1
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by PavleR - Today at 09:09:28 amGalaksije u sazvezdju Coma Berenices - horizontalni lanac bliskih galaksija u srcu Virgo Cluster-a:
M 91 (spiralna galaksija)
NGC 4516 (spiralna galaksija)
M 88 (spiralna galakisja)
trio bliskih galaksija: NGC 4474 (lentikulrna galaksija)
NGC 4468 (elipticna galaksija)
NGC 4459 (lentikularna galaksija)
Maps lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53720370938/in/dateposted-public/
M 91 (spiralna galaksija)
NGC 4516 (spiralna galaksija)
M 88 (spiralna galakisja)
trio bliskih galaksija: NGC 4474 (lentikulrna galaksija)
NGC 4468 (elipticna galaksija)
NGC 4459 (lentikularna galaksija)
U danasnjem postu bavicu se horizontalnim lancem od 6 galaksija u samom srcu Virgo Cluster-a. Od najistocnije do najzapadnije galaksije lanac je dugacak samo 1º40', sto znaci da ceo moze komotno da stane u jedno vidno polje trazioca i u malo vise od 1.5 vidno polje okulara malog uvecanja prividnog FOV-a od 68º. To znaci da imamo 6 galaksija nacinckanih jedna do drudge. Lanac je smesten neposredno severno od znamenitog Markarioanovog lanca koji pocinje odmah juzno od najzapadnije galaksije u lancu.
Ovaj lanac nije nikakva ''zvanicna'' formacija, vec kreacija mog nacina organizovanja Virgo Cluster-a u galakticke grupe. Na taj nacin sam sebi izdelio Cluster u lance i grupe galaksija koji se nadovezuju jedan na drugi i to mi omogucuje da se po Cluster-u krecem brzo i lako, skokovima od jedne galaksije do druge.
Lanac sadrzi 6 galaksija koje pripadaju sazvezdju Coma Berenices i ja cu ih navoditi u smeru od najistocnije do najzapadnije.
1.) M91 - preckasta spiralna galaksija magnitude 10.2 i pricvidne velicine 5.4'x4.4'.
2.) NGC 4516 - prekasta spiralna galaksija magnitude 13.6 i prividne velicine 1.9'x0.8'.
3.) M88 - spiralna galaksija magnitude 6.9 i prividne velicine 6.9'x3.7'. Nasjajnija i najveca galaksija lanca.
4.) NGC 4474 - lentikularna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 2.1'x1.1'.
5.) NGC 4468 - patuljasta elipticna galaksija magnitude 13.7 i prividne velicine 1.5'x1.0'. Najbledja je i najmanja galaksija u lancu.
6.) NGC 4459 - lentikularna galaksija magnitude 10.4 i prividne velicine 3.5'x2.7'.
Lociranje: Lanac je najlakse locirati preko njegove najvece i nasjvetlije galaksije M 88. Od M88, lanac ima dve galaksije na istok i tri na zapad. U vreme kada su galaksije Virgo Cluster-a najbolje postavljene za osmatranje lanac ce biti polozen u horizontalnom smeru pa je navigacija od M88 na levo i desno izuzetno laka. Stoga cu u sekciji o lociranju dati lociranje galaksije M88.
Kao pocetna tacka za lociranje M88 meni sluzi galaksija M 100, cije sam lociranje i karakteristike opisao u jednom od ranijih postova.
- Kada dodjemo do galaksije M 100, u traziocu ce se jasno videti da se galaksija nalazi skoro na polovini stranice jednakostranicnog trougla koji cine tri svetle zvezde.
- Produzimo liniju koja spaja gornje i levo teme tog trougla i posle samo 1.5º doci cemo do jedine svetle zvezde u polju - SAO 100127. Galaksija M88 nalazi se malo vise od 30' jugoistocno od te zvezde.
- Posto se galaksija ne vidi u traziocu, najbolje je pronaci je okularski. Pogledamo zvezdu okularem malog uvecanja, pomerimo je tek malo na jugoistok, i sa severozapada u vidno polje ce uci sjaj galaksije M88.
M 91
Preckasta spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.2 i prividne velicine 5.4'x4.4'.
M91 je jedan od najbledjih objekara Messier kataloga. Sama magnituda objekta je sasvim pristojna, ali povrsinski sjaj galaksije je poprilicno mali. Vredost koju daje Stellarium o povrsinskom sjaju od 16.72 mag/arcmin² je ipak isuvise mala i nije realna. To je povrsinski sjaj koji imaju galaksije Lokalne Grupe, a M91, iako bleda, ipak sija mnogo vecim sjajem od njih. U drugim izvorima navedena je realnija vrednost od 13.4 mag/arcmin². Bilo kako bilo, galaksija zaista u okluaru deluje izuzetno bledo.
Lociranje: Staje u isto vidno polje okulara malog uvecanja sa M88. Ako M88 smestimo na krajnji zapad vidnog polja, M91 cemo videti na krajnjem istoku.
Opservacija: Ovo ce biti verovatno najkraci opis jednom Messier objekta. Jednostavno, detalja nema, cak se jedva moze govoriti i o regijama drugacijeg sjaja.
Vec na malom uvecanju objekat se pokazao izuzetno bledo. Vec tada sam pretpostavio da ce ovo biti jako tesko posmatranje jer ce veca uvecanja samo jos vise ublediti pogled.
Na uvecanjima 107x i 136x zaista sam se potrudio da pazljivim posmatranjem uocim centralnu precku. Medjutim, ona se javlja samo u tragovima. Stavise, jezgro ove galaksije ne da ne deluje izduzeno vec mi je cak izgledalo i zvezdoliko. Od tog jezgra na istok i zapad se pruzaju dva kratka zadebljanja nesto malo veceg sjaja ali se oni brzo utope u bledost okruzujuceg hala. Sjaj jezgra i njegovog okkruzenja izuzetno brzo opada i sve sto ostaje je ovalni i poprilicno bledi halo bez detalja. Stoga je regija veceg sjaja unutar galaksije skucena u mali centar i sve oko njega je jednolicni bledi sjaj hala. Halo je izrazito veci od jezgra i po mojo proceni zauzima 80-90% povesine cele galaksije. Ipak, objekat se jasno istice od pozadine i samu galaksiju nije tesko primetiti. Razlog tome je velicina i oblik galaksija. Naime, galaksija je sasvim pristojno velik a oblik je skoro pa kruzan. To pravi jak kontrast sa izrazito izduzenim oblikom susedne M88 pa i pored bledoce M91 sija dovoljno unikatno da se ne moze promasiti. Ta okrugli bledo-maglicast sjaj cini da galaksija deluje poprilicno duholiko u polju.
Kako sam u prolecnim nocima cesto prelazio preko ove oblasti na putu ka Markarianovom lancu imao sam prilike da bas desetak puta osmotrim M91. Svaki put sam zastao u nadi da cu uociti bar neki dodatni detalj, makar malo vecu centralnu precku. Medjutim, detalji objekta ostaju elusivni.
NGC 4516
Preckasta spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, preblede magnitude 13.6 i i prividne velicine 1.9'x0.8'.
Ova sicusna i jedva vidljiva galaksija nalazi se otprilike na liniji koja spaja M88 i M91, gde je dosta bliza galaksiji M88 i udaljena je od nje samo 20'. Nikakvo lociranje i opis necu davati jer nema sta da se opise. Galaksiju sam opazio perifernim vidom kao sicusnu i pomalo izduzenu prebledu mrlju. Da nisam znao da je galaksjia na toj poziciji, verovatno je ne bi ni primetio.
M 88
Spiralna galaksija magnitude 9.6 i prividne velicine 6.9'x3.7'.
Nailazio sam na tektove u kojima se ova laksija naziva ''Mala Andromeda''. Razlog za to je struktura, kompaktnost i nagib objekta. Smatra se da je ova galaksija idealna za uocavanje trodelne strukture spiralnih galaksije: nukleus-jezgro-halo.
M 88 je jedna od prvih galaksija koje su detaljno proucavane posle otkrica da su ''blede mrlje'' iz NGC i M kataloga u stvari galaksije. Kao takva, M 88 je jedna od prvih galaksija kod koje je identifikovana spiralna struktura.
Lociranje: Vec opisano na pocetku posta. U okularu se nalazi 50' desno od M91 i staje u isto vidno polje okulara sa njom.
Opservacija: Iako su me u pocetku plasile brojke o povrsinskom sjaju galaksije, vec prvi pogled na galaksiju pokazao je pristojno sjajan i zanimljiv objekat. Galaksija se javlja u pristojnoj velicini i jasno se izvaja iz okruzujuceg neba. Galaksija posebno upecatljivo deluje kada se gleda u istom vidnom polju sa M91. Tada se vidi da iako galaksija sama za sebe deluje bledo da ona to nije. Daleko je sjajnija od M91 i poprilicno veca. To je pomalo i opticka vrka: iako cenim da su im povrsine jednake, M88 je izrazito elipticnog oblika dok je M91 skoro kruzna, sto stvara utisak o daleko vecima dimenzijama M88.
Na uvecanju 176x, prvi utisak koji upada u oci je izduzenost galaksije. U pogledu se javlja otprilike 3x duza nego sto je siroka. Pomocu tehnika koje sam u medjuvremenu naucio (hvala Vedranu Grahovcu) procenio sam da je duzina galaksije po duzoj osi oko 3'. U trenutku kada sam snimao ovaj izvestaj galaksija se javila u usmerenju od 8h ka 2h. Takodje, odmah uocljiva je dvostruka zvezda tik izvan severozapadnoe ivice hala.
Galaksija je vizuelno podeljena u dve celine: svetliju centralnu regiju i bledji halo oko nje. I centralna regija i halo su izduzeni, gde izduzenost centralne regije prati izduzenost hala. Sredisnja regija je velika i sigurno ima precnik minimum polovine precnika cele galaksije. Jezgro nije kondenzovano i sjaj kao da mu se rasipa podjednako po povrsini. Takodje, jezgro izgleda ''mekano'' te nema ostrinu i jasnu granicu u kojoj prelazi u spoljasnji halo.
Unutar centralne regije nisam uspeo da uocim nukleus. To znaci da kod ove galaksije nije bio prisutan trodelni spiralni patern. Na manjim uvecanjima mi se ucinilo da mozda vidim ''isaranost'' po telu objekta, tj. pojavu nejednakog sjaja preko povrsine galaksije. Medjutim, veca uvecanja pokazalu su takvo opazanje neosnovanim. Sjaj objekta preko tela je jednolik, sa sjajnijom sredisnjeom regijom i bledjim halom, ali bez znacajnih varijacija u sjaju.
NGC 4474, NGC 4468 i NGC 4459
Ove tri galaksije mozda su i najlepsi deo ovog lanca. Sve tri su bliske i mogu stati u jedno vidno polje malog uvecanja sa M88, sto znaci da imamo lepu sliku cetiri galaksije u jednom vidnom polju. Ipak, galaksije se moraju posmatrati na vecem uvecanju, sto ce izbaciti M88 iz pogleda, ali ove tri ce ostati zajedno na bilo kom uvecanju.
Razlog simpaticnosti ovog pogleda nisu same galaksije vec bogato zvezdano polje u kome se nalaze i zanimljiv raspored zvezda oko njih. U sazvezdju Virgo relativno bogato polje je tolika retkost da mi je pogled na ovaj trio bio posebno zanimljiv.
Lociranje: prva galaksija tria udaljena je samo 37' od M88, pa se ceo trio moze lako naci okularski, pomeranjem M88 na zapad vidnog polja.
Trio sadrzi sledece galaksije:
- NGC 4474
Bleda i mala lentikularna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 2.1'x1.1'.
Pogled dirtektnim vidom na ovu galaksiju je pomalo nestabilan jer objekat ulazi i izlazi iz pogleda. Periferni vid stabilizuje objekat i ucvrscuje ga u vidnom polju. Galaksija se prikazuje malo i bledo, kao pomalo izduzena zgusnuta maglina sa svetlijim centrom. Galaskija deluje amorfno, bez jasnih ivica i jasnih granica razdvajanja sa okruzujucim nebom.
Galaksija neposredno ispod sebe, na 5h, ima bledu dvojnu zvezdu. Na manjim uvecanjim ne vidi se da je zvezda dvojna ali vec na 137x dvojna priroda zvezde postaje evidentna. Takodje, na 8h i rastojanju od oko 5', nalazi se jos jedna bliska zvezda ali ovog puta daleko svetlija, magnitude 10.
- NGC 4468
Jos bledja i jos manja patuljasta elipticna galaksija magnitude 13.7 i prividne velicine 1.5'x1.0'. Udaljena je od NGC 4474 samo 6'.
Brutalno tezak objekat za primetiti. Galaksija nasumicno uskace i iskace iz pogleda perifernog vida kao malecko jedva primetno zasvetljanje okolnog neba, ne vece negolii neka svetlija pufnasta zvezda. Nikakvi detalji ne mogu se primetiti, em zbog sicusne velicine, em zbog nestabilnosti pogleda.
- NGC 4459
Svetla i pristojno velika lentikularna galaksija magnitude 10.4 i prividne velicine 3.5'x2.7'. Od NGC 4468 je udaljena je samo 9'
Najsvetlija je i najveca galaksija tria i jedina koja ce se bez problema uociti direktnim vidom i na najmanjem uvecanju. Direktno iznad sebe, na 2' severno, galaksija ima veoma svetlu zuckasto-narandzastu zvezdu magnitude oko 9. Ta zvezda se nikako ne moze ukloniti iz pogleda a po meni i ne treba. Naime, lentikularne galaksije ionako ne pokazuju bogatstvo detalja pa ova zvezda stoga samo doprinosi bogatstvu pogleda. Mada, moram priznati da mi je na vecim uvecanjim zvezda smetala jer pocinje da rasipa sjaj i otezava opservaciju objekta.
Na uvecanju 176x, galaksija dobija formu i daleko je najlepsi deo tria. Skoro je kruznog oblika i ima gusto i zvezdoliko jezgro. Galaksija sija svetlo i, iako mala, dominira vidnim poljem. Srediste joj je malo i okruglo i daleko izrazenije nego kod NGC 4474. Galaksiji pogoduje duzina osmatranja i sto se duze gleda prikazuje se sjajnije i vece.
Direktno ispod ove galaksije pocinje Markarianov lanac.
Ovaj lanac nije nikakva ''zvanicna'' formacija, vec kreacija mog nacina organizovanja Virgo Cluster-a u galakticke grupe. Na taj nacin sam sebi izdelio Cluster u lance i grupe galaksija koji se nadovezuju jedan na drugi i to mi omogucuje da se po Cluster-u krecem brzo i lako, skokovima od jedne galaksije do druge.
Lanac sadrzi 6 galaksija koje pripadaju sazvezdju Coma Berenices i ja cu ih navoditi u smeru od najistocnije do najzapadnije.
1.) M91 - preckasta spiralna galaksija magnitude 10.2 i pricvidne velicine 5.4'x4.4'.
2.) NGC 4516 - prekasta spiralna galaksija magnitude 13.6 i prividne velicine 1.9'x0.8'.
3.) M88 - spiralna galaksija magnitude 6.9 i prividne velicine 6.9'x3.7'. Nasjajnija i najveca galaksija lanca.
4.) NGC 4474 - lentikularna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 2.1'x1.1'.
5.) NGC 4468 - patuljasta elipticna galaksija magnitude 13.7 i prividne velicine 1.5'x1.0'. Najbledja je i najmanja galaksija u lancu.
6.) NGC 4459 - lentikularna galaksija magnitude 10.4 i prividne velicine 3.5'x2.7'.
Lociranje: Lanac je najlakse locirati preko njegove najvece i nasjvetlije galaksije M 88. Od M88, lanac ima dve galaksije na istok i tri na zapad. U vreme kada su galaksije Virgo Cluster-a najbolje postavljene za osmatranje lanac ce biti polozen u horizontalnom smeru pa je navigacija od M88 na levo i desno izuzetno laka. Stoga cu u sekciji o lociranju dati lociranje galaksije M88.
Kao pocetna tacka za lociranje M88 meni sluzi galaksija M 100, cije sam lociranje i karakteristike opisao u jednom od ranijih postova.
- Kada dodjemo do galaksije M 100, u traziocu ce se jasno videti da se galaksija nalazi skoro na polovini stranice jednakostranicnog trougla koji cine tri svetle zvezde.
- Produzimo liniju koja spaja gornje i levo teme tog trougla i posle samo 1.5º doci cemo do jedine svetle zvezde u polju - SAO 100127. Galaksija M88 nalazi se malo vise od 30' jugoistocno od te zvezde.
- Posto se galaksija ne vidi u traziocu, najbolje je pronaci je okularski. Pogledamo zvezdu okularem malog uvecanja, pomerimo je tek malo na jugoistok, i sa severozapada u vidno polje ce uci sjaj galaksije M88.
M 91
Preckasta spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.2 i prividne velicine 5.4'x4.4'.
M91 je jedan od najbledjih objekara Messier kataloga. Sama magnituda objekta je sasvim pristojna, ali povrsinski sjaj galaksije je poprilicno mali. Vredost koju daje Stellarium o povrsinskom sjaju od 16.72 mag/arcmin² je ipak isuvise mala i nije realna. To je povrsinski sjaj koji imaju galaksije Lokalne Grupe, a M91, iako bleda, ipak sija mnogo vecim sjajem od njih. U drugim izvorima navedena je realnija vrednost od 13.4 mag/arcmin². Bilo kako bilo, galaksija zaista u okluaru deluje izuzetno bledo.
Lociranje: Staje u isto vidno polje okulara malog uvecanja sa M88. Ako M88 smestimo na krajnji zapad vidnog polja, M91 cemo videti na krajnjem istoku.
Opservacija: Ovo ce biti verovatno najkraci opis jednom Messier objekta. Jednostavno, detalja nema, cak se jedva moze govoriti i o regijama drugacijeg sjaja.
Vec na malom uvecanju objekat se pokazao izuzetno bledo. Vec tada sam pretpostavio da ce ovo biti jako tesko posmatranje jer ce veca uvecanja samo jos vise ublediti pogled.
Na uvecanjima 107x i 136x zaista sam se potrudio da pazljivim posmatranjem uocim centralnu precku. Medjutim, ona se javlja samo u tragovima. Stavise, jezgro ove galaksije ne da ne deluje izduzeno vec mi je cak izgledalo i zvezdoliko. Od tog jezgra na istok i zapad se pruzaju dva kratka zadebljanja nesto malo veceg sjaja ali se oni brzo utope u bledost okruzujuceg hala. Sjaj jezgra i njegovog okkruzenja izuzetno brzo opada i sve sto ostaje je ovalni i poprilicno bledi halo bez detalja. Stoga je regija veceg sjaja unutar galaksije skucena u mali centar i sve oko njega je jednolicni bledi sjaj hala. Halo je izrazito veci od jezgra i po mojo proceni zauzima 80-90% povesine cele galaksije. Ipak, objekat se jasno istice od pozadine i samu galaksiju nije tesko primetiti. Razlog tome je velicina i oblik galaksija. Naime, galaksija je sasvim pristojno velik a oblik je skoro pa kruzan. To pravi jak kontrast sa izrazito izduzenim oblikom susedne M88 pa i pored bledoce M91 sija dovoljno unikatno da se ne moze promasiti. Ta okrugli bledo-maglicast sjaj cini da galaksija deluje poprilicno duholiko u polju.
Kako sam u prolecnim nocima cesto prelazio preko ove oblasti na putu ka Markarianovom lancu imao sam prilike da bas desetak puta osmotrim M91. Svaki put sam zastao u nadi da cu uociti bar neki dodatni detalj, makar malo vecu centralnu precku. Medjutim, detalji objekta ostaju elusivni.
NGC 4516
Preckasta spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, preblede magnitude 13.6 i i prividne velicine 1.9'x0.8'.
Ova sicusna i jedva vidljiva galaksija nalazi se otprilike na liniji koja spaja M88 i M91, gde je dosta bliza galaksiji M88 i udaljena je od nje samo 20'. Nikakvo lociranje i opis necu davati jer nema sta da se opise. Galaksiju sam opazio perifernim vidom kao sicusnu i pomalo izduzenu prebledu mrlju. Da nisam znao da je galaksjia na toj poziciji, verovatno je ne bi ni primetio.
M 88
Spiralna galaksija magnitude 9.6 i prividne velicine 6.9'x3.7'.
Nailazio sam na tektove u kojima se ova laksija naziva ''Mala Andromeda''. Razlog za to je struktura, kompaktnost i nagib objekta. Smatra se da je ova galaksija idealna za uocavanje trodelne strukture spiralnih galaksije: nukleus-jezgro-halo.
M 88 je jedna od prvih galaksija koje su detaljno proucavane posle otkrica da su ''blede mrlje'' iz NGC i M kataloga u stvari galaksije. Kao takva, M 88 je jedna od prvih galaksija kod koje je identifikovana spiralna struktura.
Lociranje: Vec opisano na pocetku posta. U okularu se nalazi 50' desno od M91 i staje u isto vidno polje okulara sa njom.
Opservacija: Iako su me u pocetku plasile brojke o povrsinskom sjaju galaksije, vec prvi pogled na galaksiju pokazao je pristojno sjajan i zanimljiv objekat. Galaksija se javlja u pristojnoj velicini i jasno se izvaja iz okruzujuceg neba. Galaksija posebno upecatljivo deluje kada se gleda u istom vidnom polju sa M91. Tada se vidi da iako galaksija sama za sebe deluje bledo da ona to nije. Daleko je sjajnija od M91 i poprilicno veca. To je pomalo i opticka vrka: iako cenim da su im povrsine jednake, M88 je izrazito elipticnog oblika dok je M91 skoro kruzna, sto stvara utisak o daleko vecima dimenzijama M88.
Na uvecanju 176x, prvi utisak koji upada u oci je izduzenost galaksije. U pogledu se javlja otprilike 3x duza nego sto je siroka. Pomocu tehnika koje sam u medjuvremenu naucio (hvala Vedranu Grahovcu) procenio sam da je duzina galaksije po duzoj osi oko 3'. U trenutku kada sam snimao ovaj izvestaj galaksija se javila u usmerenju od 8h ka 2h. Takodje, odmah uocljiva je dvostruka zvezda tik izvan severozapadnoe ivice hala.
Galaksija je vizuelno podeljena u dve celine: svetliju centralnu regiju i bledji halo oko nje. I centralna regija i halo su izduzeni, gde izduzenost centralne regije prati izduzenost hala. Sredisnja regija je velika i sigurno ima precnik minimum polovine precnika cele galaksije. Jezgro nije kondenzovano i sjaj kao da mu se rasipa podjednako po povrsini. Takodje, jezgro izgleda ''mekano'' te nema ostrinu i jasnu granicu u kojoj prelazi u spoljasnji halo.
Unutar centralne regije nisam uspeo da uocim nukleus. To znaci da kod ove galaksije nije bio prisutan trodelni spiralni patern. Na manjim uvecanjima mi se ucinilo da mozda vidim ''isaranost'' po telu objekta, tj. pojavu nejednakog sjaja preko povrsine galaksije. Medjutim, veca uvecanja pokazalu su takvo opazanje neosnovanim. Sjaj objekta preko tela je jednolik, sa sjajnijom sredisnjeom regijom i bledjim halom, ali bez znacajnih varijacija u sjaju.
NGC 4474, NGC 4468 i NGC 4459
Ove tri galaksije mozda su i najlepsi deo ovog lanca. Sve tri su bliske i mogu stati u jedno vidno polje malog uvecanja sa M88, sto znaci da imamo lepu sliku cetiri galaksije u jednom vidnom polju. Ipak, galaksije se moraju posmatrati na vecem uvecanju, sto ce izbaciti M88 iz pogleda, ali ove tri ce ostati zajedno na bilo kom uvecanju.
Razlog simpaticnosti ovog pogleda nisu same galaksije vec bogato zvezdano polje u kome se nalaze i zanimljiv raspored zvezda oko njih. U sazvezdju Virgo relativno bogato polje je tolika retkost da mi je pogled na ovaj trio bio posebno zanimljiv.
Lociranje: prva galaksija tria udaljena je samo 37' od M88, pa se ceo trio moze lako naci okularski, pomeranjem M88 na zapad vidnog polja.
Trio sadrzi sledece galaksije:
- NGC 4474
Bleda i mala lentikularna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 2.1'x1.1'.
Pogled dirtektnim vidom na ovu galaksiju je pomalo nestabilan jer objekat ulazi i izlazi iz pogleda. Periferni vid stabilizuje objekat i ucvrscuje ga u vidnom polju. Galaksija se prikazuje malo i bledo, kao pomalo izduzena zgusnuta maglina sa svetlijim centrom. Galaskija deluje amorfno, bez jasnih ivica i jasnih granica razdvajanja sa okruzujucim nebom.
Galaksija neposredno ispod sebe, na 5h, ima bledu dvojnu zvezdu. Na manjim uvecanjim ne vidi se da je zvezda dvojna ali vec na 137x dvojna priroda zvezde postaje evidentna. Takodje, na 8h i rastojanju od oko 5', nalazi se jos jedna bliska zvezda ali ovog puta daleko svetlija, magnitude 10.
- NGC 4468
Jos bledja i jos manja patuljasta elipticna galaksija magnitude 13.7 i prividne velicine 1.5'x1.0'. Udaljena je od NGC 4474 samo 6'.
Brutalno tezak objekat za primetiti. Galaksija nasumicno uskace i iskace iz pogleda perifernog vida kao malecko jedva primetno zasvetljanje okolnog neba, ne vece negolii neka svetlija pufnasta zvezda. Nikakvi detalji ne mogu se primetiti, em zbog sicusne velicine, em zbog nestabilnosti pogleda.
- NGC 4459
Svetla i pristojno velika lentikularna galaksija magnitude 10.4 i prividne velicine 3.5'x2.7'. Od NGC 4468 je udaljena je samo 9'
Najsvetlija je i najveca galaksija tria i jedina koja ce se bez problema uociti direktnim vidom i na najmanjem uvecanju. Direktno iznad sebe, na 2' severno, galaksija ima veoma svetlu zuckasto-narandzastu zvezdu magnitude oko 9. Ta zvezda se nikako ne moze ukloniti iz pogleda a po meni i ne treba. Naime, lentikularne galaksije ionako ne pokazuju bogatstvo detalja pa ova zvezda stoga samo doprinosi bogatstvu pogleda. Mada, moram priznati da mi je na vecim uvecanjim zvezda smetala jer pocinje da rasipa sjaj i otezava opservaciju objekta.
Na uvecanju 176x, galaksija dobija formu i daleko je najlepsi deo tria. Skoro je kruznog oblika i ima gusto i zvezdoliko jezgro. Galaksija sija svetlo i, iako mala, dominira vidnim poljem. Srediste joj je malo i okruglo i daleko izrazenije nego kod NGC 4474. Galaksiji pogoduje duzina osmatranja i sto se duze gleda prikazuje se sjajnije i vece.
Direktno ispod ove galaksije pocinje Markarianov lanac.
Maps lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53720370938/in/dateposted-public/
2
Posmatranja / Re: C/2023 A3
Last post by Laci - Today at 12:52:50 amZahvaljujem gosn. Boškoviću, drago mi je i da se pridružim čestitkama. Miloševa fotografija komete je zaista lepa.
3
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by mboskovic - Yesterday at 10:33:11 pmU potpunosti sam složan sa AFT. Bravo momci!!
4
Astrofotografija / Re: Sunce
Last post by mboskovic - Yesterday at 10:31:54 pmBravo Slađo i dobro došla!!
5
Oprema / Re: Problem sa montazom - rese...
Last post by mboskovic - Yesterday at 10:19:33 pmDa, limiti su tu da ne dođe do kolizije teleskopa i tronošca (ili bilo čega drugog).
Ovde može da se pročita više o tome: Limits.pdf
Ovde može da se pročita više o tome: Limits.pdf
6
Posmatranja / Re: C/2023 A3
Last post by mboskovic - Yesterday at 10:14:22 pmSuper izveštaj i skice Laci!
Miloše, kao i uvek, bravo!
Miloše, kao i uvek, bravo!
7
Posmatranja / Re: C/2023 A3
Last post by Laci - Yesterday at 04:24:10 pmKometa će proći perihel septembra meseca a šta će se tačno desiti - videćemo!
Utisci od sinoć. Posmatrano Dobsonom na uvećanju 330X:
invertovano:
Utisci od sinoć. Posmatrano Dobsonom na uvećanju 330X:
invertovano:
8
Oprema / Re: Problem sa montazom - rese...
Last post by Astro_fun_times - Yesterday at 12:13:24 pmEvo kako to izgleda kada montaza pravi problem.
Ovo zaravnanje na dnu prikazuje 0 detektovanih zvezda zbog star trailova.
Sekvencu sam namestio tako da na svakih sat vremena parkira teleskop u home poziciju pa krene iz pocetka. Zato se sesija povrati. Da nisam cela bi propala i samo bi bila ravna linija tj. star trailovi.
Evo i kako izgleda teleskop. Tacno se vidi kada pracenje stane.
Ovo zaravnanje na dnu prikazuje 0 detektovanih zvezda zbog star trailova.
Sekvencu sam namestio tako da na svakih sat vremena parkira teleskop u home poziciju pa krene iz pocetka. Zato se sesija povrati. Da nisam cela bi propala i samo bi bila ravna linija tj. star trailovi.
Evo i kako izgleda teleskop. Tacno se vidi kada pracenje stane.
9
Oprema / Re: Problem sa montazom - rese...
Last post by Astro_fun_times - Yesterday at 09:45:47 amSad kad stigne filter wheel ima da rokam svasta, dok nema meseca rokam sa UV/IR cut filterom a kad izadje mesec idu dualband filteri.
Veliku sam muku skinuo sa ledja.
Mount limiti su tu da ne dozvole da se ose (u slucaju nekog problema) okrecu punih 360 stepeni.
Jer su tada sanse da teleskop udari u tronozac, da se kablovi umrse itd jako visoke.
To je neki "fail safe".
E sad moguce je da dolazi do nekog sukoba izmedju EQMOD-a i N.I.N.A koja kontrolise sve.
Veliku sam muku skinuo sa ledja.
Mount limiti su tu da ne dozvole da se ose (u slucaju nekog problema) okrecu punih 360 stepeni.
Jer su tada sanse da teleskop udari u tronozac, da se kablovi umrse itd jako visoke.
To je neki "fail safe".
E sad moguce je da dolazi do nekog sukoba izmedju EQMOD-a i N.I.N.A koja kontrolise sve.
10
Oprema / Re: Problem sa montazom - rese...
Last post by ε Aurigae - Yesterday at 07:53:18 amSada će kolega Astro, da roka po dve mete za veče.
Drago mi je da si rešio problem. Ta opcija je određivala maksimume otklona po RA osi, jel tako?
Drago mi je da si rešio problem. Ta opcija je određivala maksimume otklona po RA osi, jel tako?