Mozda sam dosadan oko te kolimacije :)
Celestron astromaster 130 eq:
Da bi se kolimacija obavila kako treba treba ispostovati nekoliko koraka koji su vezani za astromaster seriju.
Primarno ogledalo je bez kako da to kazem kolimacijske tacke koje odredjuje centar primarnog ogledala. to je izuzetno vazno kako bi se kolimacija obavila kako treba. niz foruma preporucuje skidanje primarnog ogledala i odredjivanje centra ogledala i njegovo obelezavanje sa nekim kruzicem precnika do pola centimetra. To ne smeta u posmatranju jer se takve tacke nalaze u senci sekundarnog ogledala i ne uticu na sliku u kasnijem posmatranju.
linkovi:
http://www.astronomyforum.net/celestron-telescope-forums/128066-cleaning-center-marking-astromaster-primary-mirror.html
http://stargazerslounge.com/topic/110211-i-think-i-need-to-collimate-my-astromaster-130eq/
zatim offset nije moguce uraditi ali i nije potrebno jer je vec manje vise odradjen. sekundarno ogledalo se moze podesavati po vec predvidjenom modelu.
http://www.astronomyforum.net/reflector-telescope-forum/127978-primary-mirror-template.html
ova adresa moze da vam pomogne da pomocu vec definisanih profila odredite centar vaseg ogledala i da ga markirate.
takodje voleo bih da forumasi koji imaju vise iskustva sa teleskopima daju svoje misljenje na ovu temu.
jel ima neko savet sta da koristim za kolimacijsku tacku i sa cim da je zalepim za ogledalo?
Malu okruglu papirnu nalepnicu slobodno stavi kao centar primarnog. Nećeš ništa da oštetiš. A ponekad stigne i fabrički promašena nalepnica za milimetar-dva i onda kuku... Daj ovo da vratimo prodavcu... Naravno, totalno neosnovano.
Moje je mišljenje da to treba samo onako ugrubo kolimirati pošto je ionako nebitno. Ja na 130/900 nisam imao nikakvu nalepnicu pa sam ga normalno kolimirao i dobijao dosta lepu sliku planeta za tako mali teleskop:
https://picasaweb.google.com/lh/photo/-qxI0C9kHLuV6zqftV0CTgpxBqY5FMCb75nhpbbtHA4?feat=directlink
Nakon toga izađeš noću na livadu i centriraš Severnjaču na 300-400x, i više ako možeš; defokusiraš i kolimiraš natenane. E to je kolimacija - zvezda i difrakcioni prstenovi. Jeste da se kod svakog pomeranja primarnog ogledala pomera i slika ali ta metoda je jedina precizna, preciznija jedno pedeset puta nego da kući nameštaš nalepnicu u centar gledajući kroz fokuser ili kako god.
Inače kolimacija kod SW njutna drži po pola godine i više; oni imaju prilično čvrste držače primarnog i dobre šrafove. Ali to treba stalno proveravati jer detalji na planetama se dobrim delom izgube ako je teleskop 99% kolimiran. Mora da bude 100% kolimiran i onda njutn pojede refraktora iste cene za doručak. U suprotnom bude suprotno ;)
ovu sliku su izvukao sa 130/900?
jooooj :) jedva cekam.
Hm. Jedan nas forumas ima istog celestrona i ja sam isao do njega da mu ga kolimiram. Imam i laser i pravljeni obican kolimator sa nitnim krstom.
Imam desetak godina iskustva sa njutnovima i napravio sam ih nekoliko ali...
Toliko sam imao problema sa kolimacijom tog celestrona da sam skoro pa odustao. Najveci problem je sto sraf koji drzi nosac sekundara ima jako lufta i pomera se u svim pravcima.
Svi na forumu govore da je kolimacija jednostavna stvar i da za nju treba koji minut. Da, ako je sekundar dobro podesen i kolimiras samo primar. Ali...u drugom slucaju kad je sekundar pomeren, ili jos gore skinut, to moze da bude velika muka.
Kao prvo, jako je bitno da sekundar bude duboko u teleskopu bas onoliko koliko treba. da ne bude ni dublje ni plice. Takodje je jako bitno da se sekundar okrene tacno prema fokuseru jer u drugom slucaju ce kolimacia biti nesavrsena.
Samo da objasnim. I u jednom i drugom slucaju ce laserski kolimator pokazati da je teleskop iskolimiran ali posmatranjem kroz prazan fokuser cete videti da ipak nije sve centricno.
Za pravilno kolimiranje treba imati obavezno oba kolimatora ili barem obican manuelni jer laser zna da prevari.
Ova tacka na primaru nije neophodna ali poprilicno olaksava sav posao. Takodje, mislim da milimetar dva uopste ne utice na dobru kolimaciju na f5 ili duzim teleskopima.
Pocetniku bi najlakse bilo kolimirati tako da skine primarno ogledalo i da prvo podesi sekundar da mu obod cevi bude skroz okolo centrican. Posle postavi primar i dosteluje primar jer slika koja se odbija od primara zna da stvori zabunu. Ili da postavi neki papir koji ce mu pokriti primar.
Da, da sekundar ako nije postavljen kako treba moze napraviti poprilicnu muku, jedan teleskop mi je stigao sa izvadjenim sekundarom, pa dok njega idealno nisam podesio dzaba je bilo pokusavati bilo sta sa primarom.
Kod teleskopa (Njutna) koji nam nisu svakodnevno pod rukom ili smo prvi put u dodiru sa njima moj savet je prvo proveriti sekundar, pa onda krenutu sa primarom...
mravic znamo se sa nekoliko m maratona od ranije i mozda me se ne secate ali mi je jako drago da ste se odazvali na temu. Iskreno... i nadao sam se tome.
Kod mene je sekundar prilicno fiksan. Cak sam uradio ono sa papirom u teleskopu kako bih zaklonio primarno. delovalo mi je da je sekundarno ok. Napravio sam kolimator od kutije za film.
kako da procenim da je sekundar dovoljno duboko u teleskopu? Pretpostavljam da bi skidanje primarnog mozda olaksalo procenu.
Kolimacijsku tacku cu staviti zarad sebe.
Voleo bih da ovom temom pomognem svima koji kupe ovaj teleskop i dodju do resenja za svoje probleme. Misljenja sam da ih ima svaki teleskop. A sva resenja oko kolimacije ovog teleskopa cu u pisanom tragu ostaviti na forumu.
Heh, verovatno se znamo ali po niku nemam pojma.
Vidi, onako nagrubo, kad pogledaš kroz fokuser iz daljine 40-50cm treba da vidiš celo ogledalo tj. sjaj na njemu. Ako je dublje ili pliće lako ćeš primetiti. Uglavnom, kad iskolimiraš teleskop a nije ti sve centrično, okreneš šaraf za jedan krug i pokušaš ponovo. Ako je lošije ti onda šaraf ne drugu stranu za dva kruga i doći ćeš do rešenja.
Najbitnije ti je da posmatrranjem kroz fokuser sa nekik 50-60 cm vidiš svoje oko u sredini ogledala i da su svi oni krugovi koji nastaju od fokusera, sekundarnog iu primarnog ogledala centrični.
Verovatno će ti oko kolimacije pomoći ovaj programčić.
http://sweiller.free.fr/collimation.html
http://www.youtube.com/watch?v=8ROvNH5uwDo&feature=player_embedded
veoma korisno... hvala mravik :)
E pa ljudi moram da vam se pohvalim :)
danas mi je kumce doneo iz holandije
http://www.robtics.nl/product_info.php?products_id=1981 i naravno okular 6mm i barlovo socivo 2x. sve ukupno 100 evra me je izaslo.
i danas sam malo gledao kako mi izgleda teleskop kroz kolimator... ocaj boziji. malo sam podesio primarno i zasada mi deluje ok. jedva cekam vedro nebo :)
ovako:
sekundarno ogledalo na mom celestronu izgleda da mora da ide malo u dubinu jer nema centricnost sa fokuserom. to sam zakljucio tako sto sam zaklonio primarno papirom i postavio crveni papir naspram fokusera i sekundarnog ogledala. drugo sto sam primetio a znatno smara je kada postavim kolimator u fokuser on ima malo lufta.
primarno ogledalo sutra vadim iz teleskopa i odradicu centriranje pomocu te nalepnice.
postaje mi prilicno naporno ovo kolimiranje. pogotovo sto nikako da lepo sednem i uzivam u saturnu bez neke kome oko njega.
Šta da se radi :-[
Pritegni kolimator šrafovima u fokuseru, isto kao što pritežeš okular.
Da. ali ima lufta u lezaju tj, onima plastikama po kome klizi cev fokusera u odnosu na kuciste. Ako sam dobro razumeo.
Ne znam kako je to resio nas prijatelj iz Sida koji ima isti teleskop i kod koga sam isao da iskolimira njegov teleskop. Znam da je imao isti problem.
Mozda je skinuo stare klizace od neke plastike i stavio malko deblje.
Da ne poverujes, kolimirao sam ga sat vremena i jako malo je falilo da odustanem jer nisam mogao nikako da dobijem savrseno kolimiran i onda...desilo se cudo, ja podesio , pritegao, i on posle potvrdio da je ostar na planetama, ;)
danas sam se zezao sa kolimacijom i trajalo je bogami dva sata.
Mravic uoravu ste za centralni sraf koji drzi sekundar. Ima lufta sacuvaj boze. Sekundarno je defintivno najteze staviti u pravilan polozaj. Skinuo sam primarno i obelezio centar sa nalepnicom. za to vreme dok je primar bio van radio sam sekundar. katastrofa. jedva sam nesto uradio. Sekundar je bio dosta plitko u teleskopu. Podesivsi dubinu i centriranjem sa fokuserom presao sam na vracanje primarnog ogledala. i onda kolimacija.... kada sam dobio sliku gde je sve centricno bio sam odusevljen. zasad deluje ok. malo sam se zezao i gledao prirodu oko naselja da vidim sta sam uradio onako sto bi se reklo bez veze. sve je delovalo savrseno ostro. sad cekam noc. planete i zvezde :)
uskoro javljam kako je proslo to prvo posmatranje.
ps. kolimacija je defintivno najteza stvar koju sam radio sa teleskopm. sacuvaj boze. i celestron me je malo razocarao sa kvalitetom izrade. sekundar koji seta, fokuser koji seta,... i ja sam setao oko njega dok sam ga radio. ali nadam se da ce se isplatiti na nocnom nebu :)
veceras je vedro ali dzaba.
toliko turbulencija.... kad mi je saturn bio van fokusa kao da je vrio u teleskopu. bedak. ocigledno moram da sacekam bolje vreme.
Bice sve ok, ako je sve centricno.
Celestron je uglavnom sasvim solidan ali taj 130/650 ako se ne varam i tvoj je taj, je bas nekako plastican i poprilicno lose odradjen, mada je optika bitnija od same mehanike ali i ovo drugo pravi problem a to je taj veliki luft u fokuseru.
Pokusaj rastaviti fokuser i videti po cemu klizi ta cev u koju se stavlja okular. Te plastike zameni sa malo debljim i bice sve ok.
Kolimacija je jako bitna stvar i samo se cudim tipovima kad kazu da je to 2 minuta posla. Da, jeste ako je sekundar kako treba i samo se samo primar podesava. Onda jeste 2 minuta ali ako hoces savrsenstvo i rastelovan ti je sekundar onda je to pravi poduhvat kome treba dosta vremena i zivaca.
Pozz
Ja se bakcem oko kolimacije vec 3 dana po 3-4 sata i nikako da mi sve bude centricno. Cak sam probao i sa kamerom kao na onom linku sto si postavio mravicu ali ne vredi, nikako da itrefim centar fokusa sve mi malo bezi, nisam jos probao da skinem oprugu na sekubdaru pa da probam bez nje, kada zategnem do kraja centralni dodjem do priblizne vrednosti, a kada popustim tek tada pobegne.
Yagodinac ili neko drugi ako mozda zna koliko je popusten centralni sraf sekundara, pa da probam tako, ne bi trebalo da bude razlike u odnosu na druge 150-ice.
Meni su svi šrafovi na sekundarnom zavijeni još u fabrici. Znaš kako kažu, ako radi - ništa ne diraj :)
Mada se retko to pomeri ali kad se pomeri kolimacija je jednačina sa dve nepoznate.
Probaj da sekundar staviš da stoji približno kako treba, i ne diraj ga - pritegni šrafove da bude nepokretno, tj da se sekundar ne klati.
Onda kreni sa kolimacijom primarnog pomoću zvezde, ako ne uspeš za deset minuta da podesiš onda je sekundar poprilično promašio. Podešavaš opet sekundar pa opet primarno... Uf, znam kako ti je :-\
Ako je za utehu ne možeš ništa da oštetiš, naštelovaćeš to, pre ili kasnije.
Prilikom podešavanja sekundara mnogo pomaže, pogotovo početnicima da se skine primarno ogledalo. Fokuser izvučeš do kraja i posmatraš iz daljine kroz rupu. Tako daleko da vidiš obod cevi u sekundaru. Popustiš sva tri šarafa sa kojim centriraš sekundar ali tek toliko da se sekundar može pomerati. Drziš ga rukom i pokušaš naći položaj da vidiš obod cevi. Bitno je i da ga okrećeš po osi . tj. u svim pravcima samo da vidiš obod cevi podjednako.
Onda malo dotegneš šarafe i posmatraš. Ako ne valja, ponovo...
Ti sa Celestronom, pokušaj da skineš sekundar i da na centralni šaraf postaviš neku cevcicu, kao izolaciju sa strujnog kabela ili sl. da smanjis luft u centralnom šarafu, da te barem to ne za..bava.
Koliko duboko treba da stoji sekundar?
Pa kod mene nosač sekundara (to je onaj komad na kome je zalepljen sekundar i stoji pod uglom od 45 stepeni je od pauka (spidera)) negde oko 2-3mm ali to sve zavisi od proizvodjača.
Uglavnom, ni na jednom teleskopu taj nosač nije prilepljen na pauk a nije ni dva centimetra daleko od njega već negde izmedju.
Takođe, posmatranjem kroz fokuser koncentrišite se na sekundarno ogledalo i posmatrajte samo sjajni deo. Treba da vidite celu površinu tj. da ni sa leve ali ni sa desne strane ne krade svetlo.
Nadam se da nisam iskomplikovao da ću ovim mojim postovima koliko toliko pomoći.
I da, Nemojte jako stezati te šarafe na sekundaru jer se može desiti da ona tri šarafa sa kojim se podešava naprave sebi mesto (kao malo ulegnuće) na nosaču, koji je skoro uvek od plastike , ali na pogrešnom mestu pa samim pritezanjem sekundar se uvek vrati na svoje mesto (koje bude pogrešno) . Ako već postoji ulegnuće, onda nema druge nego to prebrusiti.
Evo i ja sam se uhvatio u maniju preciznog kolimiranja...
stari teleskop 114/900 koji ima sferno ogledalo praktično ne traži kolimaciju, pa me je navikao da samo izađem i gledam (i ponekad snimam)...
ovde (http://forum.astronomija.co.rs/astrofotografija/jupiter-26-11-2012/) sam postavio snimke koje sam uradio tim teleskopom a da ga nisam kolimirao više od godinu dana!!!
Ali sa njutn teleskopima sa manjim F-brojem to jednostavno nije tako. Ta ogledala su parabolična i traže jako dobru kolimaciju! Svojim 150/750 sam nekoliko puta pokušao Jupiter i Saturn da usnimim i gotovo nikad nije valjalo (rezultati su bili slični, ali nikad bolji nego sa 114/900)... sve sam krivio atmosferu, vlagu, pa i kolimaciju - ali se nisam upuštao u kolimiranje dalje od onog "za 2 minuta"...
Sinoć sam ponešen raspoloženjem na ovoj temi skinuo primar i počeo da obigravam oko fokusera i sekundara sa svih strana... nemam kamericu koja bi mogla da mi posluži kao na onom video snimku, niti precizan običan kolimator, ali sam ipak bio naoružan strpljenjem i svakojakim pomoćnim priručnim spravicama...
Za početak, kroz rupe od šrafova koji drže primarno ogledalo provukao sam malo deblju najlonsku nit (staru H žicu od klasične gitare da budem precizan ;) ) i time napravio krst koji mi je i te kako pomogao pri kolimaciji.
Zatim sam potpuno skinuo sekundar sa sve nosačem (spajderom), namestio kolimacijske šrafove prema preporukama iz videa i vratio sve nazad lagano dovodeći sve na mesto...
Jako je pomoglo i to što sam sa kontra strane cevi (gde stoji primar), kroz nitni krst od H žice mogao da vidim odraz fokusera u sekundaru - i da ocenim da li je lepo centriran...
Kada sam posle dosta vremena gledanja, čkiljenja i merkanja bio zadovoljan kako stoji sekundar, vratio sam primar i njega kolimirao za onih 2 minuta...
Rezultate prilažem u vidu Saturna od prošle nedelje i sinoć... (dobro, prošle nedelje sam ga snimao dok je još bio nisko pa je i seeing bio jako loš, ali razlika je daleko od male...)
(drugi Saturn je malo veći jer sam adapterom dodatno odaljio senzor od barlowa, oba snimka su stek od oko 800 kadrova...)
Kao da ima razlike izmedju ta dva snimka. :o :)
;D
Bravo gile.ms
ko bude kupio celestron astromaster mora da racuna sa bozijim mukama da namesti sekundarno ogledalo. centralni sraf ima lufta i tesko moze da se fiksira. probao sam da uglavim nesto da smanjim taj luft ali nema nade. seta u svim pravcima. najgore je sto kada se popusti malo on padne nadole pa je muka ziva da se ubode posle pravi polozaj. ja sam koliko toliko uspeo da dobijem centricne krugove u kolimatoru. i skidao sam sekundar skroz kako bi probao da nesto uradim ali slaba vajda.
cekam vedre dane da vidim rezultate mog rada. radio sam po onom astro baby sajtu za kolimaciju pa cemo videti.
Mislim ipak da je ultra dobra kolimacija reflektora ipak potrebna samo za planete i astrofoto!
Vizuelno posmatranje galaksija kroz manje instrumente ne verujem da traži preciznu kolimaciju... mrlja je mrlja je l' te :)
Dobro, razbijanje zvezdanih jata na pojedinačne zvezde možda traži malo preciznosti, ali ni to nije blizu izvlačenja detalja iz planeta...
Da li je neko sa manjim njutnom (150mm i manje) uspeo da pri vizuelnom posmatranju primeti drastičnu razliku pre i posle kolimacije na objektima dubokog neba?
Ja koliko se sećam nisam, ali neki dan pre kolimiranja moje 150-tice sam podrobno posmatrao M5... nadam se da ću kad se razvedri ponoviti posmatranje sa kolimiranim teleskopom pa javljam rezultate...
Izuzev planeta i astrofoto, zaista se teže primeti raskolimiranost u normalnoj upotrebi. Koma je nekako više izražena po rubovima i izgleda asimetrično, a ako je teleskop baš dibidus raskolimiran i fokus se teško nalazi. Tj ne nalazi se.
Na većim uvećanjima (preko 200) možeš da primetiš i da zvezde imaju drugačiji oblik od kružnog, Ejrijevi prstenovi su iskidani i asimetrični.
Ako čovek može da se suzdrži na 50-100x i nikad ne poželi veće uvećanje (nemoguće ???) onda se i ne primeti izvesna raskolimiranost. Ali uvek treba težiti da teleskop bude najpreciznije moguće kolimiran.
moja opsesija su planete i zato mi je stalo da teleskop bude sto bolje iskolimiran. :)
Ja sam moj teleskop trenutno odlozio u kutiju, i ostavio kolimaciju za koju nedelju jer svadba je na vratima, posle toga dolazi igra sa teleskopom ako stignem :) :)
resenje za fokuser...
razmotirao sam fokuser tako sto sam odsrafio dva srafa tockica za izostravanje. izvadio sam cev fokusera. skinuo sam plasticnu foliju sa knjizice za davaoca krvi i isekao je da bude 1cm kraca od donje ivice fokusera i po pola cm sa leve i desne strane od zljebova za izostravanje. obmotao sam fokuser i ivice zalepio obicnom selotep trakom. namontirao sam nazad fokuser stegao srafove tek toliko da mogu da lako pomeram tockic finog izostravanja. izvukao sam fokuser skroz napolje kako bih video da li i dalje ima lufta.... e pa nije ga bilo :D unutrasnja cev fokusera je lepo klizila niz spoljnu i to bez ikakvog lufta.
uskoro cu okaciti slike. ako neko ima neku ideju za ili protiv ove neka me prosvetli dok nesto nisam zeznuo :D
Pošto se ne očekuje da na fokuser vešaš aparaturu od 2kg mislim da si super odradio posao ;)
ekstra sam zadovoljan resenjem. ma ima da dovedem u red celestrona... :) u svakom slucaju fokuser resen problem. :D
Tako, tako, samo napred, ima da bude samo takav. Bitno da je optika ok, ostalo se sve da srediti.
Saturn... khm.
Nakon silnog kolimiranja sredjivanja fokusera itd malo se razvedrilo veceras. Prvi objekat je naravno bio saturn. i... lepo izostren sa okularom od 6mm gold line na astromasteru 130/650... predivno. cini mi se da sam uspeo da izvucem najvecu razdelnicu u saturnovom prstenu :) ali suvise je rano za ozbiljnije posmatranje pa se javljam nakon ponoci :)
kolimacija hmm alpha lirae ili vega
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.us%2Fa%2Fimg607%2F7010%2Ftoou.jpg&hash=51a74735c95d199aa52d4b3eeddf07fe)
spajkovi su tu a zasecen krug to je od ivice prozora pa se I tu spajk napravio
jedan frame od 30 sekundi
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.us%2Fa%2Fimg189%2F503%2Ft1vn.jpg&hash=8b655f4c368201bcb24bd823bc64e520)
slika sa coskovima istina kropovana 15% zbog artefakata tokom obrade
jedno pitanje. kome vjerovati vise laseru ili oku? kad napravim provjeru na zvijezdi sve je savrseno centrirano, kad stavim laser onda nije. Prastajte početnik sam. Ako je to tako onda da zviznem laserki kolimator i koristim samo zvijezdu.
imam jedan teleskop koji kad se kolimira prema obelezenim tackama na ogledalima nije adekvatno kolimiran,
A kad manuelno zavijam vijke za kolimaciju, fotografski verifikujem tackaste zvezde u svakom cosku I centru ispadne da obelezeni centri ogledala nisu bash hm najbolji....
Sve je moguce
moguce da laser (previse ili premalo) dotegnut nije adekvatno pozicioniran,
ili da primarno ogledalo nije dobro postavljeno.
sustina je da zvezde u svim coskovima budu tackaste ili bez neocekivanih deformiteta
Za lasersko kolimiranje mora da su ti obeležena tačka na ogledalu, osa fokusera i sam laser perfektno tačno centrirani. Ako je nešto od ta tri poremećeno - doviđenja. Kolimiranje na zvezdu na 200-500x uvećanja je najtačnije moguće kolimiranje, ali traži koliko-toliko stabilnu atmosferu i koliko-toliko ohlađen teleskop.
Mada laserski kolimator je jedna korisna stvarčica; zavisi kako ti teleskop drži kolimaciju. Meni su nosači dovoljno jaki da drže lansiranje šatla i kako kolimiram i ostavim - tako ostane pola godine. Međutim, naročito neka veća ogledala umeju da promene kolimaciju u transportu. Tu je laser zakon: na brzinu kolimiraš laserom pa onda samo fino doteraš na zvezdi i uštediš vreme.
Quote from: Danko on September 28, 2013, 11:32:43 pm
jedno pitanje. kome vjerovati vise laseru ili oku?
Onom od ta dva za koji si siguran da je i sam kolimiran ;D
Baš me interesuje koliko se korisnika laserskih kolimatora bavilo proverom kolimacije istog ???
Ili da prafraziram Yagodinca, kolimacija će ti biti onoliko dobra koliko je dobra kod najlošije kolimiranog dela sistema teleskop-fokuser-kolimator-oko.
Da li sekundar sa paukom mora biti tačno po sredini cijevi? Da bi mi se vidio sekundar kroz fokuser pauk sa sekundarom se mora pomjeriti van centra. fokuser je fabrički postavljen i tu nije ništa dirano. Mada jeste ima malo lufta .Radi se o Orion teleskopu starblast 150/700.
Moguće je da ti je raštelovano sekundarno ogledalo. Ovde ima sve objašnjeno:
http://members.iinet.net.au/~champas/pdf/tips/Collimation.pdf
Imam jedno pitanje...
Koliko i kako utice na sliku prilagodjavanje teleskopa na spoljnu temperaturu? Juce kada sam izneo teleskop malo da posmatram zvezde su mi nekako bile razvucene. Tesko sam nalazio fokus. Proverio sam pre posmatranja kolimaciju i teleskop je bio sasvim ok.
Možda nisi sačekao dovoljno dugo da se teleskop, odnosno optika prilagodi spoljnoj temperstuti.
Pripazi na rošenje objektiva i optike ;)