Hteo bih da malo diskutujem o ccd kamerama, pa ko je voljan i ko zna dosta nek se povremeno ukljuci.
Interesuje me sve ono sto vole astronomi(mladi) .
velicina senzora, pikselaza, cena ?!?!, kvarovi , problemi sa hladjenjem.
mogucnost nabavke, proizvodjaci...
Jesu li bolji od EOS camera, licna iskustva
Slike imaju svuda po netu ali da li vredi toliko bacati pare.
koja pikselaza je najbolja za kvalitet slike uzimajuci u obzir kvalitet optike.
pozdrav svima...
Osnovni problem kod CCD kamera za naše uslove je njihova cijena.
Naravno, rezultati s njima su ispred DSLR aparata, ali uz veliku razliku u cijeni. To je ono što se mora žrtvovati da bi se išlo najbolje što se može u amaterskoj astrofotografiji.
Obzirom da imaš EOS-a, te da nisi previše fotografisao njime, hajde se ti prvo dobro pozabavi DSLR snimanjem, pa kad tu dostigneš odredjeni nivo, onda je logičan iskorak ka CCD snimanju. Tako ćeš sebi uštedjeti mnogo muke i steći potrebno iskustvo. Potrebno je prvo izvježbati se dobro u: kolimaciji, usjeveravanju, fokusiranju, autoguidingu, obradi fotki i slično - pa onda tek eventualno razmišljati o upgrade-u...
ma video sam ja cene, ne pada mi na pamet jos uvek baciti hiljadu eura na 2 megapiksel kameru,
vise trazim razlog da je ne kupim(CCD kamere)
citao sam o raznim modelima, za neke modele spominju probleme sa hladjenjem !?!?!
cuj ko bi jos bacio 1500 eura na kutiju 100x100 mm
mene satra trenutno ova kisa i ulicna rasveta pa cu da nabavim vazdusnu pusku radi resavanja tog problema...
ukapirah da mi je neminovno da se pokupim sa napajanjem i odem 100 km dalje od beograda .
Ljubo imas li ti kakvu CCD kameru,
i imas li hyperstar posto se secam da imas katadioptric sa slika jer ne znam koliko je pametno dati jos 500-1000 eura za nesto sto je zapravo x1 corrector na fokusu primarnog f/2 ogledala(da ne menjam temu)
Citat..i imas li hyperstar posto se secam da imas katadioptric sa slika jer ne znam koliko je pametno dati jos 500-1000 eura za nesto sto je zapravo x1 corrector na fokusu primarnog f/2 ogledala(da ne menjam temu)
Pa ne mora biti baš F/2 : http://www.pbase.com/samirkharusi/image/119126944 ;)
Imam Pixcel 255 CCD kameru (napravio je SBIG za Celestrona davne 1995. godine - uzeo sam je prigodom pojave komete Hale-Bopp) i ima malecki čip 320x240 piksela. Ranije sam je koristio za snimanja sjajnijih deep-sky objekata i kometa objektivima na barndoor montaži (teleskop i prava montaža tada su bili tek u planu). Trenutno, koristim je za snimanje planeta (mada više za to koristim ToUcam Pro), a donedavno i za autoguiding (nabavio sam u medjuvremenu bolji, stand-alone, Astrolumina autoguider).
Zaključak: za CCD snimanja treba uzeti hlađenu kameru sa:
1) Što većim čipom;
2) što većim dinamičkim rasponom (to jest bitažom);
3) što većim QE;
4) što boljim odnosom signal-šum (malom tamnom strujom);
5) sa temperaturskom regulacijom hlađenja...
Dobra softverska podrška se podrazumijeva, kao još određeni niz sitnica...
Hyperstarovati ili ne? Dobro rješenje za rezultate koji se dobijaju veoma brzo, uz manje muke (naročito oko praćenja). Problem su optičke aberacije koje su prominentne, naročito na većim čipovima. Rješenje je naravno uvijek resize, ali to daje ionako omanjoj pikselaži još skromnije dimenzije na kraju.
Zaključak: Ako si zadovoljan slikama veličine onih na www sajtovima, bez opcija za štampanje, recimo A3 ili većih formata, onda svakako Hyperstar može da zadovolji. Malo je problematično snimanje DSLR aparatom na C8 zbog manje aperture (čak se i ne pravi Hyperstar bajonet adapter za C8 - http://www.telescopereviews.com/ubbthreads/showflat.php/Number/3616788), ali ako se planira nabavka CCD kamere, onda zašto da ne.
Pogledati i: http://www.pbase.com/samirkharusi/c14hyperstar
Citat...citao sam o raznim modelima, za neke modele spominju probleme sa hladjenjem !?!?!
Problemi s hladjenjem znaju nastupiti kod svih kamera, i nisu generalno problem sa kojim se treba posebno pozabaviti pri kupovini (ako kamera ima temperaturnu regulaciju). Ovi problemi javljaju se, recimo, kada se temperatura podesi ispod one koju je realno moguće postići u odnosu na onu iz specifikacija - mada treba imati na umu da kod tako nisko podešenih temperatura i sama kamera i njen softver znaju doći u koliziju. Takve stvari se očitavaju u realnom vremenu na softveru koji prati kameru, a rješava se ili restartom kamere, ili snimanjem u drugačijim uslovima. Zgodna prednost kamera s temperaturnom regulacijom je što se mogu praviti baze dark frejmova za svaku temperaturu, što povećava vrijeme samog snimanja!
nasao san na internetu da je izasao novi model QHY8 ccd kamera na trziste QHY8L
http://qhyccd.com/ccdbbs/index.php?topic=2420.msg15262#msg15262
evo uporedjenja, ako ima neko strucan da uporedi razlike, poput bining mode, progresive scan i ostalo
CCD kamera je svakako ispred bilo kog eosa bukvalno po svemu. Ali neviđene rezultate je moguće dobiti i primenom raznoraznih uskopojasnih filtera (Ha, Hb, OIII, sumpor...) i tu bukvalno možeš da opraviš snimke u hubble paleti boja i sa bilo kojim eosom. Doduše, to može (bolje!) i sa CCD ali mislim da verovatno niko sa foruma ovde nije ni približno iscrpeo sve mogućnosti DSLR aparata u astrofotografiji.
Onog momenta kad vidiš da tvoj ljubljeni eos više ne može da prati u tehničkom smislu ostatak tvoje opreme i tvoje astrofotoumeće, možda bi bilo najbolje uzeti kameru koju Bobo već ima:
http://www.recenzije.astrobobo.net/kamere/sbig-stl-11000m-ccd-kamera.html
Iskreno, mislim da kad ja budem prevazišao eosa ta kamera može da košta neku siću. ;)
uzimajuci u obzir moje kupovne sposobnosti, puno ce vode proteci dunavom
pre nego sbig stl 11000m ili qhy8L od 5995$ dodje u moj dom
ja prosto zelim da astro narodnim masama dam na znanje da je na svet dosla nova(stara) a "jeftinija" verzija QHY8
Kad sam jednom zamolio Matiju Pozojevica da okaci markarian chain eos-om i ccd kamerom nisam primetio preveliku prednost CCD kamere koju je mozda primetio sam Matija.
Zapravo mene puno toga interesuje, a i secam se da sam i tebe dzagodinac jednom pitao za filtere jesi li ih poceo koristiti.
ja sam zadovoljan bojama i mogucnostima moga eosa, veci mi je problem oblacno vreme i light pollution mada ce se i to jednom resiti.
jedini problem oko eosa koji imam jeste kako napraviti napajanje 7.2 V sa akumulatora na 12 V...
ili kupiti jos 2 baterije ili napraviti adapter...
Kruska koji je to eos kada ti treba 7.2 v.
nisam siguran jeli 7.2 ili tu negde eos 500D
proverio sam 7.4V
nasao sam !!
http://cgi.ebay.com/ACK-E5-Adapter-Canon-Digital-EOS-450D-500D-1000D-/280630478182
Tako je i kod mene na eos 300, mislim da svi eosi-i imaju iste baterije i napajanje.
Pogledaj sta pise na nalepnici sa donje strane aparata.
Na mom pise 8.1 V. Ja sam napravio jednostavan stabilizator sa kolom LM317 kome moze da se posesava napon od 1.5 do 30 V i daje 1.5 ampera.
Napon sam podesio na 7.9 V i radi odlicno.
Ja imam dve dobre i dve loša baterije. Uzimajući u obzir njihovu cenu nije preterani problem i sa deset baterija da odeš na teren. Jeste da na -15C snimanje ne može da traje više od pola sata-sat ali ni ja ne bih izdržao duže tako da izađe na isto. A leti... tad se uopšte ne uzbuđujem oko baterija.
• CCD sensor: ICX413AQ
• CCD size: Typical 1.8inch(APS size)
• Total pixel: 3110*2030 (This is the physical array value. The actual output image size depends on the software)
• Effective pixel: 3000*2000
• Pixel size: 7.8um*7.8um
• Effective Area: 25.10*17.64mm
• CCD readout Type: 2 field (1*1binning), Progressive Scan (2*2,4*4binning)
• Peak QE: 60%@geen.50%@red and blue
• Anti Blooming Gate: Yes,-100dB
• Capture Download Speed:
o 10sec (1*1binning),
o 5sec (2*2binning),
• Preview speed:
o 2sec (4*4binning),
o 2sec (1*1binning),
o 1sec (2*2binning),
o 0.5sec (4*4binning)
• Support Binning: 1*1, 2*2, 4*4
• Readout speed: 600kpixel/s, 3Mpixel/s
• Readout NoiseTypical: 8-10e-
• System Gain: 0.5e-/ADU
• CDS: Yes
• ADC: 16bit
• Cooling: Single stage TEC
• Fan: Build in Active Fan
• Maximum Delta T: 35degree below ambient
• Temperature regular:Yes
• Power consumption:
o Minimum (TEC OFF) 2Watt,
o TEC=50% 12Watt,
o Maximum (TEC=100%) 22 Watte
• Input voltage: DC12V(Input to DC201 adapter)
Safe Range(11V-13.5V) [If input voltage exceed 12V (eg. Using battery just charged). Check the "TEC protection" options in software.]
• Telescope Interface: M42/0.75 screw & 2inch T ring
• Maximum Center adjustment: +-0.5mm
• Maximum Tile adjustment: 1Degree
• CCD sensor to front location surface: 20mm(without tile adjust ring), 23mm(with tile adjust ring)
• Weight (Camera body only, without DC201 and cables): 390g (without tile adjust ring), 425g (with tile adjust ring)
• Camera size: Diameter=63mm, Length=129mm
• Guide port: Build in Optic isolated guide port RJ11 6pin(ST4 type) (Optional depends on software support)
• External removable Silicon tube: Yes
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg36.imageshack.us%2Fimg36%2F4189%2Fqhy8l.jpg&hash=5a2f284a23bbc274a9d0f9a0be4406619e8c0abd)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg841.imageshack.us%2Fimg841%2F4759%2Fqhy8lcolor.jpg&hash=cb48fac06028a81f4f0bb30b28dfa09db56f1c5e)
da to je QHY8L
malo drukciji oblik nego original qhy8
mada koliko sam ukapirao nije ni bas sve isto , ali je izgleda senzor isti sto je najvaznije.
Ima dobre karakteristike ta QHY8L. Velika prednost joj je (u odnosu na prethodnu verziju kamere) temperaturna regulacija (što znaci da se mogu koristiti dark frejmovi iz postojece baze u racunaru i tako ustedjeti dosta vremena pri samom snimanju). Svidja mi se i velicina i izgled (takodje korak napred u odnosu na prethodnika), dobro dodje za Hyperstar, ali 7,8 mikrona je mozda malo veliko za C8 na F/2 ?
Ono što je moglo biti bolje je QE, ali to je ipak u cjenovnom opsegu za kameru tog tipa.
Uporedi joj karakteristike (i cijenu!) s novom SBIG 8-megapikselnom kamerom, mozda je ova druga bolji izbor za tebe?
Da li u startu ići na kolor verziju ST-8300C ili na monohromnu ST-8300M pa dokupiti filtere? Ovde ne mislim na finansijski efekat.
Laci, odgovor je jednostavan. Ukoliko zelis samo lijepe kolor-slike u broadband podrucju, onda uzeti kolor verziju.
Ukoliko se, pak, planira još raditi i fotometrija, spektroskopija, i drugi projekti (traganje za ekstrasolarnim planetama; snimanje u uskopojasnom podrucju - tzv. narrowband filteri) te detaljnije snimanje objekata Suncevog sistema, onda je izbor monohromatska verzija.
Obratiti paznju da je ova druga i nešto osjetljivija na fotone od prve, zbog odsustva primjene Bayerovih matrica (koja je standardna kod kolor verzije).
Voditi racuna i o tome da su pikseli na SBIG-ovoj 8300-ci mali (5.4 microns), pa je optimalan teleskop za tu kameru onaj koji ima svjetlosnu jacinu od F/4 do F/7, i ziznu daljinu ne vecu od, otprilike, 1200 do 1300 mm.
Zahvaljujem Ljubo na jasnom odgovoru, pretpostavio sam da je ova kolor verzija kompaktnija u odnosu na monohromatsku ali nisam znao kako se proširuju mogućnosti rada ovim, inače, izuzetnim CCD kamerama.
SBIG ST-8300 je jaci po ceni zbog vece pikselaze, p.s. ovo za velicinu piksela nisam ni razmatrao ali mi je jasno da je sve bitno u astrofotografiji, a treba doci do sbig distributera, qhy8L je ipak dostupnija u evropi
http://www.sbig.com/sbwhtmls/ST8300.htm