Nikako drugačije nisam mogao da nazovem ovu temu. Upozoravam vas da počinje komično a završava se "tragično" :)
Stižem kući oko ponoći, bacam pogled gore kao i obično.... vedro i bez oblačka. Konačno! Palim komp, stellarium i odabiram nekoliko meta za večeras. Ucrtavam šeme na papirićima, stavljam okulare u džep, iznosim moj "monstruozni" (ne baš) SW 60/700 i odlučujem se da večeras ne posmatram iz dvorišta, nego da odem do obližnjeg terena za fudbal (oko 250m od mene) gde je potpuni mrak i nema rasvete. Sada komični deo, sedam na bajs (ko će da pali auto i sklapa teleskop za 250m, a hvala bogu ovaj je teleskop dovoljno lagan da mogu jednom rukom da ga prenesem dok drugom vozim, a i zašto bih ga nosio pešaka :) ) i odlazim do terena. Postavljam teleskop i stavljam okular od 20mm.
Prva meta u Cepheus-u, IC 1396. Relativno brzo je nalazim, ali treba mi okular veće žižne daljine kako bih imao veće vidno polje. Nemam ga :). Idemo dalje, samo malo desno i tu je M39. U okularu od 20mm to je već lepši prizor. Uživam neko vreme u pogledu i prelazim na sledeću metu.
Sledeća meta je Cassiopea, tj. double cluster. Nalazim ga dosta brzo, ali je na severnoj strani svetlosno zagađenje veće a i dosta je nisko, tako da se i ne vidi baš najbolje kroz ovolicki objektiv. Šta da se radi, idemo dalje.
Dok listam papiriće palim cigaru i njom svetlim po papirima :) . Tražim Ophiuchus na nebu i zatim zvezdu Ceblarai centriram u tražiocu. Dok sam locirao Ophiuchus proletela je brilijantna zvezda padalica, nisam skoro video svetliju. Tačno iznad centrirane zvezde je IC 4665. Za sada najlepši prizor ovog posmatranja. Prvi put i gledam ovaj "objekat". Nema se vremena za gubljenje. Gledam kroz okular i okrećem teleskop u levo. I tu je NGC 6633. Podjednako lep prizor. Možda čak i lepši, a i ponovo moj prvi put da gledam. Idemo dalje, još malo levo, bes pomeranja oka sa okulara i malo naniže, i eto ga i IC 4756. Koliko ih samo ima na jednom deliću neba. I svi prelepi.
Stavljam okular 6mm Gold Line u nadi da ću dodatno ulepšati noć saturnom, međutim dok sam je bio zauzet gledanjem prethodna 3 objekta i zamenom okulara, potpuno se je naoblačilo. Šta da se radi, nije ni ovoliko moglo prethodnih dana :) Sledeće mete su trebali da budu neki objekti u Škorpiji, pre svih M4, NGC 6231 i M6 (nisam ni njih gledao do sada tako da ne znam kako će se ovi M-ovi videti kroz moj teleskop), ali to će se ipak desiti neke druge noći.
I eto, tako je proteklo ovo moje noćašnje posmatranje, moglo je i bolje da je vreme poslužilo, ali sve u svemu sasvim zadovoljan. Biće još izveštaja sa ovim teleskopom dok se ne dokopam doba 200/1200, a do onda ću morati da se skoncentrišem na najsjajnije objekte i posmatranje malih belih mrljica :)
Možda nisam detaljno pročitao ali kako si najavio ja sam očekivao da ti je u povratku ispao teleskop koji si nosio ispod ruke dok si vozio bicikl. ;)
Haha, e to bi stvarno bilo tragično :)
Neko je na ovom forumu napisao kako ga komšije čudno gledaju kada iznosi teleskop. Zamislite šta bi za mene rekli kada bi me videli u ponoć sa teleskopom na bajsu :)
E to bi bila astrofotografija! Tako nešto sigurno bi završilo na APOD-u :D
Lep opis, samo i ja sam očekivao neku katastrofu ;D
Kad ono vreme uzrok vaskolikih muka astronomskih... Baš mi je drago što je "samo" to u pitanju. Mogao si da zaboraviš tripod ili tako nešto, ko pojedini... ::)
Lep izveštaj i lep izbor objekata :) svaka čast i samo tako nastavi!
Ako se još budeš bacio na ATM, možda završiš i ovako (http://www.teleporttelescopes.com/About.html) ;D
Quote from: Yagodinac on June 06, 2013, 12:02:51 pm
Mogao si da zaboraviš tripod ili tako nešto, ko pojedini... ::)
Nije valjda da se i to dešava :o Mada kod mene je u ovom slučaju to bilo nemoguće jer nisam ni skidao teleskop sa montaže, samo sklopim nogare :)
Gile.ms, ma koliko mi ovo što si poslao delovalo primamljivo, za teleskope tih veličina ipak ću koristiti gepek i zadnje sedište. Ali zanimljiva ideja :)
Inače primam sugestije za objekte koje bih trebao da pogledam sledeće. Imajte na umu koji je teleskop u pitanju. Verovatno objekti negde do 5-6 magnitude i uglavnom klusteri zvezda, magline već malo teže. Trenutno razmišljam o objektima u škorpiji, sigurno bar nekoliko mogu da vidim. Mada su nisko, ali pokušaću.
Sinoć je ponovo bilo vedro. Izgleda da se vreme konačno popravlja. Isto mesto i otprilike isto vreme. Ponovo sam spremio listu objekata koje želim da pronađem, pa krećem redom.
Plan je bio da počnem sa kaskadom, tj. vodopadima u žirafi, ali sa posmatračke lokacije u tom smeru je LP bio tako veliki da nisam uspeo da vidim ni žirafu. Levo od cassiopeie se ne vidi ništa. Razočaran, okrećem teleskop skroz na drugu stranu, jug, vreme je da se pozabavim škorpijom i strelcem. Postoji i tu LP, ali samo sasvim nisko, sazvežđa vidim bez problema. Krećem od škorpije i nišanim Antares u tražiocu. Okrećem teleskop malo u desno i evo ga M4. Ok se vidi, ali može da se klasifikuje u belu mrljicu :) Sledeća meta je NGC 6231. Jako je nisko i od svetlosnog zagađenja ne vidim ni zvezde koje treba da me odvedu do njega. Pokušavam da ga pronađem na slepo, spuštajući teleskop od najniže zvezde koju vidim u škorpiji, ali ne ide. Ne vidi se ništa. NGC 6281 sam relativno lako našao i to je već bio mnogo lepši prizor. Idemo u strelca!
E tu već kreće pravo uživanje. Još u tražiocu uočavam M8. Fiksiram teleskop i stavljam oko na okular. Bio je potreban delić sekunde da vidim o čemu se radi i oduševljenje je stiglo. Fenomenalan objekat, zvezdice svetlucaju a maglina se vidi izvanredno. Kako li to izgleda kroz neki veći teleskop :) Tu je i NGC 6530 da upotpuni prizor! Zadržavam se tu dosta a onda podižem teleskop i u roku od 2-3 sekunde lociram još jedan sjajan objekat. Tačnije 2. Tu su M20 i M21. Neverovatno. Neko vreme kružim od objekta do objekta, a onda odlučujem da pređem na levu stranu strelca.
M22 nalazim bez problema, ali i on kao i M4, u mom skopu je lepa bela mrlja. Nema veze, poslužiće mi da pronađem M25. Polako podižem teleskop i evo ga, lepa bela mrljica u sredini i puno zvezdica svuda okolo. Još jedan odličan ulov. Pokušavam nakon toga da pronađem i M6 i M7, ali ne uspevam jer je taj deo neba nisko i isuviše zagađen. Dosta je za večeras.
Za sledeće osmatranje planiram da nađem drštvo i odem negde van grada i negde višlje, pa ću javiti kako sam prošao. Glavna meta, pored ovih objekata koji su mi promakli noćas, biće Andromeda (prvi put), tako da poželite mi sreću :)
Čeka se da se skloni mesec za neke pokušaje hvatanja objekata koje još uvek nisam video.
Umeđuvremenu, reših malopre da bacim pogled na supermesec, iako sam znao da će biti manje više dosadan kao i ostali puni meseci, a i da vidim saturn. Drug je bio tu koji nije gledao kroz teleskop, pa rekoh ajde :)
Pogledali smo i jedno i drugo, sviđa mu se naravno, naročito saturn (naravno), a onda su se odnekuda stvorili klinci, 7-8 njih. Pitaju da gledaju, i naravno, što da ne. E to oduševljenje treba videti, stvarno neprocenjivo. Jesu bili malo nestašni, ali šta ćeš, deca :) Pitam se gde to oduševljenje i interesovanje za astronomiju nestane kod ljudi kad ostare malo :)
Mene fascinira kako ti lako nalaziš objekte sa teleskopom relativno male aperture. Ja sa 70mm nisam mogao da nađem pola od toga, doduše, na njemu je sve bilo falično: od montaže (običan stoni tripod) preko brljavih kelnera i hajgensa 0.965 do lošeg fokusera i još goreg tražioca. I naravno, nije bio Skywatcher nego Optisan... Koštao je manje od tražioca na Skywatcheru. Eto, to su traume sa mojim prvim (nadam se i zadnjim) ahromatskim refraktorom.
Zaključak: nije sve u aperturi, ima nešto i u znanju posmatrača i kvalitetu samog teleskopa.
Naravno, mnogo toga zavisi od kvaliteta montaže i optike, bez obira na to koja je apertura u pitanju. Neki od ovih gore navedenih objekata koje sam video jesu bukvalno bele flekice, ali dovoljno da se raspoznaju da su to oni. Neki sjajniji se stvarno lepo vide sa okularom od 20mm. Bilo bi još bolje kada bih imao neki recimo 32mm. Biće i to, ali prvo mora teleskop, do onda ništa drugo ne kupujem. U suštini, najlepši prizori u ovom teleskopu su klusteri zvezda, oni svetliji, a ima ih hvala bogu :) Magline se vide ok, ali ipak bi to bilo mnogo bolje sa 32mm. Recimo butterfly cluster se vidi super, m8 takođe, ali recimo m4 u škorpiji i great hercules cluster su samo mrljice.
E sad što se umeća tiče, tu je po meni bitno biti uporan. Stellarium, nađeš šta planiraš da posmatraš i onda dok ne nađeš ne odustaješ. U početku sam imao više problema, ali vremenom postaje lakše. Važno je i znati šta može da se vidi kroz teleskop koji imam, inače bi uzalud tražio, što mi se je i dešavalo u početku :)
Pre nego što sam kupio teleskop, napravio sam jedan sam, od kartonske cevi, sočiva od optičara 65mm i okulara sa kineskog durbina 0 kvaliteta. E to je bio zanimljiv pokušaj. Najbolji rezultat mi je bio na plejadama, haha, malo lepše su se videle nego golim okom. Ali sve su to muke koje ostaju kao uspomene sa samog početka.
Još uvek imam taj prvi "teleskop", i to "unapređena" verzija, sa šelnom koja drži objektiv i kanalizacionom cevi. Fokuser i sami znate kakav je (makrofokuser :) )
Evo, da malo ilustrujem to sto si video u Strelcu.
U sredini je velika bela mrlja - M24 razvejano jato.Gore -levo Omega i Eagle maglina .Desno - M23.Dole-desno M21,M20 i M8 -Lagoon maglina.Levo je jato M25.
Zbog svega toga strelac mi je omiljeno sazvežđe. Čini mi se da ne postoji ni jedno drugo sa toliko M-ova :)
Još jedno veoma zadovoljavajuće posmatačko veče. Ovoga puta na oko 6-7km od Pirota na obližnjem brdu. Nadmorska visina oko 550m. Severna i severoistočna strana nažalost i dalje pod uticajem LP, tačnije sve ispod i levo od Cassiopeie nevidljivo, ali je zato ostatak neba bio fenomenalan. Mlečni put u svom svom sjaju počev od škorpije pa do kočijaša i naravno puno objekata za videti. Nije mi prvi put da posmatram sa ovakve lokacije, ali sam večeras najbolje video koliko ustvari znači mrkli mrak, svi objekti koje sam ponavljao, a video sam ih iz grada su bili bar 30% svetliji i sa više detalja.
Krećem od venere dok nije zašla i nakon toga se bacam na saturn kako bih što pre završio sa 6mm okularom i ubacio 20mm. Saturn i prstenovi se već standardno fino vide čak i iz grada, ali titan je dosta svetliji i jasniji, iz grada se jedva nazire. To je to šo se planeta tiče, idemo na DSO :)
Nekako već po navici krećem od IC 4665, NGC 6633 i IC4756. Neverovatni objekti, naročito sjajnost IC 4665, ali idemo dalje. Slede Cepheus i IC 1396 i naravno prelepi M39. Tu tek osećam potrebu za 32mm okularom :) Sledi NGC 6871 u labudu koji po prvi put vidim. Nije baš prizor kao M39 u mom teleskopu, ali ipak odlična meta. Dok sam uživao u ovim prizorima, Škorpija i strelac su se već dovoljno popeli, tako da se prebacujem na njih.
Počinjem sa već dobro poznatom mi belom mrljicom M4. Sa ove lokacije se vidi malo bolje i svetlije, ali ipak ostaje samo mrlja. Šta ćeš. Spuštam se niz škorpiju, nailazim na μ1 Sco i μ2 Sco (interesuje me da li je i ovo dvojna zvezda i da li su gravitaciono povezane?) i to je znak da je vreme za NGC 6281 koji se nalazi malo istočno od ovih zvezda. Nakon toga se vraćam na škorpijin rep i spuštam se naniže do NGC 6231. Fenomenalan objekat za posmatranje. Sa škorpijom se opraštam otvorenim klusterom NGC 6124. Idemo na meni omiljenog, bar za sada, strelca!
Krećem kao i uvek od Lagoon nebule (M8) i NGC 6530. E u ovom trenutku zažalim što ne mogu da slikam! Kad se malo smirim :o penjem se na Trifid nebulu (M20) i M21. Slična situacija. Sledi M23 koji se vidi ok a nakon toga pokušavam da nađem Omega nebulu, NGC 6605 i Eagle nebulu...... nalazim ih kao, zamislite, bele flekice. Biće bolje :) Wild duck cluster je isti slučaj. Vraćam se u strelca, i nakon još jedne bele mrljice (M22) stižem do fenomenalnog M25. I tu naravno nije kraj, ima strelac šta još da ponudi. Tu su i M7 i naravno Butterfly cluster (ponovo čupam kosu što ne mogu da slikam), sjajan objekat. Zaključih da je dosta što se strelca tiče, tako da se selim u Bootes.
Arcturus je bar lako prepoznati. Vraćam 6mm sa namerom da lovim malo dvojne zvezde. Što se Izara tiče, nisam siguran da sam uspeo, videla se neka nejasna mrlja, ali ne dovoljno dobro. Delta Bootes je već druga priča, jasno se razaznaje da su to ustvari 2 zvezde. 2 zvezde za koje se još uvek ne zna sa sigurnošću da li su gravitaciono povezane.
Dok pišem ovo vidim kroz prozor mesec, pa možda bacim pogled i na njega, čisto da zaokružim veče. Ako me ne mrzi možda i namontiram mobilni na home-made salak pa da ga i uslikam koji put, ali to već ne mogu da obećam 8)
Sve u svemu, odličnih 2.5h.
Ništa od slikanja meseca sinoć, ali biće :) I htedoh reći severozapadna, a ne severoistočna strana u prethodnom postu.
Konačno sam video Andromedu :) Nekako je do sada uvek bila previše nisko kada idem da posmatram, ili je sakrivena u LP-u, ali noćas je bila dovoljno visoko u vreme kad sam posmatrao, tako da sam je bez problema razaznao još u tražiocu. Presrećan sam, naravno. Samo jezgro se je odlično videlo, nisam očekivao to. Potražiću je sigurno kada odem nede van grada jer verujem da može to i bolje. Ali i ovako, znajući da posmatram nešto tako daleko, tako veliko i gledam svetlost kojoj je trebalo 2.5 miliona godina da stigne.... očaravajuće. Inače, u jednoj od epizoda The Sky at Night sam video da se kvalitet neba može oceniti po broju zvezda koje vidimo golim okom u velikom kvadratu Pegasusa. Meni je, bar za taj deo koji je iznad LP-a taj broj bio mizernih 2-3 :)
Od ostalih objekata pomenuću još samo double cluster. Viđao sam ga i ranije, ali uvek jako nisko i u lošem delu neba. Ovaj but je zablistao punim sjajem. Stvarno spektakularan objekat koji nikako ne treba propustiti.
M31 i double cluster su jesenji/zimski objekti, videćeš ih mnogo bolje nego do sad. U principu svako godišnje doba treba iskoristiti za objekte koji se tad najbolje vide; u ovom slučaju to su Strelac, Škorpija, Vulpecula (nisi sinoć video M27? Odmah trk po teleskop!), Orao i generalno ceo jug. Na proleće i u ranu zimu je aktuelan Coma/Virgo galaktički skup, ima ih bar par stotina vidljivih u amaterskom teleskopu. Jesen i zima donose zimski Mlečni Put sa gomilom čudesa, ali ipak za nijansu slabijih od letnjeg Mlečnog Puta.
U suštini, strelac i škorpija mi jesu glavna tema svakog posmatranja u skorije vreme. Tu još dođu neki objekti u Scutum-u, Ophiuchus-u i Cepheus-u. U labudu sam za sada video samo NGC 6871. Orla još uvek nisam napadao, ali definitivno hoću :)
Što se M27 tiče, nisam siguran da ću u mom teleskopu uspeti da vidim objekat sa magnitudom 8.10, ali prvom prilikom kad idem malo van grada ću ga sigurno potražiti. Do sada sam jurio uglavnom objekte do 6 magnitude, pa i tu rezultati dosta zavise od tipa objekta, ali i od mesta posmatranja naravno. M31 je bežao sa neba kada sam kupio teleskop, sad se polako penje, tako da nisam mogao da odolim. Slično važi i za double cluster, toliko toga sam čuo o njima, tako da nisam mogao više da čekam, izašao sam specijalno zbog M31. Ali ok, naravno, sve ima svoj red i postoje dobri razlozi za to, tako da ću se skoncentrisati pretežno na letnje objekte, da ih poskidam sve dok se još lepo vide.
Hvala na sugestijama u svakom slučaju, dobar predlog zanimljivog objekta je uvek dobrodošao.
Quote from: Yagodinac on July 02, 2013, 02:18:47 pm
M31 i double cluster su jesenji/zimski objekti, videćeš ih mnogo bolje nego do sad. U principu svako godišnje doba treba iskoristiti za objekte koji se tad najbolje vide; u ovom slučaju to su Strelac, Škorpija, Vulpecula (nisi sinoć video M27? Odmah trk po teleskop!), Orao i generalno ceo jug. Na proleće i u ranu zimu je aktuelan Coma/Virgo galaktički skup, ima ih bar par stotina vidljivih u amaterskom teleskopu. Jesen i zima donose zimski Mlečni Put sa gomilom čudesa, ali ipak za nijansu slabijih od letnjeg Mlečnog Puta.
Prjatelju iz jagodinu, ja licno bih ti vrlo bio zahvalan kada bi ti nama, full amaterima dao malo opsirnije smernice, za posmatranje reprezentstivnih objekata po godisnjim dobima. Po nazivima, recimo desetak po godisnjem dobu. Nigde nezurimo, za pocetak Varljivo Leto 13. Recimo kao domaci zadatak. Nama amaterima. ;D
Ja sam svoje iskustvo objasnio ;D Ali u stelarijumu sve izgleda lepo, a kroz okular i ne bas.
Ps. Sinoc sam se izveo sa teleskopom van grada, na livadu. Mnoooogo zanimljivije nego u gradu. Ali sam poneo tanak duksic, i promrzo, i brzo pobegao. Poneo i za pojest, i popit, i sve. Al bi hladno. Deci, dok su bili samnom, je zeleni laser bio najzanimljiviji, a i bratu kog sam poveo ;D
Imas na sajtu Teleskop centra neku vrstu mesecnog almanaha o tome sta gledati narednog meseca.
Nažalost, nema kratkog uputstva :(
Postoji nekoliko planetarijum programa, ceo svet koristi Stelarium a ja osim njega i Winstars 1.0 jedno deceniju ipo. Tu možeš veoma precizno da vidiš šta se i gde nalazi, još ako imaš tablet/lap-top pa tvojoj sreći nema kraja.
Druga solucija je da odštampaš screenshot iz nekog od tih programa. Treća je da potražiš..khm...khm... negde na netu neki pdf atlas, ali to je već za hard-core osmatrače.
Za početak ako pogledaš pola M-objekata ti si na konju, tu ima svakojakih čudesa koje početnik ne može da nađe za godinu dana. Tj ako može onda nije više početnik :)
Vremenom, iz godine u godinu, shvatiš da veliku većinu M-ova možeš da pronađeš po sećanju tj bez da igde gledaš. E onda si ostareo i vreme je da nađeš drugi hobi (astrofotografiju) zbog koga ćeš da prodaš kuću, stan i vikendicu, da doživiš da ti se bankari javljaju na ulici zbog silnih kredita za opremu, ženu da najuriš a dovedeš švalerku, itd. Uglavnom, onda kažeš da si iskusan.
Hehe, ala si opisao astrofotografe, a ja baš počeo da se interesujem za takve stvari :)
Aleksandre, za početak, tebi mislim da je najpotrebniji neki 32mm ili možda čak i 40mm okular. Bar tako meni izgleda, ispravite me ako grešim, za sebe sam siguran da mi to treba za posmatranje DSO :)
Što se samog odabira objekata tiče, ja ovako radim. Upalim stellarium, odaberem neko sazvežđe, zumiram ga tako da mi program prikazuje objekte do otprilike one magnitude koju ja mogu da vidim u svom teleskopu (to će kod tebe biti druga priča sa tvojim teleskopom) i onda na papiriću nacrtam skicu sazvežđa i položaje objekata koje ću tražiti u odnosu na njega (da ne bih nosio još i laptop samo zbog toga). Još u samom stelarijumu vidiš otprilike u odnosu na šta ćeš da tražiš, koliko gde da pomeraš itd. I ko što jagodinac reče, kada nekoliko večeri nađeš neki objekat, posle toga ga bez problema nalaziš po sećanju.
Bilo koji objekat, najbolje je posmatrati u delu godine kada je on najviši na nebu, ako može direktno iznad glave, tad je najbolje. U prevodu, što manje atmosfere. Lako možeš da nađeš po netu ili da proveriš u stellariumu kada je koje sazvežđe najviše i svi njegovi objekti sa njim. Ti imaš i go-to, to bi trebalo da dodatno olakša posao, višestruko ako dobro funkcioniše, mada ima nešto i u izazovu da sam nađeš objekat. Dok ne probam go-to, ne mogu ti reći šta je bolje :)
Prijatelju iz Jagodinu, ja se mucim sa Goto digitronom. Jos sam udario novi softver, pa mi je ubacio mnooogo objekata, zvezda i svega i svacega. Prva verzija je bila dosta skromnija. Pregledao sam ja mnogo objekata, i svega i svacega, ali svaki 15 je zanimljiv. ;D E sad verovatno je to zbog samog teleskopa. Zato bih voleo da znam koji su to reprezentativni objekti. Vucem ja i laptop sa sobom, i ukopco sam teloeskop na njega, i stelarijum, i useverim, i ukrstim sa zvezdama, i izproveravam ga, i pokazuje sta treba. Ali nije mi to sve bas za gledanje. Sve je mnogo drugacije nego sto stelarijim pokazuje ;D Zato pitam za reprezentativnije objekte.
Posebno je to sto ja bez goto tesko sta mogu da nadjem, jel teleskop nije predvidjen za fino rucno podesavanje.
Ja moram da naglasim, da o astronomiji neznam puno. Poceo sam u to da ulazim polako razumom, i dozivljavanjem neba. Poceo sam da se orjentisem pomocu zvezda. Veci deo posmatranja je sa terase, pa mi je taj deo neba najpoznatiji. Od Spice do Vege.
A kad sam uzimao teleskop, hteo sam ja da kupim raznorazne okulare, barlowe i sve ostalo, ali posteni prodavac nije hteo da mi proda. Bio je upravu, pa sam naknadno posmatrajuci nebo sa frugorskim, dosao do zakljucka da treba da kupim barlow 2,5x i da je sasvim dovoljno. I jeste, reseno i kupljeno. E sad treba ponovo da se dogovorimo pa da vidim i za opciju okulara 32mm ili 40mm Ne zurim nigde, ali smernice bi mi bile korisne. Takodje razmisljam i o kupovini 150/750, ali bih prvo voleo da vidim razliku. Uzivo.
Fotografija mi nije toliki prioritet, i nisam zadovoljan slikama sa vrlo ozbiljnim fotoaparatima i mojim teleskopom. I bez ljutnje svima, ali fotografija kojoj je potrebna ozbiljna dorada za mene nije fotografija, vec znanje koriscenja PS, ili drugih programa. Naglasavam to je samo moje amatersko misljenje. Vrlo postujem svaciji trud i rad. I sve sto radite mi je vrlo zanimljivo da gledam. Fotografija me vise zanima za dnevna posmatranja prirode. I za to ima vremena, do tad se zanimam preko dana alternativnim nacinima :)
Okulare od 32 i 40mm sam ti predložio jer ćeš sa njima sigurno mnogo bolje videti DSO objekte. Svetlija slika, širi field of view. Ja DSO posmatram kroz 20mm okular, i kod onih većih moram da šaram teleskopom levo/desno, da bi ih video cele. Ne staju u jedan FOV. Tvoj teleskop ima veliku žižnu daljinu, i savršen je za planete, sunce... još kad dodaš barlow, mogu samo da zamišljam :)
Ako imaš mogućnost da uzmeš i 150/750, moje lično mišljenje je da bi trebao. Njega ću i ja uskoro uzeti. On je za DSO neki standard koliko sam ja do sada se informisao, kada uzmeš u obir cenu i kvalitet, tj. šta dobijaš. Mislim da je ako te interesuju DSO on dosta bolji od teleskopa koji trenutno imaš, 150/750 je F5 teleskop. Ako grešim, ispravljajte me dok čovek nije kupio, hehe, ali verujem da je tako. E sad, koliko moeš da postigneš sa tvojim teleskopom i okularima 32 ili 40 u odnosu na kombinaciju ovih okulara sa 150/750, to je već najbolje da ti neko ko se je susretao sa tim kaže, teorija je jedno a praksa nešto drugo :)
Za osmatrače 200/1200 ili veći dobson, u zavisnosti od stanja na tekućem.
Za astrofoto EQ6 syntrack minimum + 150/750 minimum, a može i refraktor (ED80 minimum).
Quote from: allexxandar on July 03, 2013, 10:42:50 am
I bez ljutnje svima, ali fotografija kojoj je potrebna ozbiljna dorada za mene nije fotografija, vec znanje koriscenja PS, ili drugih programa.
Ako ikad uđeš malo više u fotografiju bilo čega, pejzaži, portreti, astro, nebitno; videćeš da je obrada RAW fajla elementarna stvar. Digitalna fotka već nije realna samim tim što je slikana; ljudsko oko i senzor nemaju ama baš ništa zajedničko sem možda opsega. Photoshop ti pomogne da sirovu sliku konvertuješ u ono najpribližnije slici koju vidi ljudsko oko.
E sad, što se mnogi zaigraju u photoshopu, to je drugo nešto...
Evo primera kompaktom (idijotom a560 koji sad ne košta 30e na limundu), koja je od ove dve slike realnija?
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1132.photobucket.com%2Falbums%2Fm575%2Fyagodinacbre%2FUntitled-1-2.jpg&hash=7cf61ee5d6795133eee75bafd8c1f443) (http://s1132.photobucket.com/user/yagodinacbre/media/Untitled-1-2.jpg.html)
meni su realne i jedna i druga, kad obrisem naocare onda mi izgleda kao ova desno :D
Quote from: allexxandar on July 03, 2013, 10:42:50 am
I bez ljutnje svima, ali fotografija kojoj je potrebna ozbiljna dorada za mene nije fotografija, vec znanje koriscenja PS, ili drugih programa. Naglasavam to je samo moje amatersko misljenje.
Isto tako sam i ja razmisljao, ali glavna fora sto kaze jagodinac je ta, da ti tu sliku treba da podesis da izgleda na monitoru, onako kako si je ti video okom. Mislim da bilo kojim uredjajem da slikas nece biti slika ista onakva kakva je kad pogledas okom kroz teleskop, e za to ti treba softver da izmenis sliku.
A pre toga bi trebalo i da kalibrises monitor :) Inace, rezultati mogu da budu katastrofa, pogotovo ako to nosis na stampu.
I ne treba se zavaravati da se Maksutovom mogu posmatrati ili slikati DSO (objekti dubokog neba).Mora najmanje f/5.
Za uzivanje u posmatranju za mene je idealan dvogled Celestron 15x70.Mislim da je Laci sa takvim pobedio u pronalazenju M objekata na ovogodisnjem Maratonu na Letenki (preko 90).I nije mnogo skup. Mislim na dvogled.Za Lacija ne znam.
Bilo je nekoliko teleskopa 200 i vise mm precnika ,ali ne vredi.
Taj dvogled je car za maraton, tu nema sumnje. Malo uvećanje i dovoljna svetlosna moć (za M objekte u principu nisu potrebne velike aperture) su recept za uspeh. Sa većim teleskopima naprosto imaš manje vidno polje pa moraš više da šaraš.
E sad, da se juri Herschell 400 lista gde su objekti kudikamo tamniji i manji, lepo i korisno bi bilo imati neki njutn 150-200mm.
Mada dobar dvogled nikad nije bacanje para.