PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Galaksije u sazvezdju Virgo:

NGC 4666 - Superwind Galaxy (spiralna galaksija)
NGC 4697 - Caldwell 52 (elipticna galaksija)
NGC 4699 - Vinyl LP Galaxy (spiralna galaksija)

Sazvezdje Virgo nije samo Virgo Cluster, niti je samo M104 Sombrero Galaxy. Unutar sazevzdja nalazi se jos mnogo DSO, uglavnom galaksija, od kojih neke ne da ne zaostaju za Messier galaksijama Virgo Cluster-a vec ih cak i nadsijavaju. U danasnjem postu opisacu tri galaksije koje sam izabrao jer imaju istu polaznu tacku za svoje lociranje, a to je svetli binarni sistem Porrima (𝞬 Virginis), centralna zvezda asterizma ''The Bowl of Virgo'' unutar koga se nalazi Virgo Cluster. Nijedna od danasnjih meta nije deo Virgo Cluster-a, ali dve od njih ne zaostaju po sjaju za najsasnijim galaksijama Clustera. Cak stavise, NGC 4697 cak sija svetlijom magnitudom od vecine Messier galaksija unutar sazvezdja Virgo.


NGC 4666 - Superwind Galaxy

Spiralna galaksija blede magnitude 11.49 i prividne velicine 4.5'x1.4'.

Ova galaksija najbledja je od danasnje tri mete, ali pocinjem sa njom jer je najbliza svetlom binarnom sistemu Porrima, polaznoj tacki za sva tri danasnja objekta. U pitanju je starburst galaksija, dakle galaksija u kojoj se proces zvezdane fomacije odvijan neobicno visokim intenzitetom (isto kao kod M82). Taj eksplozivni proces kreira jake stalrne vetrove koji se krecu u i oko galaksije, pa je po njima i galaksija dobila ima ''Super-vetar''.

Galaksija je nagnuta na nasu liniju pogleda pod uglom od 85º, sto je cini gotovo edge-on galaksijom. Taj polozaj ''spasao'' je ovu galaksiju jer joj je povecao povrsinski sjaj i ucinio ovaj inoako bledi objekat vidljivim za amaterske teleskope.

Lociranje: Galaksija se nalazi samo 1.3º udaljena od Porrime i lako ju je pronaci okularski. Sa druge strane, nije ju lako primetiti jer sjaji dosta bledim sjajem.

- Krenuo sam od binarnog sistema Porrima u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Sa severoistocne strane Porrime videce se prominetan trougao tri svetle zvezde. U trazilac nacentriramo nasevernije teme tog trougla, zvezdu SAO 138923.
- Pogledamo zvezdu kroz okular malog uvecanja, pomerimo je na levu stranu vidnog polja i sa desne strane ce u pogled uci bledi izduzeni sjaj nase mete.

Opservacija: Galaksija izgleda veoma bledo i izduzeno, sa duzom osom usmerenom od 11h prema 5h. Malo me je uplasio slab sjaj objekta pa sam oprezno prisao povecanju uvecanja.

Na uvecanju 136x vidi se jako bleda dvostruka zvezda na galaksijinih 2h (zapad-severozapad). Kasnija veca uvecanja otkrice da je zvezda u stvari trostruka i mozda ce to biti i najlesi deo ovog osmatranja. Pogled na ovom uvecanju bio je poprilicno dobar. Iako je objekat bled, kontrast se dovoljno popravio da je sredisnja regija galaksije postala jasno uocljiva. Centralna regija je poprilino velika i zauzima skoro pola lica objekta. U njoj nisam uspeo da primetim nista sto bi licilo na centralni nukleus. Centralna regija je poprilicno izduzena i prati usmerenje izduzenosti galaksije.

Na uvecanju 320x najzanimljiviji je bio pogled na ''dvostruku zvzezdu'' koja prati galaksiju. Naime, sada se jasno videlo da je zvezda u stvari trostruka, gde se treca najbledja komponenta smestila izmedju dve svetlije. Treca komponenta samo povremeno uskace u direktan pogled i stabilno je vidljiva iskljucivo perifernim vidom. Sto se tice galaksije, ovoliko uvecanje potpuno izgubi halo, ali je zato jezgro dobilo na velicini i detaljnosti. Koliko strada halo, toliko se izduzuje centralna regija i tada se vidi da galaksija mozda ima mali elipsasti nukleus u centru sredisnje regije. Ne mogu da potvrdim ovu opeservaciju ali meni se tako cini.


NGC 4697 - Caldwell 52

Masivna elipticna galaksija svetle magnitude 9.37 i prividne je velicine 4.4'x2.8'.

Sa tom magnitudom NGC 4697 spada u grupu od nekoliko desetina najsvetlijih galaksija na nocnom nebu. Galaksija je svetlija od vecine clanica Virgo Clustera-a koje je Messier uvrstio u svoj katalog. Cinjenicu da je Messier ''promasio'' ovaj objekat iskoristio je, naravno, Sir Partick Moore i uvrstio objekat u svoj Caldwell katalog 109 objekata. Galaksiju nastanjuje trilion drevnih ostarelih zvezda, sto NGC 4697 stavlja medju najnastanjenije teleskopski osmotrive galaksije.

Lociranje: Galaksija se nalazi bukvalno 4.5º vertikalno ispod svetle zvezde Porrima u glavnom asterizmu sazvezda i veoma ju je lako locirati prateci lanac svetlih zvezda koji se pruza od Porrime pravo na jug.

- Krenuo sam od binarnomg sistema Porrima (𝞬 Virginis) u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Vertikalno ispod nje pruza se lanac jasno uocljivih svetlih zvezda koji pravi lako oucljivi paterm 1-1-2-1 (broj zvezda u lancu). Sam patern detaljno sam naznacio u mapi prilozenoj na kraju posta.
- Poslednja zvezda u lancu je SAO 138967, a sama galaksija se nalazi tek 30' pored nje.
- Nacentriramo trazilac na SAO 138967, pogledamo zvezdu okularem malog uvecanja, pomerimo zvezdu tek neznatno na severoistok i svetli sjaj galaksije ce jasno u uci u vidno polje sa jugozapada.

Opservacija: U oklularu malog uvecanja galaksija poptpuno opravdava svoju svetlu magnitudu. Sjaj galaksije je iznezdjujuce visok a objekat je jasno uocljiv bez potrebe za primenom naprednih tehnika opservacije. Oblik galaksije je izrazeno elipsast i mene je podsetio na loptu za ragbi. Cak i na malom uvecanju ocigledno je da galaksija ima veliko, svetlo i izduzeno jezgro koje nije dominantno svetlije u odnosu na ostatak galaksije. To cini da galaksija u celini izgleda svetlo, a ne samo centar. Ono sto galaksiju karakterise na malom uvecanju su poprilicno ostre ivice. Naime, granica izmedju ivica galaksije i okruzujuceg neba je jasno definisana i pogled deluje nekako ''zategnuto''. Sto se tice okruzujuceg polja, znajuci u kom sazvezdju se galaksija nalazi, moze se cak reci da galaksija lezi u bogatom zvezdanom polju. Severno od sebe ima tri svetle zvezde i jos jednu na svom istoku.

Sto se tice velicine, galaksija deluje poprilicno malo. Imajuci u vidu relativno malu velicinu u odnosu na svetli sjaj i ostrinu, ova galaksija mi se cinila pogodnom za posmatranje na malo vecim uvecanjima i ja sam je najvise posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Iznenadilao me je da cak i na uvecanju od 320x galaksija nije drasticno izgubila na sjaju.

Na uvecanjima 176x i 320x ja sam stekao utisak da ova galaksija nema bas uniforman gubitak sjaja od jezgra ka spoljasnjosti, kao sto to elipticne galaksije uglavnom imaju. Naime, uspeo sam da uocim neka tri prelaza u sjaju objekta. U centru galaksije je sjajno i izuzetno gusto mlecno jezgro izduzeno ovalnog oblika. Jezgro je okruzeno unutrasnjim halom koji je bledji od samog centra ali daleko od toga da je bled. Prelaz od jezgra ka unutrasnjem halu je ostar i jasan, sto jezgro cini jasno uocljivim. Na kraju imamo tanki i bledi spoljasnji halo, ali dovoljno svetao na napravi jasan i relativno ostar prelaz u okrucujuce nebo. Mali problem sa opservacijom spoljasnjeg hala je velicina svetle centrale regije. Naime, jezgro i unutrasnji halo su toliko veliki i sjajni da ''svetlosno zagadjuju'' spoljasnjost objekta i ona se malo teze primecje.

Sto se tice ostalih detalja, njih nema, sto je i za ocekivati kod skoro svih elipticnih galaksija. Jedini dodatni detalj je da se na velikim uvecanjima vidi da galaksija ima jednu bledu zvezdu usadjenu u juznu ivicu hala.

Sveukupni utisak je da galaksija izgleda nekako maglovito, ali ne kao bleda fleka, vec kao da je sacinjena od guste belicaste magle koja rasipa sjaj izvora svetlosti koji je u njoj.


NGC 4699 - Vinyl LP Galaxy

Spiralna galaksija magnitude 9.6 i prividne velicine 3.9'x2.6'.

Ova galaksija nalazi se na istoj vertikalnoj liniji od Porrime ka jugu kao i prethodna meta, i logicno je posmatranje koje sledi posle osmatranja NGC 4697.

Lociranje: Nalazi se samo 2.5º juzno od NGC 4697 i lako se pronalazi.

- Krene se od zvezde SAO 138967, pored koje se nalazila prethodna meta.
- Juzno od nje primetice se dve zvezde sa kojima SAO 138967 gradi jednakokraki trougao. Ako osno-simerticno preslikamo zvezdu u odnosu na osnovicu tog trougla doci cemo do zvezde SAO 138978, koja se nalazi tik uz galaksiju.
- Pogledamo zvezdu SAO 138978 okularem malog uvecanja i sjajni zvezdoliki sjaj nase mete ce se pojaviti na jugu vidnog polja.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x, galaksija izgleda bas lepo. Izgleda kao zvezdolika mrlja ili kao mutna zvezda ali vece, dovoljno veliko da se ne moze pomesati sa zvezdom obavijenom maglovitoscu. Sjaji izrazito visokim sjajem i mene je najvise podsetila na neku jako sjajnu planetarnu maglinu. Vec na ovom uvecanju galaksija je izgledala pomalo izduzeno ali sam za bolju opservaciju detalja presao na veca uvecanja.

Galaksija je dovoljno svetla da sam mogao da je posmatram na uvecanju koje mi daje optimalnu izlaznu pupilu, a to je 176x. Na tom uvecanju meni se ova galaksija vise svidela od prethodne. Naime, jezgro Vinila je manje od jezgra prethodne mete i spoljasnji halo galaksija vise dolazi do izrazaja, te se lakse primecuje. Utisak o izduzenosti objekta koji sam imao na malom uvecanju se sada potvrdio, i galaksija se pokazala ovalno, sa malim i blago ovalnim jezgrom. Objekat je jako svetao, i iako se nalazi nisko na nebu dobro se istice i ima ostrinu u odnosu na okruzujuce nebo. Galaksija dobro reaguje na duzinu posmatranja i sto se duze gleda sve vise dobija na dimenzijama.

Medjutim, najvece iznenadjenje bilo je kako je dobro galaksija izgledala na uvecanju 320x. Visok povrsinski sjaj koji je relultat svetle magnitude i male velicine objekta rezultirao je neobicno dobrom slikom galaksije na visokom uvecanju. Naime, na ovom uvecanju, povecan kontrast izmedju galaksije i okruzujuceg neba doveo je do toga da je halo dosta dobio na velicini i uspeo sam da primetim njegve delove koje nisam uspeo na 176x. Najbitnije, povrsina hala pocela je da pokazuje nejednaku osvetljenost po svojoj povrsini. Naime moj utisak je da halo ''isaran'', tj. da ima nejednak sjaj preko svog lica. Ta nekonstantnost u osvetljenju pogotovo je primetna na ivicama hala koje su se ''vrpoljile'' i na trenutke pokazivale u jacem sjaju. Osmatranje te nejednakosti sjaja je jako naporno a ''isaranost'' se pokazuje u nekonstantnom pogledu, pa ovaj utisak ne mogu da potvrdim. Mislim da halo nije uniformnog sjaja vec mestimicno nejednakog, ali posto nisam nikako uspeo da stabilizujem taj pogled neka bude da je to samo moj utisak a ne fakat.

Kolege, hvala na citanju i nadam se da postove nalazite zanimljivim. Veliki pozdrav.


Mape lociranja:

NGC 4666 - Superwind Galaxy:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53671480527/in/dateposted-public/
NGC 4697 - Caldwell 52:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53672550878/in/dateposted-public/
NGC 4699 - Vinyl LP Galaxy:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53672561408/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Virgo - cetriri galaksije u srcu Virgo Cluster-a u jednom vidnom polju:

M87 (NGC 4486) - Virgo A
NGC 4478
NGC 4476
NGC 4486 B

U danasnjem postu opisacu jedan divan okularski pogled. Centralna galaksija tog pogleda bice znamenita elipticna galaksija M87 - Virgo A, pravi galakticki kolos i najsvetlija galaksija Virgo Cluster-a. Izvestaj bih poceo samom slikom koja ce nas docekati u okularu i rasporedom galaksija i zvezda u njoj. Sve cetiri galaksije su toliko blisko jedna drugoj da ce praviti kvartet na bilo kom uvecanju.

 - U centru kvarteta nalazi se velika i sjajna galaksija M87 - Virgo A, svetle magnitude 8.63.

Dve galaksije nalaze se severoistocno od M 87, na veoma bliskom rastojanju:

- 8.5' severoistocno od M87, na 11h, nalazi se elipticna galaksija NGC 4478 magnitude 11.4
- 4.5' istocno od NGc 4478, na 10h, nalazi se bledja lentikularna galaksija NGC 4476 magnitude 12.2.

Iznad M87, u smeru 1h nalaze se dva objekta:

- Jedna bleda ''zvezda'' na rastojanju 7' od glavne galaksije. Ta bleda zvezda je u stvari NGC 4486 B magnitude 13.3, satelitska galaksija M87. Njena galakticka struktura otkriva se samo na velikim uvecanjima, i ako ne znamo da je u pitanju galaksija zasigurno cemo misliti da je u pitanju zvezda.
- 3.5' severozapadno od NGC 4478 B smestila se bleda dvostuka zvezda koja upotpunjuje pogled. Zanimljivo je kako tako mali i bledi objekat moze da podigne vizuelni efekat posmatranja, pogotovo sto je po zvezdastoj strukturi ta dupla zvezda skoro ne razlikuje od male galaksije ispod nje sve dok bas ne ,,napumpamo'' uvecanje.

Juzno od galaksije nalazi se sjajna zvezda SAO 100127, preko koje sam i locirao ovaj kvartet. Zvezda je nalazi samo 6' juzno od M87 i sija bas sjajno, magnitudom 8.5. Medjutim, sjaj i blizina zvezde nece smetati u pogledu buduci da je M87 velika i poprilicno sjajna galaksija.

Da ne bi bilo zabune i nedoumica kako ceo pogled izgleda, a i da bi se lakse pratio polozaj objekata iz opisa, na kraju posta dacu screen-shot iz Stellariuma kako izgleda okularski pogled na uvecanju 176x.

Lociranje: malo je nezgodno davati lokaciju ove grupe galaksija. Sve zavisi da li M87 trazimo kao pojedinacni objekat ili je posmtramo zajedno sa ostalim galaksijama Virgo Cluster-a. Galaksija se najlakse nadje skakutanjem od galaksije do galaksije, ali ja cu dati star-hopp koji koristim da galaksiju nadjem brzo, ''preskacuci'' Markarianov lanac. Ovaj star-hopp samo je jedna od nekoliko podjednako dobrih opcija da se nadje galaksija.

- Krenuo sam od galaksija M100, cije sam lociranje detaljno opisao u jednom od prehodnih postova.
- Kada dodjemo do galaksije M 100, u traziocu ce se jasno videti da se galaksija nalazi skoro na polovini stranice jednakostranicnog trougla koji cine tri svetle zvezde.
- Produzimo liniju koja spaja gornje i levo teme tog trougla i posle samo 1.5º doci cemo do jedine svetle zvezde u polju - SAO 100127. Ova zvezda je ''kotva'' o koju su zakaceni Markarianov lanac na jugozapadu i galakticki par M88 i M91 na jugoistoku.
- E sad ide ''ubrzanje'' koje ce naci M87 bez prolaska kroz Markarionov lanac. U traziocu ce se videti da SAO 100127 gradi pravougli trougao sa jos dve zvezde magnitude 8 zapadno od sebe. Iako su te dve zvezde blede, jedine su iole svetle zvezde u polju i lako ce se primetiuti. Iz SAO 100127 povucemo normalu na duzu katetu tog trugla u duzini od oko 2º i stici cemo do zvezde SAO 100134, uz koju neposredno stoji nasa meta - M87.
- Nacentriramo zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular i tik uz zvezdu videcemo tri galaksije, dve zvezde i jednu duplu zvezdu. U pitanju su u stvari cetiri galaksije, jer ono sto se na malom uvecanju cini kao zvezda magnitude 13 je u stvari malecka i cudna galaksija NGC 4478 B.

Star-hopp deluje komplikovano ali je u stvari jako brz. Posto je ovaj kvartet galaksija jedna od meni omiljenih meta unutar Virgo Cluster-a, ja sam ovaj potez poprilicno uvezbao i mogu reci da lociranje ide brzo i glatko.


Pogled na kvartet kao celinu

Sve galaksije bile su vidljive direktnim vidom, cak i NGC 4478 B magnitude 13.3. Razlog za to objasnicu kada je budem opisivao. Ako u centar vidnog polja stavimo M87, videcemo da je ona sa tri strane okruzena nebeskom objektima: sa istocne strane nalaze se dve galaksije, sa severne jedna mala zvezdolika galaksija i jedna bleda dupla zvezda, dok se na jugu galaksija nalazi svetla zvezda SAO 100127 magnitude 8.5. U ''normalnoj'' situaciji ovu zvezdu bi verovatno tezili da ukonimo iz pogleda ali kod ovog kvarteta za to nema potrebe. M87 je velika i sjajna, i zvezda magnitude 8.5 ne da joj ne smeta, vec upotpunjuje i obogacuje pogled.

Raspored galaksija je takav da dve bledje galaksije sa M87 grade oblik slican sazvezdju Areis. Sama M87 dominira pogledom svojim sjajem i velicinom, dok NGC 4478 i NGC 4478 izgledaju kao blede loptaste mrljice. Galaksije jesu male ali nisu bez forme i jasno su vidljive.


M87 (NGC 4486) - Virgo A

Super-dzinovska elipticna galaksija, magnitude 8.63 i prividne velicine 7.1'x6.5'.

Ova znamenita galaksija poznata je po mnogo toga i izuzetno je zanimljiv objekat, i sa osmatracke i sa astrofizicke strane.

- Po magnitudi, M87 je nasjajniji clan Virgo Cluster-a, i u spada u jednu od dvadesetak nasjajnijih galaksija na sveukupnom nocnom nebu.

- Galaksija je E 0-1 klase elipticnih galaksija. To znaci da je galaksija skoro pa savrsena sfera. E klasa elipticnih galaksija objasnjava ovalnost elipticnih galaksija. Skala ide od 0 do 7, gde su objekti sa nizom klasom vise sferni a objekti sa visom klasom imaju izrazeniji oblik elipsoida.

- Galaksija je u stvarnosti ogromne velicine i smatra se jednom od najvecih u poznatom Univerzumu. Pokazatelj kolosalnosti M87 je podatak da galaksiju okruzuje cak 12.000 globularnih jata. Poredjenja radi, Mleci Put ih ima oko 200, a Mlecni Put se smatra za veliku galaksiju. U centru objekta nalazi se super-masivna crna rupa mase 4 milijarde solarnih masa.

- Crna rupa u jezgru galaksije ispusta dva mlaza gama zraka. Izucavanja tih zraka dovela su do zakljucka da je crna rupa u jezgru binarna, sto znaci da u stvari imamo dve crne rupe koje su gravitaciono vezane. To za elipticne galaksije nije retkost jer su one nastale kolizijom dve ili vise spiralnih galaksija. Te dve crne rupe se u nekim galaksijama spoje, u nekim se gravitaciono vezu i formiraju binarni sistem, a u nekim redjim i cudnovatijim slucajeveima ostanu u sredistu galaksija gravitaciono nepovezane i separatno zive svaka svoj zivot. Takav je slucaj sa galaksijom NGC 7727 u savezdju Aquarius koju sam takodje imao zadovoljstvo da vizuelno osmotrim.

- Galaksija je jak izvor radio talasa. Kako je prva takva galaksija otkrivena u sazvezdju Virgo, naznana je Virgo A. Naime, ako u imenu galaksije vidite ime sazvezdja i pored njega veliko slovo A, to znaci da je u pitanju prva galaksija u nekom sazvezdju za koju je utvrdjeno da emitiuje radio telese. Tako imamo galaksije Fornax A, Perseus A, Cygnus A i ostale.  Fizicka velicina galaksije kao i prisustvo emisije radio talasa dovele su do klasifikacije galaksije kao ''peculiar'' (cudnovata) i odatle ineks ''p'' u oznaci galaksije.

- Ono po cemu je galaksija mozda i najpoznatija, pogotovo siroj javnosti, je da je M87 galaksija u kojoj je po prvi put fotografisana crna rupa. Taj dogadjaj dogodio se 2019. Samo fotografisanje nije bio plod jedne opservatorije vec siroke kolaboracije opservatorija sirom sveta,

Opservacija: Sada kada slusam audio zapis sa posmaranja, prva stvar koju sam rekao pri opisu ove galaksije je ''deluje mi jako stalozeno''. Sve kod ove galaksije je mirno, bez ikakvih naglih prekida u osvetljenosti, obliku i teksturi. Sve je simetricno, i oblik i prelazi sjaja. Galaksija je poprilicno velika, i gotovo kruznog oblika. Elementi ovalosti postoje ali su oni zanemarljivi. Galaksija ima jasno vidljivo svetlo kruzno jezgro  u cijem je centru mali i opet kruzni nukleus. Jezgro je izuzetno kompaktno. Nukleus je najsvetliji deo galaksije a od njega sjaj pocinje da u podjednakim intervalima slabi kako se ide prema spoljasnjosti objekta. U principu, galaksija se moze podeliti na trodelnu strukturu nukleus-jezgro-halo, ali prelazi sjaja su tako blagi i ujednaceni da sve izgleda kao jedna savrseno sklopljena celina u kome se ni jedan deo ne izdavaja. Ni jedan deo galaksije ne pravi kontrast sa ostalim delovima, niti u prelazu sjaja niti u strukturi. Miran, opustajuci pogled na ostarelog galaktickog gignta koji je nasao simetriju i harmoniju bas u svemu. Zamimljivo je kako se ovaj stalozeni pogled kosi sa destrukcijom koju ova galaksija siri oko sebe izbacujuci visoko-energizovane gama zrake iz svog jezgra.

Perifernim vidom halo galaksije dobija na dimenzijama, ali i tad sve ostaje ujednaceno i bez ikakve naglosti. Sjaj i dalje savrseno ujednaceno bledi dok se galaksija ne spoji sa okruzujucim poljem.

Iako ova galaksija nema bas nikakve detalje u sebi, istinski uzivam u pogledu na M87 i njenoj savrsenoj simetriji i mirnoci. Ako u pogled jos unesemo i svest o tome kakvu ''zver'' posmatramo, M87 je sigurno jedno od lepsih galaktickih posmatranja.


NGC 4478

Elipticna galaksija prividne velicine 1.8'. Podaci o magnitudi su razliciti i u zavisnosti od kataloga do kataloga krecu se od 11.4 - 12.4. Moja licna procena je da je magnituda bliza vrednosti od 11.4, posto se galaksija vidi jasno i bez ikakve potrebe koriscenja perifernog vida.

Iako bleda i mala, galaksija se na uvecanju 176x ne prikazuje kao mutna zvezda vec ima jasno loptasti oblik, tek malo ovalan. Slicno M87, galaksija ima sjajno srediste od koga sjaj podjednako bledi ka spoljasnjosti. Recimo da izgleda kao bas minijaturna verzija M87. Iako blede magnitude galaksija ima solidan povrsinski sjaj, te ne svetli kao uniformna promena u osvetljenosti okruzujuceg mraka vec njen sjaj dolazi direktno iz svetlog jezgra galaksije.


NGC 4476

Lentikularna galaksija magnitude 12.2 i prividne velicine 1.6'x1.1'.

Ova galaksija nalazi se samo 4.5' istocno od NGC 4478. Bledja je od susedne galaksije, ali opet dovoljno velikog povrsinskog sjaja da joj se moze odrediti oblik i struktura. Za razliku od dve elipticne galaksije koje su skoro savrsene sfere, ova galaksija javlja se u klasicnom izduzenom obliku lentikularnih galaksija. Duza osa galaksije ugrubo je postavljena u smeru sever-jug. Izduzenost nije velika, i koliko sam uspeo da procenim duza i kraca osa stoje u razmeri oko 3:2. Naravno, ovo su slobodne procene, galaksija je isuvise mala za tacno opazanje. Unutar galaksije vidljivo je nesto sjajnije jezgarce, ali o samoj njegovoj prirodi se ne moze govoriti usled male velicine i sjaja objekta.

Ono sto je lepo kod ove galaksije je da malo narusava potpuno simeticnost svoja dve elipticna suseda i malo unosi dinamicnost u pogled.


NGC 4486 B

Kompaktna elipticna galaksija sicusnih prividnih dimenzija 0.6'x0.6'. Oko magnitude ovog objekta opet razliciti podaci koji idu od 12.5 - 13.3. U pirtanju je satelitska galaksija M 87, pa stoga nosi istu NGC oznaku kao i maticni object sa dodatkom B.

Mozda i najintesantnije za kraj. U okularskom pogledu, ko ne zna da je u pitanju galaksija tesko ce da sam to shvati, sem ako nije pogledao bas puno bledih a zvezdolikih galaksija. Naime, galaksija izgleda toliko malo i zvezdoliko da izgleda kao zvezda magnitude 13. Ovaj pogled me je bas iznenadio. Pogledao sam do sada dovoljan broj galaksija magnitude 13 da znam koliko je njih tesko uociti. Uglavnom su to blede malecke mrljice vidljive skoro iskljucivo perifernim vidom. Medjutim, ova galaksija ima ogroman povrsinski sjaj. Bas ogroman, celih 10 mag/arcmin². Stoga zbog male velicine i velikog povrsinskog sjaj u okularu izgleda kao mala, bleda, tackasta zvezdica.

Kako se za svako posmatranje teorijski pripremim, ja sam znao da nije u pitanju zvezda vec galaksija, pa sam terao uvecanja dok to nisam i vizuelno opazio. Vec na uvecanju 187x, pazljivim posmatranjem se primecuje da u pitanju nije zvezda, vec da objekat izgleda kao bleda zvezdica okruzena tankom i bledom maglom. Medjutim, smatram da sam to opazanje izvrsio samo zato sto sam znao sta treba da gledam. Tek na uvecanju 320x stvari postaju potpuno jasne: sada se vidi da galaksija ima halo oko sebe i da izgleda kao mala i svetla planetarna maglina.

Kada sam vec bio na uvecanju od 320x zbog opazanja ove mete, prebacio sam pogled istog uvecanja na M87. Bilo mi je impozantno koliko se sjaj glavne galaksije nije drasticno izgubio. Halo je malo ''nastradao'' ali se i dalje jasno i sjajno videlo gusto i kompaktno jezgro u poprilicno nenarusenom sjaju. Cak su i dve bledje galaksije istocno od nje jos uvek bile jasno vidljive. NGC 4476 se poprilicno ubledi ali je NGC 4478 jos uvek jasno sjaji kao amorfna mrlja.

Okularski pogled na 176x:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53688375113/in/dateposted-public/

Lociranje:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53688167041/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Svaka cast Pavle.
Kad budem kupio teleskop koji ima vecu fokalnu duzinu za ove sitne galaksijice, tvoji izvestaji ce mi biti vodilja za bitanje meta.

Uvek je lepo procitati tvoje izvestaje.
Nadam se da si probudio zelju kod ljudi koji imaju interesovanje za astronomiju a citaju ove tvoje divne izvestaje da kupe svoj prvi teleskop i krenu u ovaj prelepi hobi.

[PavleR]

Hvala Milose. Ovaj poslednji izvestaj mi je bas drag jer san stvaro uzivao u pogledu. Mozda si primetio da sam se celo prolece vrteo samo oko dva sazvezdja, isao sam temeljno i polako, a opet ce mi ostati u tim sazvezdima mnogo toga sto nisam osmotrio. Medjutim, ono sto sam pogledao potrudio sam se da pogledam kako treba i iza svakog izvestaja stoji detaljno i temeljno posmatranje. Koliko sam video - video sam, pod mojim nebom i aparaturom kojom raspolazem i vise sam nego zadovoljan koliko sam izvukao. Ove sezone sam odradio pregrst ponovljenih posmatranja, uponost je majka uspeha. Tek malo sam okrznuo Ursa Major i Leo, Canes Venatici ove sezone nisam ni pipnuo sem dve mete, M3 i M106. M3 me uvek s svojim zvezdama superimponiranim preko jezgra ostavi rasirene vilice.  M106 sam dobro ''izmucio''  i cimao sam se sa njom tri noci za redom dok joj nisam izvukao ''kuku'' na severu. Mozda se u maju povestim tom sazvezdju ako bude koja dobra noc, mada kako vidim od toga nece biti nista. Polako prolazi sezona galaksija, sumiram utiske, mada nista sto sam pogledao ne moze da se meri sa osecajem osmatranja Coma Cluster-a, jednostavno udaljenost i stvarna velicina objekata u njemu je nesto sto ostavi bas dubok utisak. Neka su i samo dve blede fleke pored zvezde, ako znas sta si video ne mozes da ostanes ravnodusan.



 

[Astro_fun_times]

Da da, tu ima najvise kandidata a i ako ti je sa lokacije sa koje posmatras nebo najtamnije na tu stranu, onda je to logican izbor.
Ja nisam puno vremena posvecivao vizuelnom posmatranju galaksija.
Veoma brzo su me razocarale i nisam se ni trudio oko njih. Retko sam odlazio iz svog dvorista noje se nalazi u bortle 5-6 zoni) ali sam tad u koroni skoro svako vece posmatrao ostale objekte. Planete, mesec, duple zvezde, zvezdana jata i poneke magline koje su bas svetle i lepo se vide.

Kolega Goran i ja smo bili 2022ge negde u Oktobru ako se ne varam na Debelom brdu. On sa njegovim 250mm dobom a ja sa mojim 200mm.
Očekivali smo da budemo fascinirani... 😂
Ostali smo pomalo razočarani jer smo se valjda previše nadali.
To je bio prelomni momenat kada sam resio da predjem u astrofoto, na koji nisam bas gledao nesto pozitivno.
Tada kao vizuelni osmatrač uvek sam govorio "pa kakva je to astronomija kad čovek sedi u kuci ili spava a napolju teleskop slika"...😂
Gube se tad "direktan" dodir sa nebom, bez svake sumnje, ali sad mogu da vidim sve sto moje oci nisu mogle dok sam vizuelno posmatrao. I vise to nisu samo "blede mrljice, bezlične koje mogu tek tek da primetim perifernim vidom".

Ove godine kad smo na Mesijerovom maratonu upali u sazveždje Device, pomalo sam bio i iznenadjen koliko su se te galaksije videle.
Mislim da ih nisam ranije posmatrao.
Bas kad je trebala da dodje sezona galaksija ja sam presao u astrofoto ali i ta sezona je bila užasna sto se tiče neba. Ako smo imali par vedrih noci koje smo iskoristili za prvih 4-5 meseci 2023ce... A i to je prošlo tako sto sam učio oko astrofoto setupa i naravno nešto se uvek izkundači tako da ni od tih par noci nista nije bilo tako da prosle godine nisam uopste posmatrao vizuelno galaksije u Devici.
Ove godine smo na maratonu samo pretrčali preko njih.
Sto je "najgore", vecina tih galaksija u lancu su "blede mrljice" čak i kada se slikaju😂

Vidjao sam da neke od njih dobiju neke karakteristike i boje ali slikano sa dosta mracnijih lokacija nego sto mi ovde kod nas imamo.

M3 jato je prelepo. Meni su okruglasta jata bila omiljene mete. Jako lepo izgledaju. M11 mi je omiljeni.

Sto se tice ovoga

Neka su i samo dve blede fleke pored zvezde, ako znas sta si video ne mozes da ostanes ravnodusan.

E tu si skroz u pravu. To daje čar i uzivanciju nama koji se ovim bavimo jer bas tako i razmisljamo.
To je razliku u tome kad mi posmatramo nesto na nebu i kada ti dodje neko ko se ne bavi ovim hobijem i pita da pogleda. Očekuju slike Hubbla a ono neke blede mrlje, i kao "aaa ok, lepo"...
Oni nemaju tu perspektivu sta su videli, koliko je to udaljeno, koliko je ta svetlost putovala do njihovog oka u tom trenutku, da je to u suštini pogled u daleku proslost jer taj objekat vise ne izgleda tako itd.

Kada bismo imali mračnije nebo ovde kod nas, kada bi ljudi imali šansu da noću vide mlečni put to bi ih fasciniralo pa bi se više ljudi zainteresovalo za sve ovo i bavilo ovim hobijem.
Kako stvari stoje, nebo će samo biti gore i gore a o oblacima i klimi neću ni da pričam ništa😂

Hvala jos jednom za divne izvestaje Pavle.

[PavleR]

Binarni sistemi:

Gamma (𝞬) Virginis - Porrima
17 Virginis
Alpha (𝞪) Canum Venaticorum - Cor Caroli
2 Canum Venaticorum
24 Comae Berenices

--------------------------------

Gamma (𝞬) Virginis - Porrima

Znameniti binarni sistem u sazvezdju Virgo. Komponente sistema sijaju gotovo jednakim magnitudama 3.65 i 3.56. Ono sto Porrimu cini ''egzoticnom'' metom je brzina kojom se menja separacija izmedju dve komponente. Za samo dvadesetak godina separacija komponente se promenila od 0.35'' kolika je bila 2005. godine do citavih 3.3'' koliko iznosi sada. Separacija ce rasti do oko 2100. godine, kada ce ponovo poceti da se smanjuje. Tu prakticno znaci da u roku od samo desetak godina zvezda moze ici od potpuno nerazlucivog binarnog sistema do lako razlucivog para u svakom teleskopu. Trenutna separacija komonenti je 3.3'' i zvezde je u rangu razlucivosti velike vecine amaterskih instrumenata.

Takvo ponasanje binarnog sistema nije uobicajeno i retko se vidja na nocnom nebu. U velikoj vecini slucajeva separacija sistema je relativno stabilna. Razlog za takvo ''ponasanje'' Porrime je mali orbitalni period sistema i njegova blizina Zemlji. Naime, paru treba samo 169 godina da napravi jednu rotaciju oko zajednickog centra mase. Kada se taj mali orbitalni period upari sa blizinom od samo 38 ly od Sunca, promene polozaja komponenti postaju vizuelno vidljive.

Komponente sistema su ujednacene gotovo u svim elementima, pa cak i u spektralnoj klasi. Obe zvezde su spektralne klase F pa stoga imaju istu boju, obe imaju u desetinku istu magnitudu,  a jednaki radijusi ce uciniti da se zvezde jave u okularu i u istoj velicini.

Lociranje: Zvezda je deo glavnog asterizma sazvezdja i direktno sam je naciljao. Porrima je centralna zvezda asterima ''The Bowl of Virgo'' koji se sastoji od 5 zvezda.

Opservacija: Porrima je jedan od onih retkih binarnih sistema koji se mogu opisati frazom ''komponente jednake bas u svemu''. Kada se ta jednakost upari sa bliskom separacijom dolazimo do onog magicnog pogleda na binarni sistem u kome se dve jednake zvezde dodiruju. Porrima ne izneverava posmatraca u tom pogledu, i na trenutnoj separacjji zvezde do posmatraca je samo da odabere uvecanje na kome mu je pogled najlepsi. Kod ovakvih parova neko preferira taj efekat dodirivanja, a neko ipak voli da vidi kompletan zazor izmedju zvezda.

Ja sam prvo jasno razdvajanje imao na uvecanju 107x. Na tom uvecanju se moze reci da se zvezde dodiruju ali je za taj efekat ipak potrebno malo manje uvecanje. Na uvecanju 137x zvezde su vec potpuno razdvojene, sa jasnim procepom izmedju komponenti. Obe zvezde su identicne, i po velicini i po boji, gde obe sijaju cisto belom bojom. Komponente su krupne i isijavaju sjaj oko sebe, sto zvezde pri neidealnim uslovima cini pomalo pufnastim.  Komponente su usmerene u smeru istok-zapad.

Porrima lezi u poprilicno siromasnom zvezdanom polju i potpuno dominira istim. Severno od sebe ima dve zvezde magnitude 9 sa kojima gradi pravougli trougao kome je Porrima teme. Ostale zvezde polja su razbacane i malo ih je, te sijaju magnitudama 10 i bledje.

Meni licno se Porrima nije svidela. Sistem je znamenit i jedan je od najpoularnijih prolecnih binarnih sistema, ali meni je ovaj sistem previse sjajan a zvezde su previse krupne za taj cuveni efekat dodrivanja u svemu podjenakih zvezda. U poredjenju sa Mu (𝞵) Draconis, Porrima zaosataje u estetici pogleda za celu klasu. Naime, Mu Draconis je zvezda koja se moze videti skoro cele godine i u kojoj je taj efekat ''dodirivanja'' dve jednake zvezde doveden do estetskog maksimuma. Zvezde su magnituda 5.5, separacija je 2.7'', i par je taman velicine, sjaja i separacije za jedan idealan pogled. Nekako sve bliske sisteme identicnih komponenti uporedjujem sa njim, i Porrima je previse pufnasta, neostra i ''napadna'' da bi pogled bio estetski prijatan. To je moja licna preference, meni je estetika u osmatranju binarih sistema bitna, pa je to samo moj licni dozivlja. On na stranu, Porrima ostaje jedna od najcesce posmatranih prolecnih meta i ohrabrujem sve posmatrace da je pogledaju.


17 Virginis

Binarni sistem u sazvezdju Virgo. Komponente sistema sijaju magnitudama 6.5 i 9.6, i stoje na sirokoj separaciji od 20.6''. Stelarna klasa prmara je F8 V. Iako zvezde sijaju bledim magnitudama (pogotovo sekundar), duboke boje zvezda i siroka separacija cine ovaj par veoma ugodnim prizorom za oci. Par deluje ozbiljno i duboko, i na vrlo zanimljiv nacin obogacuje mrak bezzvezdanog polja sazvedja Virgo.

Lociranje: zvezda lezi unutar asterizma ''The Bowl of Virgo'', smestena medju galaksijama Virgo Clustera. Nalazi se na juznom delu galaktickog jata, a kako je taj deo sazvezdja Virgo lisen svetlih zvezda, 17 Virginis je veoma lako locirati.

- Krenuo sam od zvezde Zaniah (𝞰 Virginis) magnitude 3.9. Zaniah je jedna od pet zvezda koje cine asterizam ''The Bowl of Virgo'' i vidi se golim okom.
- Odatle sam izvrsio star-hopp ugrubo na sever: Zaniah - 16 Virginis - 17 Virginis. Potez je jako lagan jer ce te dve zvezde biti najsjajnije u okruzenju veoma bledih zvezda.

Opservacija: Na malom uvecanju vidi se par evidentne magnitudne razlike, na sirokoj separaciji. Primar je tamno zute boje, iako bi postelarnoj klasi trebalo da bude zuto-beo. Sekundar se na ovom uvecanju pokazuje tackasto i nisam uspeo da mu jasno odredim boju, mada mi je delovao crvenkast.

Iako za samo razlucivanje para nije potrebno ici na veca uvecanja, ja sam par posmatrao i na uvecanjima 107x i 136x, ne bi li izvrasio bolju percepciju boja. I to je bio pun pogodak. Na ovom uvecanju sekundar je dobio ispunu i pokazao se u dubokoj narandzasto-crvenoj boji. Zbog solidne separacije par je idealan za tehniku poboljsane percepcije boja defokusiranjem zvezda. Pri blagom defokusiranju, difrakcioni prstenovi primara i sekundara jasno su se obojili tamno-zutom i crveno-narandzadtom bojom.

Ovaj par mi se jako svideo jer deluje nekako duboko i ozbiljno. Nista u ovom sistemu ne bode oci niti sljasti, a par je dubokih i ''teskih'' boja. Slab i ''mracan'' crveni sjaj sekundara ublazava ono malo ''veselog'' sjaja zutog primara i cini da se zvezda manje istice sjajem nego da primar stoji usamljeno u vidnom polju.

Iako se ovaj par nema bas zavidnu magnitudu, 17 Virginis bice ubedljivo nasjajnija zvezda u vidnom polju, sto u sazvezdju Virgo bas i nije bas tesko. U istom vidnom polju okulara malog uvecanja sa 17 Virginis, nalazi se i intrigantna galaksija M 61. Ako zvezdu pomaknemo na sam jug vidnog polja, M61 je ce u pogled uci sa severa. Obavezno pogledajte galaksiju prilikom posmatranja zvezde, ili obrnuto - nemojte propustiti da osmotrite zvezdu ako posmatrate galaksiju. M 61 je meni jako drag objekat, galaksija koja zahteva da joj se posmatrac posveti. Kada sam je prvi put posmatrao malo mi je falilo da galaksiju ''bacim niz vodu'' koliko je bledo i nezanimljivo delovala, ali posle vecih uvecanjim i veoma pazljivog posmatranja ovaj objekat postao mi je jedna od omiljenih galaksija Virgo Cluster-a. Verovatno necu stici da je opisem do kraja prolecne sezone jer su mi u planu drugi objekti, ali u svakom slucaju ce buduci opis M61 biti zanimljiv.


Alpha (𝞪) Canum Venaticorum - Cor Caroli

Jedna od najsvetlijih prolecnih zvezda i najsjajnija zvezda u sazvezdju Canes Venatici. Malo cu se zadrzati na fizickim karakteristikama zvezde jer verujem da ce mnogima biti zanimljive, pogotovo astronomima koji osmatraju Sunce i njegove pege.

Primar je spektralnog tipa A0 i magnitude mu varira 2.84-2.98 u rasponu od samo 5.5 dana. To znaci da je Cor Caroli varijabilna zvezda ali razlog njene varijabilnosti je jako zanimljiv. Naime, Cor Caroli je protorip 𝞪² Canum Venacitorum klase varijabilnih zvezda. Te zvezde imaju izuzetno jako magnetno polje koje proizvodi zvezdane pege ogromnih velicina. Usled rotacije zvezde, u liniji naseg pogleda smenjuju se delovi zvezde sa vecim ili manjim pegama i to dovodi do ne male razlike u sjaju zvezde u toku jednog perioda rotacije.

Sekundar je zvezda glavne sekvence F-tipa magnitude 5.6. To znaci da je magnitudna razlika para poprilicno velika.

Lociranje: Deo je glavnog asterizma sazvezdja koji se sastoji od samo dve zvezde. Sazvezdje je lako naci, paralelno je sa dve zavrsne zvezde u ''drsci'' asterizma ''Velika Kola'' u sazvezdju Ursa Major i nalazi se ispod njih.

Opservacija: Izvezstaji o opservaciji ove zvezde najvise se razlikuju u percepcijii boje primara. Primar bi po spektralnoj klasi trebao da bude beo, medjutim postoji ne malo izvestaja gde je primar primecen u plavoj boji, pa cak se ide i do toga da je par opisan kao kremasto zut primar i kremasto zelen sekundar. Ja sa par posmatrao puno puta i utisak mi je da se percepcija boje primara menja od posmatranja do posmatranja, gde mi se primar u vecini slucajeva prikazuje kao cisto plav. Tek ponekad mi se primar prikaze vise beo nego plav. Sekundar sija bledo zuckasto, i ta percepcija je uvek ista. Jedanput sam pozvao sam i osmatracku pomoc u vidu moje supruge i ona je jasno videla plavi primar. Par sam posmatrao na vise uvecanja i mogu da kazem da promena uvecanja ne utice na boju sistema. Pribegavao sam i starom triku defokusiranja zvezda da bi boje jasnije dosle do izrazaja - i dalje uglavnom vidim plavu i zuckastu. Proucavao sam izvestaje drugih posmatraca i neverovatno je u kojim su sve bojama kolege videle ovaj par - mislim da nisam nasao dva ista pogleda. Pogledjte i vi, bas me interesuju utisci o boji.

Sto se pogleda tice, par izgleda fantasticno. Mislim da je ovo neizostavni pogled svakog amaterskog astronoma. Bilo mi je veliko zadovoljstvo sedeti u stolici i ne odvajati se od okulara. Najbolji pogled imao sam na uvecanju od 62.5x. Iako to uvecanje deluje malo za ovoliku magnitudnu razliku, separacija je savrsena za to uvecanje - taman koliko treba da primar ne gusi sekundar a da zvezde izgledaju blisko. Na jugozapadu okularskog pogleda nalazi se jos jedan lep bimarni sistem - Struve 1702. U pitanju je zuto-zuti sistem bledih magnituda 8.7 i 9.4 ne sirokoj separaciji od 36''.

Jos jedna zanimljivost krasi ovu zvezdu a to je njeno ime. U prevodu ime zvezde znaci ''Carlsovo srce'' i posveceno je engleskom kralju Charles-u I koji je pogubljen 1649. godine u Londonu za vreme gradjanskog rata u Engleskoj. Druga interpretacija je da zvezda nosi ime po sinu Charles-a I, engleskom kralju Charles-u II. ''Legenda'' kaze da je zvezda sijala neobicno sjajnu veceri kada se Charles II vratio na Engleski pesto i obnovio monarhiju, te je nazvana u njegovim imenom.


2 Canum Venaticorum

Binarni sistem u sazvezdju Canes Venatici. Magnitude komponenti su 5.7 i 8.8, na separaciji 11.2''.

Par je vrlo koloricno ''duboke'' kombinacije stelarnih klasa. Primar je stelarne klasifikacije M1 III, dok je sekundar zvezde klase F7 V. To znaci da bi par trtebao da sija kao crveni primar i zuckasti sekundar. Medjutim, iz opisa ce se videti da razlika u magnitudi i velicini zvezde cini da primar sija zivljom i otvorenijom bojom, dok je sekunar taj koji daje ozbiljnost i dubinu koloricnosti sistema.

Lociranje: Relativno lako lociranje jer se zvezda dobro istice u traziocu.

- Krenuo sam od zvezdev Beta (𝞫) Canum Venaticorum magnitude 4,2, jedne od dve zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezdu sam video golim okom i direktno je nacentrirao.
- Oko 3º juzno od nje videce se dugacak lanac tri prominentne zvezde paralelne sa glavnim asterizmom sazvezdja: 6 CnV - 2 CnV - 67 Uma. 2 Canum Venaticorum je srednja zvezda u tom lancu.

Opservacija: Ovaj par po ''dubini i ozbiljnosti'' izgleda slicno sistemu 17 Virginis koji sam opisao u ovom postu. Meni se ovakvi sistemi izuzetno svidjaju i par sam posmatrao detaljno i na svim uvecanjima jer mu je koloricnost izuzetno jaka.

Par se sastoji od zvezda velike magnitudne razlike, pa samim tim i razlicite velicine. Par je usmeren u smeru 7h prema 2h, gde je primar na 7h. Razlika u sjaju i velicini je evidentna, gde primar umnogome nadsijava sekundar, toliko da manja zvezda na malim uvecanjima deluje tackasto. I pored togaa, malo sira separacija cini da je sekundar jasno vidljiv i da nije ''ugusen'' od strane primara.

Ovo je jako lep par, predivan. Dubok, ''mracan'', ozbiljan. Boje sistema izuzetno reaguju na povecanje uvecanja i sa svakim skokom uvecanja boje su sve lepse. Car ovog sistema nije u razlucivosti vec u bojama i estetskom utisku koji ostavlja. Sam pogled je vrlo cudan. Magnitudna razlika je velika, sto utice na percepciju boja. Iako bi primar trebao da sija dubljum sjajnem od sekundara, mala velicina sekundara cini da njegova zuto-bela nijansa deluje dosta bledo i tamno. Sa druge strane, primar jeste crven, ali sija najsvetlijom nijansom crvene koja umnogome ide ka narandzastoj. Zvezda apsolutno dominira vidnim poljem, a magnitude primara je taman dovoljno niska da zvezda na deluje pufnasto vec relativno ostro. Primar prosto isjijava svoju crveno-narandzastu boju u okurujuci mrak i u totalnom nedostatku iole svetlije zvezde u polju pravi predivan i dubok crveno-crni kontrast sa okruzujucim mrakom. Sekundar je prica za sebe. Iako mu stelarna klasa sugerise zuto-belu boju ja nikako nisam mogao tako da ga percepiram. Naime, primar je toliko dominantan da par izgleda kao da je vece magnitudne razlike nego sto jeste. To manju zvezdu utamnjuje, i jako je tesko odrediti boju njene ispune. Sto se uvecanje povecava primar deluje ''zivahnije' sto sekundar dodatno cini tamnijim, pa mi se cak u jednom trenutku ucinio i crvenim.

2 Canum Venaticorum je vrhunska meta za posmatrace koji posmatraju binarne sisteme prevashodno zbog percepcije boja i estetike. Istinski sam uzivao u paru, ne pamtim da sam neki sistem duze posmatrao od ovog, od prolecnih meta mozda jos jedino 24 Comae Berenices. Medjutim, dok je 24 Com univerzalno poznata i znamenita meta, 2 CnV je skriveni dragulj za ljubitelje koloricnosti koje binarni sistemi unose u crno-beli svet vizuelne astronomije.


24 Comae Berenices

Cuven binarni sistem u sazvezdju Coma Berenices. Sistem je u stvari trostruk jer je sekundar sam za sebe spektroskopski binarni sistem. To znaci da se komponente sekundara ne mogu razdvojiti ni najsaveremnijim profesionalnim teleskopima, pa se 24 Coma Berenices teleskopski moze razluciti na dve komponente.

Komponente sistema sijaju dosta ujednacenim magnitudama. Primar sistema sija magnitudom 5, dok je sekundar magnitude 6.6. Separacija sistema je 'komotnih'' 20.6''.

Ono sto ovaj sistem cini tako znamenitim je njegova koloricnost. Naime, razlika imedju stelarnih klasa primara i sekundara je 4 pune stelarne klase, sto 24 Com cini najkoloricniji sistem na prolecnom nebu. Primar je ostareli dzin stelarne klase K0 II-III i nalazi se u podlednjoj fazi svog zivota. Prosirio se i ohladio na temperatutu oko 1000 K manju od Sunca. Sekundar je zvezda glavne sekvence stelarnog tipa A, sto znaci da je u pitanju par u potpuno drugacijim stadijuma zivota. Vec iz stelarnih klasa vidi se da je u pitanju zuto-narandzasti primar i plavo-beli sekundar, a okularski pogled itekako ce odraziti tu cinjenicu.

Lociranje: Izuzetno lako lociranje, iako se zvezda nalazi daleko od glavnog asterizma sazvezdja. Star-hoppovao sam od svetle do svetle zvezde i moj ''lanac'' izgleda ovako:

- Krenuo sam od zvezde Diadema (𝞪 Comae Berenices) magnitude 4.3, zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Od nje sam koristio skokove do sledecih svetlih zvezda i moj star-hopp ide ovako: Diadema - 36 Com - 27 Com (preko 33 Com) - 25 Com - 24 Com.

Lanac je lak za pracenje i detaljnu mapu dao sam na kraju posta.

Opservacija: Vec na malom uvecanju par je jasno razdvojen ali za pravo uzivanje u bojama treba preci na vece uvecanje, negde oko 100x. Iako je separacija velika, 24 Com treba gledati na vecim uvecanjima zbog percepcije boja.

Na uvecanju 107x pogled je prelep. Iako zvezda ne nosi nadiak ''prolecni Albireo'' - trebalo bi da nosi. Treba pustiti oci da se malo natope svetloscu zvezda i sa svakim minutom uz okular lepota i koloricnost ovog para postace sve vise ocaravajue. U principu, ja sam video zuti primar i jasno plav sekundar. Primar je divne nijanse zute, sa prelazom ka narandzastoj. Sekunar sam video cisto i jasno plav. To kazem zbog toga sto su pomatraci prijavljivali nekoliko varijanti boje ovog para: iako vecina vidi zutu i plavu, prijavljivane su i kombinacije narandzasta-plava, zuta-bela, bela-bela i narandzasta-zelena. Boja sekudara opisivana je i kao bledo plava ka zelenkastoj.

Na uvecanju 176x sam otisao ''slucajno'', kao ajde da pokusam da malo bolje osmotrim boje, i gledaj vraga - kad nisam pao sa stolice. Apslolutno najbolji pogled na sistem je pri ovom uvecanju. Boje eksplodiraju u vidnom polju i sistem izgleda fantasticno. I kao slag na tortu, ovo je prvo uvecanje na kojima sam mogao da indukujem difrakcione prstenove a da se isti ne dodirnu. Tom tehnikom potrvdio sam ranije detektovane boje, da se radi u jasno zuto-plavom paru.

Par je usmeren u smeru 10h (sekundar) ka 4 h (primar).  Zvezde su relativno uskladjene po velicini. Primar je veci ali ne drasticno. Zvezde izgledaju ostro, ali ne i tackasto. Svaka zvezda ima ispunu sa ostrim granicama prema spoljasnjem nebu, pa par ne samo da izgleda koloricno vec i nekako ''zategnuto''.

Zvezda stoji usamljeno u vidnom polju, sa apsolutnim odsustvom bilo cega svetlog oko sebe. Sazvezdje Coma Berenices mi je uvek bilo malo cudno, kao da u sebi ima vise galaksija nego zvezda. Gde god se krene okularem blede fleke samo izviru iz polja, ali zato zvezda niotkuda.

Svaka sezona ima svog Albirea, na leto imamo original, na jesen Almach, na zimu 145 Canis Majoris a na prolece 24 Coma Berenices. Sledeci put kada budete blizu Virgo Clustera, svatite do 24 Com, na malo boja u moru crno-belih fleka ovog dela neba.

Mape lociranja dacu za zvezde koje se ne nalaze u glavnom asterizmu svog sazvezdja:

17 Virginis:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53682246856/in/dateposted-public/
2 Canum Venaticorum:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53706244640/in/dateposted-public/
24 Comae Berenices:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53604275596/in/dateposted-public/