• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Kako je ana fakultetu?

Started by Djorvoz, March 03, 2005, 11:12:28 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Djorvoz

 Ako se ja upisem na fakultet po sadasnjem, u medjuvremenu se prihvati bolonjski pecat, ja zavrsavam fakultet. Sta sam ja onda, Magistar?

Sich

 Ne, ti si diplomirani astrofizicar.
za magistra po bolonjskoj ti trebaq 3+2 godine
a za diplomu sada ti treba 4
"The only thing standing between me and total happiness is reality." - Douglas Porter

MIlan

 e cao
trenutno sam 3. razred gimn. i razmisljam sta da upisem za 1,5 god... Od ovih koji vec studiraju astronomiju i astrofiziku, dal mi savetujete ovaj ovde odsek na PMF ili u NS? koji su uslovi da te negde pozovu (u inostranstvo) ili to za to moram sam da se borim... Jer ne znam sta bi mogao ovde da radim kao diplomirani astronom. kakvi su uslovi rada (sredstva i sl) na ovim faxovima?

Rufushi

 Univerzitetski centri su centri civilizacije. Ako takav centar kaze da treba izvesti nuklearnu probu onda ce se to i desiti. Sve fantasticne tehnologije se izucavaju na fakultetima. Ako se kaze da se svi naduvaju u roku od 48 sati onda tako mora da bude. Stoga su univerzitetski centri gradovi pod opsadom. Kada napustas skolu, oko tebe je ulica; a oko fakulteta je rat! Dakle tu se sakuplja znanje i dolazi se do toga kako se treba rukovoditi. Kvalitet i buducnost univerziteta je i u tome da razvije podkulturu. (uostalom amercika demokratija je ziva sprdnja :-)

Atmosfera na fakultetu je dosta drugacija od skole. Fakultet ima manju gustinu sadrzaja i sve je otvoreno za promene u svakom trenutku. Fakultetsko znanje zahteva jacu koncentraciju. Time se postize da se nesto razvije koliko god je to moguce daleko.

Koncept studije se sadrzi u kultu neke sadrzine. Taj, nazovimo kutak, drzi mozda jedna laboratorija, grupa, zakon ministarstva prosvete, ili jednostavno profesor. To je uvek zastupljeno ali na razlicite nacine u zavisnosti od sadrzine.... Dakle u skoli je predvidjeno da je svaki minut propisan, a na fakultetu je neki predmet svojstven odredjenom trenutku, mestu, situaciji, profesoru , i to je davalo dobre rezultate ali je takodje i zbrkalo standarde po kojima se porede studije vamo ili tamo. To je predvidjeno tako, to nije odstupanje. I to je dobro, prirodno i uzbudljivo. U americi profesor se pojavljuje i nestaje, prica malo, a to sto izprica ima 200 strana da se procita za sledeci cas :-)) U rusiji profesor radi sa studentom dugo, sve od svega, detaljno i teorijski. To je ruska skola i ona je kod nas funkcionisala bar dotle dok neko nije video da sigurno ne moze jedan covek da uradi sve, zna sve, ne doprinosi situaciji itd. Odnosno, takvi strucnjaci su bili za izvoz npr u ameriku ali oni tamo nisu funkcionisali u sredini koja odslikava rusku skolu. Ali priroda nauke (tj. priroda prirode :-) je da to nema smisla.

Studije se uvek menjaju. Tim bolje. Ne moze se igrati na apsolutno! U startu je los stav coveka koji hoce da nauci sto vise tj. sve. To nije dobro. Mora igrati na samo jedno... pa onda sto vise "od toga" iliti raznoliko. Osim toga nauka je toliko teska da ne moze da se "uradi". Moze samo da se praktikuje. :-))

Standardizacija fakulteta se odslikava nesto kao u razvoju linux kernela. To se zove bolonjska konvencija. Kernel, ili fakultet :-)), moraju biti modularnog karaktera: to znaci da profesor ne moze da dodje i kaze "e sad kad ste sve naucili na prethodnih 250 predmeta kod mene cete sigurno dobiti desetke". Ista stvar fali i skolama, da ne kazem da su dosadne.

Moduli su dobro napisani ako se mogu ucitati i ukloniti u hodu. Tako se optimalno razvrstava znanje... i time se otrkriva da se na fakultetima uglavnom nista ne radi ili se radi nesto malo i to je to. Ne ukljucujem u taj skup glagol "uciti". To bi bila ruska skola: "na fakultetu se uci strasno mnogo". Zaista to je vrlo prirodno cak i filozofski: da se opaza, pa onda 'razabira' pa razvrstava dok se svi tokovi ne prilagode i ne ukrote :-)) Naglasak je na toku. Tako se covek zapravo menja da bi manipulisao prirodom.

Drugo, testiranje studenata postoji da bi oni ucili. Stara skola je na varijantu ruske zbirke nemoguce teskih zadataka koju treba resiti i to je to. Dobar student ima vise hiljada resenih zadataka (kod kuce). Po modularnom karakteru, student se bavi nekim zadatkom i u njega unosi multidisciplinarnost. Test mora da bude slikovit i ranovrstan... jednostavno, klasicne zbirke zadataka su umetnost za sebe. Priroda sama po sebi ima drugaciju slikovitost. Kada se na nekom testu poradi, onda se nesto i nauci. Stari model se svodi na: zbirku "Sahranite Neurone Dok Rastu", pismeni od 3-4 sata vremena sa zadacima iz one zbirke koju neko nije vratio u biblioteku 30 godina, usmeni od 25 minuta do sat i po pored profesora koji cuti, a povremeno se ljuti. Novi model zahteva testove, pisanje seminara, radova, ucesce u bilo cemu, takvu zbirku zadataka koja se resi u celosti tako da zadaci presecaju ono sto se izucava a ne da nabrajaju modele enkripcije podataka. Ovo naravno deklasira profesore, oni ostaju na suvom: mozda su genijalni zbog svih tih zbirki, ali u stvari oni nista ne rade. Stoga ce studenti morati biti doveka studenti i to je vrlo zdravo.

Dakle ne treba studirati bas bolonjske fakultete :-)) Sistem ce pokazati mrtvilo i siromastvo i dobro ce pokazati da je nas fakultet ispod standarda! S druge strane beogradski tipa "teorijska fizika" ce uvek delovati impresivno na rezimeu, a i brat bratu, koji fakultet je uopste lak, tako da ce sigurno vrediti bilo sta, osim sto se nista narocito ne menja na tim staromodnim katedrama.

Ova prica najbolje funkcionise na prirodnim naukama. Svrha sistem i moc njegovog znanja je u prirodi - pronaci one tokove koji vode ka lakoj i ugodnoj prilagodljivosti itd isl. Na drugim fakultetima tipa filozofski covek je mozda suvise velik parametar u sistemu i nece ici tako lako promena - jer bez coveka da se proserava kako je u pravu oko ovoga ili onoga ne postoji ta nauka. U prirodnim naukama sve postoji i zivi i bez coveka. :-)) O tom sistemu se zapravo radi.

U evropu se odlazi lakse i normalnije pa se cak i vraca, i odlazi itd. U ameriku se odlazi tako sto platis mnogo, budes testiran kao "exceptional" i ako ne napravis proizvod koji ce americka piramida da proda dalje onda se nepovratno... vratis :-)) Amerikanci kazu da se priznaju nase diplome ali ipak trebaju njihovi testovi. U evropi je nesto praznije (bela kuga) i nesto uredjenije. Evropa je najsaremeniji deo sveta. Ostale 3 milijarde nemaju struju, vodu... Ali takodje, evropa je toliko cista, uredjena i funkcionalna da je prosto neverovatno dosadna. Rekao bih da u evropi nema bega, nema bega na jedan pristojan, zvanican nacin, dok u americi nema bega na jedan brz, nasilan i hipno-kriminalan nacin. Glasam da treba gledati sasvim individualno i u vezi sa sadrzinom problema ili posla ili kreativnog delovanja.

I konacno, jedno upozorenje. Fakultet namerno ili slucajno ce pokazati ugl. svima da su potpuno glupavi i nesposobni da sakupljaju informacije. Npr, zvuci naivno ali nije: na fakultetu niko nece docekati zvanicnu verziju bilo cega. Npr, niko ne objasnjava pojmove kolokvijuma ili ispita, niko ne zna ko odrzava internet servere, niko ne zna sta neko drugi radi ili gde je taj caroban svet gde se prijavis i odes u ameriku, ili sta je razmena studenata. Prvi ralog za to je sto su to sve gluposti i stereotipi. Drugi razlog je sto niko ne gleda i ne slusa; u to ukljucujuci "gledam svoje interese". Neophodno je ocigledno pobediti covekovu mracnu stranu, kao ono sa studentskom skupstinom isl. Odnosno, za to postoji pravilan izraz... Kvalitet zivljenja je u direktnoj vezi sa nepaznjom, nemarnoscu i nedostatkom kako ljubavi tako i duha. Ziveli.  

Rufushi

 Nazalost nikako ne mogu da se slozim sa tim. Na primer ne znam da li astronom mora da ima neke strasne veze sa fakultetom uopste :-)) Videli smo da je mastovitost po celom svetu presla sve granice.