Svetski biolozi veoma su zabrinuti zbog globalnog zagrevanja, koje jedna velika nova studija sada po prvi put dovodi u direktnu vezu sa izumiranjem brojnih životinjskih i biljnih vrsta na planeti. Rezultate istraživanja objavio je ugledni magazin «NATURE».
Novije studije koje su već objavljene u časopisu «Nature», sa podacima stotina biologa širom sveta, konstatuju da globalno zagrevanje utiče na najmanje polovinu biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji... One pokušavaju da pronadju svežije predele, pate od bolesti koje se šire na vrućini, ili su izgladnele jer biljke kojima se hrane prerano procvetaju...Mnogi biolozi su zabrinuti.
«Kao i mnoge moje kolege,i ja verujem da smo na ivici masovnog izumiranja vrsta zbog globalnog zagrevanja» kaže Teri Rut sa Univerziteta Stenford.
Jedna od studija prognozira da će u narednih 45 godina, kada današnje bebe udju u zrelo doba, izmedju 18 i 35% biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji izumreti, ili biti na putu da izumre.
«Iskreno, postoji sve veći broj dokaza da su mnogi osetljivi, fascinantni i jedinstveni eko-sistemi sada ugroženi», upozorava ekolog Karen Master.
Izveštaj u magazinu NATURE odražava iste klimatske probleme koje je ova američka naučnica proučavala godinama u kostarikanskoj šumi nazvanoj Monteverde... Ti problemi dokumentovani su kamerama TV mreže ABC koje čak pokazuju izmaglicu koja u toj šumi stvara brojne duge.
Njeno istraživanje pokazuje da čak i divlje orhideje pate zbog viših temperatura.
Nova vrućina znači mnogo manje magle nego što je bio slučaj pre tri decenije. U njenoj laboratoriji u džungli Karen prska polovinu svojih orhideja dajući im tako vodu koju su ranije dobijale u prirodi, dok drugu polovinu ne prska.
«One će biti izložene klimi kakva jeste» kaže Karen. Ona dodaje da njena studija pokazuje da mnoge od tih nežnih biljaka jedva mogu da opstanu i da se reprodukuju. Ako klima Monteverdea nastavi da se menja, ja ne vidim kako se može izbeći njihovo izumiranje, upozorava biolog Karen Master.
Globalno zagrevanje prouzrokovalo je izumiranje jedne vrste žaba u jednoj oblasti Kostarike i preti da dovede do izumiranja više od stotinu vrsta žaba u regionu, navodi se u novoj studiji objavljenoj u časopisu «Nature» («Priroda»).
Pre sedamnaest godina, u brdovitom predelu Kostarike, Monteverde šumama, sićušne, jarko obojene crvene, crne i žute Harlekin žabe mogle su se videti svuda na stenama duž potoka. Zlatna žaba krastača, još jedna žab iz istog roda, takodje je bila prisutna u velikom broju, kaže Alan Paunds, ekolog iz Monteverde ekološkog centra u Kostariki.
«1987. godine ovde je bilo možda 1500 zlatnih žaba. Medjutim, sledeće godine, samo se jedan mužjak pojavio ovde. I iste godine, Harlekin žabe, koje su bile toliko nagomilane na pojedinim delovima da ste morali da budete pažljivi kako ih ne bi zgazili, počele su da se pojavljuju samo tu i tamo. I, posle toga ih više nismo videli».
Istraživači su saopštili da je uzrok izumiranja, i smanjenja broja vrsta žaba za 67 odsto, uključujući Harlekin i Zlatne žabe, povećanje temperature za 0,18 odsto svake decenije od 1975. godine. Prema sveobuhvatnoj bazi podataka koju je napravilo 75 istraživača , naučnici su ustanovili jasan odnos izmedju broja uginulih žaba i povećanja temperature, sa najvećim nestankom vodozemaca u najtoplijim godinama. Tokom tih godina, Alan Paunds kaže da su gljivice , koje normalno i bezopasno žive na žabljoj koži, postale toksične i da su počele da ubijaju vodozemce. Pod normalnim okolnostima, gljivice su bile pod kontrolom u ekstremnim temperaturnim uslovima planinskih tropskih šuma u regionu. Medjutim, umerenije temparature, koje su posledica takvih faktora kao što je seča šuma, prouzrokovale su izuzetan rast smrtonosnih gljivica, što je dovelo do istrebljenja žaba.
«Tako je bolest municija za ubijanje žaba, a klima poteže obarač».
Kao još jedan dokaz da globalno zagrevanje utiče na žabe, Paunds navodi da nema pojave Harlekin žaba u nizinama gde je stalno toplo. On ističe da je studija dokazala da globalno zagrevanje stvara bolesti koje nikada nisu postojale i da bi to trebalo da poveća zabrinutost.
Klimatski podaci iz više od 7000 meteoroloških stanica širom sveta pokazali su da je 2005. godina izjednačena sa 1998, kao najtoplijom godinom otkako se beleže pouzadni podaci o temperaturi.
Naučnici upozoravaju da bi globalno zagrevanje, mada se odvija veoma sporo, moglo da ima dalekosežne posledice na život na našoj planeti. Zima prikriva činjenicu koja je naučnicima poznata već godinama, a to je da svet postaje sve topliji. Posle tri godine stabilnog zagrevanja, globalna temperatura porasla je za 1, 3 stepena Farenhajta u 2005., što je tu godinu izjednačilo sa merenjima iz 1998. koja je zabeležena kao najtoplija do sada. Povećanje možda izgleda neznatno, ali naučnici kažu da njegov uticaj ne treba zanemariti. Karen Masters kaže da se šume isušuju, što može da dovede do izumiranja nekih životinjskih i biljnih vrsta.
«Ne vidim kako izumiranje može da bude izbegnuto,» kaže ona.
Ni ljudi nisu imuni. Studija objavljena u časopisu «NATURE», ili priroda, potvrdila je prethodne procene da 150 hiljada ljudi više umire svake godine, dok pet miliona više oboljeva zato što globalno zagrevanje pospešuje širenje insekata i bolesti prenosivih putem vode, posebno u siromašnim zemljama. Takodje, to prouzrokuje probleme i u retko naseljenim oblastima. Na Arktiku, otapanje leda primoralo je polarne medvede da idu dalje u potrazi za hranom, pri čemu su se neki od njih udavili na otvorenom moru. Doktor Lara Hensen iz Svetskog fonda za divljinu nazvala je to katastrofom za polarne medvede koji zavise od morskog leda na kojem mogu da love i da se razmnožavaju.
«Znamo da postoji minimum težine koju polarna medvedica mora da ima u svrhu reprodukcije, a polarni medvedi se opasno približavaju toj granici».
Ta situacija je naveča bar tri ekološke grupe da tuže američku vladu zahtevajući da uključi polarne medvede na listu životinjskih vrsta koje ugrožene od globalnog zagrevanja. Kesi Sigel je advokat, koji se specijalizuje za ekološka pitanja.
«To će primorati Bušovu administraciju da se suprotstavi globalnom zagrevanju u sudskom sporu po prvi put».
Sve veći broj eksperata za zaštitu prirodne sredine za porast temperature okrivljuje upotrebu fosilnih goriva i ostale aktivnosti koje povećavaju emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, u atmosferu. Sjedinjene Države, koji su najveći potrošač energije na svetu, ostaju i dalje usamljene medju razvijenim zemljama. Ostale su potpisale Protokol iz Kjota, medjunarodni sporazum koji propisuje limite na emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Kanadski premijer Pol Martin oštro je kritikovao Bušovu administraciju na konferenciji UN o klimatskim promenama.
«Za zemlje koje oklevaju, uključujući Sjedinjene Države , rekao bih ovo: Postoje stvari kao što je globalna savest i vreme je da je poslušamo».
Medjutim, ambasador Dejvid Vilkins, brani američku politiku ističući da SAD smanjuju emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i promovišu čistije izvore energije.
«Kada dodje do globalne savesti Sjedinjene Države tu ne zaostaju, a kada se radi o klimatskim promenama, mi ostvarujemo značajan napredak, mnogo veći od većine onih koji nas najviše kritikuju».
I dok se rasprava nastavlja, neki naučnici predvidjaju da će globalna temperatura porasti u proseku za još jedan stepen Farenhajta do 2030. godine, i dva do četiri stepena do kraja ovog veka.
Stručnjaci za zaštitu pprirodne sredine širom sveta na nedavnom sastanku u Montrealu, u Kanadi, raspravljali su o globalnom zagrevanju i smanjenju efekta staklene bašte. Jedan od aspekata globalnog zagrevanja mogla da bude i nestašica vode.
Naučnici iz Instituta za okeanografiju predvidjaju da bi nestašica vode mogla da bude posledica globalnog zagrevanja u Sjedinjenim Državama već za 20 godina. Njihova istraživanja pokazuju da će zalihe vode iz glečera i snega opasti isto dok će se ledeni pokrivač na polovima istanjiti.
«U toplijem svetu, manje pada sneg. Zato što je toplije. I u toplijem svetu sneg se brže topi. I to je suština».
Naučnici kažu da će vreme za gubitak vode u drugim delovima sveta varirati, ali da se to neće dogoditi preko noći.
«U ostalim delovima sveta, kao u Peruu, verovatno ranije, ali na drugim mestima kao što je Kina - moglo bi da bude malo kasnije. To nije kao da ćete se jednog jutra probuditi i reći, o moj bože - nemamo više vodu, neće se to tako desiti, biće veoma sporo».
Gasovi koji dovode do globalnog zagrevanja, igraju veliku ulogu u ubrzavanju procesa topljenja u regionima zavisnim od snega i leda. To sa druge strane utiče na zalihe sveže vode.
«To je kao kada imate kreditnu karticu i besomučno trošite, ne razmišljajući o tome kako ćete da je otplatite».
Doktor Barnet predlaže štednju vode, putem, na primer, korišćenja reciklirane vode i desalinizacije. Medjutim i zalihe slane vode se smanjuju. Tokom godina, čak je i Mrtvo more, glavni rezervoar slane vode na Bliskom istoku, koji se dopunjavao svežom vodom iz reke Jordan, znatno smanjeno. Pju Centar za globalne klimatske promene sa sedištem u Sjedinjenim Državama takodje je objavio izveštaj o globalnom zagrevanju koji preporučuje fleksibilan medjunarodni okvir koji bi omogućio zemljama da usvajaju različite obaveze u odnosu na klimu. Za dostizanje tog cilja, izveštaj poziva na tešnji politički dijalog medju najrazvijenijim zemljama kako bi se pronašla strategija za period posle Protokola iz Kjota, čije važenje ističe 2012. godine.
Jes vala.....I ovde kod nas ima manje sneganego kad sam ja bio mali... :?
Sreca moja sto sam ja letnje dete, pa ne volim sneg! :D
Sto kazem moj drug Doroslovacki, ovde ce uskoro biti kao klima u Engleskoj (ako vec nije), a tamo ce zavladati suncane obale.
Uh ako u Engleskoj budu suncane obale nesmem ni da pomislim
sta ce onda biti kod nas a da ne spominjem za jos juznija podrucja.
U svakom slucaju gajicemo kamile. :wink:
Mozda ce ovo zvucati smesno, ali mislim da je narednih 100 godina kriticno za covecanstvo. Pod tome mislim da ako ne unistimo Zemlju i sebe u narednom veku, necemo nikad....
Sve to zavisi od napretka.
Sto vise napretka vise ce biti i nazatka (nazalost surova istina)
Problem je sto tehnologija ide ispred 99% mozgova ljudi koji je koriste na ovoj planeti, tj. nivo razuma je danas daleko ispod tehnologije koju posedujemo inace se ne bi ni razgovaralo o zagadjenosti Zemlje ili samounistenju covecanstva.... Idalje su nekontrolisane emocije pokretaci mnogih gluposti koje covek cini a ne mozak tj. razum. Nadam se da nisam daleko otisao od teme.
Udario su upravo u samu srž teme.
Hehe...Bice kao u filmu "dan posle sutra"
Skyw@lker odlicno si rekao da ne moram da objasnjavam.
Nama je izgleda dovoljna samo jedna recenica da se razumemo.
A mnogim ljudima ove planete nije dovoljan ni ceo zivot.
Citat: "Skyw@lker"Mozda ce ovo zvucati smesno, ali mislim da je narednih 100 godina kriticno za covecanstvo. Pod tome mislim da ako ne unistimo Zemlju i sebe u narednom veku, necemo nikad....
Zasto smesno? To je ziva istina! :!: Uvek se nadje bar jedna budala po jednom veku...pitanje je samo ko je taj za 21. vek. :)
Kad tad ce da budemo sprzeni, jer ce Sunce da bude (za 1000000000000god) gigantska crvena zvezda pa zatim patuljasta bela i na kraju u malu crnu zvezdu :!:
Bravo Stefane otkrio si nam buducnost planete :wink:
Samo tako nastavi da ucis i informises se :)
Svetska meteorološka organizacija u svom godišnjem izveštaju navodi da je protekla godina bila druga najtoplija otkako se beleže podaci o temperaturi.
Svetska meteorološka organizacija ocenjuje da je protekla godina bila obeležena ekstremnim vremenskim prilikama i prirodnim katastrofama. Generalni direktor organizacije, Mišel Žaro, kaže da kombinacija rekordno snažnih uragana, cunamija u Pacifiku i zemljotresa u Pakistanu čini proteklu godinu ekstremnom u pogledu broja žrtava i ekonomskih gubitaka.
«U proteklih 12 meseci preko 350 hiljada ljudi je izgubilo život kao rezultat prirodnih katastrofa. Ekonomski gubici bili su ogromni - verovatno preko 200 milijardi dolara što takodje predstavlja rekord.»
U svom godišnjem izveštaju, SMO navodi da su u mnogim delovima sveta zabeležene rekordno visoke temperature. Na primer, 2005. je bila najtoplija zabeležena godina u Australiji od 1910, otkako se podaci beleže. Rekordne temperature su zabeležene i u delovima južne Azije, južne Evrope, severne Afrike i jugozapada SAD. Žaro je ukazao da visoke temperature često dovode do suša i dodao da su dugoročne suše nastavljene u regionu roga Afrike, a da su pogodile i severozapadna područja SAD i delove Australije.
Medjutim, SMO navodi da su ekstremne vremenske prilike dovele i do rasprostranjenih poplava u delovima zapadne i južne Indije, kao i u Bangladešu, Vijetnamu, Kini i istočnoj Evropi. Žaro je takodje upozorio da će globalno zagrevanje dovesti i do većeg broja toplotnih talasa. Prema njegovim rečima, područja koja su izložena suši mogla bi da se pretvore u pustinje, dok s druge strane postoji i opasnost od obilnijih padavina u regionima gde poplave i inače predstavljaju problem.
SMO takodje navodi u svom izveštaju da je 2005. bila godina sa rekordnim brojem razornih uragana. Tokom sezone uragana na Atlantiku bilo je 26 snažnijih oluja koje su dobile imena, a najsnažnije medju njima opustošile su delove obala centralne Amerike, SAD i karipske ostrvske zemlje. Prethodni rekord godine sa najvećim brojem tropskih oluja držala je 1933. SMO takodje navodi da ima indicija da zagrevanje Karipskog regiona doprinosi pojavi brojnijih i veoma snažnih uragana.
Citat: "stefan"Kad tad ce da budemo sprzeni, jer ce Sunce da bude (za 1000000000000god) gigantska crvena zvezda pa zatim patuljasta bela i na kraju u malu crnu zvezdu :!:
hehe, pa toliko nije ni univerzum star.
Tebi se bas svidjaju brojevi sa toliko nula? :)
ali si omasio za nekih dve nule :)
Prošla godina bila je najtoplija otkada se o tome vodi statistika. Od kasnih sedamdesetih led na Severnom polu smanjio se za 40 odsto, a porast temperature mora doveo je do porasta broja oluja na Atlantiku.
Za razliku od 38 industrijski razvijenih zemalja, koje su potpisale Protokol iz Kjota i time pristale da smanje oslobadjanje štetnih gasova, Sjedinjene Države daju prednost dobrovoljnom pristupu tom problemu. Medjutim, kako kaže Džonatan Leš, iz Instituta za svetske resurse, privatne kompanije počele su da uvidjaju prednosti jasnih i konzistentnih propisa za sprečavanje klimatskih promena:
"Prvi put neke kompanije javno govore da bi federalna vlada trebalo da definiše propise. Ako ljudi treba da donose dugoročne odluke onda žele da znaju koliko će ih koštati smanjenje emisije ugljovodonika u budućnosti. Dobrovoljni sporazumi ne pomažu ako se sagradi 1400 novih elektrana na ugalj."
Džonatan Leš dodaje da bi približavanje kongresnih izbora moglo da iznudi neku akciju u Kongresu, ali smatra da će najagresivnije inicijative poteći na nivou vlasti pojedinačnih država i okruga. Kao primer on navodi odluku Kalifornije da do 2050. godine smanji oslobadjanje štetnih gasova za 80 odsto. Medjutim, drugi ne veruju da će to biti efikasan odgovor na globalno zagrevanje. Patrik Majkls, iz Kejto instituta, kaže da takva inicijativa neće uticati na promenu klime u svetu:
"Kalifornija može da donosi koliko hoće propisa. Ta država već je imala obavezu da do 2000. godine na njenim putevima budu samo vozila koja ne zagadjuju vazduh. Ali te tehnologije još nema."
Džonatan Leš, iz Svetskog instituta za resurse uzvraća da se nalazimo na pragu korišćenja obnovljivih izvora energije, kao što su sunce, vetar, biomasa i vrele podzemne vode, koji, po njegovom mišljenju, postaju sve privlačniji.
"U Sjedinjenim Državama sve češće se zaključuje da probleme cene i bezbednosti izvora energije nećemo rešiti novim bušotinama i da su obnovljivi izvori postali finansijski i tehnološki povoljna opcija. Mislim da će 2006. biti godina obnovljivih izvora."
Patrik Majkls se ne slaže. Umesti toga, on se zalaže za tehnološko rešenje:
"U ovoj zemlji sada proizvodimo isti nivo robe i usluga sa samo 60 odsto energije koliko smo trošili pre 35 godina. To je izvanredno povećanje stepena iskorišćenja. A to se dogodilo zato što veći stepen iskorišćenja štedi novac. Kroz sto godina tehnologija će biti znatno drugačija i mnogo efikasnija od današnje."
S druge strane, Džonatan Leš očekuje da će ova godina donostiti ekološki sve čistije proizvode, kako za industriju tako i za privatnu upotrebu, od vozila na alternativna goriva do efikasnijih načina za grejanje i hladjenje.
Citat: "gucic"
Zasto smesno? To je ziva istina! :!: Uvek se nadje bar jedna budala po jednom veku...pitanje je samo ko je taj za 21. vek. :)
Tu si potpuno u pravu, ali najveca je fora sto sa svakom novom budalom i novim vekom ide i veca destruktivna moc do koje ta budala moze da dodje, pa samim tim i mogucnost da veci broj ljudi bude izlozen opasnosti! Naravno, ovo se odnosi i na planetu! I ne znam da li ste videli, ne mogu da se setim autora, ali radi se o nekom uglednom biologu, koji je rekao da je Zemlja presla granicu do koje je moglo da se popravi stvar sa klimom, i pozvao sve vlade sveta da pocnu da razmisljaju i prave plan kako ce se ponasati kada se desi katastrofa, jer po njegovim recima, ona vise ne moze da se izbegne cak i da ceo svet krene da radi na popravljanju situacije!
Tacno je da se tokom proteklih vekova uvek nasla jedna B......
koja je pravila rsum po ovoj planeti.
Po mom misljenju veca je sansa da se u ovom veku ne pojavi nijedna.
ili
DA SE POJAVE VISE NJIH (B.....) a to bi onda bila katastrofa.
Ali ja sam ipak za onu prvu opciju.
Naučnici su iscrtali sumornu sliku posledica globalnog zagrevanja na Arktiku i gotovo upozorili na sve brže otapanje leda u okeanima i naglo podizanje nivoa vode, kopnjenje doskora večnog leda.
'Mnogi članci pa i pseudonaučne analize najčešće zvuče kao da je reč o neizvesnoj budućnosti. Ali nema tu ničeg nezivesnog', upozorio je Džonatan Overpek, profesor biometeorologije sa Univerziteta Arizona.
Najčešće pitanje kojim se bave naučnici, podsetio je profesor Overpek na skupu u organizaciji Fondacije za zaštitu Aljaske u Enkoridžu, je: u kojoj meri su ljuidi krivi za dramatično globalno zagrevanje i kakve su njegove dugoročne posledice.
Profesor Overpek razmatrao je najnoviju studiju NASA koja pokazuje koliko se po širini i dubini suzio led na Arktiku. Klimatski model načinjen još pre 25 godina tačno je predvideo šta će se događati. 'Ono što nismo predvideli, a još manje očekivali je da će sve dobiti tako dramatične razmere', naglasio je Overpek.
Naučnici su predvideli da bi Arktik u letnjim mesecima bio potpuno bez leda pre kraja ovog stoleća, otvoriti za plovidbu rute u Severnom moru ali životno ugroziti polarne medvede, sisare koji su potpuno zavisni od leda da bi preživeli. Okeanografi takođe upozoravaju na posledice koje zagrevanje ima na ribe, šume i tundru.
Organizator skupa Debora Vilijams, bivša direktorka Fonda, tvrdi da je Aljaska nulta tačka za posmatranje posledica globalnog zagrevanja zato što su mnogi prirodni fenomeni čvrsto vezani za led pa time i za posledice njegovog topljenja.
Džejms Overland, jedan od istraživača iz Nacionalne administracije za okeanska i atmosferska istraživanja, upozorio je da će iščezavanje ledenog pokrivača na moru sasvim sigurno štetiti morskoj flori i fauni a neke dovesti na rub nestanka. 'Morski ekosistem se dramatično pomera ka severu', zaključio je on.
Mnoge ribe hladnih mora pokušavaju da se prilagode toplijoj vodi, roze losos se u sve većem broju nalaze mnogo severnije, krabe i drugi stanovnici dubokih voda kojima je za opstanak u nekim delovima godine neophodan ledeni pokrivač takođe osećaju posledice.
Glen Džudej, profesor ekologije šuma na Univerzitetu Aljaske Ferbanks, upozorio je da je primetno usporavanje rasta šuma u delovima unutrašnjosti Aljaske za koje se verovalo da su obećavajući za komercijalnu eksploataciju. Praćenje temperature u Talkitnu i Ferbanksu pokazuje dnevno opadanje, ali ne koliko se očekivalo. Zagrevanje snižava nivo vode koja je neophodna za rast bele i crne omorike i breza.
'Što je voda toplija, sve je manje drveća', upozorio je Džudej i dodao da su šume zbog toga ugrožene najezdom štetnih insekata i šumskim požarima.
Vladimir Romanovski, profesor geofizike, izučavao je uticaj zagrevanja na stalni led ili na tlo koje je zaleđeno najmanje dve godine. Područja sa debelim stalnim ledom daleko na severu, ustanovio je on, ostala su stabilna ali je na dubini od 20 metara u protekle dve decenije temperatura porasla za dva stepena.
Ako se trend zagrevanja nastavi, smatra Overpek, naša planeta će s Arktika dobiti neprijatnu i upozoravajuću poruku - dramatičan porast nivoa mora. Visoke vode okeana poplaviće niže delove planete, kao što se već dogodilo Nju Orleansu, i oporavak i obnovu ovog uraganima razorenog grada učiniti gotovo nedostižnim.
'Teško je objasniti zašto uopšte pokušavamo da ponovo izgradimo uništeno ako ne nameravamo da zaustavimo globalno zagrevanje', zaključio je Overpek.
:( Nemam reci, sem uzas... I kakav svet onda ceka nase potomke... :verysad: