Da li neko ima iskustva sa proizvodnjom primarnih i sekundarnih ogledala? Šta se koristi od materijala i šta je potrebno za proizvodnju (kalupi i tako to)? Da li se isplati izrađivati sopstvena ogledala zbog prodaje (u teleskopima) ili se isplati više kupiti, a onda tako kupljena ogledala i ugrađivati u teleskop? Da li je to uopšte legalno? Pišite šta znate.
Citat: kostur poslato Novembar 12, 2012, 04:47:23 POSLE PODNE
Da li neko ima iskustva sa proizvodnjom primarnih i sekundarnih ogledala?
Da naravno, mravik i još mnogi drugi....
Citat
Da li se isplati izrađivati sopstvena ogledala zbog prodaje (u teleskopima)
Ne.
Citat
ili se isplati više kupiti, a onda tako kupljena ogledala i ugrađivati u teleskop?
Ne.
U stvari kod nas se ne isplati bilo kakav "biznis" sa teleskopima i astro opremom.
BTW kakvo ti je to pitanje da li je legalno ???
Pa nije u pitanju proizvodnja oružja, legalno jeste, zabavno jeste, interesantno i još mnogo što šta jeste...... ekonomski isplativo nije!
Dovoljno!:D
Pa nije u pitanju proizvodnja oružja, legalno jeste, zabavno jeste, interesantno i još mnogo što šta jeste...... ekonomski isplativo nije!
Problem je u tome što ne možeš da uskočiš u to i odmah da napraviš dobro ogledalo od pola metra ;)
Pre toga se podrazumeva da ćeš jedno deset da upropastiš ;D
Ja nisam neki suvi genije za ATM, ali da treba nešto custom made da napravim - pravio bih sve osim optike. Orion UK imaju vrhunska ogledala, svako ti isporuče sa rezultatima testiranja i možeš biti siguran da si dobio među najboljim ogledalima koja postoje, bolja i od 99% ostalih proizvođača a od ATM ekipe da ne pričamo. Pritom u proizvođače kao najjeftinije računam SW i GSO, ostale kineske brendove tipa Optisan sa krivim ogledalima tek ne računam.
A u ATM klasi realno malo ima iskusnih ljudi koji su napravili više od deset ogledala - Lajoš i Mravik su kod nas primer, ali većina ostalih ljudi napravi ogledalo-dva. Normalno je da pritom neiskusan čovek ne može da napravi ogledalo koje je u rangu SW-a, dok iskusnim ljudima to polazi za rukom. Na kraju krajeva, u Orion UK rade ljudi (a ne roboti) koji su vrhunski majstori što se tiče obrade ogledala, znači, može da se napravi ali treba imati iskustva.
Ja sam to radio 2004 za sebe. Moras biti spreman da bacis par komada, tako se gradi majstor i to se zove Iskustvo. Bitno je da ne precenis svoje sposobnostia time i da podcenis ogledalo :) Treba malo volje, strpljenja nesto para i alat. Ovo zadnje treba maks. improvizovati! :) 1. Od motora brisaca ili sklopa motor-reduktor napravi nesto nalik na karusel strug (stavicu sliku) ti me podseti. 2. Odabir vrste stakla 3. Izrada alata za brusnu masinu ili kolo ako je rucno 4. Redosled brusenja(grubo,fino i poliranje..) 5. Subler za kontrolu sagite parabole (moze improviz. sferometar). 6.Pec od cigala TA peci. 7.pneumatski cilindar ili sl. Nikoga skola nije naucila da misli... Na kraju dve domacice ce od istih materijala i sirovina napraviti po izgledu i ukusu dve razlicite torte... ;) nasao sam delove tog sto sam pravio nekad. Klip za vakuum i poklopac lonca u kojoj sam sproveo fuziju stakla.
Zaboravih i uredjaj za kontrolu parabole. Bila je improvizovana od drveta i plastike sa otvorom za zilet koji deli fokus na dva dela... I jos mnogo toga :( Ne uzivam u patnji... Ali bilo je zabavno! Kad pogledam sa te vremenske distance, neke greske nebi pravio... :)
Ja se Rale tebi divim :o
Upravo iz razloga što kad bih ja morao sve to da napravim - godinama bih pravio i ko zna na šta bi taj teleskop ličio...
Sad nešto razmišljam o topljenju stakla: pa za ogledalo ti i ne treba providno staklo, bitnija je njegova struktura i ravnomerno hlađenje. Za sočiva je potrebno 1500C, a neprovidno staklo može da se dobije i na 800C. Ovo naravno ne umanjuje tvoju avanturu ;)
Amorfni materijali, a uostalom i samo staklo kao takvo, su jako cudni po pitanju topljenja. Kilogram stakla moze da se istopi na istoj temperaturi za dva sata i da ima potrebnu viskoznost, a moze i za šest sati. Dodavanjem natrijum-karbonata kao topitelja, snizava se temperatura topljenja sa cca 1400° na verovao ili ne, na cak i nesto ispod 700°!( merio bimetalnim pirometrom). Skida se šljaka(necistoce)Onda se doda Barijum-oksid(dobio sam ga iz keramickih magneta(ko radi sociva) ili boraks za postizanje vece zatezne cvrstoce i tvrdoce.
Postoji i jedan jako zanimljiv nacin izrade primarnih ogledala. A odnosi se na formiranje sagite delovanjem podpritiska u posudi na kojoj je oslonjeno RAVNO ogledalo(prilazem grub nacrt). Jasno je da staklo ima ogranicenu(slabu )elasticnost, ali je ima! Ovaj metod su patentirali u SAD-u sedamdesetih godina proslog veka. Ali koliko ja vidim nije ni za podcenjivanje u slucajevima kada je potrebno 500mm ogledala. Vakuum se lako pravi pneumatskim cilindrom sa dva ventila(slavine),cini mi se da je lako i stvoriti zaptivenost posude. Sagita bi bila gotovo idealna. A mogucnost formiranja razlicitog f broja u slucaju zamene stakla nekim epoksidnim polimerom bi dobro dosla!? Verujem da ima dosta nedostataka ali se proizvodi :) Jasno je da se najlakse sagita formira dejstvom centrifugalne sile i gravitacije rastopljenog stakla u kalupu, zatim hladjenje... Voleo bih vase komentare i misljenje o tom metodu. Oprostite zbog duzine posta :)
Pošto je staklo na višim temperaturama amorfno, deluje mi da bi zakrivljenost ogledala bila nepravilna. U centru bi bilo najviše konkavno a pri rubovima bi se smanjivalo i išlo u konveksno, zbog inercije samog stakla. Maltene na preseku bi izgledalo kao S. A u optici nam treba obrnuto, tj parabolično.
Mislim da je ovo itekako korisno jer skraćuje obradu ogledala, ali je obrada i dalje neminovna, naročito pri rubovima ;)
Sada bih da pokazem masinu za izradu alata kojim se brusi staklo za socivo refraktora. Radio sam Fraunhoferov dublet jer je najlaksi za izradu. Crown sam koristio kristalne case sa dodatkom BaO a flint ima svako kod kuce :) tezak flint nisam topio jer sadrzi 2/3 mase oksid olova(ekran lampaš TV :) ) a Pb se lako deponuje u organizmu. I barijum staklo je jako toksicno! Matematika dubleta nema diferencijalni račun pa se svodi na jednačine za osnovce. Treba jos refraktometar, nemam ga, za indeks prelamanja i abbeov broj...
Postavljam i sklop za izradu helikoidnih zljebova. Za poliranje izradim alat od tekstolita ili drveta dok alat za brusenje ide od sivog liva. Na alatu od tekstnlita, bakelita ili tvrdog drveta lepi se alu-folija u pet ili vise slojeva. Svako ko ima strug i osnovni alat to moze da odradi za sebe... Dacu detaljne slike :) kad napravis alat ostaje brusenje, korekcija astigmatizma, disperzije svetlosti i kome... Uh! umorih se... :)
Pssst! Rale ima strug!
Kud ces bolju kombinaciju, astonom amater sa strugom. Osjecam da ces imati posla uskoro. ;D
Hvala Luger ;) Nikada nisam prodavao optiku niti cu ikada... Dva moja Plössl okulara sam podelio na Letenci momku i devojci iz Zadra jedan otisao u Staru Pazovu... Jer se ne isplati sav trud i rad, a i ja se tesko odricem stakla :) Cilj mi je da Vam priblizim proces. Kada budem topio staklo stavicu fotke. Znam da ima malo ljudi koji to vole pa se unapred izvinjavam ako delujem kao spamer ili trol. Admine molim da me opomenu, privilegija je biti u drustvu astronoma!. Sada postavljam sliku koja ce pojasniti o cemu se radi :)
Nisam dao odgovor na pitanje dali se isplati. Ja kazem ne, cak ni objektivi refraktora. Ali postoje faktori iznenadjenja, to je ono ali :) :) Kod teleskopa vazi premisa " Bolje staklo, bolji teleskop". Kvalitet materijala je najbitniji. Neznam da proizvedem dobar odlivak/ingot. Proces nije tezak ali ume da se oduzi na vise meseci. Brusni alat moras sam da proizvedes po poluprecniku krivine iz jednacina. To se radi tako sto se u cev sabija "griz" mesinga ili bronze ili njegov spon. Ona se mesa sa brusnim zrnima i sabija hidraul. dizalicom. Sabijanje se vrsi kuglicom iz kotrljajnih lezajeva. Tako sabijena se zagreva na temperaturu topljenja. Radi se fazeta a onda brusenje i poliranje. Okulari su laksi, jer ako ne valja bacis taj mali komadic i nije ti zao :) Zabavno jeste! Ako se radi dok ne krene nervoza. Kod mene je to prvih pola sata :) Glavna stvar, masine su za staklo jednostavne. Lezajevi najbolje da budu klizni, nikako "lageri". Alat koji napravis treba da se staticki uravnotezi da ne baca. To se radi tako sto se oduzima/dodaje masa na alatu... Stavljam sliku tela tocila za staklo.
Brzine ne prelaze 300 obrtaja u minuti, treba ti hladjenje, u vodu dodas Na2CO3... Onda ti treba tester za F,C, g, talasnu duzinu monohromatske svetlost i dif.resetka 100 i 600 linija. Tu svetlost dobijas kad propustis belu ili suncevu svetlost kroz prizmu koju prorezom omogucis da prodje samo crvena, zelena i plava... Evo i alata kojim sam polirao plossle. On mora da bude od jaceg celika recimo Č6880 ili sl. Kad se sociva poliraju treba veci pritisak na alat i to se radi vise sati cesto i preko 6h. Smorno ali dok sam bio mlad i besposlen to je bila zabava :)
Svaka čast, deluje mi kao dobar materijal za jednu knjigu kad završiš teleskop :)
Rale, a kad bi se nabavili blankovi odgovarajuceg stakla,znaci, bez livenja, koliko dugo bi trajala obrada na tim masinama? I da li se svaka obrada mora zavrsiti rucno, za fino dotjerivanje ili su masine sposobne i za to?
Za ovo sto ti radis, skidam kapu! Stvarno, nemam rijeci.
Hvala Yagodinac :) Takva knjiga bi bila avangarda, ili nov pravac astro-biografija, astro-memoari... ;) Luger, kada bi ste imali blank to bi bilo idealno. Kada se pocne dimenzionisanje(proracun) krece se od indeksa prelamanja i abbeovog broja za staklo. Moze i da se prepravlja socivo druge namene, indeks mora biti isti... I staklo koje se topi mora biti "isto". Sa nacrta nekog dubleta skinu se dimenzije pravi se alat i sledi brusenje...Vreme izrade je diskutabilno... Sa prirodnim korundom i elektrokorundom cak dva dana. Sa silicium karbidom, CBN tocilom ili dijam. za samo GRUBU obradu dubleta objektiva jedno "prepodne". Stim da se brusi 15 do 20 min, pa onda pauza 20min, da se oporavi staklo od napona koji su zarobljeni. Ja ga nakon grubog brusenja zagrejem u rerni na 150°C pa ostavim da se ohladi u rerni do sobne temp. Nikako u onoj koja se koristi zbog kancerogenog olova u flintu. To je otpustanje. Pa onda fina i poliranje. Na istoj se rucno prepravlja periferna povrs pri krajevima, centar se nebrusi...