Na predlog Jagodinca a na moju zelju i verujem jos podosta astronauta ;D koji vole vise puta slikati isti objekat na nebu
otvaram ovu temu radi izrade bolje slike.
Dosta je bilo engleskih uputstava!! , pa iako "sve" pise u knjizi "Vodic kroz digitalnu fotografiju"-Danijel Reponja
ustupam ovu temu (nadam se ne ponovljenu)javnosti:
za pocetak bih voleo da neko objasni kako od avi filma planeta pravi super slike narocito jupitera...
Registax, Avistack, ... Rade sve sami, ne moraš ih puno ni pitati kako. ;)
Quote from: kruska on November 22, 2010, 05:36:57 pm
...iako "sve" pise u knjizi "Vodic kroz digitalnu fotografiju"-Danijel Reponja
...
Nije to moja knjiga, to je knjiga grupe autora.
Quote from: Ljubo on November 22, 2010, 06:06:27 pm
Registax, Avistack, ... Rade sve sami, ne moraš ih puno ni pitati kako. ;)
Ljubo,zemljace
pa bas je to i pitanje KAKO a ne oni rade sve sami jer bas i nije tako
Uz malo upornosti i dosta vremena, pocetnik se moze snadji i uz pomenutu knjigu ali ipak treba vremena.
Mislim da sa ovom temom mozemo pokusati da smanjimo to vrijeme ...
Ja za sada ne mogu nista pomoci jer osim malo teorije, nemam nikakva ali bas nikakva iskustva,nazalost.
Poz
provalicu ja sve samo mi treba vremena,
a mozda se i neko seti da efektno objasni
Pa svako moze da provali sve sam, ali nije poenta u tome. Trebalo bi da napravimo svojevrsnu razmenu znanja. Tako ce oni koji vec znaju da nauce jos bolje, a mi koji ne znamo naucicemo. Pa cemo posle mi da ucimo druge.
Kruska, apsolutno podrzavam ovu tvoju inicijativum, zato sto imamo isto omiljno sazvezdje :)
Izvinjavam se, Registax je dosta prost, pa se mnogi koraci u njemu rade intuitivno. U stvari, dovoljno je da vam neko u par rečenica opiše osnovne korake, i ostalo lako provalite sami. Evo par osnovnih koraka u Registaxu (zavise detalji i od verzije koju koristite):
1) Učita se .AVI fajl;
4) Mišem se pokrene malecki narandžasti klizač lijevo ispod slike (nalazi se odmah desno uz zeleni kvadrat u verziji 5.1) i pomjera se lijevo-desno dok se ne uoči (što približnije) najoštrija slika (i ona s najviše detalja), potom se tu ostavi klizač;
2) Predjete zatim mišem preko slike objekta da vidite da li on staje u ponudjeni kvadratić, ako ne, onda izaberete veći kvadrat u paleti Alignbox Size (ukoliko je Mjesec u pitanju, izaberete na slici neki veći krater što oštrijih ivica), ne mora baš fitovati, može malo snimljeni objekat i da prelazi kvadrat;
3) Kliknete tim kvadratićem po sredini objekta;
4) Prešli ste u opciju Align. Podešavanjem palete Quality Settings (s lijeve strane ekrana) možete birati količinu frejmova koju ćete zadržati (prikazano je to u procentima tamo), a to zavisi i od kvaliteta samog snimka. Za početak, koristite sve opcije po difoltu.
5) Za dalje stisnite "Align", pa "Limit", pa "Optimize & Stack" sve jedno za drugim, lagano, opušteno. Sve te komande (u gornjem lijevom uglu ekrana) rade automatizovano svoj posao, pa se za dalje i ne opterećujte treba li još pomešto podesiti - one će to same za vas ;)
6) Kada se sav proces preklapanja i stapanja završi, prelazite na ekran sa sirovim stekom - jednim fotosom vašeg objekta. On se potom doradjuje naizmjeničnim pomjeranjem klizača u opcijama Wavelets s lijeve strane (uzimati manje korake, to jest, paziti da se ne pretjera). Pokazuje se da su najbolji rezlutati kada se pomjeraju prvih nekoliko klizača odozgo, dok su oni iz zadnjih redova već "prejaki"...
7) U opcijama s desne strane mogu se podesiti sjaj i kontrast, te gama (paziti da se ne pretjera!)
8 ) Snimi se tako dobijena slika (može se tu odraditi i Resize ako treba)
9 ) U Photoshopu se potom izvrši (ako je potrebno) blurovanje ili unsharp mask - i to je to!
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Radi optimizacije rezultata, nije loše da znate i dodatne podatke, ali to može i kasnije da dodje na red. U tom smislu, preporučujem odličan prikaz mogućnosti softvera Registax ovdje: http://starizona.com/acb/ccd/software/soft_proc_registax.aspx
Quote from: spadej on November 22, 2010, 09:03:43 pm
Pa svako moze da provali sve sam, ali nije poenta u tome. Trebalo bi da napravimo svojevrsnu razmenu znanja. Tako ce oni koji vec znaju da nauce jos bolje, a mi koji ne znamo naucicemo. Pa cemo posle mi da ucimo druge.
Kruska, apsolutno podrzavam ovu tvoju inicijativum, zato sto imamo isto omiljno sazvezdje :)
kajsijevaca ili kasiopeja
;D ;)
Ljubo jos jednom hvala, na uvek pravom objasnjenju!
Ljubo je baš lepo objasnio baratanje Registraxom. Negde sam pročitao da se isti ili bolji rezultati postižu ako se preskoči opcija Optimize, tačnije ako odmah stakiraš. U poslednje vreme tako radim i nema razlike :P
S druge strane takođe bitno za najbolji rezultat (što ja redovno preskačem) je ručno i mukotrpno biranje koji će frejmovi ući u proces stakiranja.
Još jedno upozorenje: običan AVI sa zvukom je nešto što Registax ne priznaje, tako da ćete klip sa većine kompaktnih aparata morati da konvertujete. U suprotnom izađe poruka "fail to start AVI decompresser"
Ja to volim da radim u EO Video gde se odčekira opcija audio. Takođe tu birate stepen kompresije odnosno "konverzije" AVIja u AVI (!) koji treba da bude što viši, da ne osakati kvalitet teško snimljenog klipa. Tako ste dobili klip bez zvuka automobila, montaže ili sopstvenih psovki koje mogu da zasmetaju u procesu stakiranja.
Jel ima neko verziju programa za pravljenje spajkova a da ne treba crack i slicno
starspikes pro je super ali ne mogu naci code
za sve ostalo send pm..
http://www.megaupload.com/?d=Q43F4IF1
na Andrevlju jedan astronom predavac ( prepoznace se sam)
je opisivao kako on na iris.exe obraDJUJE astrofotografiju
video mozete pogledati na astro.krneki.ws a moju tekstualnu prekucanu formu koju naravno mozete izmeniti i sami ako mislite da nesto ne valja
zapravo moja zelja je da kakvo kratko(sturo) uputstvo na srpskom dam na upotrebu p.s. ( i samom sebi)
Ja takođe koristim Iris i sviđa mi se ;D
Ova obrada se malo razlikuje od načina koji ja koristim ali sve faze su više-manje tu.
Po meni je efektniji od DSS jer daje nešto veći dinamički raspon i mnogo veću kontrolu prilikom obrade. Mana je što ume da potraje i što se radi uglavnom iz komandne linije. Način rada je detaljno opisan u Vodiču kroz digitalnu astrofotografiju, pa da onda ne prepisujem sa pdf-a.
S druge strane DSS je za manje iskusne (i manje strpljive!) mnogo pogodniji: ubaciš fotke, podesiš par opcija i odeš da piješ kaficu. Tu ti i ne treba tutorial, sve bocneš i sve probaš pa kako bude. Jedino što vrlo često DSS ume da zarati sa balansom boja pa posle budu muke u Photoshopu.
Ja npr jesam ukapirao "podosta" oko astrofotografije ali supljine su znacajne.
mozda mi treba vremena ili mozda ipak vise strpljenja pa sam na astro krneki uputstvu uocio neke svooje supljine koje nisam mogao ukapirati.
evo ga ponovo link za vodic kroz astrofotografiju
http://www.astronomija.co.rs/knjiara/616-astrofotografija-za-sveznalice.html
tek kad sam video kako ovaj momak obradjuje sliku onda su mi poneke stvari jasnije. video je video
zasad znam kako oduzeti dark frame i flat frame
meni izgleda da je dark frame na canonu crn-crn pa se tu nisam nesto udubljivao
flat frame je vec nesto drugo-vinjetiranje, lajt polution...
novost na tom videu jeste da se koristi ISO100 i ISO800 sto je meni bilo neobicno kako ubaciti obe varijable u obradu.
uglavnom sam obradjivao sliku u registaxu i tu je nesto lakse sve to izgledalo
a posto nisam stack-ovao vise od 5 fotosa :D onda se i nije imalo sta videti
Imam par problemčića i pitanja vezanih za obradu i uopšte astrofotografiju, pa mi treba pomoć ako neko ima volje da pomogne..
U nedostatku DSLR aparata, a opet sa željom da fotografišem bar poneki DSO, pokušao sam afokalno sa kompaktnim aparatom (Canon SX120 IS) da snimim M51 i da probam to da stakujem.. Nažalost još uvek nije izašao CHDK za moj model aparata, pa su snimci u JPG formatu sa najdužom ekspozicijom koju aparat dozvoljava (15 sekundi).
Moje pitanje je: da li uopšte da gubim vreme (kao danas 8 sati pokušavanja) da stakujem JPG po raznim programima ili da batalim pos'o?
Iris prima samo RAW-ove, ali DeepSkyStacker prima i neke druge formate pa i JPG.. Tako sam se danas mučio sa DSS-om ali ništa nisam uspeo.. I pročitao sam gomilu tutorijala i postova po raznim forumima, ali ne vredi.. neće pa neće...
Znam da je Registax namenjen za planete, mesec i sunce a ne za DSO, ali sam na kraju iskoristio njega da dobijem bilo kakav rezultat.. Evo šta sam dobio od 21 frejma tj. 17x15sec ISO 800 i 4x15sec ISO 1600 + crop i naknadna obrada u PS-u:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg715.imageshack.us%2Fimg715%2F4411%2Fm51obradjen1024x768.jpg&hash=70b7ef035bee970ab3c9e545612e1b31) (http://img715.imageshack.us/i/m51obradjen1024x768.jpg/)
S obzirom da sam početnik, mene i ovakav rezultat jako raduje, ipak se nazire Whirlpool! ;D
E sad, da li bi mi vredelo da sam imao duplo toliko ekspozicija (oko 40 - 50 npr.) ili mi ni to ne bi pomoglo s obzirom da su ekspozicije 15 sec?
Hteo sam još da pitam da li neko ima iskustva sa SLR ''analognim'' aparatima, tj. aparatima na film i snimanjem metodom prime focus-a sa istim? Imam prilično dobru SLR Minoltu, i već sam se raspitivao, mislim da mogu da nabavim T-ring za nju.. Da li da se uopšte upuštam u to planinarenje? ???
Bravo 5ja :) Samo nastavi i biće ovde super fotki :)
Koliko sam radio u Irisu, kao sirovu fotografiju prima i jpg format pa ga on sam pretvara u pic format radi obrade. Deep Sky Stacker verovatno pravi problem zbog nedostatka potrebnog broja zvezda za stekiranje pa pokušaj da podesiš Star detection threshold da vidiš koliko program može zvezda da prepozna sa slika.
rezultat je za svako postovanje guraj napred prijatelju
mislim da se i u registaxu moze sa jpg raditi
probaj uraditi i dark frame i flat frame te oduzmes od slike i bice jos bolji kontrast (ako vec ovo nisi uradio)
sve to oko pic, fit, fits, jpeg i raw-cr2 smara ali vidi se rezultat na kraju
Obavezno dark i flat, ako ne znam kako, pitaj. Biće bolje sigurno, mada je i ovo odlično za početak.
Dobra fotka za početak, samo tako nastavi!
Janko, dark nema potrebe jer se snima u JPG a sem toga aparat sam oduzima dark frejm nakon svakog snimka. E već flet bi trebalo zbog vinjetiranja.
Neka moja razmišljanja:
1) odlična zanimacija je teranje opreme preko maksimuma, samo ne piše kojim teleskopom si snimao. Predpostavljam 150mm ali napiši bar u za one koji ne znaju koliku cevčugu čuvaš u špajzu ;)
2) Za stekiranje JPG jedini koji i to regularno guta je DSS (zvuči konzervativno, jel?) - ali podesiš kao što Laci kaže parametre da ti registruje na 30-50 zvezda, a ne 30 hiljada po defaultu. To iz mog ličnog iskustva :-[
3) Proguglaj rezultate čoveka po imenu Kruno, on je baš izvukao maximum iz 100mm refraktora i canona a530. Imao je slične muke: http://www.zvjezdarnica.com/?akcija=dnm&id=732
4) Tvoj SX120 polovan košta skoro kao 1000d, razlika između dslr-a i prozumera kod galaksija je nebeska: http://astroblog-yagodinac.blogspot.com/2010/04/m51-na-vise-nacina.html
Hvala na pohvalama ljudi! :) I samo da napomenem da nisam samo ja zaslužan, već i mojih par prijatelja tj. a.a.d.Tycho Brahe iz Beograda ;) bili smo zajedno na uskršnjem vikendu u selu kod Takova i 2-3 noći osmatrali i snimali, koliko su nam oblaci i waning gibbous mesec dozvolili..
Da, teleskop je 150/750 Newton SkyWatcher + tek pristigli Gold Line Ultra Wide okulari 6 i 20 mm (koje smo ovom prilikom prvi put probali i oduševili se..) Potrudili smo se dosta i useverili se čini mi se odlično i uključili motore.. Sa EQ3 montažom, Barlowom (apo 2,5x) + GoldLine-om + MicroStage-om + SX120 ... haos.. mrda se sve kako pipneš fokuser ili šta god drugo.. Nismo kačili dodatni kontra teg u vidu limenke piva iako smo možda i trebali.. Što kaže Yagodinac - forsiranje opreme do maksimuma.. ;D
Elem, našao sam već po stranim forumima ovaj problem sa DSS-om i rešenje koje Laci predlaže, ali ne vredi.. Probao sam gomilu kombinacija, od 2% do 98% ''star detection threshold'' ali ipak nije uspelo.. On je po difoltu postavljen na 10%, a za ovaj ''moj'' problem kažu da treba da se smanji %.. i probao sam gomilu različitih (i većih i manjih) ali ne vredi.. neće pa neće..
Probao sam čak i sa ručnim obeležavanjem zvezda ali ni to nije uspelo...
Sad nemam vremena od posla da eksperimentišem puno, ali otom potom..
Ma.. biće, biće! ;)
Quote from: 5ja on April 28, 2011, 12:22:45 am
Probao sam gomilu kombinacija, od 2% do 98% ''star detection threshold'' ali ipak nije uspelo..
Da li si u kombinacijama pokušao da u listi light-ova obeležiš nekolicinu a da ostale izostaviš? Moguće je da su neki od light-ova problematični pa je potrebno naći one koji se mogu zajedno stekirati.
Sretno :)
Udari neki median filter ili skini šum sa light frejmova na neki način pre nego što ih stekiraš. To što DSS ispada tvrdoglav povezano je sa velikim šumom - on bistro razmišlja da su sve to zvezde...
Mislim da sam provalio u čemu je problem.
Kad pojačam svetlije tonove vidi se opstrukcija primarca.. Nije ni čudo da DSS nalazi oko 20.000 zvezda po fotosu.. Evo kako to izgleda:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg861.imageshack.us%2Fimg861%2F2016%2Fm51primeropstrukcije2.th.jpg&hash=cc24848bbde3bc0517780ffab1967385) (http://img861.imageshack.us/i/m51primeropstrukcije2.jpg/)
Jel ovo normalna pojava ili sam ja negde zeznuo stvar? ???
Ako si baš raspoložen i ako imaš brzu vezu pošalji mi te jpegove da vidim da li može nešto da ispadne iz toga. Inače, uspeh je da se u prosumeru uopšte vide kraci galaksije...
Poslao sam ti na yagodinac[at]gmail pre par dana, nema još odgovora, jel to dobra adresa?
Elem, niko mi ne reče ništa za moju retro ideju da probam prime focus sa Minoltom ''na film''... Ima li neko iskustva sa tim? Probao sam da nadjem neki info o tome po netu ali bezuspešno... Da li da se upuštam u to uopšte ili da batalim pos'o? ???
Dobra je adresa, samo još ja da se svrtim i sednem da to pogledam. Danima već ne stižem...
:P
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg232.imageshack.us%2Fimg232%2F5145%2Fn5448s.jpg&hash=9a5d64466d82429f27eb86508614708f)
uzeo sam primer foto sa mt lemon astrofoto ngc5448 ako moze da mi se objasne neke stvari
kako se vide ovi zvezdani regioni u crvenom na rubovima galaksije -jeli to kroz red filter ili Ha ili na koji nacin?
i naravno kako se budzi ova plava boja krakova i jezgro galaksije. pretpostavljam da je u layerima composite imaging ali ako moze neko da malo to potkrepi detaljnijim -naravno ukratko- objasnjenjima • Exposure LRGB = 240:60:60:60 minutes
nasao sam i ovo pa ako je ovo dovoljno onda ok
http://www.robgendlerastropics.com/LRGB.html
Kruška,
Najbolje rješenje je nabaviti neku knjigu koja se bavi obradom CCD snimaka. Takva jedna (dooobra) je "The New CCD Astronomy" od Rona Wodaskog (http://www.newastro.com/).
Problem koji ti imaš, imao je i Philip Perkins, ovdje: http://www.astrocruise.com/milky_way/m57.htm
Tu možeš pročitati ukratko kako je on to riješio (uz savjete stručnjaka), a svodi se na ono iz zadnje rečenice:
- meticulously taking a series of sky flats for each filter;
- taking new dark and bias frames;
- exposing each image for longer.
Što se tiče tvoje zabrinutosti za odsustvo boja, generalno za njih važi ovo zadnje gore napisano : Trebaju ti za njih duže ekspozicije!
Za LRGB obradu, pored linka koji si našao, pogledaj još i:
- http://starizona.com/acb/ccd/ccd.aspx
- http://www.astrosurf.com/re/process.html
- http://pixinsight.com/examples/index.html
Quote from: kruska on July 17, 2011, 06:55:11 pm
kako se vide ovi zvezdani regioni u crvenom na rubovima galaksije -jeli to kroz red filter ili Ha ili na koji nacin?
i naravno kako se budzi ova plava boja krakova i jezgro galaksije.
Ti crveni regioni jesu područja na kojima vodonik isijava (Ha) i normalno ih beleži i običan SLR, samo dosta slabije. Ako je aparat modifikovan onda su Ha regioni mnogo izraženiji :)
Naravno, isti je slučaj i sa CCD kamerama - one mogu pomoću Ha filtera da se "nateraju" da beleže samo tu frekvenciju. Ja mislim da je ova fotka rađena sa RGB filterima + Ha.
Što se tiče plave boje - galaksije obično imaju dve boje, plavu i narandžastu. Plavi su najčešće spiralni kraci, tj talasi gustine odnosno stvaranja mladih zvezda. Stare crvene zajedno sa prašinom ispadaju narandžasto.
Ako je tvoje pitanje kako da dobiješ ovo odgovor je: digni saturaciju u PS-u. Pritom treba raditi i sa layerima i sa maskama, eksperimentiši malo... Skoro crno-bela fotka se začas transformiše u npr ovo:
Malo o krivama (curves). Nezaobilazan alat u astrofotografiji ali treba ga znati koristiti. Ako se ne koristi oprezno onda zvezde postanu veoma... hm... debele, da budem precizan. Kako zaštiti zvezde i raditi samo sa srednjim tonovima (magline, galaksije...)?
Jedan od načina je select > color range > odabrati modify pa povećati ili smanjiti, po volji... Onda se odabere select > invert i na miru radi sa svim osim sa zvezdama. Da li postoji drugi način?
Naravno. Potpuna filozofija ima na:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/
Ako u potpunosti sledite uputstva trebalo bi da vam zvezde ostanu na dijeti, praktično kao i na početnom stacku. U praksi to izgleda ovako:
1) pređašnja obrada, sa ugojenim zvezdama na kraju
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1132.photobucket.com%2Falbums%2Fm575%2Fyagodinacbre%2FNebo%2Ffinal-2w.jpg&hash=9e87ca584239389ea7c74d9070140335)
2) preciznije odrađene curves i lepe, male, sitne zvezdice:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1132.photobucket.com%2Falbums%2Fm575%2Fyagodinacbre%2FNebo%2Fponovow.jpg&hash=81b6f9323bd7bb21f16297d46919af35)
U suštini gradijenti su vrlo česta pojava u slučaju nekih širokougaonih fotkanja noćnog neba. Manje je to izraženo kod teleskopa sa užim vidnim poljem ali vrlo često i tad može da se prepozna gradijent svetlijih nižih i tamnijih sektora prema zenitu. Ovo se rešava uobičajeno oduzimanjem fleta bilo u Photoshopu bilo automatski u programu za stakiranje (DSS, Iris...). Međutim, Iris ima opciju za dodatno skidanje gradijenta sa već, takoreći, obrađene fotke.
U ovom slučaju sam rešio da obradim jednu jedinu sliku južnog neba i da uporedim PS i Iris.
Na prvoj slici vidimo moj uobičajeni pokušaj skidanja gradijenta oduzimanjem veštačkog fleta u Photoshopu. Flet je dobijen dupliranjem osnovne slike kojoj je dodat filter > dust&scratches > radius 40 pixela. Nakon toga je primenjen gaussian blur na 7 pixela i to je otprilike flat. Oduzimanjem istog (image > apply image > blending-substract) se dobija više-manje ova slika:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1132.photobucket.com%2Falbums%2Fm575%2Fyagodinacbre%2Festetska%2520astrofotografija%2Fjugw.jpg&hash=013b5565506d241e901f3dc453beaf92)
Ako umesto Photoshopa u startu pokušamo korekciju gradijenta u Irisu trebaće nam ovaj tutorial:
http://www.astrosurf.com/buil/iris/tutorial4/doc14_us.htm
Rezultati obećavaju u odnosu na prethodnu sliku:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1132.photobucket.com%2Falbums%2Fm575%2Fyagodinacbre%2FOstalo%2Fjug-2w.jpg&hash=70d1a192aed36949d72ecf5696694641)
Kada bih se dodatno potrudio oko druge u PS-u rezultat bi bio još bolji. Bilo kako bilo, nadam se da sam nekome i pomogao ovim linkovima oko obrade ;D