Opservatorije

[spadej]

Sad ne znam da li da išta pišem...moja opsa je obična kućica u odnosu na tvoju. A od hi-end tehnologije imam samo letvu kojom guram krov kad ga otvaram 
Mnogo toga mi je u planovima ali realizacija jako sporo ide.

Pomenuo sam neke moje greške. Fatalna je napravljena u samom startu. Moja Opsa je 2,5x2,5 metara. Po planu je trebalo da bude 2x2, ali kad sam ošalovao temelj video sam da je mala. Produžio sam obe ose za pola metra i dobio mnogo više mesta, ali dalje ne dovoljno. Za udoban rad, i mogućnost kasnije nadogradnje, optimalno je 3x3 metra.

Sledeće što sam uradio kako nisam hteo je visina krova. Po planu (radjenom 3 godine) trebalo je da nagib krova bude 25 stepeni. Kao kod tebe. Ispalo je mnogo više, jer majstor koji je radio krov (moj tast) nije uopšte slušao šta mu govorim. Nagib krova je preko 35 stepeni. To je dobro kad padne veliki sneg, pokazalo se tokom zime, ali krov mi zaklanja jedan mali deo zapadnog neba. Nije strašno ali nije ni moralo.

[spadej]

Evo par slika, da se prisetim kako se kače 
Danima sam istraživao gde u dvorištu da postavim buduću opsu. Moralo je da se nadje mesto gde neće da smeta, ali i gde će okolno drveće, kuće itd da mi zaklone što više LP-a, koji je inače ogroman

IMG_20230402_123721 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Na kraju je ispalo da je najbolje mesto gde se nalazi drvo kajsije, staro preko 30 godina, koje je bilo gotovo suvo. Godinama sam pokušavao da ga spasim ali nije imalo šanse.

IMG_20230820_142153 by Dejan Spasojevic, on Flickr

I tako je počelo...
IMG_20231013_173748 by Dejan Spasojevic, on Flickr

A evo ga i glavni majstor, koji je posle dobio otkaz 

IMG_20231013_173734 by Dejan Spasojevic, on Flickr

[spadej]

Radovi su počeli sredinom leta 2023-će, ali je betonaža bila završena tek krajem jeseni. Više se i ne sećam šta je sve kočilo i smetalo. Verovatno sve što je moglo. Kao da je sam Marfi radio na toj maleckoj i toliko dugo željenoj gradjevini

Temelji su duboki pola metra, a zbog velikog nagiba terena ispalo je da su sa jedne strane ceo metar. Cela ploča je iz jednog komada, postolje za stub nije odvojeno ali je rupa gde će kasnije biti stub duboka 1m i pola metra široka.
U toku tih betonskih radova postavio sam bužire za sve kablove koje sam zamislio. I tu napravio još jednu grešku. Uvek treba broj bužira koje isplanirate duplirati. I čak dodati još po neki. Ne smetaju, a mogu mnogo da budu korisni kasnije.

U beton sam ubacio, i sa armaturom povezao, 4 brezona od 10mm, po 80cm dužine, koji će držati stub teleskopa
Pokušao sam da postolje useverim što približnije.
Evo kako je ispalo:
IMG_20231013_202017 by Dejan Spasojevic, on Flickr

nastavak u sledećem broju...

[kruska]

Lepo je imati opservatoriju, i svaka cast na trudu i detaljima
Meni je jedino pitanje zasto praviti opservatoriju tu gde sam kad je oblacno najmanje 6-8 meseci godisnje    

[Danijel]

Heh, gledajući to sve, podsjetilo me na gradnju moje zvjezdarnice Apollo, stavio sam gomilu slika po kategorijama izgradnje, možete ih vidjeti ovdje, na dnu stranice se nalazi izbornik slika po etapama gradnje. Vrlo smo sličnog razmišljanja kako graditi opservatoriju.

[bratislav]

@spadej
Ne brini za greske prilikom gradnje - sve je to deo procesa. Meni je ovo treca opservatorija koju gradim, i tek sada sam uspeo da barem delimicno ucim na tudjim greskama 

@Danijel
jako lepa gradjevina i jos lepsa okolina! Ja u principu na beton gledam kao nuzno zlo i sa astronomskog stanovista (jer skladisti toplotu koja onda afektira seeing kasnije) a prvenstveno sa ekoloskog, ali moram da priznam da je nekad zaista neizbezan kao konstrukcijski materijal.
Mozda nekad prodiskutujes taj suncani sat, znam da ima slika na tvom sajtu ali detalja nikad dovoljno!

[bratislav]

Kad smo kod gresaka, moji planovi su bili da krivi stub bude sto jaci , tako da je projektovan da zavrsna sekcija bude 25x25cm. Simulacije u CAD programu i testiranje su ukazivale da ce to da radi OK. Ali realnost je uvek drugacija ...

Sta sam prevideo je da moj tubus nije "ravan" vec ima prstenove koji su dosta veci od precnika samog tubusa. Take da i pored toga sto je tokom testiranja letva glatko prolazila oko stuba u svim polozajima, teleskop nije 

Barem sam potvrdio da je beton stuba zaista "ljut" (ima malo vise cementa u sebi), hilti je morao da se pomuci 

Greske by bratislav3162, on Flickr

[spadej]

Heh, gledajući to sve, podsjetilo me na gradnju moje zvjezdarnice Apollo, stavio sam gomilu slika po kategorijama izgradnje, možete ih vidjeti ovdje, na dnu stranice se nalazi izbornik slika po etapama gradnje. Vrlo smo sličnog razmišljanja kako graditi opservatoriju.

Danijele, ja znam napamet sve o tvojoj opsi. Toliko puta sam gledao fotke i čitao priloge na forumu da sam vrv mogao da je napravim. Ali, budžet i mnogo toga drugog je presudilo da moja opsa ipak bude manja, i drugačija. Imao sam proračune i za metalnu konstrukciju, ali ipak sam izabrao drvo. O tome u  onom "sledećem broju" ... 
 

[spadej]

A evo i drugog nastavka sage o izgradnji moje "zvezdane kapije"

Betoniranje je bilo završeno za jedno popodne. Naravno, nije sve ispalo kako sam ja zamislio, kvalitet završnih radova je nikakav, nisu izbetonirane stope za grede nosače otvorenog krova, i još mnogo toga.
Najveći šok je bilo "sazrevanje" betona, koje je trajalo više od 15 dana, i tokom kojeg nisam mogao ništa da radim. Tako je rekao "majstor". I to je bio početak jednog žestokog sukoba izmedju mene i tasta.

Montaža je počela tek u novembru

IMG_20231113_215531 by Dejan Spasojevic, on Flickr
IMG_20231113_215509 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Kostur opse je napravljen od drvenih greda 10*10cm. Visina zidova je odredjena mojom velikom željom da ulazim uspravan, i da nigde ne udaram glavom. A još kad sam dobio na poklon ulazna pvc vrata, nije bilo dileme. 2m visine je u tom trenutku bio kompromis, ali vrlo brzo se pokazalo da nisam pogrešio.

Unutrašnji zidovi su od OSB ploča. Standardne dimenzije OSB su 2500x1200. Zbog toga sam i izabrao da opsa bude 2,5x2,5 m. Zidovi su postavljeni brzo i lako, iako je vreme već postalo loše. Improvizovao sam neki krov, da pokrijem gradilište da ne kisne.

IMG_20231117_220716 by Dejan Spasojevic, on Flickr

IMG_20231117_220508 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Vrata sam postavio sam, sve preostale ploče isto tako. čak i otvor za prozor sam napravio. Uvidevši da ništa od toga nije rocket science, odlučio sam da sam  isečem rogove za krov. Ali, to baš i nije tako lako. U startu sam prvih par rogova isekao na ugao od 35 stepeni. I pošto sam ih kupio tačno u komad, morao sam ceo krov da napravim sa tim padom. Kasnije je od nekud  izraslo još 3 stepena.
Da ne dužim, za jedan dan i krovna konstrikcija je bila na svom mestu
 
IMG_20231119_172349 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Ceo krov stoji na okviru od greda 10x10, na koje sam postavio 6 metalnih točkića. Okvir se kliza po šinama, napravljenim od L profila 2,5x2,5.
E, taj profil je još jedna velika greška. Nije dovoljno jak, uvija se pot težinom krova, i potpuno je zarđao. Iako se krov bez problema otvara vrv ću zameniti te šine pocinkovanim profilima dovoljne debljine. Sve je tako napravljeno da može da se zameni i dogradi bez ikakve muke.

Na rogove sam našrafio OSB ploče, stavio paropropusnu foliju i podletve i letve. Izmedju ploča i budućeg krovnog pokrivača ima 5cm vazdušne izolacije. Kupio sam stiropor za tu namenu ali sam ipak odustao.

Evo je opsa na kraju prve faze gradnje
IMG_20231120_180155 by Dejan Spasojevic, on Flickr


IMG_20231126_081341 by Dejan Spasojevic, on Flickr

nastaviće se...
   

[Astro_fun_times]

Ovo mi je omiljena tema.

Dosta amerikanaca koristi drvenu konstrukciju, zapravo, rekao bih velika vecina.
Osim sto je mozda vise "enviroment friendly" i mozda lepse izgleda, ima li nekih benefita u odnosu na metalnu konstrukciju?


Kada sam razmisljao, zamisljao i planirao moju observatoriju, takodje sam prvo mislio da je napravim od drveta medjutim posle sam promenio misljenje (iz nekog razloga).
Mislim da sam računao da drvo posle 10tak godina dobije uvujanje, krivi se itd i da je metalna konstrukcija + sendvic paneli dugotrajnija i stabilnija konstrukcija.

@bratislav ako moze slika te opruge koja drzi Dec osu nategnutu?

@spadej da li zbog visine tvoje observatorije planiras da ti teleskop ostaje vertikalan u home/park poziciji ka severnjaci?

[bratislav]

Ja sam prestao da koristim drvo za teleskope i ostali ATM pre vise decenija. Jednostavno nije dimenziono dovoljno stabilno. Sto ne znaci da nema aplikcija gde ce da radi sasvim dobro! Nas 1m Dob u Melburnu ima drvene delove i radi sasvim fino (sa sve GoTo i pracenjem u 2 ose). Krov moje prethodne opservatorije je bio drveni ram. Stavise i ova ATM montaza je imala puno drveta (medijapana) u sebi!

OldObs by bratislav3162, on Flickr

Slike dec ose sa opugama (2x 300mm sa Aliexpress), omotane dvaput oko deklinacionog clutch-a

DecSpring2 by bratislav3162, on Flickr

DecSpring by bratislav3162, on Flickr

[kruska]

Nek te odlicno sluzi opservatorija i cisto nebo bez oblaka.

[Danijel]

...

@Danijel
jako lepa gradjevina i jos lepsa okolina! Ja u principu na beton gledam kao nuzno zlo i sa astronomskog stanovista (jer skladisti toplotu koja onda afektira seeing kasnije) a prvenstveno sa ekoloskog, ali moram da priznam da je nekad zaista neizbezan kao konstrukcijski materijal.
Mozda nekad prodiskutujes taj suncani sat, znam da ima slika na tvom sajtu ali detalja nikad dovoljno!

Hvala, bilo je to u vrijeme kada sam imao novaca za takvu gradnju. Sada sam u penziji i ne mogu više ništa ni primišljati o nekakvom sličnom pothvatu. Sat sam dobio na poklon povodom otvorenja zvjezdarnice Apollo i bio je toliko efektan da sam ga uzeo za logo zvjezdarnice Apollo i nalazi se na svim mojim astrofotografijama i videima. Postao je pravi maneken i "zaštitni znak" moje astronomije.

...
Danijele, ja znam napamet sve o tvojoj opsi. Toliko puta sam gledao fotke i čitao priloge na forumu da sam vrv mogao da je napravim. Ali, budžet i mnogo toga drugog je presudilo da moja opsa ipak bude manja, i drugačija. Imao sam proračune i za metalnu konstrukciju, ali ipak sam izabrao drvo. O tome u  onom "sledećem broju" ...
 

Drago mi je da sam poslužio kao inspiracija tebi i drugima, znači da se isplatilo višestruko. I ja sam razmišljao o drvetu ali sam odustao iz dva razloga, visoka cijena izgradnje i održavanja. Kod mene je bilo skupo kupovati drvene elemente za izgradnju, a drvo je osjetljivo na vlagu, kukce, sunce... Zato sam odabrao metalnu verziju. Mada, da sada idem opet graditi, odabrao bih zidani objekt. No, na sreću ne moram, tako da ostaje ovako kako je.

[Astro_fun_times]

@bratislav ovo je zanimljivo rešenje za backlash u dec osi.

@Danijel zašto zidani objekat više nego metalna konstrukcija?

[spadej]

Prvo da definišimo primenu drveta u astronomiji. Prostorija u kojoj stoji teleskop je jedno, sasvim drugo je montaža i sve što ima veze sa samim teleskopom i montažom. Tu drvo ima vrlo ograničenu primenu.

Drvo sam izabrao prvenstveno zbog cene. Iako mi je metalna konstrukcija bila daleko lakša izvedba, i sve bi mogao da uradim sam, mnogo preciznije i brže, računica je pokazala da je to mnogo skuplje od drvene izvedbe. Možda je u  tom trenutku cena gvožđa bila mnogo veća od cene drveta, ili sam naleteo na povoljno stovarište...uglavnom cena je odredila materijal.

Drugi jako bitan faktor je izgled samog objekta. Porodični "kolegijum" nema puno razumevanja za moje aktivnosti, a nisam hteo da teram inat, pa sam napravio objekat dvostruke namene. Spolja je "baštenska kućica", za alat, ili za bilo šta... a unutra moj lični "portal" za vezu sa Svemirom. Iskreno, nisam verovao da je to moguće napraviti ali ispalo baš tako. Nije upadljivo, ne ruži dvorište, vuci siti a opsa na broju.

Danijel je u pravu. Zidani objekat je najbolji, i to nešto poput opse Miloša Gagića. Neki drugi put... u drugom životu...

Da se vratim na "Skadar" i zidanje... Pomenuh već da je paropropusna folija osetljiva na Sunce, i to je bio razlog za nastavak radova u najgore moguće vreme. Još u fazi planiranja sam odlučio da krovni pokrivač bude crep-lim, crvene boje. Imam već jedan objekat u dvorištu koji sam time pokrrio, vrlo praktičan materijal i krajnje jednostavan za montažu. Bar bi trebao da bude.

IMG_20231203_090329 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Krov je dugačak 3,5 metara, ne slučajno. Jedna ploča crep lima pokriva 115 cm. Tri ploče 345cm. Do vetar lajsni sam ostavio po 2.5 cm sa svake strane. Vetar lajsne su 10cm, i mora da ima malo lufta sa svake strane, jer lim se preko leta širi i zimi skuplja.

U toku postavljanja ploča pojavio se novi preoblem. Sleme krova (gornja ivica) je 5 cm kraća od donje. A ploče su precizno izečene. Nekako mi se krov deformisao i zbog toga nikako nisam mogao da postavim ploče kako treba. S'obzirom da sam to radio u decembru, odlučio sam da postavim kako može, obezbedim gradilište i nastavim neki drugi put.

Do danas krov još nisam završio do kraja. U medjuvremenu sam ukapirao gde je greška, ispravio krovnu konstrukciju, postavio ploče tačno u milimetar, ušrafio vetar lajsne ali...ostalo je da se postave oluci, jer je i to neophodno, i još neke sitnice.

1720789666089 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Do početka radova na fasadi moralo je da se uradi još mnogo toga. Da se dovede struja, na pr.
Jedna od donacija dobrih ljudi bio je trofazni samonoseći kabl. A ja sam hteo podzemni. Marfi je namerno napravio zbrku, dobio sam pogrešan kabl. Kako sam već iskopao rov, taj vazdušni kabl sam ugurao u okiten crevo(za vodu) i postavio u zemlju. To provlačenje kabla je bio najteži posao koji sam u životu radio. Ali sam ipak doveo struju, 3-faznu.
1720789666055 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Sve je uradjeno i obečeženo po propisu 

1720789666063 by Dejan Spasojevic, on Flickr


1720789666073 by Dejan Spasojevic, on Flickr
img]https://live.staticflickr.com/65535/54428091714_9d6a1cb8c2_k.jpg[/img]1720789666023 by Dejan Spasojevic, on Flickr
1720789666004 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Nakon što je završeno razvlačenje svih kablova, i postavljanje prozora, raznih osigurača, nosača i podupipirača, na red je došla i fasada. Za tu namenu sam kupio brodski pod, koji sam više od 6 meseci sušio u šupi. To je još jedan faktor na koji se mora računati jer vlažne daske bi se skupile i to i jeste najveći problem kad se radi sa drvetom. Na kraju priče ću posebno navesti sve te sitnice, da budući graditelji znaju.

1720789665831 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Izmedju spoljašenjeg i untrašnjeg zida stavio sam izolaciju - runsku vunu (od ovaca), koju sam takodje dobio za dž, u neograničenim količimama. Darodavac nije znao šta će sa njom, dok su savetodavci tvrdili da će da smrdi, da se u njoj pate bube, miševi itd. Na kraju je presudila struka, i dobio sam izolaciju koja ne gori, vodootporna je, ne smrdi, i vrlo se lako postavlja. Jedan od "stručnjaka" koji me je ubedio bio je moj ljubimac Gricko, koji je celu zimu prespavao na džakovima sa vunom. A od kako sam mu jedan džak ubacio u kućicu, on iz nje ne izlazi ni leti. 
1720789665759 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Zidovi su u toku leta opšiveni i izolovani, ofarbani 2 puta i uskoro ću da postavljam završne lajsne i ostalu "kozemtiku". Na žalost, u toku zime sam primetio tragove miševa, ali sam za to ja kriv, jer nisam dozvoljavao mojim mačkama da ulaze. Od kako su one uspostavile redovna "dežurstva", miševe nisam primetio.

Na samom kraju tih fasadnih radova, došlo je do ozbiljne i teške povrede moje leve ruke. Ovo je sprava koju izbegavajte u širokom luku, a ako baš morate da je koristite dobro pazite šta radite
1720789665975 by Dejan Spasojevic, on Flickr1720789665981 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Ovo je moja rukotvorina, i posebno je opasna u ovakvom obliku. Ručni cirkular nije predvidjen da radi kao stoni, mora da se dobro pazi! Najbolje je naći nekog drugog da ga koristi. 

Da smo poseban "oblik života" na ovoj planeti to svi znamo. Ali čak i tu ima raznih ekstrema. Sa zavijenom rukom i još uvek skraćenim prstom, nisam mogao da odolim a da ne probam novog stanara  budeće opse: SW200/1000
1720789665705 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Odmah zatim je morao da se uradi pod, i postavi stub koji sam dobio od AD Aristarh. Ovom prilikom im se još jednom zahvaljujem.
-5893017403439303521_121 by Dejan Spasojevic, on Flickr-5893017403439303520_121 by Dejan Spasojevic, on Flickr