91
Oprema / Re: ZWO Seestar S50
Last post by Maki - May 01, 2024, 06:31:37 pmQuote from: Predrag on May 01, 2024, 06:02:41 pmZanima me vaše mišljenje o ovoj kameri - ZWO Seestar S50?
Ono što sam ja video za Sunce i Mesec je dobro i po neka sjajna maglina.
Šum ubija na tamnijim DSO objektim, planete naravno na 50 mm ništa.
Naravno mora da se uzme u obzir i cena.
Mada kod nas se prodaje skoro 400 dolara skuplje nego na zapadu.
Beži od svega što je 'all in one'.
92
Oprema / Re: ZWO Seestar S50
Last post by Astro_fun_times - May 01, 2024, 06:23:01 pmPošto pitaš za mišljenje, moje je da to nije vredno tih para.
500 dolara valjda kosta u Americi a i amerikanci se dvoume za te pare da li je vredno uzeti.
Nema opcije da upgradujes neku od komponenti. To je 50mm precnik objektiva. Kamera nije hladjena.
Koristi se u altaz modu.
Ima nekih modifikacija da se stavi pod uglom ali...
Znaci limitiran si na mesec i Sunce i par sjajnijih DSO objekata a ni to ne radi kako valja.
Znaci i sam si svestan da to nije bas nesto WOW.
Zanimljivo jeste, za pocetnike ili decu.
Ali svako ko se "navuče" ce veoma brzo prerasti njega i poželece nesto vise a onda sta sa njim...
Prica se ako se ne varam da treba da izadje druga verzija Seestar ili se varam.
Znaci ovaj trenutni ide u zaborav.
Znaci moje misljenje je da je bolje ici na tradicionalni teleskop sa svime sto jedan setup prati.
Takodje pravi teleskop moze da se koristi i za vizuelu i za fotkanje.
Svasta bih jos mogao reci ali poenta je svakako, meni se on ne svidja a cena mu ne opravdava ono sto nudi.
Da je 300e nov opet ga ne bih kupio.
Moje misljenje😀
500 dolara valjda kosta u Americi a i amerikanci se dvoume za te pare da li je vredno uzeti.
Nema opcije da upgradujes neku od komponenti. To je 50mm precnik objektiva. Kamera nije hladjena.
Koristi se u altaz modu.
Ima nekih modifikacija da se stavi pod uglom ali...
Znaci limitiran si na mesec i Sunce i par sjajnijih DSO objekata a ni to ne radi kako valja.
Znaci i sam si svestan da to nije bas nesto WOW.
Zanimljivo jeste, za pocetnike ili decu.
Ali svako ko se "navuče" ce veoma brzo prerasti njega i poželece nesto vise a onda sta sa njim...
Prica se ako se ne varam da treba da izadje druga verzija Seestar ili se varam.
Znaci ovaj trenutni ide u zaborav.
Znaci moje misljenje je da je bolje ici na tradicionalni teleskop sa svime sto jedan setup prati.
Takodje pravi teleskop moze da se koristi i za vizuelu i za fotkanje.
Svasta bih jos mogao reci ali poenta je svakako, meni se on ne svidja a cena mu ne opravdava ono sto nudi.
Da je 300e nov opet ga ne bih kupio.
Moje misljenje😀
93
Oprema / ZWO Seestar S50
Last post by Predrag - May 01, 2024, 06:02:41 pmZanima me vaše mišljenje o ovoj kameri - ZWO Seestar S50?
Ono što sam ja video za Sunce i Mesec je dobro i po neka sjajna maglina.
Šum ubija na tamnijim DSO objektim, planete naravno na 50 mm ništa.
Naravno mora da se uzme u obzir i cena.
Mada kod nas se prodaje skoro 400 dolara skuplje nego na zapadu.
Ono što sam ja video za Sunce i Mesec je dobro i po neka sjajna maglina.
Šum ubija na tamnijim DSO objektim, planete naravno na 50 mm ništa.
Naravno mora da se uzme u obzir i cena.
Mada kod nas se prodaje skoro 400 dolara skuplje nego na zapadu.
94
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by Astro_fun_times - May 01, 2024, 05:15:06 pmSvaka cast Pavle.
Kad budem kupio teleskop koji ima vecu fokalnu duzinu za ove sitne galaksijice, tvoji izvestaji ce mi biti vodilja za bitanje meta.
Uvek je lepo procitati tvoje izvestaje.
Nadam se da si probudio zelju kod ljudi koji imaju interesovanje za astronomiju a citaju ove tvoje divne izvestaje da kupe svoj prvi teleskop i krenu u ovaj prelepi hobi.
Kad budem kupio teleskop koji ima vecu fokalnu duzinu za ove sitne galaksijice, tvoji izvestaji ce mi biti vodilja za bitanje meta.
Uvek je lepo procitati tvoje izvestaje.
Nadam se da si probudio zelju kod ljudi koji imaju interesovanje za astronomiju a citaju ove tvoje divne izvestaje da kupe svoj prvi teleskop i krenu u ovaj prelepi hobi.
95
Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti
Last post by Astro_fun_times - May 01, 2024, 05:08:44 pmEvo zadnji projekat je sa 27h. Fali mi da imam fiksan setup i puno vedrih noci. Ja sam skroman, evo ne mora fiksan setup, samo puno vedrih noci🤣
Pa bih ja lako skupljao puno integracije i samim tim slile bi bile bolje.
Neverovatno koliko se lako skupi dobar materijal sa mracije lokacije.
Sto si u svetlijem mestu, treba ti vise integracije. Par sati (zavisno od mete) ne igra ulogu za zahtevnije mete.
Pa bih ja lako skupljao puno integracije i samim tim slile bi bile bolje.
Neverovatno koliko se lako skupi dobar materijal sa mracije lokacije.
Sto si u svetlijem mestu, treba ti vise integracije. Par sati (zavisno od mete) ne igra ulogu za zahtevnije mete.
96
Astrofotografija / Re: Sunce
Last post by Astro_fun_times - May 01, 2024, 05:05:40 pmSvaka vam cast na slikama Danijele i Maki.
Ti se Danijele bavis i skiciranjem pega?
Baš lepo.
Maki mozda si mogao napraviti i neki timelapse?
Vidjao sam to i jako lepo izgleda.
Ti se Danijele bavis i skiciranjem pega?
Baš lepo.
Maki mozda si mogao napraviti i neki timelapse?
Vidjao sam to i jako lepo izgleda.
97
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Astro_fun_times - May 01, 2024, 05:01:43 pmMoguce da je i ovde malo povecana saturacija a da nije dovoljno rastegnuta slika.
Moguce da nije bas sjajno obradjena.
Sigurno ce biti jos obrada ovoga materijala ali za sada je to to.
Skupio sam 15h 5min signala sa LeXtreme filterom.
Malo bi deluje "bezveze" da se "ceo" taj signal "baci" i da se samo iskoristi taj Ha deo u samoj galaksiji.
Prvi put spajam Ha sa OSC broadband materijalom.
Koristio sam Continuum Subtraction skriptu na R(broadband) i R(narrowband) kanalu da bih izdvojio samo Ha iz crvenog kanala. Posle sam to batalio jer mi se nije bas svidelo pa sam maskirao sve sem centra galaksije i preko pixelmath spojio samo jezgro galaksije narrowbanda sa ostatkom broadbanda.
Metoda pomocu "štapa i kanapa".
Montaza da me nije zezala kao sto jeste imao bih preko 40h signala. Ovako samo 27h.
M106
Lights: 368x120s Gain 101; Offset 70; -5° broadband
181x300s Gain 1010; Offset 70; -5° dualband
Darks: 100
Flats: 100
Darkflats: 100
Biases: 100
12h 16mins with UV/IR cut
15h 5mins with L-eXtreme
Total 27h 21min of integration
Telescope: SW Quattro 150P with coma corrector (F3.45)
Mount: SW HEQ5 Pro
Camera: ZWO ASI533MC Pro
Guidecam: ZWO ASI120mm Mini
Filter: UV/IR cut and L-eXtreme
Sky: Bortle 5
Date: 30.03; 04.04; 05.04; 07.04; 14.04; 27.04; 28.04; 29.04. 2024
M106_cropped by Miloš, on Flickr
M106 by Miloš, on Flickr
M106_Annotated by Miloš, on Flickr
Moguce da nije bas sjajno obradjena.
Sigurno ce biti jos obrada ovoga materijala ali za sada je to to.
Skupio sam 15h 5min signala sa LeXtreme filterom.
Malo bi deluje "bezveze" da se "ceo" taj signal "baci" i da se samo iskoristi taj Ha deo u samoj galaksiji.
Prvi put spajam Ha sa OSC broadband materijalom.
Koristio sam Continuum Subtraction skriptu na R(broadband) i R(narrowband) kanalu da bih izdvojio samo Ha iz crvenog kanala. Posle sam to batalio jer mi se nije bas svidelo pa sam maskirao sve sem centra galaksije i preko pixelmath spojio samo jezgro galaksije narrowbanda sa ostatkom broadbanda.
Metoda pomocu "štapa i kanapa".
Montaza da me nije zezala kao sto jeste imao bih preko 40h signala. Ovako samo 27h.
M106
Lights: 368x120s Gain 101; Offset 70; -5° broadband
181x300s Gain 1010; Offset 70; -5° dualband
Darks: 100
Flats: 100
Darkflats: 100
Biases: 100
12h 16mins with UV/IR cut
15h 5mins with L-eXtreme
Total 27h 21min of integration
Telescope: SW Quattro 150P with coma corrector (F3.45)
Mount: SW HEQ5 Pro
Camera: ZWO ASI533MC Pro
Guidecam: ZWO ASI120mm Mini
Filter: UV/IR cut and L-eXtreme
Sky: Bortle 5
Date: 30.03; 04.04; 05.04; 07.04; 14.04; 27.04; 28.04; 29.04. 2024
M106_cropped by Miloš, on FlickrM106 by Miloš, on FlickrM106_Annotated by Miloš, on Flickr98
Astrofotografija / Re: Sunce
Last post by Maki - May 01, 2024, 05:01:30 pmPlus i ova od 27og...manja ali bolji seeing
2024-04-27-0816_2-U-L-Lunt_Gain=329_Exposure=6.0ms_lapl4_ap1797.tif norm.png col by Vlad, on Flickr
2024-04-27-0816_2-U-L-Lunt_Gain=329_Exposure=6.0ms_lapl4_ap1797.tif norm.png col by Vlad, on Flickr99
Astrofotografija / Re: Sunce
Last post by Maki - April 30, 2024, 10:04:00 pmSunce kida, ali vreme ne.
Ovo je snimljeno 27, 28 i 29 aprila, celi diskovi su F10 ili niže, closeups F14. Ogromna eruptivna protuberanca 29og me iznenadila i nisam je dobro snimio, imam neke artefakte no to je što je. Jako je vetrovito i tjuning celog diska za one shot je baš nezgodan, tako da sam zadovoljan kako je ispalo s ozbzirom na okolnosti.
2024-04-27-0805_0-U-L-Lunt_Gain=234_Exposure=5.0ms_lapl4_ap11402.tif inv col by Vlad, on Flickr
2024-04-27-0805_0-U-L-Lunt_Gain=234_Exposure=5.0ms_lapl4_ap11402.tif norm.png norm col by Vlad, on Flickr
2024-04-28-0727_7-U-L-Lunt_Gain=228_Exposure=6.0ms_lapl4_ap11382.tif inv by Vlad, on Flickr
2024-04-28-0727_7-U-L-Lunt_Gain=228_Exposure=6.0ms_lapl4_ap11382.tif norm.png col by Vlad, on Flickr
2024-04-29-0710_6-u-l-lunt_gain=325_exposure=6.0ms_lapl3_ap1563.tif inv.png col2 by Vlad, on Flickr
Ovo je snimljeno 27, 28 i 29 aprila, celi diskovi su F10 ili niže, closeups F14. Ogromna eruptivna protuberanca 29og me iznenadila i nisam je dobro snimio, imam neke artefakte no to je što je. Jako je vetrovito i tjuning celog diska za one shot je baš nezgodan, tako da sam zadovoljan kako je ispalo s ozbzirom na okolnosti.
2024-04-27-0805_0-U-L-Lunt_Gain=234_Exposure=5.0ms_lapl4_ap11402.tif inv col by Vlad, on Flickr2024-04-27-0805_0-U-L-Lunt_Gain=234_Exposure=5.0ms_lapl4_ap11402.tif norm.png norm col by Vlad, on Flickr2024-04-28-0727_7-U-L-Lunt_Gain=228_Exposure=6.0ms_lapl4_ap11382.tif inv by Vlad, on Flickr2024-04-28-0727_7-U-L-Lunt_Gain=228_Exposure=6.0ms_lapl4_ap11382.tif norm.png col by Vlad, on Flickr2024-04-29-0710_6-u-l-lunt_gain=325_exposure=6.0ms_lapl3_ap1563.tif inv.png col2 by Vlad, on Flickr100
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by PavleR - April 30, 2024, 02:26:27 amSazvezdje Virgo - cetriri galaksije u srcu Virgo Cluster-a u jednom vidnom polju:
M87 (NGC 4486) - Virgo A
NGC 4478
NGC 4476
NGC 4486 B
Okularski pogled na 176x: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53688375113/in/dateposted-public/
Lociranje: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53688167041/in/dateposted-public/
M87 (NGC 4486) - Virgo A
NGC 4478
NGC 4476
NGC 4486 B
U danasnjem postu opisacu jedan divan okularski pogled. Centralna galaksija tog pogleda bice znamenita elipticna galaksija M87 - Virgo A, pravi galakticki kolos i najsvetlija galaksija Virgo Cluster-a. Izvestaj bih poceo samom slikom koja ce nas docekati u okularu i rasporedom galaksija i zvezda u njoj. Sve cetiri galaksije su toliko blisko jedna drugoj da ce praviti kvartet na bilo kom uvecanju.
- U centru kvarteta nalazi se velika i sjajna galaksija M87 - Virgo A, svetle magnitude 8.63.
Dve galaksije nalaze se severoistocno od M 87, na veoma bliskom rastojanju:
- 8.5' severoistocno od M87, na 11h, nalazi se elipticna galaksija NGC 4478 magnitude 11.4
- 4.5' istocno od NGc 4478, na 10h, nalazi se bledja lentikularna galaksija NGC 4476 magnitude 12.2.
Iznad M87, u smeru 1h nalaze se dva objekta:
- Jedna bleda ''zvezda'' na rastojanju 7' od glavne galaksije. Ta bleda zvezda je u stvari NGC 4486 B magnitude 13.3, satelitska galaksija M87. Njena galakticka struktura otkriva se samo na velikim uvecanjima, i ako ne znamo da je u pitanju galaksija zasigurno cemo misliti da je u pitanju zvezda.
- 3.5' severozapadno od NGC 4478 B smestila se bleda dvostuka zvezda koja upotpunjuje pogled. Zanimljivo je kako tako mali i bledi objekat moze da podigne vizuelni efekat posmatranja, pogotovo sto je po zvezdastoj strukturi ta dupla zvezda skoro ne razlikuje od male galaksije ispod nje sve dok bas ne ,,napumpamo'' uvecanje.
Juzno od galaksije nalazi se sjajna zvezda SAO 100127, preko koje sam i locirao ovaj kvartet. Zvezda je nalazi samo 6' juzno od M87 i sija bas sjajno, magnitudom 8.5. Medjutim, sjaj i blizina zvezde nece smetati u pogledu buduci da je M87 velika i poprilicno sjajna galaksija.
Da ne bi bilo zabune i nedoumica kako ceo pogled izgleda, a i da bi se lakse pratio polozaj objekata iz opisa, na kraju posta dacu screen-shot iz Stellariuma kako izgleda okularski pogled na uvecanju 176x.
Lociranje: malo je nezgodno davati lokaciju ove grupe galaksija. Sve zavisi da li M87 trazimo kao pojedinacni objekat ili je posmtramo zajedno sa ostalim galaksijama Virgo Cluster-a. Galaksija se najlakse nadje skakutanjem od galaksije do galaksije, ali ja cu dati star-hopp koji koristim da galaksiju nadjem brzo, ''preskacuci'' Markarianov lanac. Ovaj star-hopp samo je jedna od nekoliko podjednako dobrih opcija da se nadje galaksija.
- Krenuo sam od galaksija M100, cije sam lociranje detaljno opisao u jednom od prehodnih postova.
- Kada dodjemo do galaksije M 100, u traziocu ce se jasno videti da se galaksija nalazi skoro na polovini stranice jednakostranicnog trougla koji cine tri svetle zvezde.
- Produzimo liniju koja spaja gornje i levo teme tog trougla i posle samo 1.5º doci cemo do jedine svetle zvezde u polju - SAO 100127. Ova zvezda je ''kotva'' o koju su zakaceni Markarianov lanac na jugozapadu i galakticki par M88 i M91 na jugoistoku.
- E sad ide ''ubrzanje'' koje ce naci M87 bez prolaska kroz Markarionov lanac. U traziocu ce se videti da SAO 100127 gradi pravougli trougao sa jos dve zvezde magnitude 8 zapadno od sebe. Iako su te dve zvezde blede, jedine su iole svetle zvezde u polju i lako ce se primetiuti. Iz SAO 100127 povucemo normalu na duzu katetu tog trugla u duzini od oko 2º i stici cemo do zvezde SAO 100134, uz koju neposredno stoji nasa meta - M87.
- Nacentriramo zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular i tik uz zvezdu videcemo tri galaksije, dve zvezde i jednu duplu zvezdu. U pitanju su u stvari cetiri galaksije, jer ono sto se na malom uvecanju cini kao zvezda magnitude 13 je u stvari malecka i cudna galaksija NGC 4478 B.
Star-hopp deluje komplikovano ali je u stvari jako brz. Posto je ovaj kvartet galaksija jedna od meni omiljenih meta unutar Virgo Cluster-a, ja sam ovaj potez poprilicno uvezbao i mogu reci da lociranje ide brzo i glatko.
Pogled na kvartet kao celinu
Sve galaksije bile su vidljive direktnim vidom, cak i NGC 4478 B magnitude 13.3. Razlog za to objasnicu kada je budem opisivao. Ako u centar vidnog polja stavimo M87, videcemo da je ona sa tri strane okruzena nebeskom objektima: sa istocne strane nalaze se dve galaksije, sa severne jedna mala zvezdolika galaksija i jedna bleda dupla zvezda, dok se na jugu galaksija nalazi svetla zvezda SAO 100127 magnitude 8.5. U ''normalnoj'' situaciji ovu zvezdu bi verovatno tezili da ukonimo iz pogleda ali kod ovog kvarteta za to nema potrebe. M87 je velika i sjajna, i zvezda magnitude 8.5 ne da joj ne smeta, vec upotpunjuje i obogacuje pogled.
Raspored galaksija je takav da dve bledje galaksije sa M87 grade oblik slican sazvezdju Areis. Sama M87 dominira pogledom svojim sjajem i velicinom, dok NGC 4478 i NGC 4478 izgledaju kao blede loptaste mrljice. Galaksije jesu male ali nisu bez forme i jasno su vidljive.
M87 (NGC 4486) - Virgo A
Super-dzinovska elipticna galaksija, magnitude 8.63 i prividne velicine 7.1'x6.5'.
Ova znamenita galaksija poznata je po mnogo toga i izuzetno je zanimljiv objekat, i sa osmatracke i sa astrofizicke strane.
- Po magnitudi, M87 je nasjajniji clan Virgo Cluster-a, i u spada u jednu od dvadesetak nasjajnijih galaksija na sveukupnom nocnom nebu.
- Galaksija je E 0-1 klase elipticnih galaksija. To znaci da je galaksija skoro pa savrsena sfera. E klasa elipticnih galaksija objasnjava ovalnost elipticnih galaksija. Skala ide od 0 do 7, gde su objekti sa nizom klasom vise sferni a objekti sa visom klasom imaju izrazeniji oblik elipsoida.
- Galaksija je u stvarnosti ogromne velicine i smatra se jednom od najvecih u poznatom Univerzumu. Pokazatelj kolosalnosti M87 je podatak da galaksiju okruzuje cak 12.000 globularnih jata. Poredjenja radi, Mleci Put ih ima oko 200, a Mlecni Put se smatra za veliku galaksiju. U centru objekta nalazi se super-masivna crna rupa mase 4 milijarde solarnih masa.
- Crna rupa u jezgru galaksije ispusta dva mlaza gama zraka. Izucavanja tih zraka dovela su do zakljucka da je crna rupa u jezgru binarna, sto znaci da u stvari imamo dve crne rupe koje su gravitaciono vezane. To za elipticne galaksije nije retkost jer su one nastale kolizijom dve ili vise spiralnih galaksija. Te dve crne rupe se u nekim galaksijama spoje, u nekim se gravitaciono vezu i formiraju binarni sistem, a u nekim redjim i cudnovatijim slucajeveima ostanu u sredistu galaksija gravitaciono nepovezane i separatno zive svaka svoj zivot. Takav je slucaj sa galaksijom NGC 7727 u savezdju Aquarius koju sam takodje imao zadovoljstvo da vizuelno osmotrim.
- Galaksija je jak izvor radio talasa. Kako je prva takva galaksija otkrivena u sazvezdju Virgo, naznana je Virgo A. Naime, ako u imenu galaksije vidite ime sazvezdja i pored njega veliko slovo A, to znaci da je u pitanju prva galaksija u nekom sazvezdju za koju je utvrdjeno da emitiuje radio telese. Tako imamo galaksije Fornax A, Perseus A, Cygnus A i ostale. Fizicka velicina galaksije kao i prisustvo emisije radio talasa dovele su do klasifikacije galaksije kao ''peculiar'' (cudnovata) i odatle ineks ''p'' u oznaci galaksije.
- Ono po cemu je galaksija mozda i najpoznatija, pogotovo siroj javnosti, je da je M87 galaksija u kojoj je po prvi put fotografisana crna rupa. Taj dogadjaj dogodio se 2019. Samo fotografisanje nije bio plod jedne opservatorije vec siroke kolaboracije opservatorija sirom sveta,
Opservacija: Sada kada slusam audio zapis sa posmaranja, prva stvar koju sam rekao pri opisu ove galaksije je ''deluje mi jako stalozeno''. Sve kod ove galaksije je mirno, bez ikakvih naglih prekida u osvetljenosti, obliku i teksturi. Sve je simetricno, i oblik i prelazi sjaja. Galaksija je poprilicno velika, i gotovo kruznog oblika. Elementi ovalosti postoje ali su oni zanemarljivi. Galaksija ima jasno vidljivo svetlo kruzno jezgro u cijem je centru mali i opet kruzni nukleus. Jezgro je izuzetno kompaktno. Nukleus je najsvetliji deo galaksije a od njega sjaj pocinje da u podjednakim intervalima slabi kako se ide prema spoljasnjosti objekta. U principu, galaksija se moze podeliti na trodelnu strukturu nukleus-jezgro-halo, ali prelazi sjaja su tako blagi i ujednaceni da sve izgleda kao jedna savrseno sklopljena celina u kome se ni jedan deo ne izdavaja. Ni jedan deo galaksije ne pravi kontrast sa ostalim delovima, niti u prelazu sjaja niti u strukturi. Miran, opustajuci pogled na ostarelog galaktickog gignta koji je nasao simetriju i harmoniju bas u svemu. Zamimljivo je kako se ovaj stalozeni pogled kosi sa destrukcijom koju ova galaksija siri oko sebe izbacujuci visoko-energizovane gama zrake iz svog jezgra.
Perifernim vidom halo galaksije dobija na dimenzijama, ali i tad sve ostaje ujednaceno i bez ikakve naglosti. Sjaj i dalje savrseno ujednaceno bledi dok se galaksija ne spoji sa okruzujucim poljem.
Iako ova galaksija nema bas nikakve detalje u sebi, istinski uzivam u pogledu na M87 i njenoj savrsenoj simetriji i mirnoci. Ako u pogled jos unesemo i svest o tome kakvu ''zver'' posmatramo, M87 je sigurno jedno od lepsih galaktickih posmatranja.
NGC 4478
Elipticna galaksija prividne velicine 1.8'. Podaci o magnitudi su razliciti i u zavisnosti od kataloga do kataloga krecu se od 11.4 - 12.4. Moja licna procena je da je magnituda bliza vrednosti od 11.4, posto se galaksija vidi jasno i bez ikakve potrebe koriscenja perifernog vida.
Iako bleda i mala, galaksija se na uvecanju 176x ne prikazuje kao mutna zvezda vec ima jasno loptasti oblik, tek malo ovalan. Slicno M87, galaksija ima sjajno srediste od koga sjaj podjednako bledi ka spoljasnjosti. Recimo da izgleda kao bas minijaturna verzija M87. Iako blede magnitude galaksija ima solidan povrsinski sjaj, te ne svetli kao uniformna promena u osvetljenosti okruzujuceg mraka vec njen sjaj dolazi direktno iz svetlog jezgra galaksije.
NGC 4476
Lentikularna galaksija magnitude 12.2 i prividne velicine 1.6'x1.1'.
Ova galaksija nalazi se samo 4.5' istocno od NGC 4478. Bledja je od susedne galaksije, ali opet dovoljno velikog povrsinskog sjaja da joj se moze odrediti oblik i struktura. Za razliku od dve elipticne galaksije koje su skoro savrsene sfere, ova galaksija javlja se u klasicnom izduzenom obliku lentikularnih galaksija. Duza osa galaksije ugrubo je postavljena u smeru sever-jug. Izduzenost nije velika, i koliko sam uspeo da procenim duza i kraca osa stoje u razmeri oko 3:2. Naravno, ovo su slobodne procene, galaksija je isuvise mala za tacno opazanje. Unutar galaksije vidljivo je nesto sjajnije jezgarce, ali o samoj njegovoj prirodi se ne moze govoriti usled male velicine i sjaja objekta.
Ono sto je lepo kod ove galaksije je da malo narusava potpuno simeticnost svoja dve elipticna suseda i malo unosi dinamicnost u pogled.
NGC 4486 B
Kompaktna elipticna galaksija sicusnih prividnih dimenzija 0.6'x0.6'. Oko magnitude ovog objekta opet razliciti podaci koji idu od 12.5 - 13.3. U pirtanju je satelitska galaksija M 87, pa stoga nosi istu NGC oznaku kao i maticni object sa dodatkom B.
Mozda i najintesantnije za kraj. U okularskom pogledu, ko ne zna da je u pitanju galaksija tesko ce da sam to shvati, sem ako nije pogledao bas puno bledih a zvezdolikih galaksija. Naime, galaksija izgleda toliko malo i zvezdoliko da izgleda kao zvezda magnitude 13. Ovaj pogled me je bas iznenadio. Pogledao sam do sada dovoljan broj galaksija magnitude 13 da znam koliko je njih tesko uociti. Uglavnom su to blede malecke mrljice vidljive skoro iskljucivo perifernim vidom. Medjutim, ova galaksija ima ogroman povrsinski sjaj. Bas ogroman, celih 10 mag/arcmin². Stoga zbog male velicine i velikog povrsinskog sjaj u okularu izgleda kao mala, bleda, tackasta zvezdica.
Kako se za svako posmatranje teorijski pripremim, ja sam znao da nije u pitanju zvezda vec galaksija, pa sam terao uvecanja dok to nisam i vizuelno opazio. Vec na uvecanju 187x, pazljivim posmatranjem se primecuje da u pitanju nije zvezda, vec da objekat izgleda kao bleda zvezdica okruzena tankom i bledom maglom. Medjutim, smatram da sam to opazanje izvrsio samo zato sto sam znao sta treba da gledam. Tek na uvecanju 320x stvari postaju potpuno jasne: sada se vidi da galaksija ima halo oko sebe i da izgleda kao mala i svetla planetarna maglina.
Kada sam vec bio na uvecanju od 320x zbog opazanja ove mete, prebacio sam pogled istog uvecanja na M87. Bilo mi je impozantno koliko se sjaj glavne galaksije nije drasticno izgubio. Halo je malo ''nastradao'' ali se i dalje jasno i sjajno videlo gusto i kompaktno jezgro u poprilicno nenarusenom sjaju. Cak su i dve bledje galaksije istocno od nje jos uvek bile jasno vidljive. NGC 4476 se poprilicno ubledi ali je NGC 4478 jos uvek jasno sjaji kao amorfna mrlja.
- U centru kvarteta nalazi se velika i sjajna galaksija M87 - Virgo A, svetle magnitude 8.63.
Dve galaksije nalaze se severoistocno od M 87, na veoma bliskom rastojanju:
- 8.5' severoistocno od M87, na 11h, nalazi se elipticna galaksija NGC 4478 magnitude 11.4
- 4.5' istocno od NGc 4478, na 10h, nalazi se bledja lentikularna galaksija NGC 4476 magnitude 12.2.
Iznad M87, u smeru 1h nalaze se dva objekta:
- Jedna bleda ''zvezda'' na rastojanju 7' od glavne galaksije. Ta bleda zvezda je u stvari NGC 4486 B magnitude 13.3, satelitska galaksija M87. Njena galakticka struktura otkriva se samo na velikim uvecanjima, i ako ne znamo da je u pitanju galaksija zasigurno cemo misliti da je u pitanju zvezda.
- 3.5' severozapadno od NGC 4478 B smestila se bleda dvostuka zvezda koja upotpunjuje pogled. Zanimljivo je kako tako mali i bledi objekat moze da podigne vizuelni efekat posmatranja, pogotovo sto je po zvezdastoj strukturi ta dupla zvezda skoro ne razlikuje od male galaksije ispod nje sve dok bas ne ,,napumpamo'' uvecanje.
Juzno od galaksije nalazi se sjajna zvezda SAO 100127, preko koje sam i locirao ovaj kvartet. Zvezda je nalazi samo 6' juzno od M87 i sija bas sjajno, magnitudom 8.5. Medjutim, sjaj i blizina zvezde nece smetati u pogledu buduci da je M87 velika i poprilicno sjajna galaksija.
Da ne bi bilo zabune i nedoumica kako ceo pogled izgleda, a i da bi se lakse pratio polozaj objekata iz opisa, na kraju posta dacu screen-shot iz Stellariuma kako izgleda okularski pogled na uvecanju 176x.
Lociranje: malo je nezgodno davati lokaciju ove grupe galaksija. Sve zavisi da li M87 trazimo kao pojedinacni objekat ili je posmtramo zajedno sa ostalim galaksijama Virgo Cluster-a. Galaksija se najlakse nadje skakutanjem od galaksije do galaksije, ali ja cu dati star-hopp koji koristim da galaksiju nadjem brzo, ''preskacuci'' Markarianov lanac. Ovaj star-hopp samo je jedna od nekoliko podjednako dobrih opcija da se nadje galaksija.
- Krenuo sam od galaksija M100, cije sam lociranje detaljno opisao u jednom od prehodnih postova.
- Kada dodjemo do galaksije M 100, u traziocu ce se jasno videti da se galaksija nalazi skoro na polovini stranice jednakostranicnog trougla koji cine tri svetle zvezde.
- Produzimo liniju koja spaja gornje i levo teme tog trougla i posle samo 1.5º doci cemo do jedine svetle zvezde u polju - SAO 100127. Ova zvezda je ''kotva'' o koju su zakaceni Markarianov lanac na jugozapadu i galakticki par M88 i M91 na jugoistoku.
- E sad ide ''ubrzanje'' koje ce naci M87 bez prolaska kroz Markarionov lanac. U traziocu ce se videti da SAO 100127 gradi pravougli trougao sa jos dve zvezde magnitude 8 zapadno od sebe. Iako su te dve zvezde blede, jedine su iole svetle zvezde u polju i lako ce se primetiuti. Iz SAO 100127 povucemo normalu na duzu katetu tog trugla u duzini od oko 2º i stici cemo do zvezde SAO 100134, uz koju neposredno stoji nasa meta - M87.
- Nacentriramo zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular i tik uz zvezdu videcemo tri galaksije, dve zvezde i jednu duplu zvezdu. U pitanju su u stvari cetiri galaksije, jer ono sto se na malom uvecanju cini kao zvezda magnitude 13 je u stvari malecka i cudna galaksija NGC 4478 B.
Star-hopp deluje komplikovano ali je u stvari jako brz. Posto je ovaj kvartet galaksija jedna od meni omiljenih meta unutar Virgo Cluster-a, ja sam ovaj potez poprilicno uvezbao i mogu reci da lociranje ide brzo i glatko.
Pogled na kvartet kao celinu
Sve galaksije bile su vidljive direktnim vidom, cak i NGC 4478 B magnitude 13.3. Razlog za to objasnicu kada je budem opisivao. Ako u centar vidnog polja stavimo M87, videcemo da je ona sa tri strane okruzena nebeskom objektima: sa istocne strane nalaze se dve galaksije, sa severne jedna mala zvezdolika galaksija i jedna bleda dupla zvezda, dok se na jugu galaksija nalazi svetla zvezda SAO 100127 magnitude 8.5. U ''normalnoj'' situaciji ovu zvezdu bi verovatno tezili da ukonimo iz pogleda ali kod ovog kvarteta za to nema potrebe. M87 je velika i sjajna, i zvezda magnitude 8.5 ne da joj ne smeta, vec upotpunjuje i obogacuje pogled.
Raspored galaksija je takav da dve bledje galaksije sa M87 grade oblik slican sazvezdju Areis. Sama M87 dominira pogledom svojim sjajem i velicinom, dok NGC 4478 i NGC 4478 izgledaju kao blede loptaste mrljice. Galaksije jesu male ali nisu bez forme i jasno su vidljive.
M87 (NGC 4486) - Virgo A
Super-dzinovska elipticna galaksija, magnitude 8.63 i prividne velicine 7.1'x6.5'.
Ova znamenita galaksija poznata je po mnogo toga i izuzetno je zanimljiv objekat, i sa osmatracke i sa astrofizicke strane.
- Po magnitudi, M87 je nasjajniji clan Virgo Cluster-a, i u spada u jednu od dvadesetak nasjajnijih galaksija na sveukupnom nocnom nebu.
- Galaksija je E 0-1 klase elipticnih galaksija. To znaci da je galaksija skoro pa savrsena sfera. E klasa elipticnih galaksija objasnjava ovalnost elipticnih galaksija. Skala ide od 0 do 7, gde su objekti sa nizom klasom vise sferni a objekti sa visom klasom imaju izrazeniji oblik elipsoida.
- Galaksija je u stvarnosti ogromne velicine i smatra se jednom od najvecih u poznatom Univerzumu. Pokazatelj kolosalnosti M87 je podatak da galaksiju okruzuje cak 12.000 globularnih jata. Poredjenja radi, Mleci Put ih ima oko 200, a Mlecni Put se smatra za veliku galaksiju. U centru objekta nalazi se super-masivna crna rupa mase 4 milijarde solarnih masa.
- Crna rupa u jezgru galaksije ispusta dva mlaza gama zraka. Izucavanja tih zraka dovela su do zakljucka da je crna rupa u jezgru binarna, sto znaci da u stvari imamo dve crne rupe koje su gravitaciono vezane. To za elipticne galaksije nije retkost jer su one nastale kolizijom dve ili vise spiralnih galaksija. Te dve crne rupe se u nekim galaksijama spoje, u nekim se gravitaciono vezu i formiraju binarni sistem, a u nekim redjim i cudnovatijim slucajeveima ostanu u sredistu galaksija gravitaciono nepovezane i separatno zive svaka svoj zivot. Takav je slucaj sa galaksijom NGC 7727 u savezdju Aquarius koju sam takodje imao zadovoljstvo da vizuelno osmotrim.
- Galaksija je jak izvor radio talasa. Kako je prva takva galaksija otkrivena u sazvezdju Virgo, naznana je Virgo A. Naime, ako u imenu galaksije vidite ime sazvezdja i pored njega veliko slovo A, to znaci da je u pitanju prva galaksija u nekom sazvezdju za koju je utvrdjeno da emitiuje radio telese. Tako imamo galaksije Fornax A, Perseus A, Cygnus A i ostale. Fizicka velicina galaksije kao i prisustvo emisije radio talasa dovele su do klasifikacije galaksije kao ''peculiar'' (cudnovata) i odatle ineks ''p'' u oznaci galaksije.
- Ono po cemu je galaksija mozda i najpoznatija, pogotovo siroj javnosti, je da je M87 galaksija u kojoj je po prvi put fotografisana crna rupa. Taj dogadjaj dogodio se 2019. Samo fotografisanje nije bio plod jedne opservatorije vec siroke kolaboracije opservatorija sirom sveta,
Opservacija: Sada kada slusam audio zapis sa posmaranja, prva stvar koju sam rekao pri opisu ove galaksije je ''deluje mi jako stalozeno''. Sve kod ove galaksije je mirno, bez ikakvih naglih prekida u osvetljenosti, obliku i teksturi. Sve je simetricno, i oblik i prelazi sjaja. Galaksija je poprilicno velika, i gotovo kruznog oblika. Elementi ovalosti postoje ali su oni zanemarljivi. Galaksija ima jasno vidljivo svetlo kruzno jezgro u cijem je centru mali i opet kruzni nukleus. Jezgro je izuzetno kompaktno. Nukleus je najsvetliji deo galaksije a od njega sjaj pocinje da u podjednakim intervalima slabi kako se ide prema spoljasnjosti objekta. U principu, galaksija se moze podeliti na trodelnu strukturu nukleus-jezgro-halo, ali prelazi sjaja su tako blagi i ujednaceni da sve izgleda kao jedna savrseno sklopljena celina u kome se ni jedan deo ne izdavaja. Ni jedan deo galaksije ne pravi kontrast sa ostalim delovima, niti u prelazu sjaja niti u strukturi. Miran, opustajuci pogled na ostarelog galaktickog gignta koji je nasao simetriju i harmoniju bas u svemu. Zamimljivo je kako se ovaj stalozeni pogled kosi sa destrukcijom koju ova galaksija siri oko sebe izbacujuci visoko-energizovane gama zrake iz svog jezgra.
Perifernim vidom halo galaksije dobija na dimenzijama, ali i tad sve ostaje ujednaceno i bez ikakve naglosti. Sjaj i dalje savrseno ujednaceno bledi dok se galaksija ne spoji sa okruzujucim poljem.
Iako ova galaksija nema bas nikakve detalje u sebi, istinski uzivam u pogledu na M87 i njenoj savrsenoj simetriji i mirnoci. Ako u pogled jos unesemo i svest o tome kakvu ''zver'' posmatramo, M87 je sigurno jedno od lepsih galaktickih posmatranja.
NGC 4478
Elipticna galaksija prividne velicine 1.8'. Podaci o magnitudi su razliciti i u zavisnosti od kataloga do kataloga krecu se od 11.4 - 12.4. Moja licna procena je da je magnituda bliza vrednosti od 11.4, posto se galaksija vidi jasno i bez ikakve potrebe koriscenja perifernog vida.
Iako bleda i mala, galaksija se na uvecanju 176x ne prikazuje kao mutna zvezda vec ima jasno loptasti oblik, tek malo ovalan. Slicno M87, galaksija ima sjajno srediste od koga sjaj podjednako bledi ka spoljasnjosti. Recimo da izgleda kao bas minijaturna verzija M87. Iako blede magnitude galaksija ima solidan povrsinski sjaj, te ne svetli kao uniformna promena u osvetljenosti okruzujuceg mraka vec njen sjaj dolazi direktno iz svetlog jezgra galaksije.
NGC 4476
Lentikularna galaksija magnitude 12.2 i prividne velicine 1.6'x1.1'.
Ova galaksija nalazi se samo 4.5' istocno od NGC 4478. Bledja je od susedne galaksije, ali opet dovoljno velikog povrsinskog sjaja da joj se moze odrediti oblik i struktura. Za razliku od dve elipticne galaksije koje su skoro savrsene sfere, ova galaksija javlja se u klasicnom izduzenom obliku lentikularnih galaksija. Duza osa galaksije ugrubo je postavljena u smeru sever-jug. Izduzenost nije velika, i koliko sam uspeo da procenim duza i kraca osa stoje u razmeri oko 3:2. Naravno, ovo su slobodne procene, galaksija je isuvise mala za tacno opazanje. Unutar galaksije vidljivo je nesto sjajnije jezgarce, ali o samoj njegovoj prirodi se ne moze govoriti usled male velicine i sjaja objekta.
Ono sto je lepo kod ove galaksije je da malo narusava potpuno simeticnost svoja dve elipticna suseda i malo unosi dinamicnost u pogled.
NGC 4486 B
Kompaktna elipticna galaksija sicusnih prividnih dimenzija 0.6'x0.6'. Oko magnitude ovog objekta opet razliciti podaci koji idu od 12.5 - 13.3. U pirtanju je satelitska galaksija M 87, pa stoga nosi istu NGC oznaku kao i maticni object sa dodatkom B.
Mozda i najintesantnije za kraj. U okularskom pogledu, ko ne zna da je u pitanju galaksija tesko ce da sam to shvati, sem ako nije pogledao bas puno bledih a zvezdolikih galaksija. Naime, galaksija izgleda toliko malo i zvezdoliko da izgleda kao zvezda magnitude 13. Ovaj pogled me je bas iznenadio. Pogledao sam do sada dovoljan broj galaksija magnitude 13 da znam koliko je njih tesko uociti. Uglavnom su to blede malecke mrljice vidljive skoro iskljucivo perifernim vidom. Medjutim, ova galaksija ima ogroman povrsinski sjaj. Bas ogroman, celih 10 mag/arcmin². Stoga zbog male velicine i velikog povrsinskog sjaj u okularu izgleda kao mala, bleda, tackasta zvezdica.
Kako se za svako posmatranje teorijski pripremim, ja sam znao da nije u pitanju zvezda vec galaksija, pa sam terao uvecanja dok to nisam i vizuelno opazio. Vec na uvecanju 187x, pazljivim posmatranjem se primecuje da u pitanju nije zvezda, vec da objekat izgleda kao bleda zvezdica okruzena tankom i bledom maglom. Medjutim, smatram da sam to opazanje izvrsio samo zato sto sam znao sta treba da gledam. Tek na uvecanju 320x stvari postaju potpuno jasne: sada se vidi da galaksija ima halo oko sebe i da izgleda kao mala i svetla planetarna maglina.
Kada sam vec bio na uvecanju od 320x zbog opazanja ove mete, prebacio sam pogled istog uvecanja na M87. Bilo mi je impozantno koliko se sjaj glavne galaksije nije drasticno izgubio. Halo je malo ''nastradao'' ali se i dalje jasno i sjajno videlo gusto i kompaktno jezgro u poprilicno nenarusenom sjaju. Cak su i dve bledje galaksije istocno od nje jos uvek bile jasno vidljive. NGC 4476 se poprilicno ubledi ali je NGC 4478 jos uvek jasno sjaji kao amorfna mrlja.
Okularski pogled na 176x: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53688375113/in/dateposted-public/
Lociranje: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53688167041/in/dateposted-public/