Eksperimentalni roboti koje smo do sada imali prilike da vidimo najčešće liče na neke manje životinje ili na čoveka. Velikih robota je do sada bilo samo u filmovima, kao što je serija o Ratovima zvezda.
Američka kompanija Boston dajnamiks predstavila je nedavno robota koji bi trebalo da zameni tovarnu životinju - na primer magarca - na koga pomalo podseća, iako ga je kompanija nazvala BigDog. Robot izgleda kao omanja komoda, duga metar i visoka 75 santimetara, sa dva para nogu sličnih prednjim nogama magarca, i to okrenutim jedne prema drugima. Ali kada pogledate video snimak postaje vam jasno da je ovo djavolski vešta naprava. BigDog hoda, trči, savladjuje uzbrdice i nizbrdice i održava ravnotežu čak i po veoma grubom terenu. Štaviše, ni udarac nogom ne može da ga obori. Za pogon koristi jednocilindrični dvotaktni motor, koji pokreće hidrauličnu pumpu. Ugradjeni kompjuter, uz pomoć raznih senzora, kontroliše pokrete dok pravac kretanja može da se zadaje daljinskom komandom. Za sada, BigDog se kreće brzinom od oko 5 kilometara na sat, savladjuje uspon od 35 stepeni i nosi koristan teret od 60 kilograma. Kompanija Boston dajnamiks se nada da će ga usavršiti toliko da bi američki vojnici mogli da ga koriste kao tovarnu životinju. Naravno, moguće je zamisliti i civilnu primenu. Ako imate širokopojasnu, odnosno "brzu" vezu sa internetom možete i sami da pogledate zapanjujuće snimke robota BigDog u akciji.
http://www.bdi.com/content/sec.php?section=BigDog
Gotovo svakih nekoliko nedelja iz Japana stiže po neka vest o novim prodorima u gradnji inteligentnih mehaničkih uredjaja, koji bi jednoga dana trebalo da počnu da nam pomažu u svakodnevnim teškim, opasnim ili dosadnim poslovima.
Firma Hitači nedavno je prikazala usavršenu verziju svog eksperimentalnog robota nazvanog IMJU (EMIEW), koji kao da je izašao iz nekog naučnofantastičnog filma. Imju ima trup, glavu i ruke, ali umesto nogu ima dva točka.
Taj donji postroj preuzet je od popularne američke platforme za individualni prevoz, Segvej, koja ima samo dva paralelna točka, a ravnotežu održava usavršenim servomotorima i senzorima. Na nedavnoj demonstraciji robot Imju prikazao je izvanrednu pokretljivost i priličnu spretnost ruku. Ugradjeni senzori omogućavaju mu da "vidi" prepreke i na vreme ih izbegava.
Drugi senzori pomažu mu da u mnoštvu zvukova odredi osobu koja mu se obraća, sa razdaljine od oko jednog metra, a zatim da se usredsredi na nju. A pošto ima i uredjaj za sintezu govora robot Imju je u stanju da odgovori prilično prirodnim glasom i sa fondom od oko stotinu reči.
Njegove ruke imaju šest stepeni slobode što obezbedjuje sasvim prirodne pokrete, a šakama može da prihvata i drži objekte. Kao mnogi drugi roboti Imju za sada služi za demonstraciju i dalje eksperimente, a firma Hitači kaže da će ga najverovatnije najpre usposliti kao vodiča i recepcionera.
Japanski Nacionalni institut za savremenu industrijsku tehnologiju prikazao je prototip novog robota
koji ne samo što govori i čuje već i razume verbalne komande.
Iako su mu pokreti pomalo kruti i spori, a glas monoton, ovaj robot će rado da vam,
uz pomoć daljinca na grudima, uključi televizor ili vam donese piće. Kroz nekoliko godina,
čovekoliki robot HRP-2, mogao bi da dobije posao pomoćnika u mnogim domaćinstvima.
Japanski Nacionalni institut za savremenu industrijsku tehnologiju razvija robota zvanog Promet
koji može da obavlja razne poslove, da reaguje na komande i
da prepoznaje i hvata trodimenzionalne predmete.
Kada mu zatražite konzervu hladnog pića on odlazi do frižidera,
otvara vrata, uzima piće, zatim zatvara vrata i donosi piće do stočića u dnevnoj sobi.
Pokreti su mu spori, ali konstruktori kažu da je to zato što je podešen na najsporiju brzinu.
"Od njega se, naravno, traži da čini razne pokrete, a u svakodnevnom životu i da komunicira sa ljudima.
U stanju je da i bez mikrofona shvati kada se njemu obraćate,
a sam funkcioniše posmatrajući očima okolni ambijent.
Na njemu vidimo kako uzajamno deluju registracija pokreta i vizuelno prepoznavanje.
Na komandu "Uključi televizor!"
Robot odgovara potvrdom "Uključiću televizor."
"Pojačaj zvuk!"
"Mislim da će biti od koristi ljudima sa teškoćama u kretanju, na primer da im prinese nešto.
Konstruktori kažu da robot može da oponaša većinu ljudskih pokreta, osim trčanja,
koje može da proizvede mnogo buke i treskanja, zbog njihove metalne konstrukcije.
Prema ovom istraživačkom timu Promet je gotovo spreman za upotrebu,
pa bi već 2010. mogao da počne da pomaže u domovima i kancelarijama širom sveta.
Opremljena sa samo nekoliko senzora, robot-riba koju su predstavili japanski naučnici, jednoga dana bi mogla biti upotrebljena za posmatranje riba u okeanu ili otkrivanje eventualnih oštećenja naftnih platformi.
Napravljen po uzoru na 'koi', jednu vrstu japanskog ukrasnog šarana, belo-crveno-zlatni robot na daljinsku kontrolu pliva i mrda repom kao prava riba. Veštački šaran dugačak 80 centimetara može da koristi senzore u ustima kako bi merio koncentraciju kiseonika u vodi, što je bitan faktor za zdravlje riba, izjavio je vodja projekta Tecuo Ićikizaki iz firme 'Rjomei Giken' u Hirošimi.
Koi šarani su simbol snage i sreće u Japanu, gde se zbog upadljivih boja uzgajaju najmanje od 19. veka. Šaran-robot je koštao 30 miliona jena [250.000 dolara].
Većina robota radi na električni pogon, što znači da ili na sebi nose baterije ili su povezane kablovima. Prvi metod ograničava vreme rada, a drugi slobodu kretanja. Stručnjaci na Univerzitetu države Teksas eksperimentišu sa dve vrste veštačkih mišića koji kao izvor energije koriste metanol.
Prva vrsta zasniva se na sposobnosti žice od nikla i titanijuma, presvučene platinom, da se savija i ispravlja kada platinski pokrivač dodje u dodir sa metanolom, vodionikom i kiseonikom. U stvari, platina reaguje sa ovim gasovima stvarajući toplotu koja savija žicu. Kada se gasovi uklone, žica se vraća u prvobitni oblik. Drugi eksperimentalni veštački mišić sagradjen je od nanocevčica takodje presvučenih katalizatorom. Naučnici kažu da ovaj mišić nije tako snažan kao prethodni, ali da ima potencijal da ga pretekne. Etanol reaguje sa kiseonikom i katalizatorom stvarajući električni naboj koji izaziva ekspanziju pločice od nanocevčica. Velika prednost tog mišića je u tome što istovremeno deluje i kao kondenzator koji se napuni strujom za kasnije korišćenje. Pomenuti tim naučnika sada pokušava da reši problem kako precizno kontrolisati priliv gasova koji daju energiju.
Više od 800 robota i isto toliko ljudi sjatilo se u San Francisko u Kaliforniji da provere koliko je tehnologija daleko dogurala. Od borbe do fudbalskog umeća - roboigre su postale izlog robotičke inovacije.
Stvorila se poprilična gužva onih koji žele da vide borbe robota - Pokrenuti daljinskim upravljačem limene igračke imaju tri minuta da eliminišu konkurenciju. Mnogi od borbenih robota imaju oblik maloga tenka i u takmičarskom kavezu - potpuno su brutalni....
"Nemate pojma koliko dobro se zabavljamo - roboti tenkovi koje navodimo da se sudaraju pri brzini od 22 milje na sat, čine ovaj hepening vrlo zabavnim", kaže Gerison Lajbis.
Roboti predstavljeni u San Francisku imaju sve moguće oblike i veličine. Neki nisu baš najstabilniji, ali zato kad rade, zadivljuju okolinu onim što su njihovi kreatori u mogućnosti da učine sa žicom, komjuterima i odlučnošću majstora.
"Ovde su negde novi Bil Gejts i Stive Džobs. Ovde je mnogo briljantnih likova", kaže utemeljivač roboigara Dejvid Kalikins.
Roboti sada mogu da igraju i fudbal - kamera prati kretanje lopte i poziciju robota suparničkog tima. Strategija je programirana u računaru. Svaki od robota možda košta oko 1.000 dolara..
"Mnogo je važnije imati brzog robota koji može sa loptom da stigne do gola, jer nekad oni ne vide druge robote, nekad ne mare za faul. Ponekad", kaže Marko Vikrat, "roboti bivaju oštećeni i iznešeni sa terena".
Roboigre su u Sanfrancisku okupile 250 timova iz 30 država - uglavnom su tu studenti elektronike, računarstva ili robotike.
Mogu li roboti jednoga dana da rade umesto nas, a mi da evoluiramo unazad, jer ce mo da zakrzljamo....
verovatno bi oni vladali planetom posle toga...
salu na stranu...
odlicni su ti clanci...
;)
Japanska korporacija Tojota objavila je da je njen robot Robina, dobila stalni posao vodiča i recepcionerke. Pre četiri dana Robina je počela da dočekuje i vodi posetioce, u Tojotinoj izložbenoj hali Kaikan, u Tojota sitiju, u Japanu.
Ovaj metar i dvadeset visok i 60 kilograma težak robot ima gornji deo tela nalik ljudskom - sa okruglom glavom na kojoj su dva velika zatamnjena oka i stilizovana ženska frizura sa razdeljkom sastrane. Robina ima i ruke, sa takođe stilizovanim šakama i savitljivim prrstima, kojima može da hvata predmete, pa čak i da potpisuje autograme. Njen torzo se proširuje u levkasto podnožje, u kome su točkovi za kretanje. Tojotin robot može da funkcioniše potpuno samostalno, da se kreće u svim pravcima i izbegava prepreke. U stanju je da komunicira sa ljudima rečima i pokretima, dok njene oči mogu da prepoznaju likove i da čitaju nalepnice sa imenima, koje dobijaju svi posetioci izložbene hale. Robinin posao biće da vodi posetioce od jednog do drugog eksponata i da im daje potrebna objašnjenja. U međuvremenu, inženjeri Tojote rade na razvoju drugog, kompleksnijeg robota, koji će biti u stanju da - verovali ili ne - svira na violini. Konstruisanje šake leve ruke tog robota, ne samo zbog preciznosti pokreta nego i zbog kontrole jačine pritiska prstiju na žice, predstavlja uvod u konstruisanje robota koji bi jednoga dana mogao da se brine o ostarelim i onemoćalim osobama.
VoA
Ono što je bar meni veoma interesantno jesu reakcije koje veštački karakter, koji je dizajniran da bude sličan realnom, izaziva kod ljudi. Naime, veštački karakter dizajniran da bude sličan realnom, ali još uvek daleko od toga, kod ljudi izaziva reakciju empatije. Kada se vernost karaktera približi realnom naša reakcija se naglo promeni i onda upadamo u "uncanny valley" (ne znam kako bi se ovo najbolje prevelo) odnosno razvijamo reakciju antipatije prema takvim karakterima. Ovo pokazuju i kompjuterske simulacije.
http://en.wikipedia.org/wiki/Uncanny_Valley
A što se tiče human-like robota evo primera:
Actroid ReplieeQ1-expo
To je čovekoliki robot dizajniran da vrlo verno potseća na čoveka(sa silikonskom kožom). Razvijen na Osaka Univerzitetu i proizveden od strane Kokoro Company Ltd. (the animatronics division of Sanrio). Nekoliko različitih verzija je izbačeno od tada. Modelovani su da liče na prosečnu mladu japansku ženu.
Senzori omogućavaju modelu da reaguje i ima pokrete slične kao kod čoveka. Takođe posedije trenutno najrazvijeniji AI koji mu omogućuje da reaguje različito na osetljivije dodire. Dizajniran je tako da oponaša ljudsko ponašanje kao što su pokreti očnih jabučica, disanje, diskretna pomeranja glave itd. Moguće ga je naučiti da zapamti i ponavlja neke pokrete. Ima veoma realističnu silikonsku kožu. Model može da komunicira odnosno da razgovara sa čovekom na elementarnom nivou. Mikrofoni ovog modela snimaju ljudski govor zatim filtriraju zvuk i uklanjaju pozadinske šumove koje zatim preuzima softver za prepoznavanje govora. Ovaj softver konvertuje audio zapis u reči i rečenice koje zatim veštačka inteligencija modela procesuira. Potom model kroz svoje zvučnike daje verbalni odgovor čoveku. Takođe je programiran i za neverbalnu komunikaciju kakva je "govor tela", facijalna ekspresija i kontakt očima za vreme razgovora.
Evo i linka(sa slikama):
http://en.wikipedia.org/wiki/Repliee
Gore navedeni Actroid ReplieeQ1 je prvi tzv. humaniod. Drugi proizvedeni humaniod je EveR-1 razvijen i proizveden od strane Korea Institute of Industrial Technology.
Kreatori ovog modela su napravili pomak u odnosu na japansku konkurenciju te ovaj model ima bolju mimiku lica kad izražava osećanja poput sreće, tuge, besa i iznenađenja. Takođe su napravili bolju sinhronizaciju u pomeranju usana prilikom govora.
Evo i linka:
http://en.wikipedia.org/wiki/EveR-1
ozboljni pomaci oko masovne proizvodnje kucnih robota gotovo da i nema. kada kazem masovno mislim na one robote koje su pristupacne svacijem djepu. jedini izuzetak meni znan je americka firma `irobot` /da imam mnogo para napravio bih korporaciju koja se bas tako zove /ziveo asimov// koja ima u ponudi pored ostalog malog robota - usisivac koji senzorima snima potecencijalnu prasinu i sam odlazi obavlja posao i vraca se na svoje leziste - punjac baterija. izgledao kao malo veci frizbi i kosta oko 300 dolara.
extra bogata nacija kao amerika ima svoje fan klabove u kojima ljudi privatno prave r2d2 i ostale robote. posto sam se zanosio istim shvatio sam da osim vremena za takav poduhvat nedostaje i mnogo novca pa sam odustao. ti roboti knp r2d2 su zaista neverovatne stvari s svim pratecim efektima. cak postoje i godisnja okupljanja.
robotika malo sporije se razvija od meni ocekivanog, mada postoje veliki broj od nano preko industriskih pa do vojnih robota. jedna ogromna sfera ali na zalost uglavnom u sad-u i japanu, a i tamo nista preterano masovno, za kucnu upotrebu.
pozdrav
Mnogi misle da su roboti koji misle i ponašaju se kao ljudi stvar budućnosti ili da postoje samo u naučnofantastičnim filmovima. Medjutim, takmičenje koje je nedavno održano na jednom američkom univerzitetu dokazuje da su inteligentni roboti već deo stvarnosti.
U gimnastičkoj sali Instituta za tehnologiju države Džordžije, u Atlanti, više od 1700 srednjoškolaca i studenata i njihovih profesora nedavno se okupilo da bi pripremili soje timove za fudbalski turnir. Fudbalerima izgleda nije smetalo nešto oštrije rukovanje i dodir raznih alatki. Radi se zapravo o robotima koji su se zajedno sa svojim izumiteljima okupili na Robokupu 2007, svetskom šampionatu u robotičkom fudbalu. Roboti na ovom turniru kreću se i šutiraju samostalno. Nema žica, daljinskih upravljača, pa čak ni radio signala koji ih kontrolišu. Neki izgledaju kao mašine, dok drugi više liče na ljude. Ali, ovi humanoidi veličine deteta su još uvek u početnoj fazi razvoja i njihovi pokreti su nespretni i grubi. Teško je poverovati da je cilj Robokupa da stvori tim robota koji će biti u stanju da pobedi prave svetske šampione do 2050. godine. Medjutim, jedan od organizatora turnira, Taker Balč, zaista očekuje da se to ostvari.
«Mi već igramo fudbal sa robotima koji imaju noge i izgledaju kao mali ljudi. Prema tome, biće samo potrebno puno postepenih faza pre nego što postignemo taj cilj. To su sve faze koje su nam poznate i koje možemo da predvidimo. Ne postoji nikakva magija. Jednostavno, moramo da postižemo postepena poboljšanja,» kaže Balč.
On takodje očekuje da će roboti jednog dana biti u stanju da pomažu ljudima kod kuće, što već čine ne mestima udesa. U ovoj simulacijii spasilačke akcije, roboti su stavljeni u naizgled srušenu zgradu. Oni moraju da zaobidju prepreke i popnu se stepenicama do lutki koje predstavljaju žrtve. Ali, pošto je fudbal verovatno najpopularniji sport na svetu, takmičenje u njegovoj robotičkoj verziji privlači i veliki broj učesnika. Timovi iz Japana, Nemačke i SAD su dominirali ovim turnirima otkako su oni počeli da se održavaju pre deset godina. Organizator Taker Balč kaže da svaka zemlja ima donekle drugačiji pristup projektovanju i pravljenju svojih robota.
«Posebno su zanimljive zemlje poput Irana, koje imaju fantastične inženjere, ali nemaju najsavremeniju kompjutersku tehnologiju, kamere i slično. Prema tome, tehnologija koja je upotrebljena za pravljenje njihovih robota je možda stara pet godina, ali njihovo inženjersko i projektantsko umeće u potpunosti drži korak i oni zaista postižu odlične rezultate,» kaže Balč.
U stvari, juniorski tim iz Irana - Espadana, zapravo brani šampionsku titulu. Njihovi roboti su rezultat efikasnog inženjerstva i deluju pametnije od drugih na terenu. Član tima, Amir Herabadi, kaže da su prethodno morali da poraze konkurente kod kuće da bi stigli ovde.
«U našoj ligi ima oko 18 timova koji se nadmeću kod kuće da bi najbolji učestvovao na Robokupu.»
Njegov kolega Nadžam Naderi, koji je programirao robote, kaže da su članovi tima uložili puno energije i napora u ceo poduhvat.
«Protekle dve godine radili smo takoreći svakodnevno na tome, po osam do 10 sati dnevno,» kaže on.
Taj trud se isplatio. Iranski roboti imali su odlične rezultate na Robokupu 2007. Porazili su timove iz Italije, Japana, Poljske, Madjarske i SAD. Kada su svi poeni sabrani, tim Espadana je podelio šampionsku titulu sa timovima iz Japana i Italije. Robokup 2008 biće održan u Šangaju, u Kini, neposredno pre početka letnjih olimpijskih igara u Pekingu.
Dobro je sto se na vise strana Sveta radi na robotima.Jedino konkurencijom se moze doci do kvaliteta.
Medjutim licno mi se ne svidja da Robotima dajemo mogucnost da razmisljaju kao mi.To bi bilo strasno
jer svaki potencijalni kvar i Robot bi izgubio razum.A tek kada bi davao procene o sigurnosti misija
kao sto je HAL u romanu Artura Klarka u Odiseji 2001.Ja ih zamisljam kao ispomoc a kontrolu i konacnu
odluku mora doneti covek. ::)
srecom da smo daleko od tvog straha. zamisli da tvoj windows, na kome sada radis napise sledece umesto tebe ; kiza je moj rob i jedva cekam da vestacka inteligencija zavlada svetom u odnosu na primitivne tvorevine na bazi ugljenika koje su nas napravile.kiza ce verno da me sluzi..... :D
moglo bi cak i to ali bi covek morao da isprogramira tako nesto/da napise program, ali program nikada ne bi mogao da sam smisli takvu recenicu/.
da bi znali da programiramo moramo poznavati nasu psihu i samim tim i ceo organizam do tacnina - hiruski tacno. psihologija napreduje koracima od sedam milja, ali posto je covek tj ljudksi organizam najslozeniji oblik organizacije bilo organske bilo neorganske materije koji poznajemo i imam utisak da smo ipak daleko daleko od takve predstave `roboti napadaju`.
najprostije receno ne mozemo dati mogucnost robotima da razmisljaju kao mi jer previse malo znamo kako to mi razmisljamo, po mom razmisljanju. :D
Da! Dok se svest i ljudska misao i mozak ne razjasne u potpunosti, ništa od pametnih robota. A dok se ne pojave pametni roboti, ništa ni od univerzalnih robota. I tako, još dugo ćemo samo mi ljudi biti najpametniji ovde.
r2d2 ,mnogo gresis!Ja sam polu robot polu covek,sad sam zaboravio sta je prvo ali vec sad roboti prave druge robote a
o pametnim bombama necu da govorim!Kao sto znas uveliko se radi na mozgu(cipu) koji uci i to od pocetka,kao ljudsko dete sto je veoma mali korak do svesti!Ne kazem da ce biti gori od nas(tesko) ali moramo na vreme da razmisljamo o tome.
Kad je ruka brza od pameti!Sad sam se setio prijatelja koji je zamenio sijalicu na migavcu autmobila a ovaj(auto) nije hteo da krene jer sijalica nije bila adekvatne amperaze!Ubedjivao on tako auto 2 sata,kaze da se glupo osecao,ali ovaj nije hteo da krene.
Danas cujem da su oni jadni Grci izgoreli jer se auto automatski iskljici, kad se pregreje procesor?Ne mogu da verujem :o!
Nadam se da se i "pametni auto" tretira kao neka vrsta Robota ???
Sve je manja razlika izmedu robotike i automatizacije pojedinih masina
zapravo je rec o kompjuterizovanju svega i svacega.
A razvoj robotike iskljucivo zavisi od razvoja kompjuterske tehnike.
E sada sto hoce i u atomobile i u igracke i u ...................da strpaju CHIP
pa se to obije coveku oglavu to ipak ima veze i sa korporacijama
koje hoce da sto vise pokradu ljude toboze sa novom tehnikom.
Ali na srecu postoje FANOVI robotike koji hoce osnovnu ideju same robotike
da usavrsavaju i da to doprinese izistinskoj pomoci covecanstvu.
Sashastar,ti si pravi covek za moje pitanje:
Da li je HAL iz Odiseje 2001 i 2010 robot ili ne?
Da li se pod robotom smatra samo masina sto hoda i ima kljesta umesto ruku ili ....... ???
U odiseji HAL ima drugaciju namenu to je veoma inteligentan kompjuter
ali pre svega i najbitnije svestan je sebe (znaci svesno bice)
koje je preuzelo sve osnovne ljudske karakteristike.
A sta da ti kazem nasta prvo covek pomisli kada se kaze robot.
Uglavnom se odmah ima vizuelna predstava
metalnog pametnog automata koji ima izgled ili oblik coveka
i koji izvrsava covekove naredbe.
A to se cak prenosi doduse kroz SF i na androide.....
U psihologiji ljudske svesti je robot (ROB I SLUGA).
Naravno da netreba odmah gledati robota kao neko koji ima i ruke ili pipke
ili noge ili krakove ali sve ce se to iskristalisati tek kada se svest coveka
jednog dana ako se to uopste dogodi podigne na veci nivo.
Za mene je licno robot veoma sirok pojam i svasta smatram pod robotom.
Stvarno je tesko razdvojiti "pametni racunar" od robota!Danasnji moderni automobili su nacickani senzorima za sve moguce i nemoguce sklopove.Moj drugar je skinuo akumulator i postavio novi i otkrio da mora da mora da ga odslepa u servis!To ga je kostalo mnogo para,zivi u Norveskoj,i nekako mi to ne stima!
Cini mi se da bi se senzori sa autmobila,za dodir,temperaturu protok goriva veoma lako mogli prebaciti na Humanoidnog robota(ne znam da li se pise velikim ili malim pocetnim slovom) i da bi to radilo.
E sad ja tu ne mogu da razdvojim sta je sta ???U industriji imamo "Robotsku ruku ???" koja spaja sasiju autmobila.To znaci da je polurobot itd...
Mene plasi cinjenica da kompjuter moze da blokira auto,cak i da sve iskljuci,vise brinuci o "sebi" nego o vlasniku?Ja se najezim na tu pomisao! >:(
Tek mi danas pade na pamet da mi ljudi programiramo i pravimo programe!Au >:(!
Naravno sve sto tehnika ili robotika ucini coveku a znas dobro
sta je sve lose ucinjeno zapravo sam covek radi sebi kroz tehniku.
Asimovi zakoni robotike nevaze za sada.
Ali ako roboti pocnu da misle samostalno kao svesna bica nastace haos.
Pre jedno desetak i vise godina izbio je strajk u jednodnoj velikoj fabrici automobila gde su u proizvodnom pogonu radili roboti. Strajk je izbio zato sto gazda nije `teo da ugradi chip koji robote automatski zaustavlja ako se robot pokvari (bilo mu skupo). Strajk je uspeo, gazda je morao da up-greduje robote. Eto deo prvog zakona je ispostovan. Danas je dovoljno napistati komandnu liniju: on error STOP.
Samo ti zakoni robotike bi trebali da se odnose na ljude a ne na robote.
Moguce, zanimljiv je taj Asimov,covek se uvek zamisli nad njegovom promisli ...
Robotska vozila u Americi sve su bolja. Takmičenje za nagradu od dva miliona dolara, obavljeno prošle subote, pokazalo je da su robotičari u stanju da obični automobil sa automatskim menjačem preprave tako da može da samostalno učestvuje u saobraćaju približnom gradskom, a da ne izazovu nikakav udes.
Od 11 vozila koja su se kvalifikovala za trku, šest automobila prevalilo je bez uesa stazu od sto kilometara u gradskoj vožnji, precizno poštujući saobraćajne propise. Luksuzni džip ekipe od 45 robotičara, sa univerziteta Karnegi-Melon, stigao je na cilj za najkraće vreme, vozeći prosečnom brzinom od 22 i po kilometara na sat. Folksvagen ekipe robotičara sa univerziteta Stanford, koji su pre dve godine pobedili u trci u pustinjskim uslovima, stigao je drugi. Pored snalaženja u gustom saobraćaju, sa automobilima koje su vozili ljudi, robotska vozila morala su da prolaze kroz kontrolne punktove po određenom redosledu, iako staza od jednog do drugog punkta bila nije strogo određena.
Trka je održana u jednoj bivšoj vojnoj bazi, u kojoj postoje ulice sa raskrsnicama, semafori, saobraćajni znaci, prostori za parkiranje, pa čak i kratki autoput sa nekoliko traka. Koordinate kontrolnih punktova dostavljene su ekipama neposredno pred početak trke, a ekipe su imale samo pet minuta za ubacivanje tih podataka u kompjutere svojih vozila, dok su im mape ulica bile dostavljene 24 sata ranije. Neki analitičari izrazili su uverenje da će, zahvaljujući ovome, znatno pre sredine ovog veka upravljanje većinom vozila na putevima preuzeti roboti.
VoA
Istraživači na univerzitetu Harvard, u Masačusetsu, ostvarili su značajno dostignuće na polju robotike - konstruisali su mehaničku muvu, koja ima dovoljnu snagu da sama poleti. Ovaj sićušni robot ima raspon krila od tri santimetra i težak je svega 60 miligrama. Naučnici odavno proučavaju let insekata pokušavajući da konstruišu mehaničke naprave koje bi letele na istom principu. Ali pokreti njihovih krila veoma su bzi i kompleksni, što im omogućava da u vazduhu prave manevre koje je za sada nemoguće oponašati. Tek je pojava kompjutera omogućila da se napravi detaljna analiza. Posebnu teškoću predstavljala je gradnja tako malog mehanizma.
Harvardska muva sastoji se od četiri komponente: aktuatora, odnosno mehaničkog mišića napravljenog od kristala kvarca, koji pod uticajem naizmenične struje menja svoje dimenzije; sistema poluga koje prenose te pokrete na krila; noseće konstrukcije i samih krila. Svi ovi delovi sagrađeni su uz pomoć lasera. Za sada, ova sićušna letelica još ne nosi na sebi izvor struje već se napaja preko veoma tankih, savitljivih žičica. Zbog toga ona nije slobodna da leti u svim pravcima već samo vertikalno, klizeći uz dve paralelne, krute žice. Međutim, činjenica da je u stanju da poleti sopstvenim pogonom, koji se ne sastoji od elektromotora, zaista je impresivna.
VoA
Verovatno ste u nekom naučnofantastičnom filmu već videli specijalni efekat u kome neko živo biće ili neki objekat postepeno menja oblik i pretvara se u nekog ili nešto drugo. Svi znamo da je to u stvarnosti nemoguće, ali neki naučnici smatraju da u daljoj budućnosti možda neće biti tako.
Grupa istraživača na univerzitetu Karnegi Melon, u Pitsburgu, eksperimentiše sa minijaturnim robotima koji mogu da se zbijaju jedni uz druge i da na komandu menjaju međusobni raspored. Ti roboti izgledaju kao malo deblji točkići, koji po obodu imaju sićušne elektromagnete, tankim savitljivim kablom povezane sa uređajem za kontrolu. U zavisnosti od toga koji elektromagnet je aktiviran ovi točkići okreću se jedni oko drugih menjajući uzajamno položaj i formirajući razne oblike. Lako je zamisliti čitav roj takvih točkića koji na komandu menjaju mesta i tako formiraju razne predmete. Ali, kako su magneti te veličine relativno slabi, naučnici eksperimentišu i sa robotima koji za spajanje koriste statički elektricitet, i kojima, kada se jednom spoje u određeni oblik, nije potrebno da stalno budu napajani strujom. Ovi roboti imaju oblik kocke na čijih šest stranica su postavljene elektrode u obliku cveta sa šest latica. Latice pojedinačnih robota međusobno se uklapaju i tako formiraju čvrstu elektrostatičku vezu. Naučnici kažu da bi ovakvi roboti na nanometarskoj skali mogli da grade veoma čvrste i stabilne strukture koje bi mogle da menjaju oblik po želji.