Teleskop za pretežno zemaljska posmatranja

[kruska]

    



 moj sct je narandzast i to mi se dopalo 

[vlaiv]

Atmosferski uslovi su uvek prisutni, ali nisu uvek jednako snažni.

Nekada je atmosfera mirnija a nekada turbulentnija - i pri horizontu.

Vrlo je lako izračunati koja su uvećanja potrebna i spram toga odabrati optiku. Jupiter je otprilike velik kao saobraćajni znak (recimo ograničenje brzine ako je on pola metra u prečniku) na oko 2.3 kilometra udaljensti.

Sa ovim aperturama on se najbolje posmatra na recimo x100-x200.

Nisam neki dnevni posmatrač, ali čisto poređenja radi - vršio sam takvo posmatranje. Sa moje terase se lepo vidi saobraćajni znak ogranjičenje 30 na udaljenosti od oko 3.85 kilometara.

Takođe, kada sam testirao 3, 4 i 5mm okulare u 110mm refraktoru, gledao sam ekser zabijen u dasci na udaljenosti od oko 200 metara.

Sad sam se setio. Kad sam testirao Maksutov 102mm, napravio sam neke dnevne snimke sa njim.

Evo jednog primera (raw slika nije ni debayerovana jer je astronomska kamera u pitanju):



U pitanju je TV toranj na fruškoj gori / na vencu - vrh gde su antene sa udaljenosti od 10.44km

Evo ovaj deo je u pitanju:



Toliko o tome da li može dnevna slika na 10 kilometara, može naravno.

[vlaiv]

"Svetlina" - zavisi od dve stvari. Prva je prečnik objektiva a druga je uvećanje koje se koristi. Što je veće uvećanje - slika je tamnija (svetlo se širi po većoj površini pa je količina svetla po jedinici površine manja). Prečnik objektiva jednostavno sakuplja manje ili više svetla - zavisi da li je manji ili veći.

Koliko je ovo uopste bitno za posmatranje danju? (bar ja tako tumačim "zemaljska posmatranja")

Ne mnogo, ali se primeti - pogotovu kod spore optike i zum okulara. Dok se zumira, lepo se vidi razlika. Oko se prilično lako adaptira danju tako da može da se posmatra i ako je slika tamnija. Ne smeta mnogo.

[nemars]

Obavezno beli tubus, nikako crni.

Zašto je ovo važno?

Generalno je za optiku bitno da je sto bliza ambijentalnoj temperaturi. Kad nije, dolazi do razmene toplote izmedju teleskopa i sredine i to stvara mini turbulenciju jer se taj vazduh mesa kako bi se temperatura izjednacila. Verovatno ste to primetili nekad kao treperenje slike, kao recimo iznad vruceg asfalta. Na velikim uvecanjima, to se desva u celoj atmosferi, ali cak i u samom teleskopu/oko njega. Npr. ako gledate nisko ka horizontu, tu ima dosta turbulencija u vazduhu jer dolazi do razmene toplote izmedju vazduha i tla, i onda se taj vazduh mesa da bi se temperatura izjednacila. Slicno se desava cak i kada gledate dalje iznad horizonta, a preko recimo betona/kamena/vode, koji se preko dana ugreju, a onda sporo hlade celu noc. Znamo da se crni/tamniji objekti vise zagrevaju na suncu, pa pretpostavljam da Jagodinac iz iskustva zna da je ta razlika dovoljna da znacajno utice na kvalitet slike.

[vlaiv]

Znamo da se crni/tamniji objekti vise zagrevaju na suncu, pa pretpostavljam da Jagodinac iz iskustva zna da je ta razlika dovoljna da znacajno utice na kvalitet slike.

Da, ali niko neće ostaviti teleskop satima da se ugljeniše na +30C. U normalnim uslovima, pri normalnim temperaturama, pogotovu ako postoji iole malo strujanje vazduha, tubus se neće zagrejati mnogo više od ambijentalne temperature pa to nije bitno.

Mislim, ni sve solarne teleskope na boje u belo, a oni su baš namenjeni za posmatranje sunca, znači ne rade posao kad je oblačno i iz hladovine

[radisasvr]

Danas pogledah ovaj test maksutova 90/1250.
Autoru, koji je mnogo opreme testirao, se ovo dosta dopalo.
Dopada se i meni ova kompaktnost a i rezultati su veoma dobri.
Mislim da je ovo sasvim ok. za moje potrebe. Imam još par dana da razmislim i odlučim.

[vlaiv]

Razlika izmedju 90mm i 102mm u veličini i težini nije velika. Imaju manje više istu fokalnu dužinu a 102mm je malo veći prečnik objektiva, samim tim je slika malo svetlija i oštrija za isto uvećanje.

Ja bih ti preporučio 102mm, osim ako je do budžeta ili baš hoćeš nešto manji i nešto lakši model. Takođe, CQ40 (mada ga nema u Teleskop Centru) - je astronomska montaža. Nije za dnevno posmatranje. Za dnevno ti treba ili alt-az ili montaža koja može da bude i EQ i Alt-Az u zavisnosti kako se podesi.

[radisasvr]

Razmišljam da uzmem samo tubus i da montiram na stativ sa fluidnom video glavom.
U Teleskopu imaju ota varijante za oba ova dva.
Još nisam načisto da li maksutov ili refraktor a nemam priliku da probam bilo koji od njih.

[vlaiv]

Još nisam načisto da li maksutov ili refraktor a nemam priliku da probam bilo koji od njih.

Koji tačno model refraktora i koji su kriterijumi za odluku?

[Yagodinac]

Što se tiče boje, svi Canon i Sony teleobjektivi malo više klase su beli. Objašnjenje je širenje metalnog tubusa na suncu koje ima sasvim drugačije termičke koeficijente širenja od stakla, rezultat je promena fokusa. Ne verujem da je za male žižne daljine mnogo izraženo, čak bih rekao da je neprimetno, ali neki 500mm f4 objektiv od 10 hiljada ojra će biti itekako pogođen. A taj koji je dao te pare neće baš da bude mnogo tolerantan u vezi toga.

Znamo da se crni/tamniji objekti vise zagrevaju na suncu, pa pretpostavljam da Jagodinac iz iskustva zna da je ta razlika dovoljna da znacajno utice na kvalitet slike.

Da, ali niko neće ostaviti teleskop satima da se ugljeniše na +30C. U normalnim uslovima, pri normalnim temperaturama, pogotovu ako postoji iole malo strujanje vazduha, tubus se neće zagrejati mnogo više od ambijentalne temperature pa to nije bitno.

Mislim, ni sve solarne teleskope na boje u belo, a oni su baš namenjeni za posmatranje sunca, znači ne rade posao kad je oblačno i iz hladovine

Moj 150/750 je crn i to toliko uzrokuje probleme po danu da ja gledam da ga odmah prekrijem belim peškirima čim ga iznesem. Ako je usmeren tačno prema Suncu onda je OK, ako ga ostavim minut popreko, sve ode dođavola sa turbulencijom unutra. Eto to je moje iskustvo, probajte i vi neki crni njutn danju pa napišite, kontam da bi karbonski bio stoput bolji od metalnog tubusa.

[radisasvr]

Još nisam načisto da li maksutov ili refraktor a nemam priliku da probam bilo koji od njih.

Koji tačno model refraktora i koji su kriterijumi za odluku?

Kriterijumi: da nije preveliki i da nije preskup a da je oštriji i svetliji od Maksutova 90/1250 ili 102/1300 

Znači 700mm max . Možda 70/700 ili 90/660?
Ako nisu bolji od Maksutova onda mi maksutov više odgovara zbog kompaktnosti.

[vlaiv]

Mak102 u poredjenju sa ta dva teleskopa ce biti:

1. Bar isto ostar ako ne i ostriji. Direktno sam poredio 102/1000 ahromat sa 102mm Maksutovim i 102 F/10 ahromat je bio jedva primetno ostriji, a to je vrlo ostar primerak 102 ahromata.

2. Za isto uvecanje ce 102mm precnik objektiva biti svetliji u odnosu na 70mm ili 90mm

Uzmi Maka 102mm. Ako ces uzimati OTA i montirati na fluidnu glavu - taman mozes sacuvati deo budzeta za 45 stepeni amici prizmu i recimo jedan pristojan zoom okular.

Ja imam ovaj

https://www.firstlightoptics.com/ovl-eyepieces/hyperflex-9-27mm-zoom.html

i sasvim je dobar i odgovara za Maka (ja sam ga uzeo za svog Maka 102, kog sam posle prodao a okular je ostao).

[Yagodinac]

Neki konkretni modeli, ako može?

Da sam na tvom mestu i da jurim ptičice, birao bih za te pare između npr ovog i ovog. Dakle moj glas je za apo, to su poluapohromati, ED sa dva elementa, male aperture pa stoga nisu loši što se tiče korekcije boja, sasvim sigurno bolji od običnog ahromata. Problem je što su oni 40 hiljada bez montaže, okulara, amići prizme i svih ostalih sitnica; za prvo vreme možeš na neki veći fotografski tripod da ih kačiš ali ako nemaš isti onda je i to trošak.
Razlika između ahromata i maxutova proističe uglavnom iz toga što max nema ni trunku hromatske aberacije. Ja sam na Letenci padao s nogu kad god sam gledao kroz neki max, to je oštro upravo zato što je i zadnji foton fokusiran kako treba, sećam se da sam gledao vrh gromobrana iz kampa u odnosu na svetlu pozadinu. Tu će svaki refraktor da pobrljavi sa bojama, apo naravno najmanje ali ahromati i poluapo o kojima je reč su tu druga liga. Makrokontrast verujem da je primetno na strani apoa, ali oštrina u fokusu (mikrokontrast) zbog hromatske je na strani maxa, što se više diže uvećanje ta razlika je očiglednija. E sad, kome je šta bitno, nama astronomima uvek je bitniji mikrokontrast i korekcija hromatske; posmatračima zemaljskih čudesa obrnuto, makrokontrast je najvažniji kad juriš neku retku ptičicu u nekoj polumračnoj i gustoj šikari gde ljudska noga nije kročila i gde je sve iste boje, tj beskontrastno.

Uvek možeš da probaš da se obratiš i lovcima na nekom njihovom forumu pošto su njihove potrebe veoma slične kao tvoje. Oni svi koriste refraktorski tip optike (snajperi, dvogledi, spektivi), vojska takođe i pretpostavljam da bi bilo relativno lako ugraditi mirror tip objektiva na nešto - kad bi to njima bilo uopšte smisleno. Bojim se da max naprosto briljira na većim uvećanjima koja su nama u astronomiji potrebna, na nebu dakle (planete, Mesec, dvojne zvezde) a da bi na nekom malom uvećanju na zemlji njegova ta prednost u oštrini odnosu na ahromat ili poluapo bila neprimetna, uz minus na makrokontrastu i bokehu. Nisam direktno poredio pa ne smem da se zakunem, Vlaiv eto jeste, ali moje je mišljenje da šta god da uzmeš neće biti loše samo će biti drugačije. Jedino sam siguran da za to ne treba da uzimaš njutn.

[vlaiv]

Problem je što su oni 40 hiljada bez montaže, okulara, amići prizme i svih ostalih sitnica

Jesi siguran?

Taj 72mm ED je sasvim pristojan teleskop, ali košta 390 eura sa nemačkim PDV-om. Ako odbijemo taj PDV onda je to 328eura.

Na to treba dodati 60 eura poštarine (Teleskop Express ima cenovnik slanja za Srbiju, najjeftinija varijanta pošta je 58 eura. Znači sa slanjem je to opet 386 eura. Zatim dodamo carinu od 10% i PDV u Srbiji od 20% i dođemo do cifre od 509 eura.

Što je po trenutnom kursu od 117.5 oko 60000 din - znači 50% više od planiranog budžeta do 40000 i to bez montaže, okulara, dijagonale kao što si i naveo.

I pored toga, 102 Mak bi pobedio na x200 taj teleskop od 72mm. Moj 80mm triplet nije u istoj klasi kao 100mm objektivi iako ima vrlo dobru korekciju. Naravno, u opsegu povećanja do recimo x150 bi bili izjednačeni ili bi možda APO/ED bio za sekundu bolji zbog bolje saturacije boja i kontrasta.