"Mada naučnici još uvek raspravljaju o tačnom sastavu Sunca, jedna nova studija sugeriše da prisutnost vodonika iznosi 71%, helijuma 27%, dok metali čine 1.43 %. Među metalima kiseonik je najprisutniji, a prate ga ugljenik, željezo i neon."
http://www.astronomija.co.rs/sunev-sistem/3837-ispod-bljetave-fasade.html
Samo 1,43 % ??????? Pa zar sa tolikom bedom moze da se napravi onoliko magnetno suncevo polje?
Jako zanimljivo, ova teorija osim sto (kako mi se cini) podmladjuje nasu zvezdu (tokom vremena gvozdje, kiseonik, azot bi "trebalo" mozda da budu vise zastupljeni) uvodi novi element neon, kojeg bas nigde nisam imao priliku da sretnem u astronomiji.... ...naravno kiseonik nije metal (obicna greska u ovom zaista zanimljivom clanku).
Ovo otkrice, ako se pokaze da je tacno revidira mnoge druge teorije u kosmologiji i "pogonu" sunca sto je posebno zanimljivo...
Citat: r2d2 poslato Januar 29, 2011, 11:12:17 PRE PODNE
kiseonik nije metal
Mislim da se u kosmologiji, ako se dobro sećam, pod "metalima" smatraju svi elementi teži od helijuma, valjda...
Pa se tako za zvezde može reći da imaju "takvu i takvu metaličnost" i pri tome misliti nasve što nije vodonik i helijum.
A mene zanima zašto su Sunčeve Pege tako tamnije od površine ??? Da li je to "prozor" u jezgro ili ......
Površina Sunca - fotosfera, ima temperaturu oko 6000 stupnjeva. Pege su "hladnije" od toga pa ih vidimo kao tamnija područja. One su snažni izvori elektromagnetnog zračenja iz Sunca.
Valjda predeli drugačije temperature. (niže)
Pisao sam odgovor pre dolaska danijelovog. Oprostite na dupliranju
Inače, oko rubova Sunca se mogu zapaziti svjetlija područja od fotosfere, to su usijani oblaci kalcija.
Eh još da se nadovežem, sve se to lijepo može vidjeti metodom projekcije na papir (http://www.danijel.info/astronomija/danijel_v.html), i pjege i fakule. Fakule se obilježavaju crvenom olovkom. :D
A i nešto mi ne pije ona tvrdnja da su u astrohemiji sve metali sem H, He... Pa valjda i tamo Mendeljejev važi
Citat: Kizza poslato Januar 29, 2011, 11:06:27 POSLE PODNE
A mene zanima zašto su Sunčeve Pege tako tamnije od površine ??? Da li je to "prozor" u jezgro ili ......
U pitanju je kontrast površine pege u odnosu na okolinu koja je preeksponirana. Da kojim slučaju predstavljaju zasebnu celinu i te kako bi bile sjajne ;).
Zanimljivo,mislio sam da je Sunce "objašnjeno". Da li se može praviti magnetno polje a da nema čvrstog jezgra ???
Kizo, ako nisi pročitao knjigu "Fizika Sunca" od Zorana Gajića (prof. na PMF-u u Nišu) obavezno to uradi.
Knjiga je fenomenalna sa odličnim ilustracijama.
Nisam je pročitao ali veruje AM i Tatjani Petrović.Da li baš sve znamo o Suncu?
Ih bre Kizo, da sve znamo zatvorili bi tu oblast nauke.
Knjiga prof. Gajića se ponovo prodaje (nisam stigao to da okačim), pa ako nekog interesuje...
Inače, u samom tekstu se objašnjava: "U astronomskoj terminologiji metal je svaki element teži od vodonika i helijuma. Zastupljenost teških elemenata u nebeskom telu označava njegovu metaličnost. prim.prev."
Evo o pegama jedan M. Milanov tekst: http://static.astronomija.co.rs/suncsist/Sunce/sunce/7.htm
Primo k znanju! Zahvaljujem na opasci..
@Predrag
Ne bi bilo loše da mi ukratko ispričaš,ako možeš, kako se stvara magnetno polje na Suncu,na žalost ta oblast mi je nepoznata :)
Citat: Kizza poslato Januar 30, 2011, 12:50:43 POSLE PODNE
@Predrag
Ne bi bilo loše da mi ukratko ispričaš,ako možeš, kako se stvara magnetno polje na Suncu,na žalost ta oblast mi je nepoznata :)
Astrofizičari smatraju da magnetno polje Sunca nastaje i menja svoj intenzitet zbog stalnog rastezanja, uvrtanja i nabiranja linija polja što je uzrokovano diferencijalnom rotacijom Sunca i konvektivnim prenosom toplote. teorija predviđa da intenzitet polja treba da raste do maksimuma, a zatim da padne na nulu, i onda proces počinje ponovo. Upravo ovakva periodičnost promene magnetnog polja registovana je na Suncu. Aktivnosti na površini Sunca, npr. ciklus pega, prate promene jačine magnetnog polja. Promena broja pega i njihove migracije ka manjim heliografskim širinama posledica su jačanja magnetnog polja, odnosno obmotavanja linija polja oko ekvatora.http://www.astronomija.co.rs/sunev-sistem/sunce/176-sunce-nastavak.html
A isto imaš i na adresi koju je Saša ostavio, a Milan napisao.
Citat: Sasa poslato Januar 30, 2011, 02:21:04 PRE PODNE
Knjiga prof. Gajića se ponovo prodaje (nisam stigao to da okačim), pa ako nekog interesuje...
Inače, u samom tekstu se objašnjava: "U astronomskoj terminologiji metal je svaki element teži od vodonika i helijuma. Zastupljenost teških elemenata u nebeskom telu označava njegovu metaličnost. prim.prev."
Evo o pegama jedan M. Milanov tekst: http://static.astronomija.co.rs/suncsist/Sunce/sunce/7.htm
Pardoniram za metaličnost. Ja mislio, hemija je hemija.
Citat: Sasa poslato Januar 30, 2011, 02:21:04 PRE PODNE
Knjiga prof. Gajića se ponovo prodaje (nisam stigao to da okačim), pa ako nekog interesuje...
Inače, u samom tekstu se objašnjava: "U astronomskoj terminologiji metal je svaki element teži od vodonika i helijuma. Zastupljenost teških elemenata u nebeskom telu označava njegovu metaličnost. prim.prev."
Evo o pegama jedan M. Milanov tekst: http://static.astronomija.co.rs/suncsist/Sunce/sunce/7.htm
Al sam je opravio, svaka mi čast. Izem ti citat i odgovor i moju tekstualno,brzopletu verziju.
Mene je bunilo to jer sam bio ubeđen da jedino čvrsto gvožđe može da se namagnetiše.Hm,na nivou atoma i sa tolikom temperaturom.....
Citat sa wikipedie: Магнет
Из Википедије, слободне енциклопедијеСкочи на: навигација, претрага
Уколико сте тражили појам из митологије, погледајте чланак Магнет (митологија).
Магнет је свако тело које има својство да привуче и да трајно држи ситне гвоздене предмете. Име је добио по месту Магнезија (Мала Азија), у чијој је околини први пут пронађен неколико векова пре н. е. То је била руда магнетит - Fe3O4. Комади магнетита су природни магнети, док су вештачки магнети, разних облика и разних супстанција (гвожђе, волфрам, кобалт, хром итд.) вештачки стекли магнетна својства.
Odkud Suncu magnetno polje. Krenimo od pocetka. Majkl Fardej je, još pre dva veka, izučavajući magnetno polje otkrio da oscilacija magnetnog polja indukuje električno polje. Dakle ako uzmeš magnet i počnneš da ga treseš, to oscilirajuće magnetno polje će da stvori električno polje. Isto važi i obrnuto, oscilirajuće električno polje indukuje magnetno. Ako ne veruješ, uzmi parče namotane zice, i propusti kroz nju električnu struju. Onda je prinesi nekom parčetu metala i videćeš da će žica da privuče to parče metala. Dakle, električno polje unutar žice je generisalo magnetno polje, i žica je postala magnet.
Kakve sad ovo veze ima sa cenom ribe? Pa Sunce se sastoji od nalektrisanih čestica (vodonikova jezgra, joni helijuma, struje elektrona..). Unutar Sunčevog jezgra se odigrava fuzija vodonika. Emituje se energija, koja se zračenjem prenosi do spoljnih delova Sunca. U spoljnim delovima Sunca, tzv. konvektivnoj zoni, temperatura naglo opada i energija počinje da se prenosi konvekcijom. Znači, čestice (plazma) se zagrevaju, dižu do površine (fotosfere), tu predaju toplotu, hlade se, pa se spuštaju, i ciklus se ponavlja (slično kao ključala voda). Upravo to konvektivno kretanje naelektrisanih čestica generiše magnetno polje. Što je toplota jezgra viša, kovekcija je veća, pa je i magnetno polje veće.
U nekim delovima Sunca magnetno polje bude jače nego u ostatku Sunca. To jače magnetno polje usporava protok naelektrisanih čestica, i zbog toga će konvekcijom manja količina vrele plazme da bude dostavljena površini Sunca, pa će taj predeo fotosfere biti hladniji. I mi kada gledamo sa Zemlje to vidimo kao tamne tačke koje nazivamo pegama. Ti predeli su za oko 2000K hladniji od ostatka fotosfere. Znači ako je prosečna temperatura fotosfere 6000K, temperatura Sunčevih pega bi bila oko 4000K. Dakle i dalje izuzetne vrele, i da nisu okružene vrelijom fotosferom bile bi prilično sjajne (zapravo, sjajnije od nekih tipova zvezda). Razlika izmedju 6000 i 4000 je velika, ali nije baš toliko velika, otprilike fotosfera je 1.5 puta toplija, zbog čega onda Sunčeve pege deluju toliko tamnije? Ključ leži u Stefan-Bolcmanovom zakonu, koji kaže da je količina emitovane energije proporcionalna temperaturi na četvrtom stepenu. To znači da ako neka toplija zvezda ima duplo veću temperaturu od neke druge hladnije zvezde, ta toplija zvezda će da emituje 16 puta veću (2 na četvrti stepen je 16) količinu energije od ove druge hladnije zvezde. Vratimo se sad našem slučaju sa Sunčevim pegama, odnos između temperature fotosfere i sunceve pege je 6000/4000=1.5, ako sad podinemo 1.5 na četvrti stepen dobijamo 5, znači fotosfera emituje pet puta više svetlosti od Sunčevih pega. I to je razlog zbog kog mi Sunčeve pege vidimo toliko tamnije.
Najtoplije se zahvaljujem na ovako iscrpnom konkretnom objasnjenju. Bio ja na ponudjenom sajtu, ima tamo finih textica ali ovako konkretan poucan odgovor je: svaka kockica na svom mestu. Bice da samo Kiza i ja ne znamo osnove, pa se izvinjavam ostalima na smaranju....
Zanimljiv taj Stefan-Bolcmanov zakon. Cini mi se da je on jedan od uzroka zasto masivne zvezde brze potrose svoje gorivo..
Nisam znao da svaki Atom ima i magnetni moment :o
Citat:
Атомска језгра елемената са непарним бројем протона и/или неутрона поседују механички момент (спин) и њему придружени магнетни момент. Спин атомског језгра, и њему придружени магнетни момент, нису куриозитет већ фундаментална особина протона и неутрона, попут масе или наелектрисања. Дакле, магнетни момент атомског језгра је универзална особина хемијских елемената. Само језгра са парним бројем протона и парним бројем неутрона немају магнетни момент, рецимо 4He, 12C, 16О... Међутим, за сваки елемент са парним редним бројем (парним бројем протона) може се наћи стабилни изотоп са непарним масеним бројем (непарним бројем неутрона) из којег се НМР сигнал може детектовати, на пример, 3He, 13C, 17О...
Tekst za sliku:
,,Спин". Стриктно, спин честице се односи на њен сопствени механички момент. Међутим, често се назив користи и за честицу као целину т. ј, за комбинацију магнетног и механичког момента. Спин атомског језгра је збир (не увек прост) спинова протона и неутрона који улазе у његов састав
Citat:
Нуклеарни спин у спољашњем магнетском пољу
Ван магнетског поља енергија изолованог нуклеарног спина не зависи од његове оријентације. То је хипотетичка ситуација јер су у атомима и молекулима нуклеарни спинови окружени електронима. Око електрона се простире магнетско поље које потиче од сопственог спина електрона или од његовог орбиталног кретања. Дакле, у материји која нас окружује нуклеарни спинови се налазе у магнетском пољу али се та интеракција за све практичне сврхе може занемарити. Рецимо, интеракција нуклеарних спинова са магнетским пољем електрона (или, еквивалентно, интеракција електрона са магнетским пољем језгра) испољава се кроз хиперфино цепање спектралних линија што се може опазити само у специјалним случајевима и са инструментима врло високе моћи разлагања. Мали је број хемијских реакција (или природних процеса) чији исход зависи од постојања нуклеарног спина. У одсуству спољашњег магнетског поља нуклеарни спин је практично невидљив.
Нуклеарни спинови ван магнетског поља хаотично су оријентисани. Спинска магнетна енергија једнака је нули. У магнетском пољу, спинови се оријентишу, али због квантне природе појаве, само у смеру поља или супротно пољу. Због тога се и њихов енергијски ниво цепа на два јер паралелна оријентација има различиту енергију од антипаралелне.Унет у магнетско поље, нуклеарни спин се оријентише, попут магнетне игле компаса у магнетском пољу земље. Због квантне природе феномена, могуће су само дискретне оријентације чији је број дефинисан списнким квантним бројем I. Број оријентација је 2I + 1; у најједноставнијем случају, када је I = 1/2, број оријентација је 2, па нуклеарни спин може да се оријентише само ,,паралелно" или ,,антипаралелно" спољашњем магнетском пољу. Знаци навода указују да је таква представа само приближна. Наиме, спин поседује и механички момент, дакле понаша се и као чигра. По аналогији, као што земљино гравитационо поље не може да обори чигру (док се окреће) већ је само наводи на прецесионо кретање тако и спољашње магнетско поље не може потпуно да оријентише спин већ га наводи на прецесионо кретање. Дакле, у спољашњем магнетском пољу спин прецесује око правца поља нагнут под одређеним углом. При томе је прецесиона фреквенција једнака резонантној фреквенцији.
Енергија спина у спољашњем магнетском пољу, као и код макроскопског магнетног момента, зависи од угла који спин заклапа са пољем. Пошто сваком углу одговара одређена енергија то су и могућа енергијска стања нуклеарног спина подељена на дискретне, добро дефинисане нивое. Енергијска разлика међу суседним нивоима зависи од природе спинова и јачине (индукције) спољашњег магнетског поља. Што је јаче поље то је и разлика већа.
Da i ja dodam jos par sitnica. Trenutno na Suncu imamo termonuklearni proces pretvaranja vodonika u helijum. Ostali elementi u suncu nisu nastali u termonuklearnim reakcijama u jezgru nego su "nasledjeni" tako da kazem. Ti elementi su sastojci pocetnog oblaka gasa i prasine iz kog je nastao Suncev sistem. Zbog toga na planetama, asteroidima, kometima itd. imamo svih 92 elementa periodicnog sistema. Onog trenutka kad Sunce pocne da sagorjeva helijum, a kasnije i teze elemente, za planetu Zemlju ce da bude kraj. To se naime nece desiti sve dok se ne potrosi sav vodonik u jezgru Sunca i ono predje u fazu crvenog dzina.