Spektroskopija

[mitja]

Ljudi voleo bih da probam malo spektroskopiju da radim. Susreo sam se sa njom jos dok sam bio u ISP ali od tad nisam nista vise radio. Sad bih poceo da pravim spisak opreme za tu oblast kao i literaturu.

Pa sad voleo bih da mi pomognete u tom pravcu.

[Ljubo]

UVOD U SPEKTROSKOPIJU - I dio

U sklopu mojih priprema da se bavim astronomskom spektrografijom, prikupio sam prilično literature u tom smjeru.
Evo nekih uvodnih napomena...

Spektroskopija je posmatranje astronomskih spektara pomoću uređaja koji se zove spektroskop, a ako se vrši snimanje spektara - za takvu namjenu koristimo se spektrografom. Postoje uređaji koji mogu da se koriste i za jedno i za drugo, ali to su uglavnom oni koji daju jednostavniji rezultat.

U suštini, spektrografi se dijele na one sa slitom ili bez. Krenimo od najjednostavnijih. To su u prvom redu oni koji koriste difrakcionu rešetku niske rezolucije ili prizmu bez drugih važnijih opto-mehaničkih pomagala. Najpoznatiji medju astro amaterima su:

- Star Analyser, koji ima verzije sa 100 i 200 zareza po milimetru;

- Rigel Systems RS Spectroscope, koji je već kompletiran za nakačiti kameru za snimanje (uz odgovarajući adapter).

Neke rezultate možete dobiti i još jednostavnijom opremom: propustite svjetlost kroz neku difrakcionu rešetku ili prizmu, uglavnom hvatate onaj spektar prvog reda i snimite ga mobilnim telefonom, u kome ste pokrenuli nedavno objavljenu besplatnu aplikaciju Spectroscope. Poželjno je u cilju određivanja karakterističnih talasnih dužina da ste prije toga odradili kalibraciju na živinoj lampi, kao što piše u uputstvu.  I, ola, dobili ste spektar! Možete vježbati dobijanje spektara ovom jednostavnom metodom od raznih izvora svjetlosti: LED televizor, obična sijalica, telefonska lampa i slično (kao što piše u tom manualu). Ovo sam uspješno odradio sa maturantima u mojoj gimnaziji.

A za šta je sve korisna spektroskopija? Pa pomoću nje možete postati pravi "mali naučnik" i određivati zvjezdama:

- temperaturu;
- pritisak;
- sjaj;
- hemijski sastav;
- magnetno polje;
- rotaciju;
- kretanje kroz prostor;
- prateće zvijezde ili planete...

Kod supernova određujete relativno lako tip, a kod kvazara crveni pomak. Takođe, kod planeta određujete brzinu rotacije, hemijski sastav atmosfere, što isto važi i za komete.

O svemu ovome, ako ste zainteresovani, najtoplije savjetujem da na full skrinu odgledate ovu relativno kratku prezentaciju.

Toliko za sami uvod, a malo više o najvažnijim karakteristikama spektrografa i njihovim naprednijim vrstama (u prvom redu o onima pomoću kojih možete i sami dati doprinos nauci), u jednom od narednih nastavaka ove priče.

[mitja]

Hvala Ljubo.

[Astro_fun_times]

UVOD U SPEKTROSKOPIJU - I dio

U sklopu mojih priprema da se bavim astronomskom spektrografijom, prikupio sam prilično literature u tom smjeru.
Evo nekih uvodnih napomena...

Spektroskopija je posmatranje astronomskih spektara pomoću uređaja koji se zove spektroskop, a ako se vrši snimanje spektara - za takvu namjenu koristimo se spektrografom. Postoje uređaji koji mogu da se koriste i za jedno i za drugo, ali to su uglavnom oni koji daju jednostavniji rezultat.

U suštini, spektrografi se dijele na one sa slitom ili bez. Krenimo od najjednostavnijih. To su u prvom redu oni koji koriste difrakcionu rešetku niske rezolucije ili prizmu bez drugih važnijih opto-mehaničkih pomagala. Najpoznatiji medju astro amaterima su:

- Star Analyser, koji ima verzije sa 100 i 200 zareza po milimetru;

- Rigel Systems RS Spectroscope, koji je već kompletiran za nakačiti kameru za snimanje (uz odgovarajući adapter).

Neke rezultate možete dobiti i još jednostavnijom opremom: propustite svjetlost kroz neku difrakcionu rešetku ili prizmu, uglavnom hvatate onaj spektar prvog reda i snimite ga mobilnim telefonom, u kome ste pokrenuli nedavno objavljenu besplatnu aplikaciju Spectroscope. Poželjno je u cilju određivanja karakterističnih talasnih dužina da ste prije toga odradili kalibraciju na živinoj lampi, kao što piše u uputstvu.  I, ola, dobili ste spektar! Možete vježbati dobijanje spektara ovom jednostavnom metodom od raznih izvora svjetlosti: LED televizor, obična sijalica, telefonska lampa i slično (kao što piše u tom manualu). Ovo sam uspješno odradio sa maturantima u mojoj gimnaziji.

A za šta je sve korisna spektroskopija? Pa pomoću nje možete postati pravi "mali naučnik" i određivati zvjezdama:

- temperaturu;
- pritisak;
- sjaj;
- hemijski sastav;
- magnetno polje;
- rotaciju;
- kretanje kroz prostor;
- prateće zvijezde ili planete...

Kod supernova određujete relativno lako tip, a kod kvazara crveni pomak. Takođe, kod planeta određujete brzinu rotacije, hemijski sastav atmosfere, što isto važi i za komete.

O svemu ovome, ako ste zainteresovani, najtoplije savjetujem da na full skrinu odgledate ovu relativno kratku prezentaciju.

Toliko za sami uvod, a malo više o najvažnijim karakteristikama spektrografa i njihovim naprednijim vrstama (u prvom redu o onima pomoću kojih možete i sami dati doprinos nauci), u jednom od narednih nastavaka ove priče.

Jako zanimljivo deluje, mada nije nesto cime bih se ja bavio, ali rado cu gledati vase rezultate i izvestaje.
Ovo je bas pravi mali naucni projekat.
Pogledao sam video ali ne znam da li je pisalo kolika je najmanja apertura koja je potrebna?
Da li je bitno da bude sto veci teleskop? (Posto ti Ljubo imas bas velike teleskope)

[PavleR]

Spektroskopija je jedna OZBILJNA disciplina i imas moju punu podrsku u bavljenju istom. Manje-vise sve sto mi danas znamo o zvezdama, a cesto uzimamo zdravo za gotovo, dobijeno je spektroskopijom. Puno puta sam u svojim tekstovima pomenuo izraz ''spektroskopski binarni sistem''. Preko spektroskopije se, eto, moze utvrditi i da zvezda ima pratioca toliko bliskog da ga ne mogu razluciti ni najbolji svemirski teleskopi - priroda takvih binarnih sistema otkrivena je spektrokopski. Izuzetno zanimljiva i plodonosna disciplina.