Godine 1916., u svojoj Opštoj teoriji relativiteta, Albert Ajnštajn je postavio hipotezu da velika nebeska tela svojom gravitacijom zakrivljuju vreme i prostor.
Drugim rečima, planete i zvezde, a naročito crne rupe, stvaraju takozvane gravitacione talase koji se kreću brzinom bliskom brzini svetlosti i naizmenicno rastežu i sabijaju prostor. Iako su ta rastezanja i sabijanja skoro nemerljivo mala - na razdaljini izmedju Zemlje i Sunca svega oko jedan atom - dokazivanje te teorije znatno bi proširilo naša znanja o svemiru.
Jedna grupa naučnika sada se nada da bi kroz nekoliko meseci mogla da svojim interferometrima detektuje i izmeri gravitacione talase. U tu svrhu, zrak laserske svetlosti biće podeljen u dva snopa, usmerena kroz dve jednake cevi duge 600 metara, na čiji krajevima se nalaze ogledala koja će ih odbiti i vratiti natrag. Snopovi će se tu ponovo spojiti i pod uslovom da su ogledala na potpuno istoj udaljenosti - medjusobno poništiti.
Ali, ako se snopovi medjusobno ne ponište, to će značiti da su dužine dva tunela poremećene, odnosno da je izmeren gravitacioni talas. Ovi uredjaji toliko su osetljivi da mogu da izmere promene u dužini laserskih talasa veličine stomilionitih delova debljine ljudske kose. Merenje će biti prihvaćeno kao verodostojno samo ako bude zabeleženo sa najmanje dva interferometra. Zbog toga će merenja istovremeno biti obavljena u Nemačkoj i na dva mesta u Sjedinjenim Državama.
Citat: "sashastar"Godine 1916., u svojoj Opštoj teoriji relativiteta, Albert Ajnštajn je postavio hipotezu da velika nebeska tela svojom gravitacijom zakrivljuju vreme i prostor.
Drugim rečima, planete i zvezde, a naročito crne rupe, stvaraju takozvane gravitacione talase koji se kreću brzinom bliskom brzini svetlosti i naizmenicno rastežu i sabijaju prostor...
Razmisljam o velicini naseg Sunca. Nisu rekli koliki je utjecaj nasega Sunca i u kojoj mjeri on proizvodi te gravitacione talase. Mozda je njegov utjecaj zanemarljiv. Hm...Zgodna je tema za razmisljanje. Pazi ovo: ako bi se neko tijelo priblizilo Suncu dovoljno blizu, tko zna sto bi sve Sunceve sile uradile sa njim (ako npr. ne bi bio sprzen, recimo da ne bi, pretpostavimo neku toplinsku zastitu). Koliko su blizu Sunca dosle razne sonde? Koja je najveca temperatura koju mogu izdrzati? Mozda postoji nesto cudesno i tajnovito u samoj blizini Sunca ali mi to jos nismo otkrili...
I mene zanima zasto ne proucavaju vise Sunce.. Oni su se usredsredili na planete i njihove satelite, a mislim da bi imali mnogo vise koristi od nekih otkrica vezanih za Sunce..ipak, od njega zivimo! :D Do duse, ne znam koja je gornja granica zemaljske tehnologije po pitanju temperaturne izdrzljivosti! Jedino ako neko ne provali neki novi extra dobar kompozitni materijal, pa sa njm da se uradi nesto vise! Zamislite (samo zamislite) kada bi imali mogucnosti da spustimo sondu na Sunce!!?
Zašto mislite da se Sunce više ne proučava?
Proučava se, i te kako!
Dobro kazes Djorvoz itekako se proucava jedino sto se to cini sa zemlje
neznam samo da li sada ima neka letelica (space ship) koja to cini.
Soho i Ulysees to rade vec godinama. Suncu se nije ni potrebno puno priblizavati. Nema bas nista "cudesno" tamo..da vas ne znam bolje mislio bi da je Stefan postavljao pitanja :lol: Helioseizmologijom se mogu dobiti podaci iz unutrasnjosti Sunca bez da se tamo ista salje:
http://www.mps.mpg.de/en/forschung/seismologie/
..a i koja bi bila svrha slati ikakvu sondu tamo kada su pjege velicine planeta, granulacija velicine kontinenata...i na koju foru bi sonda slala podatke nama natrag na Zemlju? :shock:
Uglavnom..Sunce se itekako proucava i ima se puno toga jos za otkriti, ali ne na nacin kako si to "mali Ivica" zamislja :wink:
Eh da, sto se tice sondi - zaboravili ste da u svemiru nema atmosfere i da jenda strana neke letjelice koja je izlozena Suncu moze doseci temperaturu od +200 Celziusa, a druga (u mraku) i - 200. OK, ove cifre sam bubnuo napamet, ali razlike su velike.
eyej da je video postove gde se razgovaralo o pracenjima sunca
zapravo o njegovim aktivnostima i slicno
Ne bi ni pitao zasto se ne proucava vise sunce ali ja mu to i ne zameram
jos nije sve pregledao postove i razgovore.
http://sohowww.nascom.nasa.gov/
Nista ja nikome ne zzamjeram :)
Bogami se se Sunce stvarno mnogo proucava.
Cak sve vise i vise
http://www.nasa.gov/centers/goddard/news/stereo_testing.html
A kako i ne bi kad je to prva laboratorija i ubedljivo najpreciznija (zato sto je toliko daleko :) ). Tu se na 1AU od nas proveravaju sve teorije zvezdane strukture i evolucije.
A i pored toliko blizine mi o sunca zaista ne znamo puno toga.
O helioseizmologiji sam se jedno vreme zanimao sto rezultovao i clanku u astronomiji
I zaista nema potrebe da se letelice suncu vise priblizavaju. L1 tacka je zasvim dovoljno.
Osim ako recimo ne zelimo da proucavamo preciznije suncevo magnetno polje, kao sto je slucaj za Ulysses ali i ta letelica se ne priblizava suncu. ona prolazi iznad polova na preko 2 AU
E kad smo kod Sunca evo prikaza jedne tek objavljene knjige iz sledeceg broja AM:
http://www.astronomija.co.rs/knjige/fizika_sunca/fizika_sunca.htm
Deluje malo skupo na prvi pogled ali kad se vidi sta nudi
mislim da vredi novaca
Dobra preporuka
I ja mislim isto.
Mislim da ste sad preterali sto se tice cene. 700 din. po meni nije mnogo za takvu knjigu.
???
E vala ko hoce da se dobro informise o nasoj zvezdi (Suncu).
Itekako ce mu se isplatiti da ovo kupi.
I ja mislim isto.
U vezi istrazivanja sunca treba spomenuti i letilicu GENESIS koja je isla do tacke L1 pokupila cestice solarnog vetra i vratila ih na zemlju. doduse pri povratku je sonda ostecena ali je ipak sacuvano dosta materijala za istrazivanje.
Za detalje http://www.nasa.gov/mission_pages/genesis/main/
Jeste sondi se nije otvorio padobran pri povratku na zemlju
Pa je poprilicno zveknula o zemlju i to brzinom 310 km/h .
A sta su uspeli da pokupe od materijala to se malo zna.
Navodno su spasli veći deo.
Citat: "Bobo"Eh da, sto se tice sondi - zaboravili ste da u svemiru nema atmosfere i da jenda strana neke letjelice koja je izlozena Suncu moze doseci temperaturu od +200 Celziusa, a druga (u mraku) i - 200. OK, ove cifre sam bubnuo napamet, ali razlike su velike.
Da, trebalo bi da je ta razlika dovoljna za termoelektronsku emisiju. Stvorena električna energija trebalo bi da može da se iskoristi za pokretanje nekih električnih uređaja (npr. navigacionih, komunikacionih, senzornih, upravljačkih...).
No, da ne budem skroz off-topic, Sunce se sasvim lepo može posmatrati i sa Zemlje. U tu svrhu nekada se preporučivala e-knjiga (obratiti pažnju na "e-"!) "Kako posmatrati Sunce" Zorana Tanasijevića. Beše i sajt, ali ne mogu da se setim adrese.
Štaviše, mislim da u Astronomskom društvu "Ruđer Bošković" imaju neki posmatrački projekat, ali ne znam koliko se u praksi sprovodi.