| QUOTE (Gugi @ 6. May. 2005., 20:42) |
| Nakon sto smo vani proveli sat vremena, i nakon pogledanih snimaka, uvjerio sam se da je stvarno primarni cilj te kamere SNIMANJE PO DANU, nikako po noci. [/quote] Ja ti ne mogu bas mnogo pomoci jer se astrofotografijom (jos) ne bavim u velikoj meri. Ipak, mozda mogu da napisem par stvari u vezi tvojih nedoumica. Kao prvo mislim da gresis u nekim stvarima. Citat koji sam podvukao iz tvog texta bas i ne odgovara pravom stanju stvari. Primarni cilj kamkordera, ako se tako moze nazvati, jeste snimanje po danu, ali se takodje sa njime moze snimati i po noci. Pravilnije bi bilo napisati da "svrha kamkordera nije snimanje nocnih objekata neba i astrofotografija". Ja imam digitalni kamkorder. Moj digitalni kamkorder nije ni priblizno dobar kao taj Sony, vec je u pitanju manji (i jeftiniji) model JVC 850. Za njega posedujem i "Scopetronix" adapter koji mi omogucava da postavim kamkorder na teleskop. To sam uradio svega par puta pre nego sto sam razocaran totalno prestao da se time bavim. Probao sam kao prvo snimanje svetlijih objekata dobokog neba preko 10" Newton teleskopa gde nisam uspeo snimiti bilo sta. Nakon sto su duboko nebo i sjajni objekti kao Orionova maglina doziveli neuspeh, okrenuo sam se Mesecu i Suncu. Cak i snimanje ovih objekta se se pokazalo kao pravi debakl, najvise zahvaljujuci velikom sekundarnom ogledalu koje je potpuno zaklanjalo centar vidnog polja kao velika crna tacka. Tu se vec radi o fokalnoj duzini teleskopa sto je sasvim drugi subjekt o kome necu sada. Sustina je da cak ni Veneru sa njime nisam mogao snimiti. Sada vise ne posedujem 10" Newton vec 6" akromat, ali jos nisam probao ponovo snimati sa digitalnim kamkorderom na ovom teleskopu, jer sam potpuno izgubio interesovanje. Jednom sam oko pola sata snimao Auroru, bez teleskopa naravno, ali ni to se nije zabelezilo na snimku. Sta je problem sa kamkorderom u svemu ovome? Tehnicki gledano, digitalni kamkorderi i digitalne kamere jesu CCD aparati. Digitalni kamkorder je dobar za snimanje eklipse, Sunca, Meseca i planeta, gde su objekti relativno sjajni i veliki. Neki astronomi prave dobre snimke planeta uz pomoc digitalnog kamkordera na teleskopu, ali izgleda da sve zavisi i od kamkoredera i od teleskopa a mozda i neceg treceg. Neki snimaju ove objekte i bez teleskopa, vec samo kamkorderom i zumiranjem. Prednost snimanja kamkorderom je da se u slucaju nestabilne atmosfere i strujanja vazduha, moze konstantno pratiti objekat, i kada naidje kratkotrajno zatisje i stabilnost atmosfere, nacini se i "zamrzne" snimak. Ipak, nikako ne treba prilikom snimanja kamkorderom, pratiti objekat na LCD ekranu kamkordera. To je najveca greska. Ja sam uvek imao pored sebe mali 21" TV na koji bih prikljucio kamkorder i na cijem ekranu bih pratio objekat. To je iz razloga sto se ostrina osmatranog objekata (na primer Meseca i kratera na njemu) mnogo bolje vidi i uocava na TV ekranu, kao sto se i mnogo bolje fokusira, nego ako se promatra na LCD monitoru kamkordera. Opet, da budem iskren, postavljanje kamkordera adapterom na okular i teleskop i nije bas preporucljivo zbog tezine samog kamkordera. Afokalno, putem posebnog nosaca ili tronosca, ili samo prislananje kamkordera na okular je mnogo bolje i preporucljivije za snimanje. Ovo je kod mnogih kamkoredra i jedino resenje sa obzirom na objektiv kamkordera. Mnogi kamkorderi nemaju standardni "C-mount", odnosno navoje za adapter. Sustina je da digitalni kamkoredri nisu namenjeni za astrofotografiju i snimanje zvezda i bledih objekata na nebu. Razlog je da nisu predvidjeni za dugotrajnu ekspoziciju. Kod skoro svih kamkordera, ekspozicija je ogranicena brzinom skeniranja i kamkorder prima novi snimak svakog 30-og dela sekunde. Eto, to bi bila moja iskustva sa digitalnim kamkorderom. Sto se tice CCD i CMOS chipa, tu ti ne mogu nista napisati. U pravu si sto se tice Bobe, on to jeste napisao. U pravu si i sto se tice Vida Nikolica. Sustina je da aparat koji Boba sada koristi, Canon 20 D, takodje ima CMOS a ne CCD chip. Ali zasto je on to napisao, ti samo on moze odgovoriti, jer se kao prvo dobro razume u to. Ja imam neku predstavu, ali ne zelim da ulazim u to oko chipova. Sto se tice Rebel 300 kamere, mislim da ona zapravo i nije skupa, vec je naprotiv, jeftina alli u rasponu SLR digitalnih kamera. Nemoj zaboraviti da se radi o SLR digitalnoj kameri, koja se ne moze meriti sa obicnim digitalnim aparatima. Kod SLR kamere objektiv je promenljiv, sve se moze namestiti manuelno i u sustini sve radi kao i kod obicnog 35mm. SLR aparata. Ostale digitalne kamere su automatske i objektiv je integralan deo aparata. Canon Rebel je koliko znam najjeftinija digitalna SLR kamera, ali je ne mozes porediti sa obicnim digitalnim aparatima ni po cemu, pogotovu ne po ceni. Inace novi XT iz EOS serije je bolji aparat. Mnogo je manji i laksi je za 20% od regularnog modela, ima 8MP (stari EOS ima 6MP) i jos neke bolje funkcije kojih se ne mogu setiti... Ovo je opet moj skroman deo (ne)znanja o EOS i SLR kamerama uopste, nadam se da je i tacno :-) Pozdrav.
Naslov: Astrofotografija-KAMEROM?
Poruka od: NShappy poslato Maj 10, 2005, 02:42:06 POSLE PODNE
Nisam stručnjak za astrofotogarfiju ali se pomalo razumem u aparate pa da probam da razjasnim.
Digitalni camkorder služi pre svega za snimanje pokretnih objekata. Snimak koji on treba da napravi je film a ne fotografija. A film se sastoji od bar 30-ak fotografija u sekundi. Zbog toga on ima ekspoziciju od maximalno 1/30 sec što je nedovoljno za bilo kakav snimak koji nije snažno osvetljen. A astro objekti to nisu. Da bi se snimali astroobjekti koriste se ekspozicije od nekoliko sekundi do više sati. Čak i neki od najsavršenijih astronomskih kamera, npr. ona na teleskopu Habl tamo gore, snima pojedine fotografije ekspozicijama od po nekoliko sati. To kamkorder ne omogućava. Što se tiče dileme CCD ili CMOS, cela ta priča malo pada u vodu otkada pojedine kompanije ulažu ogromne pare u razvoj svetlosnih senzora. Da tačno, najskuplji Canoni, oni DSRL, imaju CMOS senzore ali to su senzori koje Canon sam proizvodi i koje već godinama razvija i u to ulaže novac ravan budžetu za obrazovanje naše zemlje. To što je senzor CMOS a ne CCD više govori o postupku koji se koristi u njegovoj izradi nego o načinu na koji vrši svoj posao. CCD-ove inače za 90% svih aparata u svetu proizvodi Sony. Proizvode ih još i Panasonic i mislim Toshiba (ili beše Hitachi). Proizvodio ih je i Philips ali mislim da su propali. CMOS za ozbiljnu fotoopremu pravi Canon za sebe i Kodak sebe i druge. Možda još neko. CCD je bolji u jeftinim WEB kamerama ali CMOS u profesionalnim fotoaparatima nema nikakve veze sa onim u WEB kamerama. A što se tiče Canona 300d, k'o što reče Maxcope, on je najjeftiniji fotoaparat te klase. Mehanika u njemu je neuporedivo složenija od bilo kog ne SLR aparata. Postoji tu neki precizni zavesni zatvarač, motor za natezanje istog, pomično ogledalo i sistem nepomičnih ogledala, AF senzori, senzori za merenje svetla a sam CMOS senzor je veličine 15x22.5mm što je višestruko veće od bilo kog kompaktnog digitalnog aparata. Cena takvih senzora raste geometrijskom progresijom sa povećanjem njegove veličine.
Naslov: Astrofotografija-KAMEROM?
Poruka od: Djorvoz poslato Maj 18, 2005, 12:06:52 PRE PODNE
SLR foto aparati su nastali pokusajem da se od "obicnih" profesionalnih foto aparata napravi digitalni aparat. To se iz pocetka radilo zamenom vrata koja pokrivaju film na aparatu (svojevremeno to je koštalo kao svetog petra kajgana) da bi se to sve više i više razvijalo dok se nije došlo do potpuno nove klase aparata. Razlika između ovih aparata i drugih je upravo u tome čto je ovima čip osvetlje samo onoliko koliko traje ekspozicija a dok je kod ostalih čip stalno osvetljen.
Za slučajeve upotrebe kamkodera u astronomiji nisam stvarno nikada čuo ali sam čuo da se mogu napraviti jako lepi filmovi spajanjem viče snimaka u film. |