PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Sazvezdje Sagittarius:

- M 69 (globularno jato)
- M 70 (globularno jato)
- Minkowski 1-42 - Eye of Sauron (planetarna maglina)

Blizanacka globularna jata M69 i M70 ne samo da se nalaze blisko na nocnom nebu, vec se nalaze jedan pored drugog u samoj galaksiji i fizicki su udaljena samo 1.800 svetlosnih godina. Jata si blizu galaktickog centra sto sugerise da su verovatno deo oboda centralnog ispupcenja Mlecnog Puta. Inace, sva globularna jata smestena su u halu nase galaksije. Neka se nalaze bukvalno na samoj granici galaksije i otvorenog svemira, a neka su sasvim blizu galaktickog centra, kao sto su M69 i M70. Jata ne samo da su bliska vec su i po morfologiji veoma slicna. Oba su Shapley-Sawyer klase V, sto znaci da su srednje koncentrovana prema centru. Oba jata su drevna i samatra se da su bila medju prvim globularnim jatima koje je Mlecni Put ''zagrabio'' od neke svoje satelitske galaksije. Starost im se procenjuje na oko 13 milijardi godina, pa uzimajuci u obzir procenjenu starost Univerzuma, jasno je da gledamo zvezde koje su bile medju njegovim prvim kreacijama. Jata su fizicki mala, oko 90 ly u precniku. Sto se tice okularskog pogleda, objekti su i tu skoro blizanci. Oba sijaju skoro istom magnitudom, sem sto je M69 malo vece prividne velicine.


M 69

Globularno jato magnitude 7.6 i prividne velicine 10.8'.

Bez obzira sto jato ima visok povrsinski sjaj, na njegovu losu vizuelnu percepciju jako utice polozaj pri samom horizontu.

Lociranje: lociranje oba jata je veoma lako jer se nalaze blizu svetle zvezde Kaus Australis koja prestavlja desni kraj dna ''Cajnika''.

- krenuo sam od zvezde Kaus Australis (𝞮 Sagittarii) magnitude 1.8 u glavnom asterizmu sazvezdja.
- 2º istocno od nje kao najsvetlije zvezde u polju isticu se OUD 7 i HWE 43, najsvetlije zvezde dna ''Cajnika''.
- jato sa te dve zvezde gradi pravouglo-jednakokraki trougao sa temenom u HWE 43. Nalazi se severno od te dve zvezde, pa samo naciljamo trazillac na mesto kraja katete tog trougla i sjaj jata ce uci u vidno polje.

Opservacija: na malom uvecanju jato izgleda relativno bledo ali je jasno izdvojivo iz pozadine. Na svojih 7h ima sjajnu zvezdu SAO 210259 magnitude 8 na rastojanju oko 5' od centra globulara. Jato pokazuje mlecnu pojavu i relativno sjajan centar sa tankim bledim halom.

Na uvecanju 176x jato se pokazuje u pristojnoj velicini i pomalo bledo bez ikakvih naznaka pokoje razlucive zvezdice. Jatom dominira mlecni centar a halo mu se jedva razanaje. Cini mi se da halo nije kruzan vec iregularan jer na severu i istoku postoje dva bleda maglicasta produzetka hala ka otvorenom polju.. Ne mogu da stanem iza te opservacije jer jato u principu izgleda kao jedna velika mrljetina sa tesko osmotrivim granicama.

Na uvecanju 320x jato znatno ubledi a i dalje se ne moze razluciti nijedna njegova zvezda, cak ni na periferiji. Perifernim vidom mogu se osmotriti tragovi granuliranosti preko povrsine ali to je daleko od peskaste strukture nekih drugih nerazlucivih jata. Blizina horizontu jako steti ovom objektu i opservacija je teska i frustrirajuca.


M 70

Globularno jato magnitude 7.9 i prividne velicine 7.8'.

Iako je skoro po svemu M 70 blizanac M69, ovo jato ima ostrije koncentrisan centar. Razlog tome je sto se veruje da je jato dozivelo kolaps jezgra, sto je dovelo do vece koncentracije zvezda unutar njegovog centra.

Lociranje: jato je najlakse locirati ako se posmatra posle M69.

- vratimo se na par zvezda OUD 7 i HWE 43.
- istocno od njih primeticemo lanac od tri zvezde magnituda 6, 7 i 8. M 70 nalazi se tik uz poslednju zvezdu, magnitude 8. Naciljamo zvezdu u trazilac, pogledamo je kroz okular i jato ce se naci na desnom kraju vidnog polja.

Opservacija: Iako je ovo jato manje od M69, meni lepse izgleda u okularu. Razlog je svetliji i gusci centar. Tu je i jedan kratki lanac od dve zvezde koji izbija iz jata u smeru 5h, i koji se zavrsava svetlom zvezdom. Da bi se ovaj objekat iole kvalitetno osmotrio mora se posmatrati na sto visem mogucem uvecanju radi povecanja kontrasta jer nebo ovog dela nebeske sfere nije bas preterano mracno.

Na 320x opis jata je poprilicno slican onome sto je receno za M69. Jato je malo, mlecne ispune i bez ikakve granulacije. Ono sto ga izvaja je sjajniji i koncentrisanijiji centar. I ovo jato ima tanak halo sa nejasnim granicama ka okruzujucem nebu. Ima sam utisak da se na severu nesto odvaja od jata ali nisam uspeo da vidim sta. Objekat u principu izgleda kao mlecna iregularna mrlja visokog sjaja.

Jedini detalj je sto se na manjm uvecanjima videla jedna relativno svetla zvezda na 5h u odnosu na centar, smestena tik izvan granice jata. Na visokom uvecanju vidi se da je u pitanju kratki lanac od dve zvezde koji zadire relativno duboko u okruzujjuce polje. Lanac je duzine nesto manje od precnika jata.


Minkowski 1-42 - Eye of Sauron

Planetarna maglina magnitude 13.1 i prividne velicine 9''.

Kao i sve Minkowski planetarne magline i ova je bledi i udaljeni objekat. Planetarka se nalazi na rastojanju od cak 10.000 ly od Sunca i u okularu se pojavljuje premalo i bledo. Nema puno astrofotografija ''krupnog kadra'' Minkowski maglina ali ova je izuzetak. Hubble teleskop uslikao je velelepnu fotografiju ovog objekta na kome ona izgleda kao amorfno izduzeno oko, pa je stoga i dobila popularni naziv ''Eye of Sauron''. Na zalost, niceg velelepnog nece biti u okularu. Mozda bi i bilo da maglina ne lezi nisko na nocnom nebu gde se bori sa svetlosnim kupolama, dimom i visestrukim slojevima atmofere. Maglina lezi na maksimalnoj elevacjli od oko 13º i bukvalni se ''ne mice''. To znaci da je postavljena kao i Helix Nebula - skoro da ne menja polozaj tokom noci. Na takvoj je poziciji da izgleda kao se celo sazvezdje Sagittarius obrce oko nje. Stoga, nikakvo cekanje da maglina dodje u tranzit nece pomoci.

Lociranje: Maglina se mora naci okularski, i tome pomaze cinjenica da je smestena tacno izmedju dve zvezde magniotuda 7 i 8. Poenta star-hoppa je dogegati se traziocem najblize sto mozemo tim dvema zvezdama i onda ih naci okularski.

- krenuo sam od zvezde Alnasl (𝞬 Sagittarii) magnitude 3, u glavnom asterizmu trazioca. Zvezda predstavlja vrh ''slivnika'' asterizma ''Cajnik'' i lako je vidljiva golim okom.
- severno od te zvezde u traziocu ce se istaci dve sjajne zvezde magnituda oko 5: 𝞬1 Sgr i SAO 186328.
- nacentriramo trazilac na SAO 186328 i pogledamo je kroz okular malog uvecanja.
- pomerimo zvezdu na krajnu levu stranu FOV-a i u pogledu ce se jasno izdvojiti jednakokraki trougao tri zvezde, sa vrhom prema SAO 186328.
– osnovicu tog trougla cine svetle zvezde magnituda 8 i 7. Maglina se nalazi tacno na polovini linije koja ih spaja.

Opservacija: Ne znam koji me je djavo uopste terao da posmatram ovaj objekat. Maglina magnitude 13.1, vlicine 9'' i na visini 13º od horizonta je svojevrsni mazohizam. Mnogi svetliji objekti ne izdrze los kvalitet tako niskog neba a kamoli Minkowski maglina. Osmatranje je trajalo celih 48 minuta a opis moze da stane u tri reda.

Maglina se ne moze osmotriti bez filtera, bar ne sa moje lokacije. Identifikovao sam je koriscenjem OIII filtera i intenzivnim koriscenjem perifernog vida. A i taj proces je potrajao. Sjaj magline se bori sa niskom pozicijom, te te se objekat pojavljuje u nestabilnom pogledu perifernog vida, nasumicno uskacuci i iskacuci iz pogleda. Prvi put sam je primetio na uvecanju 176x, u kojem se pojavljuje kao bleda mutna flekica velicine ''mutne zvezde''. Nikako nisam uspeo da je stabilizujem, a maglina se javlja kao zasijanje okruzujuceg neba u minijaturnoj skali. Na uvecanju 320x po prvi put sam video izduzenu formu magline. Sjaj se tesko probija kroz ionako ''svetao'' mrak niskog nocnog neba i fiksiranje objekta u pogledu zahteva bas tesko crncenje za okularom. Maglina ne pokazuje nikakvu unutrasnju supljinu (koju ima) niti centralnu zvezdu (magnitude je 18 pa se ne bi videla ni da je maglina u zenitu).

Ja volim da posmatram Minkowski magline i neke od njih smatram za svoja zanimljivija osmatranja. Medjutim, dosta Minkowski planetarki nalazi se u niskom Strelcu i one su problematicne ne zbog magnitude vec zbog polozaja na kome se nalaze.  Iz iskustva sa M 1-42 mislim da ce sve one sacekati neku mnogo mracniju lokaciju.

Mape lociranja za ove objekte cu postaviti naknadno, posto ovaj izvestaj postujem sa posmatracke lokacije, gde nemam skener i stampac.