Posle najnovije vesti da su otkrivene jos dve planete van naseg sistema, i procitanih podataka o planetama, zapitao sam se da li je neko ima teoriju kako su se tako blizu maticnih zvezdi formirale tako masivne planete sa tako brzim rotacijama oko zvezdi ?
Ne poznajem fiziku tako dobro (omatorelo se), ali da li neko ima proracune kako tako masivni objekti uspevaju da se krecu tako brzo a da se ne raspadnu ?
Takodje, prilikom formiranja zvezde i planeta, zar ne bi zvezda trebala da privuce materijal, koji joj je tako blizu, u sebe, ili barem da onemogu?i njegovo ''zgusnjavanje'' u planetu ?
Plasim se da sve ove pronadjene planete nisu samo plod pogresnih proracuna i sistemskih greski. Ili barem podaci o njima nisu tacni (masa, rastojanje od zvezde ili trajanje revolucije).
Misljenja ?
Ispravno razmisljanje.
Resenje zagonetke je da se te planete nisu formirale tako blizu zvezda kao sto su sada, vec se kasnije priblizavaju planeti, tj razni efekti po malo kradu impuls planete
oni sigutno gube deo materijala ali daleko od toga da ce raspadnuti, ipak si to masivno objekti
Hmm, pa jel onda postoji sansa da te planete padnu na svoju zvezdu?Mislim ako su se formirale na vecoj daljini, gravitacija nadjacava centrifugalnu sili, planeta usporava revoluciju i polako pada na zvezdu.Po nekim proracunima fobos i dejmos bi isto tako trebali da padnu na mars za nekoliko stotina miliona godina.
E sad me Dule podseti.....cuo ja da ce nas MESEC da se raspadne i da obrazuje prsten....? Kome je palo tako nesto na pamet......?
Mora da je neko citao roman fijasko od lema:).Nemam pojma, prvi put cujem.
Ma meni drug reko da je to procito u nekim novinama...? Ko zna ko je to lupio...
Ja ne znam na koliko od tvojih pitanja bi i pravi naucnici mogli dati odgovora.
Vansolarne planete su ogromna nepoznanica i tesko da trenutno postoji neki odgovor za koji bi se sa mogucnoscu moglo reci da je tacan.
Kao prvo treba krenuti od cinjenice da su sve do sada pronadjene planete -gasovite planete tipa Jupitera.
Po jednoj teoriji velike planete tipa Jupitera bi se mogle formirati u blizini zvezde jer je planetarni disk mnogo gusci u blizini zvezde na daljini manjoj od jedne astronomske jedinice. Proces stvaranja gasovite planete na ovoj udaljenosti bi mogao biti manji od hiljadu godina, sto je dovoljno da se planeta stvori pre nego sto se zvezda "upali" i oduva svojom vrelinom i vetrom prasinu oko nje.
Po drugoj teoriji masa diska bi povlacila orbitalnu brzinu planete sto bi dovelo do skupljanja orbite koja bi se stabilizovala tek kada disk bude oduvan iz blizine zvezde, bilo vetrom sa zvezde ili upijanjem u drugu planetu. Trenutak kada se ovo desi bi bio konacna orbita planete. Ako bi se oduvavanje prasine desilo brzo i u kratkom roku, gas planeta bi bila slicna nasem Jupiteru koji orbitira dovoljno daleko od zvezda ostavljajuci dovoljno mesta za formiranje stenovitih planeta blize zvezdi. Ako bi disku od prasine trebalo dugo vremena da nestane, gasovita planeta bi sve vise migrirala ka zvezdi dok ne bi postala takozvani "vreli Jupiter" ili po nekim scenarijima cak i absorbovana od zvezde.
Naravno trebace jos vremena dok se bude sa sigurnoscu utvrdilo da li je neka od ovih teorija tacna ili postoji nesto drugo.
Najprihvacenija teorija je ipak ona po kojoj se rotirajuci disk od prasine formira oko mlade zvezde. Sudari u disku uzrokuju gomilanje cestica u jednu masu od cega se formiraju mali objekti od kojih ce neka postati jezgra buducih planeta kada se materijal nakupi na njima.
Postoji jos teorija o nastanku planeta ali je jos vise misterija koje ih okruzuju. Jedna od najvecih misterija je zasto skoro sve otkrivene vansolarne planete imaju mnogo ekscentricniju orbitu od planeta u suncevom sistemu.
Prva vansolarna planeta je otkrivena tranzitom planete preko zvezdinog diska sto je dovelo da slabog pada sjaja planete. Sa sigurnoscu je utvrdjeno da se radi o gasovitoj planeti malo manje mase od Jupitera ali 30% vecoj u precniku od jupitera. Planeta orbitira oko zvezde u periodu od 1.2 dana na udaljenosti od svega oko 3 miliona kilometara. Temperatura na povrsini planete je 3.000F sto je skoro identicna temperatura na zvezdinoj povrsini.
Do sada je pronadjeno oko 120 planeta i sa sigurnoscu se znaju osnovni detalji o njima kao sto sam napisao o prvoj planeti. Prema tome ne trebas sumnjati u to da li se radi o planetama. Ali to je i otprilike sve sto naucnici znaju sa sigurnoscu.
Vansolarne planete su do sada pronadjene u orbiti oko pulsara, neke su u orbiti toliko blizu zvezdi da vrelina i vetar sa zvezde bukvalno polako isparavaju planetu.
Naucnici su pronasli i da ne moze svaka zvezda da ima planetu u orbiti oko sebe vec samo odredjene vrste zvezda. Zvezde tipa F imaju 10% sansi da imaju planetu, G tip zvezde (kao Sunce) 7%, K-tip 3-4% i M skoro i da nemaju sansi. Od ovih zvezda opet samo odredjena vrsta teorijski bi mogla imati planetu kao Zemlja, dakle stanovitu planetu i to je ono sto naucnici i mnoge misije imaju za cilj.
Nalazenje stenovite planete.
Ipak, sa novijom tehnologijom nove planete koje se nalaze su u proseku sve manje kao sto je i orbitalna udaljenost od zvezde sve veca. Mislim da nije daleko dana kada ce prva stenovita planeta biti otkrivena.
U vezi tvog pitanja zasto zvezda ne privuce materijal oko sebe ne bih znao nista da napisem.
Ne pratim bas mnogo to sto se desava u vezi vansolarnih planeta, pa sam otprilike i napisao sve sto znam tome :-)
Valjda ce se javiti jos neko da upotpuni diskusiju.
Pozdrav.
Pa, kad ih već drži gravitacija, to je jedan sistem. Mogli bi se zapitati kako je o evoluirao iznutra? Podelio se. A?
Kako mislis podelio???
inace jako fin naucno popularan text, na adresi
http://www.csmonitor.com/2004/0915/p25s01-stss.htmlstvarno sofisticiran i gladak stil pisanja
ASTRONOMI OBJAVLJUJU OTKRICE PET NOVIH PLANETA
januar 2005.
Tim astronoma iz SAD je otkrio pet gasovitih dzinova van Suncevog sistema, podizuci broj poznatih planeta koje kruze oko drugih zvezda na 139, prema clanku objavljenom u onlajn izdanju casopisa The Astrophysical Journal.
Nove planete su otkrivene pomocu metode radijalne brzine, koja otkriva postojanje nevidljivog pratioca preko prouzrokovanog napred-nazad kretanja maticne zvezde. Ovo kretanje se manifestuje kao naizmenicni, periodicni crveni i plavi pomak u spektru posmatrane zvezde.
Kao i sve druge do sada otkrivene ekstrasolarne planete, ni ovih pet ne pripadaju tipu koji bi mogao da podrzi zivot kakav mi poznajemo. Ipak, prema clanku, one obezbedjuju dodatne statisticke informacije o raspodeli i osobinama planetarnih sistema.
Nove planete su:
-- HD 183263 b, cija je minimalna masa preko tri puta veca od Jupiterove, a potrebno joj je 634 dana za jednu revoluciju;
-- HD 117207 b, cija je minimalna masa dva puta veca od Jupiterove, a potrebno joj je 2627 dana za jednu revoluciju;
-- HD 188015 b, cija je minimalna masa nesto malo veca od Jupiterove, a potrebno joj 456 dana za jednu revoluciju;
-- HD 45350 b, cija je masa nesto manja od Jupiterove, a potreban joj je 891 dan za jednu revoluciju;
-- HD 99492 b, cija je minimalna masa relativno mala, 36 masa Zemlje, a potrebno joj je 17 dana za jednu revoluciju.
Tim, predvodjen Dzefom Marsijem i Polom Batlerom, zasniva svoja otkrica na posmatranjima ostvarnim na W.M.Keck opservatoriji na Havajima, kojom zajedno upravljaju Kalifornijski univerzitet i Kalifornijski tehnoloski institut.
No sada, drago mi je da postoji ovaj topik, iako je davno ljudska noga zakoracila u njega... :D
Zanima me nesto! Pravit cu se da ne znam, ali vi mi potvrdite da bih bio 100% siguran: ima li do sada izravno otkrivenih vansolarnih planeta (optickim sistemom)?
Koliko je do sada takvih otkriveno?
Znam da je ASTRONOMIJA pisala o tome...Ana Bedalov i ostalo...Mozda mi je promaklo, ali KAKO SU uspjeli DIREKTNO vidjeti vansolarnu planetu pored zvijezde koja toliko sjaji i vjerojatno sve planete oko sebe zakrljijuje svjom svjetloscu. To je inace bio stari problem. Je li napokon rijesen? Kako?
S nestrpljenjem ocekujem odgovor kao sto moj stomak ocekuje sad hranu pa logicki idem u kuhinju :D :lol:
E ovo Joca obozava valjda ce svima nama malo vise objasniti
Naravno i drugi koji su u toku sa informacijama (HELP Gugiju) a i meni
oo, fala na pitanju ;)
vrlo je korisna cinjenica da je odnos sjaja zvezde i sjaja planete oko hiljadu puta manji u thermalnom infracrvenom delu spektra (20-100 mikrometara) u odnosu na vidljivi deo spektra. koriscenjem sistema adaptivne optike (o tome je pisala Kaca u Astronomiji #13) na zemlji, mogu se detektovati dzinovske planete, ali ne i planete Zemljinog tipa.
- sa Zemlje: tzv. "PSF oduzimanje" (point spread function - ne bih sad o tome,a nije ni toliko bitno sta je to tachno :D ), nacin obrade slike. osnovna ideja je da se sjaj zvezde ponisti tako sto se slika rotira oko centra zvezde, a zatim se original oduzme od rotirane slike. teorijski bi sjaj zvezde trebalo da bude potpuno ponisten, ali usled asimetricnog oblika PSF-a to se ne desava. ipak, ovom metodom je moguce detektovati planete mase bliske masi Jupitera.
- iz svemira: ponistavajuca interferometrija (nulling interferometry); snimanjem pomocu vise teleskopa i uvodjenjem fazne razlike izmedju snimaka (npr, fazna razlika od 180 stepeni izmedju snimaka nacinjenih interferometrom koji se sastoji od dva teleskopa). zvezda se odrzava u centru slike, posto se u tom delu svetlost ponistava, a pojacava se svetlost na malim uglovima od ose interferometra (koji se mogu odredjivati podesavanjem udaljenosti izmedju teleskopa koji taj interferometar cine). postoji ogromna razlika izmedju brzina kojima bi se mogla snimiti npr. Zemlja sa 5-10 pc udaljenosti pomocu interferometra koji se nalazi u svemiru i inetrferometra na zemlji - 10-30 sati za prvi i nekoliko godina za drugi - znaci taj proces bi oko 1600 puta bio brzi u prvom slucaju. zakljucak - svi zeljno iscekujemo misije DARWIN (ESA) i TPF (NASA), koje ce predstavljati veliki korak napred u otkrivanju vansolarnih planeta.
sve je ovo ukratko i, samim tim, nerazumljivo, ali jos krace bi bilo - smicalice i dovijanja, a sve u cilju ponistavanja sjaja zvezde i pojacavanja sjaja planete. necemo videti slike kao sto su slike planeta u Suncevom sistemu, ali ce u svakom slucaju biti spektakularne za nas koji cemo znati sta je tu u stvari snimljeno :) .
Bravo joco na tehno jeziku i objasnjavanju (ovo mislim na pozitivan nacin)
A ja da obicnim jezikom da skratim
Znaci ako se posumlja da neka zvezda ima poveliku planetu ili sl
oko sebe svremena na vreme u zavisnosti od rotacije planete
smanjice se sjaj zvezde i sto duze ima smanjeni sjaj ,planeta ili sl je veca
molim te potvrdimi ako sam dobro razumeo i ispravi me ako sam omasio
pa ne bash... to sto si ti rekao ima veze sa tranzitom, kada planeta prolazi ispred zvezde, pa se njeno prisustvo eventualno mozhe otkriti preko smanjenja sjaja zvezde.. a trajanje tranzita nema veze sa velicinom planete, samo sa nagibom i poluprecnikom putanje oko maticne zvezde
a ja nemam pojma da objashnjavam, to je chinjenica ;) :lol:
Ima vremena ovo je sad postalo vrlo atraktivno za profesionalce koji
se time bave pa cemo svi razumeti bolje a nadam se da ces ti medu prvima
saznati pa nas obavestavaj.
bice, bice, u AMu, ako istrajemo sa Drugim Svetovima :)