Forum Astronomskog Magazina

Na google-u sam nasao dosta toga ali nema preciznog odg.
Neki kazu da ima masu a neki da nema,na internetu ima mnogo razlicitih odgovora.

STA JE SVETLOST???

Elektromagnetna radijacija sa talasnom dužinom koja je vidljiva ljudskom oku. Elementarna čestica koja definiše svetlost zove se foton. Svetlost ima dvostruku prirodu tj. ispoljava osobine talasa i čestica istovremeno.

http://en.wikipedia.org/wiki/Light
http://sr.wikipedia.org/wiki/СвеÑ,лосÑ, (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82)

EDIT: foton, a ne proton, hvala na ispravci :)

I ja sam se cesto pitao zasto ako svetlost (foton) kao cestica ima masu, pri svojoj brzini ta masa ne poraste do beskonacnosti kako to tvrdi teorija relativiteta  :?

Pa ako se ne varam, to je zato sto foton zapravo i nema masu kada se krece brzinom c.  :idea:

Foton NEMA masu i zbog toga se krece brzinom svetlosti. Po spec. teoriji relativnosti drukcije ne bi ni moglo da bude, jer masa raste sa brzinom i pri brzini svetlosti bila bi beskonacna.

Foton ima masu, ali nema masu mirovanja vec relativisticku masu. U suprotnom gravitacija na svetlost ne bi imala nikakavog uticaja, a cinjenicu da gravitacija zakrivljuje svetlost je dokazao Einstein u opstoj teoriji.
A i da nema masu to bi znacilo da nema impuls, a sto vrlo dobro znamo da nije tako kad stojimo na suncu lepog suncanog dana. (Ili ideja svemirskog jedrenja koja se razviaj poslednjih godina ne bi bila moguca).
Ili gledano sa druge strane znamo da foton ima energiju. Kako je energija ekvivalentna masi po teoriji relativnosti, zakljucujemo da foton ima masu.

Ali opet na pominjem to je relativisticka masa koja se koristi u jednacinama koje opisuju samu svetlost. Naravno da niko ne moze da izmeri na nekakvoj "vagi" masu fotona. On nema masu mirovanja (masa na koju svi prvo pomislimo, a za mnoge i jedina masa na koju pomisle) vec samo relativ. masu

Upravo mi ideja o svemirskom jedrenju i pravi problem. Predpostavljam da je neka teorija vec to objasnila ali ajde ovako : nesto vam preko jedra daje inerciju i to znacajnu a po difaultu to se krece brzinom svetlosti (osecam da ako nastavim neko ima da zakljuca topic)

Citat: "wexy"Elektromagnetna radijacija sa talasnom dužinom koja je vidljiva ljudskom oku. Elementarna čestica koja definiše svetlost zove se proton. Svetlost ima dvostruku prirodu tj. ispoljava osobine talasa i čestica istovremeno.

http://en.wikipedia.org/wiki/Light
http://sr.wikipedia.org/wiki/СвеÑ,лосÑ, (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82)

Pa el to znaci da se atom svetlosti sastoji samo od protona.(ako se uopste svetlost sastoji od atoma.)

Čovek je napravio omašku; misleći na foton, napisao proton.

U suštini, svetlost i jeste sastavljena iz nedeljivih čestica... Dakle, jeste od atoma, samo to nisu oni atomi iz hemije: atomos na grčkom znači nedeljiv.

BTW, definicija iz osnovne Å¡kole: svetlost je elektromagnetni talas i foton :)

Ko zna na Å¡ta sam ja mislio dok sam kucao, ispravljeno sad :).

pa koje su to nevidljive cestice?

Ima tu jeos jedna zagonetna stvar (po meni).
Bas malo pre sam procitao clanak o novootkrivenoj najudaljenijoj galaksiji (udaljena 14 milij. sv. godina).
http://www.astronomija.co.rs/dubokisvemir/galaksije/najdalja.htm
Navodno mi sada gledamo tu galaksiju tj. kako je ona izgledala pre 14milij. godina. Ako tvrdimo da se univerzum sirio i siri kao balon, pre 14... godina taj balon je bio vrlo mali i mi bi tu galaksiju (da smo to mogli) vec sagledali tada jer bi svetlosti trebalo da predje mnogo manji put, pri tom univerzum se i ne siri brzinom svetlosti.
Druga stvar je sto ako bi smo mi bili na suprotnim krajevima balona dovoljno bi bilo i da prodje 7milij. godina da bi izmedju nas razdaljina iznosila 7+7=14...
Da li negde gresim (mnogo) i sta mislite o clanku prof. Ajdacica koji kaze: ...Drugi, pak, sumnjaju u kosmoloÅ¡ku osnovu crvenog pomaka spektralnih linija, na osnovu kojeg se odreÄ'uje udaljenost kvazara od posmatrača, i njega pripisuju  samim kvazarima! Postoji i viÅ¡e paradoksa, kao i verovanja u postojanje luminarnih pojava - emisija zračenja nadsvetslosnih brzina...

Citat: "saki"Druga stvar je sto ako bi smo mi bili na suprotnim krajevima balona dovoljno bi bilo i da prodje 7milij. godina da bi izmedju nas razdaljina iznosila 7+7=14...

Istom računicom i prostor (univerzum) može da se širi brzinom većom od brzine svetlosti, dao si sam sebi odgovor :).

c/2 + c/2 = c
0.7c + 0.7c = 1.4c
itd..

Bila je tema već o tome potraži starije postove.

Evo interesantne knjige (koju upravo citam i koja izmedju ostalog i prilicno razumljivo objasnjava prirodu svetlosti)
"NASTANCI" - 14 milij. godina kosmicke evolucije (Nil de Gras i Donald Goldsmit)

P.S.
Verovatno cu posle nje smanjiti "strucna" pitanja

Pogledajte sta sam nasao na netu:
Prema Ajnstajnovoj Posebnoj teoriji relativiteta moguce je ici brze i sporije od svetlosti ali nije moguce ici brzinom svetlosti!?!
Da li je upravu Ajnstajn???

Mislim da Ajnštajn nije to rekao već da je nemoguće ubrzati do brzine svetlosti.

Prema teoriji relativnosti, brzinu svetlosti u vakuumu niti je moguće dostići, niti je moguće prestići.

MeÄ'utim, ako je reč o svetlosti u supstancijalnoj sredini, tu brzinu je moguće prestići; tom prilikom nastaje tzv. ÄŒerenkovljevo zračenje. S tim da je i u toj sredini brzina kretanja tog tela manja od brzine svetlosti u vakuumu.

Citat: "stefan"pa koje su to nevidljive cestice?

Bilo je reči o nedeljivim česticama, ne o nevidljivim.

Pojam atoma kao nedeljive čestice uveli su Demokrit i Leukip. Za sada, postoje samo čestice-kandidati za tu funkciju. Ovi atomi nemaju takoreći ništa sa atomima u hemiji.

Citat: "stameni"Prema teoriji relativnosti, brzinu svetlosti u vakuumu niti je moguće dostići, niti je moguće prestići.

MeÄ'utim, ako je reč o svetlosti u supstancijalnoj sredini, tu brzinu je moguće prestići; tom prilikom nastaje tzv. ÄŒerenkovljevo zračenje. S tim da je i u toj sredini brzina kretanja tog tela manja od brzine svetlosti u vakuumu.

A sta je sa cestica...teslioni, cini mi se da se tako zovu. Nekada sam procitao da se mogu kretati brzinama vecim od brzine svjetlosti. U stvari, dal' je uopste dokazano da takve cestice postoje ?!

http://en.wikipedia.org/wiki/Tachyon

Mislim da je wexy shvatio šta zanima vmira: reč je o tahionima. Nešto se i ne pominju po literaturi tamo gde se pominju ostale čestice, a nije ni dokazano da postoje...

Kao u onom poznatom vicu (kako smo već u AstroClubu...):
- Hej, jesi li čuo da na Marksu ima života?
- Prvo, nije na Marksu, nego na Marsu. Drugo, to je samo hipotenuza :)

Mislio sam bas na teslione, tako ih je krstio nas inzenjer Goran Marjanovic. To su u stvari "...Teslini nehercijalni talasi ili cestice koji se ne rasipaju kao Hercovi EM talasi..."
To sam procitao u knjizi Nauka kao bajka 3, prica 59.

E, onda sam ja omašio temu...

Nego, i ti teslioni, navodno, mogu brže od svetlosti u vakuumu? Hmm, ovo postaje interesantno, ali se moje poznavanje čestica tu negde i završava :)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82 (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82)