom ispunom. Cak i na malom uvecanju se vidi izduzenje vece galaksije. Ispod nje, samo nekoliko minuta od jezgra vece, vidi se bledja galaksija u obliku male izduzene mrlje.

Na uvecanju 176x galaksije sijaju izuzetno visokim sjajem. Obe galaksije deluju jako mekano, pa to moze napraviti problem oko fokusiranja.

Veca galaksija sija izuzetno gustim sjajem, pa je cak i njen halo visokog povrsinskog sjaja. Galaksija ima specifican oblik suze. Vrh suze okrenut je na levo, a ispod njega nalazi se manja galaksija. Galaksija je nepravilnog oblika i osvetljenosti, i jos je pomalo zakrivljena. Na desnom kraju je deblja i zaorugljenija, dok je na drugom tanja i spicastija. Medjutim, zbog nekako cudne zakrivljenosti vise podseca na suzu nego na semenku suncokreta. Jezgro galaksije je izduzeno i pomalo smaknuto iz geometrijskog centra, ka levoj ivici galaksije. Samo jezgro je velikog precnika i zauzima bar trecinu galaksije.

Mala galaksija se vidi kao amorfni sjaj i nalazi se ispod levog kraja vece galaksije. Iako sija bledom magnitudom, relativno je visokog povrsinskog sjaja i lako se uocava. Pomalo je izduzena i mekanih je ivica.

Na uvecanju 320x, preko tela vece galaksije uocio sam traku svetlosti koju nisam uocio na manjim uvecanjima. Ta traka usmerena je u smeru od 8h ka 2h i krece se uzduz celog tela objekta. Oko trake pruza se poprilicno svetao halo iregularne sirine. Po sjaju taj halo ne zaostaje mnogo za sredistem galaksije pa je verovatno svetloj traci trebao bas dosta povecani kontrast visokog uvecanja da bi se uocila.

Moj utisak je da na ovom galaktickom paru treba probati sva moguca uvecanja sa kojima posmatrac raspolaze. Svako uvecanje pokazuje nesto svoje, od jasnijih ivica pri malim, do razlicite osvetljenost preko tela na vecim.

Ovaj galakticki par je sigurno jedno od boljih prolecnih posmatranja. Ne samo da obe galaksije sijaju iznenadjujuce svetlo, vec se sa lakocom moze uociti izoblicenost usled gravitacione interakcije, sto bas nije precest slucaj na nocnom nebu.

Mape lociranja:

M 106:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54551877146/in/dateposted-public/
NGC 4490/4485:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54551182677/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

M106 je prelepa galaksija, citanje oposa za nju je bilo uzivanje, hvala Pavle

[PavleR]

Binarni i opticki sistemi u sazvezdju Hercules:

- Alpha (𝞪) Herculis - Rasalgethi
- Kappa (𝞳) Herculis - Marsic
- Rho (𝞺) Herculis i Otto Struve 329
- 95 Herculis
- 100 Herculis

Alpha (𝞪) Herculis - Rasalgethi

Visestruki je zvezdani sistem. Teleskopom se moze razdvojiti na dve komponente. Svetlija komponenta A je spektralne klase M5 magnitude 3.5, dok je komponenta B stelarne klase G5 i magnitude 5.4. Separacije je 4.6''. Glavna komponenta je blistavi crveni superdzin sto pravi zanilmjivu percepciju boja na vecim uvecanjima.

Lociranje: Iako je jedna od sjajnijih zvezda u sazvezdju, nalazi se daleko od glavnog asterizma sazvezdja poznatog pod nazivom ''Keystone''. U stvari, mnogo ga je lakse naci ako se krene od zvezde Alpha (𝞪) Ophiuchi (Rasalhague) magnitude 2.07, najsjajnije zvezde u sazvezdju Ophiuchus. Rasalgethi se nalazi oko 5º zapadno od nje i moze se direktno naciljati traziocem.

Opservacija: Kakav predivan prizor! Vec na malom uvecanju sistem izgleda perfektno uparen. Primar se prikazuje u jarko narandzastoj boji, dok daleko manji i bledji pratilac deluje zuckasto. Primar je mnogo veci i sjajniji i poprilicno gusi malog pratioca koji na na malim uvecanjima izgleda tackasto. Medjutim, sekundar se ipak probija i sjaji kao zvezda sa jasnom koloricnom ispunom. Par je usmeren u smeru od 10h ka 4h, sa primarom na istoku.

Najlepsi pogled na sistem imao sam na uvecanju 107x. Na tom uvecanju sekundar zivne ali rastojanje ipak ostaje dovoljno blisko za lep esteski pogled na divnu koloricnu igru dve zvezde. Primar sija pufnastim sjajem i razabacuje narandzaste zrake oko sebe, nesto slicno kao sto to radi Aldebaran, samo u manjoj razmeri. Nasuprot njemu, sekundar sija ostro, sto dodatno pojacava kontrast pogleda.

Sjaj, separacija, velicina i usmerenje komponenti cini da sistem izgleda kao neka mala kometica. Naime, sekundar se namestio tacno tako da izgleda kao repic male komete koja se krece ka severoistku.

Zanimljiva stvar desava se pri percepciji boje sekundara na razlicitim uvecanjima. Naime, kako se uvecanje povecava, sekundar pocinje da poprima zelenkastu boju. To je stoga sto binarni parovi imaju osobinu da crveni primar ''gura'' svog pratioca ka zelenoj a zuti primar ka plavoj boji. Par sam posmatrao na 4 uvecanja 62.5x - 176x i posvetio sam mu vremena. Na vecim uvecanjima i strpljivim posmatranjem neznatna promena boje sekundara postaje ocigledna.

Par se nalazi okruzen belim zvezdama, pogotovo sa svoje zapadne strane. Stoga ne samo sto Rasalgethi apsolutno dominira vidnim poljem po sjaju, vec se istice i bojom.


Kappa (𝞳) Herculis - Marsic

Opticka dvostruka zvezda sacinjena od dve komponente koje nisu gravitaciono povezane. Iako zvezde ne cine binarni sistem one su dosta blisko jedna drugoj na rastojanjima 381 ly i 401 ly od Sunca.

Komponenta A, koja i nosi naziv Marsic, dzinovska je zvezda koja sija magnitudom 5, dok je bledja zvezda magnitude 6.25. Zvezde cine siroko razdvojeni par  sa separacijom 27.1''.

I pored odsustva gravitacione povezanosti i siroke separacijce, 𝞳 Herculis je cesto gledan par zbog svoje koloricnosti. Naime, zvezde su ''egzoticnih'' stelarnih klasa G7 i K0, sto obecava pogled pun zuto-narandzaste koloracije.

Lociranje: noc u kojoj sam vrsio opservaciju bila je izuzetno transparentna te sam zvezdu video golim okom i direktno je naciljao. Inace, zvezda se nalazi tacno na pola puta izmedju dve zvezde koje su uvek vidljive golim okom i nalaze se u glavnim asterizmima sazvezdja Hercules i Serpens: 𝞬 Herculis i 𝞬 Serpentis.

Opservacija: Veoma lep pogled na zuto-narandzasti primar i sekundar slicne boje. Zvezde su usmerene od 11h (primar) ka 5h (sekundar). Par je na sirokoj separaciji pa boje u potupnosti dolaze do izrazaja. Zvezde sijaju ostrim sjajem, a ako se na vecim uvecanjima zvezde defokusiraju videce se da sekundar sjaji dubljom nijansom od primara, koji mnogo vise vuce na zuto. U skladu sa magnitudnom razlikom od 1.25, sekundar se pojavljuje u nesto manjoj velicini i sjaju, pa se ne moze govoriti o klasicnim ''macijim ocima'', mada je pogled blizu toga. Par je razdvojiv vec na najmanjeim uvecanjima.

Polje u kome se nalazi svezda je relativno siromasno, sem dve izuzetno sjajne zvezde venom blizu Kappi. Naime, Marsic formira jos jedan opticki par sa zvezdom 8 Herculis magnitude 6.1, a na istoj liniji nalazi se zvezda SAO 101964 magnitude 7.9. Sve tri zvezde nalaze se na jednoj skoro pravoj liniji sa separacijama 14' i 10'. Sve ostale zvezde polja su daleko bledje pa ovaj trio dominira FOV-om.


Rho (𝞺) Herculis i Otto Struve 329

Rho (𝞺) Herculis je binarni sistem cije komponente sijaju magnitudama 4.5 i 5.5, i nalaze se na separaciji od 4.2''.

Primar je dzinovska zvezda A-tipa a sekundar subdzin B-tipa.

U istom okularskom pogledu, na rastojanju 15', naci ce se i binarni sistem Otto Struve 329. Njegove komponente sijaju magnitudama 6.3 i 9.8, i nalaze se na separaciji 33.2''. Sistem je kombinacija primara G-tipa i sekundara F-tipa.

Lociranje: sistem se lako pronalazi jer stoji neposredno uz zvezdu Pi (𝞹) Herculis magnitude 3.15 u asterizmu Keystone. Prosto naciljamo 𝞹 Herculis koja je vidljiva golim okom i odmah levo od nje ce se istaci dve svetle zvezde: bliza je 69 Herculis i pored nje je nasa meta - 𝞺 Herculis.

Opseracija: Na uvecanju 62.5x oba sistema staju u jedno vidno polje. Ako je 𝞺 Herculis u sredini vidnog polja, Otto Struve 329 bice na severu. Na ovom uvecanju Otto Struve 329 je jasno razdvojen, dok se za 𝞺 Herculis vidi da je u pitanju dvojna zvezda ali joj se komponente preklapaju pa zvezda izgleda duguljasto.. Za njeno radvajanje trebace veca uvecanja.

15' severno od 𝞺 Hercuis nalazi se luk od 4 sjajne zvezde kome pripada i Otto Struve 329. Taj luk izgleda kao kisobran koji sa severa ''stiti'' 𝞺 Hercuis, sto formira estetski veoma ugodan prizor.

   - Otto Struve 329

Veliki primar i tackasti sekundar na sirokoj separaciji. Iako bi zbog stelarnih kasa par trebalo da sija zuckaso, ja sam primar video u vise beloj boji. Zbog manjih magnituda komponenti par sija mnogo ostrije od Rho Herculis ali zato i manje koloricno.

Zvezdi gode malo veca uvecanja jer tada sekundar dobija na sjaju i lespe se istakne.

   - Rho (𝞺) Herculis

Fantastican pogled. Sistem je razdvojiv vec na 107x ali je bolje osmotriv na 136x.  Par je usmeren u smeru sever-jug. Vrlo lep i miran pogled na dve velike i svetle zvezde na uskoj ali lako razdvojivoj separaciji. Primar sija plavom-belom bojom dok je sekundar potpuno beo. Boje su blage, pogled je stalozen i umirujuc. Primar je veci i svetliji od sekundara, ali ne osetno. Zvezde isijavaju pufnastiji sjaj od Otto Struve 329.


95 Herculis

Smatra se za jedna od najlepsih letnjih dvojnih zvezda. Primar je varijabilna dzinovska zvezda spektralnog tipa A5III, dok je sekundar stelarne klase G8. Komponente su magnituda 4.9 i 5.1, separacija je 6.4''.  Zanimljiva je i po tome sto se opservacija boja razlikuje od posmatraca do posmatraca.

Lociranje: locirao sam je metodom pronalazenja matematickih oblika na nebu. Locira se zvezda Mu (𝞵) Herculis i kroz trazilac ce se videti dve zvezde sa kojima Mu gradi jednakokraki trougao, sa Mu kao temenom. Kada se produzi visina iz Mu na osnovicu prva stvar koja se vidi u traziocu je oblik trapeza, gde je 95 Herculis jedno od temena krace osnovice.

Opservacija:  Boje se razlikuju od posmatraca do posmatraca, neko vidi zelenu i crvenu a neko belu i crvenu. Moja iskustva su veoma cudna. Par sam posmatrao na svim uvecanjima kojma raspolazem i moje iskustvo je da se boje menjaju sa povecanjem uvecanja. Na malim uvecanjima moje oko ne primecuje toliku koloricnu razliku. Medjutim, na vecim uvecanjima i duzim posmatranjem kontrast postaje sve jaci. Na kraju, posle nekih 10-tak minuta posmatranja par sam video kao zuckasto-crven.

Par je vrlo slicnih magnituda i na perfektnoj separaciji, sto ga cini idealnim za mala uvecanja. Ali ako hocete da se igrate menjajte uvecanja da bi se videlo da li se menja i percepcija boja.


100 Herculis

Opticka dvojna zvezda koja je popularna meta amaterskih astronoma. Razlog tome je sto 100 Herculis predstavlja najklasicnije moguce ''macje oci'': zvezde su identicnih magnituda 5.8 i identicnih boja, buduci da imaju istu stelarnu klasu A3 V. Zvezde se nalaze na ''ugodnoj'' separaciji od 14.3''.

Iako ove zvezde deluju blisko jedna drugoj na nocnom nebu, to samo tako izgleda sa nase linije pogleda. U stvarnosti zvezde su jedna od druge udaljene dalekih 65 ly.

Takodje, par je notoran zbog razlicitih percepcija boja koje posmatraci vide. Iako po stelarnim klasama imamo dve bele zvezde, mnogi posmatraci prijavljuju plavo-bele i zuto-bele zvezde.

Lociranje: Zvezda se nalazi blizu bliskog tria zvezda koje cine Heraklovu toljagu.

- Krenuo sam od zvezdi Heraklove toljage 𝞸, 𝞷 i 𝞵 Herculis. Zvezde sam video golim okom.
- povukao sam normalu na liniju koja spaja 𝞸 i 𝞵 Herculis, tako da normala ide na jug i krece iz 𝞸 Her. Posle samo 2.5º normala udara tacno u 100 Herculis.

Opservacija: par je razluciv na uvecanju 62.5x. U pogledu zaista imamo klasicne ''macje'' oci: dve identicne plavo-bele zvezde identicnog sjaja i velicine. Zvezda dominira vidnim poljem, ali ce u okularu zasijati jos svetlih zvezda od kojih je najupecatljivija SAO 85748 magnitude 7, samo 20' juzno od 100 Herculis. Vidno polje je puno sitnih zvezdica magnituda 10 i 11.

100 Herculis se cesto percepira i kao trostruki opticki sistem, jer se u blizini nalazi ''komponenta C'' magnitude 11.8, na separaciji 79.9''. Tu komponentu uocio sam na uvecanju 176x i na 11h od glavnog para, mada zaista ne znam koja je poenta njenog opazanja. Ako bi svakoj ionako optickoj dvojnoj zvezdi dodavali jos komponenata u vidu svake bliske zvezde magnitude 12 onda bi na nebu bilo million petostukih optickih sistema. Potpuno besmisleno.

Mape lociranja:

Alpha (𝞪) Herculis - Rasalgethi :  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54149800106/in/dateposted-public/
Kappa (𝞳) Herculis - Marsic:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54020690018/in/dateposted-public/
Rho (𝞺) Herculis i Otto Struve 329:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54020780383/in/dateposted-public/
95 Herculis:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54563701301/in/dateposted-public/
100 Herculis:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54020166022/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Sagittarius:

M 24 (Small Sagittarius Star Cloud) - sa NGC 6603, B 92 i B 93 (zvezdani oblak, otvoreno jato i dve tamne magline)

Ovaj velicanstveni prizor je zvezdani oblak u sazvezdju Sagittarius, prividne duzine 2º i sirine oko 1º. Sacinjava ga preko 10.000 izuzetno udaljenih zvezda, oko 10.000 ly daleko od Sunca. To je ogromna udaljenost za zvezde i postavlja se pitanje zasto mi uopste vidimo na hiljade tako udaljenih zvezda grupisanh u gusti oblak. Odgovor lezi u prirodi M24: kada gledamo u M24 mi u stvari gledamo kroz prazninu u traci prasine koja zaklanja Sagittarius spiralnu ruku Mlecnog Puta od naseg pogleda. Kroz tu rupu do nas dolazi sjaj dalekih zvezda, nesto slicno kao kod Large Sagittarius Cloud, Scutum Star Cloud i mnogo dramaticnijem Baade's Window (u kome gledamo zvezde skoro uz sam centar galaksije). Medjutim, izmedju M 24 i ostalih navedenih oblaka postoji razlika koja ce dozvoliti M24 da u oklularu zasija mnogo sjajnije i dinamicnije - kod M24 zvezde koje gledamo su mnogo mladje i plavlje nego kod ostalih zvezdanih oblaka.

Shodno prethodno recenom, vidi se da je M24 jedan od retkih Messier objekata koji u stvari i nije DSO (ni maglina, ni galaksija ni zvezdano jato). Zvezde nisu gravitacione vezane, vec oblak predstavlja visoku koncentraciju desetina hiljada zvezda iz Sagittarius ruke Mlecnog Puta, ciji se sjaj probija do nas kroz rupu u opstrukciji galakticke trake interstelarnom prasinom.

Pre nego sto nastavim dalje, red je i objasniti odakle dolazi ta silna prasina izmedju spiralnih ruku nase galaksije. Ona je rezultat destruktivne aktivnosti umirucih zvezda. Generacije zvezda, tokom milijardi godina, kroz svoje stelarne vetrove izbaciju ogromne kolicine fine prasine u otvoreni svemir koja je kroz vreme stvorila ogromne trake koje zaklanjaju nas pogled na ostatak Mlecnog Puta.

Unutar oblaka nalazi se NGC 6603 - malo otvoreno jato magnitude 11 i velicine 5'. Posmatrati oblak a ne potraziti ovo jato je steta. Takodje je steta sto je jato jako bledo i zgusnuto, pa ce trebati vece aperture ne bi li se objekat izdvojio iz pozadinskog sjaja tolikih zvezda.

Takodje, M24 sadrzi i nekoliko tamnih maglina. Ako posmatramo objekat u tamnoj noci bez mesecine teleskopski su vidljive dve: B92 i B93.

Lociranje: Izuzetno lako lociranje ako uspemo da izdvojimo zvezdu Polis, jednu od najbitinijih letnjih lokatora. M24 nalazi se 2º severno i deo oblaka vidljiv je vec u traziocu u vidu klina 8 zvezda ciji vrh gleda ka istoku.

Opservacija: Velicanstveno! Ogoman i dinamican zvezadni oblak krcat zvedama sirokog raspona sjaja, sa u sebi integrisanim otvorenim jatom. Objekat treba posmatrati okularem koji nam daje najsire vidno polje; i tada se oblakt ne moze osmotriti ceo nego cemo se kretati po njemu i osmatrati ga u delovima. Oblak je ovalnog oblika, oko 2.5x duzi nego sto je sirok. Granica objekta nije jasna vec je peskasta i granularna. Okularski pogled ce ispuniti stotine bledih dalekih zvezda, ravnomerno razbacanih po vidnom polju. Toliko ih je mnogo da je uzaludno pokusati naci paterne u kojima se one pojavljuju. U centralnom delu objekta, jasno ce se izdvojiti desetak svetlih zvezda magnitude 7-8 u obliku polozenog slova V. U okularskom pogledu, vrh slova V bice na zapadu. Te zvezde su daleko sjajnije od ostalih u objektu i neke su deo oblaka a neke su superimpozirane na njega i mnogo su blize nama. Najsjajnija medju njima je HD 167356 magnitude 6.3 i po informacijama kojima raspolazem ona jeste deo oblaka. Ona se nalazi na kraju donjeg kraka slova V. Tih deset sjajnih zvezda deluju postavljene preko tepiha od stotina bledjih clanica oblaka, koje su opet superimponirane preko prelepog pozadinskog sjaja zvezda na granici razlucivosti. U poredjennju sa Scutum Star Cloud pogled je mnogo dinamicniji zbog silnog magnitudog raspona clanica oblaka - od magnitude 6 pa sve do kraja limita teleskopa.

   - NGC 6603

Otvoreno jato blede magnitude 11.1 i male prividne velicine 5'. Udaljeno je od Zemlje celih 9.000 ly, sto se za otvorena jata smatra ogromnom udaljenoscu. Jato je Trumpler klase I 1 r n, sto znaci da je dobro izdvojeno iz pozadine sa jakom centralnom koncentracijom, da se sastoji od zvezda istog sjaja, da je bogato (100 i vise zvezda), te da izgleda nebulozno.

Najlepsi deo opservacije oblaka M24 je otvoreno jato NGC 6603 usadjeno u oblak. Jato je malo i nalazi se 4' juzno od zvezde SAO 161294 magnitude 7.4, locirane blizu samog vrha obrnutog slova V. Nju je lako razaznati u okularu. Vrh slova V okrenut ja ka zapadu i od njega se pruzaju dva kraka, jedan ka severoistoku a drugi ka jugoistoku. Prve dve zvezde u oba kraka leze tacno jedna ispod druge: na gornjem kraku to je jedna upecatljivo svetla dupla zvezda sjajnih komponenti a ispod nje je pomenuta SAO 161294. Ova zvezda nije deo oblaka vec je superimpozirana na njega.

Jato je jako bledo i izuzetno koncentrisamo. Ta koncentrisanost ce pomoci jatu da se i pored preblede magnitude lako istakne u moru zvezda M 24. Koliko je jato bledo govori i podatak da najsjajnija zvezda u jatu sija magnitudom od tek 14 !!! Jato broji oko 100 zvezda.

Na malom uvecanju od 62.5x na kome se posmatra M24, jato se pojavljuje kao okrugla maglicasta struktura ispod SAO 161294 bez ijedne razlucene zvezde. Moze se reci da pomalo deluje i kao maglicasti pozadinski sjaj, pa stoga mislim da ako posmatrac ne zna da je u pitanju otvoreno jato tesko sam to moze da zakljuci. Cak i na ovom uvecanju objekat lepo izgleda jer pravi kompaktnu koncentraciju oblika u moru podjednako razbacanih zvezda oblaka. Kada se uvecanja povecaju, NGC 6603 pocinje da otkriva svoju formu i pojednicane clanice.

Na uvecanju 176x objekat pocinje da pokazuje detalje. Pri opservaciji je potrebno intenzivno koristiti periferni vid jer samo tada jato otkriva svoju pravu prirodu. Takodje, objekat pozitivno reaguje na duzinu posmatranja i otklanjanja spoljasnje svetlosti prekrivanjem preko glave necim tamnim. To su moja iskustva. Naime, posto sam primenio sve navedene tehnike, prvo sto sam primetio je jedna kosa linija zvezda koja se pruza u smeru od 8h ka 2h. Ta linija nalazi se u samom centru jata i njegov je najsjajniji deo. Magnitudni raspon zvezda u objektu ne postoji jer su sve zvezde skoro identicnog sjaja. Na ovom uvecanju ja sam uspeo da razlucim nekoliko zvezda po obodu dok se zvezde unutar pomenute linije jos ne razlucuju ali se vidi da je rec o gusto spakovanim zvezdicama. Cak i na ovom uvecanju jato vise deluje kao maglina nego kao skup zvezda. Oblik mu je poprilicno kruzan sa amorfnim granicama.

Medjutim, na uvecanju 320x jato konacno popusta i razlucuje se, a pogled je fantastican. Ovo uvecanje ''rasiri'' jato i sada se vidi da jato i nije tako gusto napakovano vec da je puno supljina. Po centru jata pruza se ranije pomenuta svetla precka u kojoj se sada razlucuju cetiri zvezde. Sa njenog desnog kraja kao kod fontane izviru po cetiri mala lanca zvezda, gde dva vijugaju na sever a dva na jug. Izmedju glavne precke i ''mlazova'' nalazi se nebulozni sjaj nerazlucenih zvezda, pa jato u tim delovima deluje suplje. Takodje, u svakom od ta cetiri mlaza vide se razlucene zvezdice, pa je ukupan broj pojedinacnih zvezdica u jatu negde oko 20. Sve zvezde su skoro identicnog prebledog sjaja i nema ni jedne jedine koja bi se bar malo istakla.
—-----------------------------------
Zvezdani oblak M 24 sadrzi jos dve posmatracke poslastice, a to su uvek egzoticne tamne magline - B 92 i B 93. Obe se nalaze direktno juzno od najsjajnije zvezde u oblaku HD 167356.  Zvezda se lako locira jer u okularu predstavlja zavrsnu zvezdu donjeg kraka slova ''V''. I B92 i B 93 su superimponirani objekti preko obalaka.

   - B 92

Nalazi se 20' direktno juzno od HD 167356. Dimenzija je 12'x15' i neprozirnosti je 6, sto je na ''Opacity'' skali neprozirnosti najvisa vrednost. To znaci da maglina u potpunosti zaklanja sjaj zvezda iza nje, ili uprosceno, nikakva svetlost ne moze da se probije kroz gusti oblak prasine od koga je B 92 sastavljena.

U okularu se maglina jasno primeti ako znamo sta trazimo. Ako posmatrac nije upoznat sa principima tamnih maglina i ne zna da je B 92 na tom mestu, verovatno ce preci preko nje i ne primetivsi je. U pitanju je objekat ovalnog oblika, sa vecom osom usmerenom u smeru sever-jug. Pokazuje se kao bezzvezdana praznina okruzena morem zvezda M 24 - kao tamno ostrvo u moru sitnih zvezdica. Problem koji se moze imati u njenom osmatranju je sto se maglina nalazi na samom juznom obodu M 24 gde ima manje zvezda nego u srcu oblaka. Zato za osmatranje magline treba sacekati noc odlicne transparencije. Naime, posto sama magline niti reflektuje nini emituje svetlost, jedini nacin da se primete njene konture je preko zvezdica koje je okruzuju po obodima. Sto je tih zvezdica vise i sama maglina ce biti jasnije uocljiva.

I zaista, kada se jedanput maglina locira videce se da je u pitanju potpuno nerpozorni i mracni deo oblaka bez zvezda - sem jedne !!! Neverovatno, ali posred tamne magline jasno stoji jedna jedina zvezda koja kao da se ruga maglini. To je zvezda GSC 6268:517 magnitude 11.4. Buduci da je neprozirnost magline najvisa moguca, ta zvezda mora biti superimponirani objekat, blize nama od same magline. Ta zvezda itekako obogacuje prizor, i ako znamo fizicku prirodu pogleda ispred sebe, ceo prizor je zaista fascinantan. Takodje, na samim granicama magline nalaze se dve svetle zvezde koje mogu pomoci u lociranju magline u netransparentnim nocma: jedna magnitude 9 lezi tacno na severnoj granici a druga, magnitude 8, na zapadnoj.

Inace, tamne magline nose oznaku ''B'' po velikom americkom astronomu  Edward Emerson Barnard-u, koji ih je proucavao i katalogirao. Njegov katalog tamnih magline objhavljen je 1913. godine. Upravo je B92 bila jedna od prvih tamnih maglina koje je Barnard otkrio.

   - B93

Nalazi se 20' desno od B92, i znatno je manje velicine, mereci 8'x3'.

Ja ne znam katalosku ''opacity'' vrednost ove magline, ali vizuelni utisak mi je da je manje neprozirnosti od B 92. Izrazito je izduzenog oblika, sa izduzenjem u pravcu sever-jug. Tanka je i visoka, i nema tako ostre granice kao B 92. Naime, zvezdice oblaka pomalo prodiru preko granica magline i zadiru u njenu unutrasnjost, pa maglina manje deluje kao pusto ostrvo od njenog suseda. Ipak, ako znamo sta trazimo i gledamo, maglina se moze jasno izdvojiti kao zaseban objekat unutar M24.

Mapa:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54578590530/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Odličan izveštaj Pavle.

[PavleR]

Sazvezdje Sagittarius:

M 17 - Omega Nebula, Swan Nebula (emisiona maglina)

Znamenita emisiona maglina magnitude 6 i prividne velicine 20'x15'.

Ovaj superiorni osmatracki objekat jedna je od najsjajnijih maglina na nocnom nebu. Maglina u celosti podseca na grcko slovo ''𝞨'' odakle i vuce ime. Medjutim, tu konturu je poprilicno tesko osmotriti jer sija izuzetno malim povrsinskim sjajem.. Ono sto vecina amaterskih astronoma vidi je najsvetliji deo te konture koji nepogresivo podseca na labuda. Taj deo je mnogo svetliji i lako se vidi vec u traziocu. Po njemu maglina nosi svoje alternativno ime ''Labud maglina''.

Maglina je davno formirana i krasi nocno nebo vec million godina. Pored nje se nalazi  otvoreno jato od citavih 600 zvezda koje su i odgoveorne za sjaj magline. Najsjajnija zvezda tog jata sija magnitudom 9.3, te ce ona i jos desetine zvezdica jata itekako biti vidljive u okularu. Maglina zahvatata veliki prostor od citave 22 svetlosne godine.

Lociranje: Nalazi se na istom vertikalnom pravcu koji se dobija spajanjem objekata M24 i M18. Locirana je 1º severno od M18 i lako ce se videti u traziocu kao veliko pljosnato  zamagljenje na nebu.

Opservacija: M 17 je fascinantan objekat i meni najlepsi na letnjem nocnom nebu. Nista ne mami uzdahe prijatelja koji sednu za moj teleskop kao M 17. Kada ljudima pokazujem M17 uvek ga prvo predstavim bez filtera pa potom u filtriranom obliku jer tek filter u potpunosti otkriva graciozni vrat labuda.

Pre nego sto krenem u detaljan opis magline rekao bih nesto o njenom sveukupnom obliku i razlogu zasto se M 17 smatra najlepsim letnjim posmatranjem. Najsvetliji deo magline koji se naziva ''Labud'', ne samo da sija visokim sjajem vec je izuzetno elegantnog oblika veoma prijatnom za oko.  Telo labuda je na jugu a glava na severu, pa svojim oblikom maglina potpuno mimikuje labuda na povrsini vode. Deo tela pri vratu je deblji dok je do pri repu tanji i spicast, bas kao trbuh i rep ptice. Vrat je zaobljen u vidu metalnog dela vesalice, pa se vide na samo vrat vec i glava i kljun ptice. Cela forma magline je neverovatno slicna labudovom telu a svi njeni delovi su proporcionalni stvarnoj slici labuda koji plovi na vodi.

Oko labuda pruza se potkovicasta maglovitost koje nekoga podseca na grko slovo ''𝞨''. Taj deo je bled, niskog povrsinskog sjaja i tezak za osmotriti.

Pogled je fantastican vec u nefiltriranom pogledu. Bez filtera, citiram jednog kolegu, maglina podseca na ''Nike'' znak. Javlja je kao veliki zarez na nebu sacinjen od guste i dugacke mlecne maglovitosti. Sija izuzetnim sjajem i nalazi se u prebogatom zvezdanom polju. Taj gusti izduzeni sjaj je u stvari telo labuda. Kvrcica na zapadnoj strani je mesto na kome pocinje vrat. Medjutim, daleko od toga da je za opazanje vrata neophodan filter. U nocima dobrog seeinga vrat se vidi samo tako - filter ga samo bolje istakne i da mu malo boje. Ispod tela labuda svetli nekih dvadestak zvezda i jedna bas svetla jugoistocno od njega.

Medjutim, ako postoji neka maglina na kojoj filteri cine cuda to je ova. Kolicina i finoca detalja i strukture koji se pojavljuju su zapanjujuci i ja cu pokusati da tekstuealno docaram neke od njih. Posmatranje cu podeliti u dva celine: posmatranje ''labuda'' i posmatranje ''omege''. Te dve opservacije posve su drugijacije. Dok ce svi posmatraci lako videti konturu labuda, maglinu u celini je tesko osmotriti.

Posmtranje ''Labuda''

- iako se telo i glava labuda javljaju kao jedna celina, postoji znatna razlika u njihvom prikazu. Dok se telo vidi kao gusta maglovitost, glava se pokazuje u manjoj gustini, pogotovo pri svom vrhu. Lepoti pogleda pogoduje sto se u obrnutoj okularskoj slici labud javlja u prirodnom obliku, sa glavom na gore.

- forma labuda sija visokim sjajem i u jakom konrastu u odnosu na okruzujuce nebo. Objekat se javlja u velikim dimenzijama, gde je moja procena da je telo labuda dugacko oko 8', dok je visina slike oko 5'.

- OIII ili UHC filter fantasticno ''rade'' na telu labuda i istaknu mu do sada skrivenu teksturu u velikom broju detalja. Naime, sa OIII se vidi te telo uopste nije uniformne ispune kao sto se cinilo. Ono je ispresecano tankim tamnim trakama. One su pogotovo prisutne u delu magline koji predstavlja grudi labuda. Telo stoga deluje ''isflekano'' i ispresecano. Ta prosaranost tamnim tracicama se bolje vidi na vecem uvecanju, recimo od 136x pa navise. Veca uvecanja povecaju kontrast neophodan za ovo osmatranje.

- vrat labuda je struktura koju filter najbolje istakne. Javlja se u celosti, u gracioznom krivudavom obliku. Vrat je manje gustine maglovitosti od tela, a ta gustina varira: u bazi vrata je naveca dok je pri kraju glave maglovitost najprozirinija. Meni se vrat vise svideo kroz UHC filter - on propusta vise zvezda polja koje krase strukturu i cini mi se da se vrat javlja u vecim dimenzijama u odnosu na OIII.

- moj utisak je da se vrat u dobrim nocima pokazuje u blago narandzastoj boji. Znam da zvuci nemoguce, a i sam poprilicno sumnjam da se mozak igra samnom. Medjutim, malo mi je bio sok kada je i moj prijatelj Dejan kada smo zajedno posmatrali maglinu takodje video narandzastu. Ovu opservaciju i dan danas uzimam sa velikom rezervom ali to je ono sto sam ja video.

- ako se bas pazljivo pogleda na uvecanju 136x, videce se da se vrat ne nastavlja direktno na telo vec da i tu imamo tamnu traku koja razdvaja ta dva dela magnile.

- vrat ima nekoliko zvezda supeimponiranih tacno na svojim ivicama. Dve bliske zvezdice nalaze se tacno na zapadnoj strani korena vrata, dok se jedna namestila tacno na kljun.

- koliko je sredisnji deo magline ostar, toliko je njeno utapanje u okruzujuce nebo mekano. To se pogotovo primecuje na zapadu, gde se severni deo tela gubi u mrak u sirokoj regiji blage nebuloznosti koja se toliko nijansirano stapa sa poljem da stvara savrsen pogled. Prelaz je postepen, prefinjen i bez ikakvih naglih gubitaka sjaja. Veoma je sirok i pruza se u skoro duploj sirini samog tela. Prelep pogled. Ovaj deo magline bolje je posmatrati sa OIII nego sa UHC.

- labud ima ''krunu''. Kruna se nalazi direktno iznad glave i predstavljena je jednom zvezdom usadjenu u nebuloznost. Ona se slabije vidi sa UHC filerom ali je zato OIII dobro istakne.

- ispod tela labuda stoje zvezde otvorenog jata odgovornog za sjaj magline. Jato je poprilicno bogato i broji 26 lako vidljivih zvezda, od koih desetak sija magnitudom oko 10. Tu je i jos nekoliko desetina bledih zvezdica koje nisam brojao. Jato je rasuto i velikih dimenzija.

Posmatranje ''Omege''

Ovaj deo osmatranja je mnogo tezi i zavisi od kvalieta neba, filtera i skoncentrisanosti posmatraca,

Naime, ceo labud je sa tri strane uokviren potkovicastom maglovitoscu koja formira oblik grckog slova ''𝞨''. Maglovitost se nalazi juzno, zapadno i severno od magline. Izuzetno je teska za uocavanje, a u losim i osrednjim nocima je i nemoguca za osmotriti.

Ja nisam uspeo da osmotrim celokupnu konturu Omege vec njen najgusci deo na zapadu i bejdji na jugu - znaci dve trecine ukupne potkovice. Ta maglovitost pocinje zapadno od kraja repa labuda, uspravna je i tu je najgusca. Odatle, Omega u kratkom zamahu ide na zapad da bi se savija na jug, odakle se uvija ispod tela labuda celom njegovom duzinom i zadire u ranije pomenutu otvoreno jato.  U tom juznom delu Omega se javlja u manjoj gustini i sjaju nego na svom pocetku, zapadno od repa. Sveukupno, ta maglovitost ne javlja se kao celina, vec vise u vidu nekoliko pramenova nebuloznosti. Ovaj deo osmatrao izvrsio sam sa OIII i UHC filterima. Omega je drasticno manjeg sjaja i gustine od nebuloznosti koja cini labuda i poprilicno je teska za osmotriti. Deo Omege koji se pruza severno od labuda nisam uspeo da osmotrim.

''Omega'' je od ''Labuda'' odvojena tamnom trakom koja je na zapadu poprilcno neprozirna. Na jugu su preko tamne trake superimponirane zvezdice otvorenog jata.

—---------------------

Na kraju treba reci da je za opazanje svih detalja u maglini neophodno osmatranje sa nekoliko uvecanja, sa i bez filtera. Recimo, za osmatranje prosaranosti tamnim trakama treba smanjiti sjaj a povecati kontrast pogleda. Za osmatranje otvorenog jata treba smanjiti uvecanje. Za usadjenje zvezde u maglinu potrebno se skinuti filter. Za osmatranje vrata u celosti i blede maglovitosti kojom se labud utapa u nebo potreban je filter. Stoga osmatranje traje ali svali minut je isplativ jer maglina je takva da relativno lako otkriva detalje.

Moji utisci o maglinama M16 i M17 su da se kvalitet pozmatranja poboljsava sa sezonama koje prolaze i sa brojem ponovljenih osmatranja. Svako posmatranje magline vidim bolje a svake nove sezone otkrijem neke nove detalje. Magline se pokazuju vece, kompletnije i sa mnogo vise teksture. M 17 je vrlo kompleksno posmatranje zbog samog broja detalja i kolicine strukture koju maglina ima. Ponovna osmatranja su imperativ ako zelimo da kazemo da smo ''savladali'' objekat. Iskustvo igra veliku ulogu u kvalitetu pogleda - sva ona muka oko bledih galaksia i oko detalja maleckih planetarnih maglina dodje na naplatu kod M17. Kao da se svo iskustvo steceno izmedju dve sezone pokaze bas na njoj. Stoga je ovaj objekat dozivotno posmatranje. Svaki put ce se videti bolje, vece i sa vise detalja.

Omega Nebula je jedan od najlepsih prizora koji postoji na sveukupnom nocnom nebu. Po broju detalja i teksturi nalazi se odmah posle Orionove magline. Po eleganciji i suptilnosti oblika mislim da joj nema ravne na nebu. Za one koji cene estetiku pogleda M17 je ultimativno posmatranje. Jedanput me je prijatelj Dejan upitao da li sam do sada opisivao ovaj objekat. Ja sam mu odgovrio da nisam iz razloga sto osecam da jos uvek nisam osmotrio maglinu u celosti - sa svakim novim osmatranjem izvestaj bi se dopunjavao. Tek sada, posle visesezonskih posmatranja, osecam da je maglina spremna da je stavim na papir. Toliko o tome koliko je impozantan ovaj graciozni objekat.

Maps lociranje:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54609630003/in/dateposted-public/

[spadej]

Odličan izveštaj, na šta smo već navikli. Sećam se tog posmatranja, bilo je fenomenalno iskustvo za mene. Definitivno se mozak "igra" sa nama, jer tek kad si mi sugerisao da to što gledamo ima oblik labuda, tek tad sam i video. Na žalost, od tada nisam ni jednom pogledao taj deo neba i sve mi je "izbledelo"...

O toj "igri" naših mozgova sam malo istraživao. Zanimalo me je kako radi ta čudesna "mašina" pa negde pročitah da su oči samo jedan od senzora koji mu daju informacije. To što "vidimo" ne daju oči. Mozak je taj koji generiše slike.
Ako dodamo i druge izvore, ako se temeljno priprmemimo za posmatranje čitanjem, gledanjem slika, razmišljanjem... i raznim drugim načinima napunimo "memoriju" podacima o nekom objektu, mozak će generisati sliku od svih tih podataka. Zato neko može da vidi "lance" u M5, ili "labuda sa krunom na glavi", a neko samo "čupavu fleku".     

[ε Aurigae]

ja bih voleo da napravimo neku ekspediciju na bortle 1/2 sa Pavlom gde nas ceka par ozbiljnih instrumenata. jedno 2-3 noci uzivanja.

Nubijska pustinja ili slicno. Pusti snovi