Forum Astronomskog Magazina

Dakle kao sto na onoj drugoj temi rekoh konacno da napisem nesto o opremi i stvarcicama koje sam napravio i planiram da napravim i nadasve da zakukam za pomoc ;D

Za pocetak posto sam kupio 10x50 dvogled (jeftin kinez pod firmom Norconia, inace vidim da takav dvogled ima i TS pod nazivom 10x50 LE, ali stvarno mi se nije davalo vise od 3000 din) i ustanovio da gledanje iz ruke nije ni najmanje udobno a da mi gimnastika oko stativa jos manje odgovara (u svom dvoristu najcesce mogu da posmatram samo u zenitu) resio sam da napravim, u AstroClubu pomenutog "Frankenstajna" ;)
Uspeh je bio samo delimican ali ipak je sprava veoma korisna a iz cele price sam naucio brdo stvari sto je i bio cilj celog projekta. No da krenem sa problemima, naime imam neki ruski foto stativ (video sam ga i na AM mislim da je na slici Gugi kod Lajosa Kisa pa gleda kroz dvogled na istom takvom stativu, ali sad nema sanse da pronadjem tu slicicu) koji i nije tako los za fotografiju ili direktno vezivanje dvogleda ali je katastrofa kada se na njega postavi paralelogram.

E sada posle ovolikog uvoda red je da predjem na stvar. ;)
Dakle resio sam da napravim, kao prvi sledeci ali ozbiljniji projekat, stativ koji ce moci da nosi paralelogram (a bogami i ponesto teze jesnog dana ;D).
Ono sto sam smislio je (posto ne mogu da nabavim krst a i mnogo volim da sam majstorisem ;D) je da odsecem plocu u obliku jednakostarnicnog trougla i da za to vezem dvodelne noge stativa, sve sto mi je u tom pogledu potrebno vec sam nasao na Netu sem par sitnica. Ono sto me prvenstveno interesuje je sta je bolji materijal drvo ili aluminijum za noge stativa (dakle mogucnosti nabavke obrade itd. ostavite na strani posto mi ne prave neku razliku). Druga stvar koja me interesuje je kako da napravim obrtnu glavu na koju bih vezivao paralelogram, imam neke ideje koje vuku na azimutni deo dobson montaze ali bi svaki savet bio vise nego dobro dosao ;D Pa u napred hvala.

Inace sledeca dva projekta su: 1) Barndoor montaza za fotoaparat (da i ja probam malo astrofotografije sa mojim matorim pentax k1000 aparatom) ali ne verzija koja je na AM sajtu vec ona malo naprednija sa krivim srafom (i mozda jednog dana motorom). 2) Novi, lepsi i bolji paralelogram (posto moze da se desi da se domognem malo veceg dvogleda od preko Bare, ako sve bude u redu).

P.S. Kada se malo razvedri slikacu "Frankestajna" u akciji pa cu da okacim na forum.

P.P.S. Posto planiram i da se bacim na jos malo ATM ocekujte jos pitanja u ovoj temi a naravno imam nameru i da tok izrade navedenog okacim takodje na ovo mesto. Ko zna mozda nekome i pomogne.

I za kraj jos jednom hvala svima koji su procitali ovoliki tekst ;D

Odlican ti je tekst. Drago mi je da ima jos ATM-ovaca. Ja sam jedan od njih i sve sam to vec previo sto ti hoces. Jos nisam motorizovao barn door ali imam sve napravljeno samo mi jos malo vremena fali.
Shemu sa steper motorom od velikog flopija imas na nasem sajtu: http://www.ad-univerzum.org.yu/motorizacija.html

Hvala. Mada ja sam ipak jos uvek  ATM wannabe ;)
Hvala i za link vezan za motorizaciju, mada do tog stepena ima jos poodosta vremena. A i gde da nadjem veliki floppy da mu creva povadim  ??? moze li neki drugi motorcic?

Lepo sto neko cita gornji tekst eto sad sam morao malo i da trebim greske u kucanju ;)

Dakle kao sto rekoh posto zbog vremenskih prilika nisam bio u mogucnosti da uzivam u okultaciji Saturna, a iz zelje da budem koristan napravio sam sebi planisferu. Pri tome sam koristio program Planisphere 2.0 ciji je autor Jan Tosovsky a moze da se skine (naravno free as in free bear) sa adrese http://nio.astronomy.cz/om/ (http://nio.astronomy.cz/om/). E sada posto imam samo A4 stampac na kome to sve ispadne malecko potrazio sam malo i po netu neka druga resenja pa sam nasao na stranicu japanca Toshimi Takija http://www.asahi-net.or.jp/~zs3t-tk/ (http://www.asahi-net.or.jp/~zs3t-tk/) gde moze da se nadje sto sta korisnoga, mada je planisfera dvostrana pa moram da proverim kako to funkcionise ;)

koja lova je minimum potrebna za opremu

Ufff ko to zna ??? Eto od sve opreme mene je kostao  samo dvogled i stativ (ali njega sam imao od ranije, BTW nasao samo pominjanu sliku gde se vida gugi i isti takav stativ http://www.astronomija.co.rs/razno/osmatranja/firstlight/dalekozor.jpg (http://www.astronomija.co.rs/razno/osmatranja/firstlight/dalekozor.jpg)) sve ostalo sam napravio od "otpada" koje sam pokupio u supi i na dvoristu ;D dakle troskovi minimalni a tako nameravam i da nastavim, dto jeftinije to bolje  ;)
Naravno voleo bih i ja da imam para za nesto od Takahasija ili bar onog Madzarskog proizvodjaca sto pravi apo reftaktore poprilicnog precnika objektiva ali dok ne dobijem na lotou nista od toga ;D

Evo nekih razmisljanja i ideja na temu stativa i montaze.
Svojevremeno sam ja pravio nasto za moj teleskop i razmisljao o novoj varijanti.

Kod stativa obrati paznju na spoj nogu i te trouglaste ploce koja ih spaja i nosi.
I mali zazori na tom mestu cine stativ nestabilnim i povecavaju vibracije. Mozda je dobra i jednostavna varijanta to resiti sarkom kakva se koristi u Barndoor konstrukciji.

Ploču iseci da ne bude trouglasta vec sestougaona. Ne mora pravilni sestougaonik vec jednostavno skrati (otseci) vrhove trougla.

Mislim da je drvo kao materijal jednostavnije za obradu u ovom slucaju. Ne zaboravi i zavrsnu obradu t.j. farbanje. Jedan sloj firnisa ili nekog sredstva za impregnaciju drveta i preko toga Sandolin ili farba.
Na taj nacin ces biti mirniji zbog kondezacije tokom noci ili u slucaju da pocne da prska kisica.

Sto se tice samog mehanizma odnosno montaze. Razmisli o ideji da to napravis od spojnica koje se koriste za spajanje vodovodnih cevi. Jednu takvu montazu na koju je montiran teleskop imao je Dragan prosle godine na Letenci. Njegova je bila napravljena od cevi 1/2" i mislim da bi slicna bila dobra kao osnova za dvogled i paralelogram. Konstrukcija je sasvim jednostavna i nema potrebe za nekom obradom. Razmisli o metalnim i o plasticnim spojnicama kakve se danas upotrebljavaju. Ima onih u koje je ubacen metalni navoj.

Ja imam takvu ekvatorijalnu montazu za teleskop radjenu od spojnica za cevi 2". Ona je malo varena i ima ubacene lezajeve.

Hvala na savetima sto se ploce tice samoje prvobitna ideja bila da bude trougaona do realizacije to moze da bude ko zna koji oblik (zavisice prvenstveno od materijala koji budem koristio). Sto se veze sa nogama tice to ce biti reseno kao kod bilo kog normalnog stativa koji koristi krst tako da tu ne vidim neke probleme. Inace resio sam dilemu tako sto cu na kraju napraviti dva stativa ;D prvo ide laksa varijanta od aluminijuma a posle (verovatno dosta kasnije) i teska varijanta od drveta. Laksu bi trebalo da donesem na Letenku ;D

E sada sto se montaze tice pa vidi ja imam dve ideje prva je nesto slicno tome o cemu si pricao dakle, jedan nepokretni deo koji se kaci na stativ i jedan cilindar koji ide preko njega koji rotira i na koji se kaci paralelogram ali nikako nisam u glavi uspeo da smislim (niti na netu da nadjem) kako to da izvedem pa su razmisljanaja krenula u pravcu dva diska dakle jedan nepokreta i drugi koji moze da rotira po njemu upravo kao azimutalni deo dobson montaze samo u minijaturi....
Bilo bi lepo kad bi mogao da mi bacis koju fotkicu kako si to izveo na svojoj montazi cisto da vidim kako izgleda.

Eh posto sam zavrsio sa svojim fireball-om ;) da se vratim originalnom problemu stativa.

Danas sam isao da pogledam materijal za stativ, i to za onu laksu varijantu od aluminijuma. Dakle ono sto sam ja zamisli da pravim kao laksu varijantu ne da nije nesto lagano nego je to konjina koja bi mi kicmu polomila a ja planirao da o nosim na rancu. Dakle neke izmene ce morati da pretrpi ;D  Otuda i ono merenje i isprobavanje sadasnjeg stativa cisto da vidim koliko mogu da skratim duzinu nogu (stativa naravno)
Ja sam inace originalno zamislio da napravim dve gornje zipke kvadratnog preseka i onu srednju (tj donju koja se izvlaci) pravougaonog preseka (nesto kao kod onih varijanti koje koriste geometri) a sada me iteresuje koliko ce na stabinost uticati ako umesto toga upotrebim sva tri dela jednakog poprecnog preseka? Ako neko ima iskustva voleo bih da cujem, unapred hvala.

Evo slika montaze koju sam ja pravio od cevnih elemenata.

U 'T' elemente su ubaceni lezajevi i kao osovina iskoriscena cev od cevi 1/2".
To se lepo vidi na drugoj slici. Tu se takodje vidi i spojnica u koju srafim cev sa tegom.
Teg i cev koja ga nosi nisam slikao.

Tockic koji se vidi na vrhu stativa i naprava na donjem delu su od stare nisanske sprave za haubicu (ziveo vojni

otpad)
i sluze za pracenje odnosno fino pomeranje.

Nadam se da ce ti sve biti jasno. Ako nije pitaj.

Na slici se vidi i deo stativa sa kojim nisam zadovoljan.
Bas u delu gde su pricvrsćene noge ima malo lufta i to ga cini nestabilnim. Obrati paznju prilikom izrade tvog

ststiva na taj deo i napravi bez lufta ili tako da moze da se cvrsto stegne.

Odgovor u vezi tvog pitanja sa aluminijskim profilima.
Noga stativa bi trebalo da je podjednako stabilna i sa profilima istog kvadratnog preseka, jer je sila koju trpi

noga uvek usmerena duz noge, odnosno noga je uvek izlozena na pritisak (nikada ne na savijanje).
Ako ti je ovo bilo suvise strucno i nerazumljivo razjasnicu ti na Letenci.

Tu su i crtezi koji objasnjavaju osnovnu ideju o montazi izradjenoj od cevnih elemenata.
Prirubnice i matice koji se spominju neces naci ali za maticu mozes da napravis od skracene spojnice.
Rupe od 8mm sluze za useveravanje - jednostavno kroz njih nanisanis severnjacu :)
Vidim da ti majstorisanje nije problem pa ces se sigurno snaci.

Tu gde pise 'razradjeno' ostavis da moze da se okrece sve ostalo stegnes cvrsto.

Jos par napomena.
Navoj na elementima je blago konusan.
Orginalna preporuka je da na delovima koji treba da se razrade stavi malo ulja i brusnog praha (moze i onaj

sastrugan sa smirgle) i nekih 5 minuta odsrafljuje i zasrafljuje.
Nakon toga se sve lepo ispere (naftom ili necim slicnim). Na taj nacin ce se delovi lako okretati.

Ja bih nakon toga stavio u navoj malo kucine, ili teflon trake (u krajnjem slucaju taku isecenu od PVC kese).
'Umetak' obmotaj oko navoja u pravcu u kom ces zasrafiti i preko toga zasrafi odgovarajuci komad.
Eksperimentisi dok ne dobijes da se elementi okrecu lagano ali imaju dovoljno trenja da drze celu skalameriju u

polozaju u kom si je ostavio.
Naravno pre toga ide stavi i uravnotezi skalameriju.


Ako pravis montazu za dvogled mislim da je bolja azimutalna pa celu ovu skalameriju sa slike zaokreni.

Uh nadam se da ti je ovo jasno.


Vidim da najverovatnije dolazis na Letenku pa mozemo tamo malo detaljnije da popricamo o svemu pogotovo sto ce

biti jos ATM majstora.

Malo sam izbrljao sa prilozima  evo nastavka...


P.S. sad se setih i pitanja u vezi step motora...
Ne mora iz velikog flopija, moze i iz matricnog stampaca, skenera...
Pokusaj da sacuvas i elektroniku koja ide uz to jer se mozda mogu iskoristiti neki delovi koji direktno kontrolisu motor. Posle cemo da budimo i prilagodjavamo onom sto si naso.

Ufff daleko sam ja od ekvatorijalne montaze, a i motorizacije bilo cega.

Trenutno stanje stvari je sledece prvo stativ pa novi paralelogram (sta cu kad mi ne daju da kupim materijala kol'ko mi treba pa ce mi posle odsecanja odgovarajucih komada za noge stativa ostati tacno dovoljno za paralelogram) i to ce biti jako brzo. Dakle moja originalna zamisao je u stvari da napravim neku vrstu krsta za stativ i da ga vezem za isti bas kako to stoji ovde http://www.scopemaking.net/hrv/binopara/binopara.htm (http://www.scopemaking.net/hrv/binopara/binopara.htm) kad bolje razmislim ovo moje ce biti jako slicno, uostalom odatle sam i pokupio ideju.

E sad sto se konkretno montaze tice, u principu sam razmisljao o dve varijante jedna je upravo nesto slicno ovome sto se vidi na tvojim crtezima, dakle jedna cev kao osovina, i koja se vezuje za stativ, na koju dolazi druga na koju je vezan sam paralelogram. Druga varijanta je da umesto cevi upotrebim dve ploce bas kao kod dobson montaze. Uostalom za paralelogram i njegovu vezu mi treba rotacija samo oko jedne ose dakle samo po azimutu ostalo se radi na drugom kraju ;D

Nego gledajuci ove tvoje fotke moram da kazem da mi noge na toj montazi deluju nekako krhko, sve imam utisak da ce ovo moje chudo da bude malo teza kategorija  ;D

PS a dal' mogu da se iskriste motori iz npr CD drajva posto ima jedan pokvaren (crko laser) i jos jedan na izdisaju a oba imaju ispravne motore.

Za paralelogram bi azimutalna montaza bila najbolja, nema potrebe za ekvatorijalom.
Ovo je trebalo da posluzi samo kao ideja, jer na ovakav nacin moze brzo i jednostavno da se napravi stabilna montaza. U tvom slucaju koriscenjem plasticnih cevi za vodovod, kakve se danas cesto koriste, mozda i ceo paralelogram.

Recimo ovako:
Za osnovnu plocu stativa ucvrstis 'nipli' (nipli ide kroz rupu u ploci i sa donje strane stegnut maticom)
Na njega stavis 'T' komad tako da moze da se pomera i to ti je vertikalna osa.

Na taj 'T' komad montiras dalje sa jedne strane 'nipli' - krivina - pace cevi (10 cm) - opet krivina - nipli - spojnica. Sve to poredjas u obliku slova 'C' pri cemu je 'T' komad na dnu, i sve cvrsto stegnuto.

Sa druge strane tog 'T' komada ide 'nipli' i jos jedan 'T' komad koji moze da se okrece i to je horizontalna osa.

U taj drugi 'T' komad sa jedne strane ide parce (plasticne) cevi koja je zapravo krak paralelograma a sa druge parce cevi koja ce nositi teg.

Na gornjem kraju onog slova 'C' montiras 'nipli' i 'T'  komad ili krivinu u koju stavis parce cevi koja je zapravo drugi krak paralelograma.

Na kraju pralelograma gde se montira dvogled mozes da izvedes nesto slicno ...

Zvuci zamrseno, ali ako treba mogu i da skiciram.



Da, noge na mom stativu izgledaju krhko i neprimereno, ali sasvom dobro sluze. Imam problem sa nacinom na koji su pricvrscene i tu ima zazora koji smeta. Inace to je vec jako dugo privremeno resenje, i kao sva privremena resenja obstaje jako jako dugo. Imam u glavi razradjen jednostavan i jak stativ ali....

Motori od CD drajva ne mogu se koristi - suvise su slabi. To nisu ni step motori. Sa step motorima je mnogo lakse ostvariti potrebnu kontrolu. Motor treba da bude jedno 4-6 cm u precniku.

Uffff to ne da izgleda zamrseno nego mi deluje kao nepotrebno komplikovanje, ja bih licno posle prvog pragrafa za taj T clanak zavario paralelogram i zavrsio stvar ;D

E sad listajuci CN forum (i tamo sam lurker tj nisam se prijavio) naleteo sam na interesantnu ideju o pravljenju montaze od delova za bicikl, tako da lako moze da se desi da neki prastari i pokvareni bajs ostane bez glave u slavu astronomije ;D

Steta za CD al nema veze trazimo dalje veliki flopi.....ma u krajnjem slucaju za prvu pomoc cu da ga vrtim rucno ;)

Inace potpuno razumem pricu oko privremenih resenja moj eksperimentalno-privremeni paraleleogram ce biti ovako brzo zamenjen samo zato sto moram da kupim i ostatke koji ce ostati kada na meru odsecem noge za stativ, a kad vec tu bude materijal napraviti ga je ocas posla, sto se samog vezivanja dvogleda za pralelogram tice to cu da "maznem" sa mravicovog modela koji mi deluje robusno i relativno jednostavno ;D

Na Letenku sigurno dolazim, i to ponajvise (ako izuzmemo druzenje naravno) da bih bacio pogled kroz sto vise teleskopa kako bih doneo sto kvaliteniju odluku o tome sta da nabavim ili jos verovatnije sklepam, kao sto rekoh ja sam ATM wannabe i to vec nije samo stvar finansija vec licnog zadovoljstva kad nesto uspesno izmajstorisem  ;D

Eh evo nasao sam fotku koja je ilustracija onoga sto sam zamislio da uradim (sem samog stativa koji ce verovatno da bude drugaciji) http://www.cloudynights.com/ubbthreads/attachments/1631395-EM-Turret%20Closeup-5.jpg (http://www.cloudynights.com/ubbthreads/attachments/1631395-EM-Turret%20Closeup-5.jpg) aovako izgleda gotov http://www.cloudynights.com/ubbthreads/attachments/1631398-17-EM-Prototype%20Crutch%20Tri-Pod%20.jpg (http://www.cloudynights.com/ubbthreads/attachments/1631398-17-EM-Prototype%20Crutch%20Tri-Pod%20.jpg)


uff jos jedna izmena ;D

Dakle sa Srdjanom sam na BAV-u pricao o montazam i tu sam pomenuo i jednu jendostavnu EQ montazu pa ako nekog a interesuje veo linka na CN forum gde je pomenuta http://www.cloudynights.com/ubbthreads/showflat.php/Cat/0/Number/1392336/page/17/view/collapsed/sb/5/o/all/fpart/1 (http://www.cloudynights.com/ubbthreads/showflat.php/Cat/0/Number/1392336/page/17/view/collapsed/sb/5/o/all/fpart/1) kao i linka na originalni sajt (na zalost na holandskom :-\ ) http://users.pandora.be/Urania2/Equatoriaal/CDUindex.htm (http://users.pandora.be/Urania2/Equatoriaal/CDUindex.htm) gde se mogu naci detalni planovi....
Posted on: Jun 19, 2007, 06:06:13 pm

---

Jupiiiiiiiiiiiiii ;D
Posle brojnih najava i priča o preprekama i nedostatku (najosnovnijeg mogućeg) alata, Frankenštajnov naslednik je gotov. Da čudo bude veće kada sam završio skalameriju razvedrilo se  ??? ??? ??? No da sve ne bude bajno proba je morala da bude kratka jerbo sutra zorom moram na posao :(

Za neupućene tj one koje je mrzelo da čitaju prethodne postove Frankenštajn je moj, sada već bivši, paralelogram (tj montaža) za dvogled. Šta da kažem o prvom utisku (lighta je bilo previše za neki first light ;)) cela stvar je ispala i bolje nego što sam očekivao ipak je to funkcionalni prototip od ne baš kvalitetnog drveta i slično, uostalom napravljen je tako što sam Frenkija napao testerama, brusilicom, bušilicom (i naravno na kraju tupijama  ;D ) iskaspio ga na delove i onda sklopio novi model.
Prvo što sam primetio je da ga moj klimavi stativ znatno bolje podnosi od  prethodnika pa toplo preporučujem onima koji bi da prave paralelogram a imaju foto stativ da se odluče za ovakvu varijantu, druga stvar je da ću morati malo da se priviknem na drugačiji način funkcionisanja. Ipak bez nekih većih problema sam protrčao kroz M-ove u Kočijašu i Blizancima pa onda M44 i na kraju M3 (i naravno Mesec njega i da hoću ne bih promašio kolko svetli) uz malo vežbe biće to sasvim upotrebljivo.

evo i par slikica

Na zalost, ja opet ne vidim slike. :'(

Pa slike su ubačene kao attachment probaj da klikneš na link, možda pomogne ???

Pa ja ne vidim ni link. :'(

Evo linkova:

http://www.astronomija.co.rs/forum/index.php?action=dlattach;topic=1259.0;attach=483
http://www.astronomija.co.rs/forum/index.php?action=dlattach;topic=1259.0;attach=485
http://www.astronomija.co.rs/forum/index.php?action=dlattach;topic=1259.0;attach=487

Možeš li sada vidjeti fotke?
Ako ih ne vidiš, pokušaj ih sejvati na komp pa onda pogledati.

Ma i nisu neke slike ;)
pojma nemam evo ja sam sada proveriо i rezultat je sledeći

Dakle sa posla vidim sve ok

od kuće

sa Internet Explorerom ne vidim ništa

sa Fire Foxom vidim linkove ali ne i slike......

A uz to mi je sad i spojio uzastopne postove pa izgleda kao da sam Jozi odgovorio pre dva dana a ne prošle godine ::) eh lepo sam ja pisao Milanu da mu je to loša ideja  ::)


I naravno može biti da budeš u prilici da vidiš i original na Letenki. Vidim da i na AM sajtu pominju neki home made teleskop i neki paralelogram, biće prilike da ošacujem nešto korisno.

Nego pošto je ovo tema "Pomoc pocetniku u vezi pravljenja razne opreme" da se vratimo istoj.
Dakle pošto sam tvrdo odlučio da stružem ogledalo (nadam se Janko da si mi spremio kit od 150mm) i definitivno sam se odlučio za preporučenu metodu pravljenja alata od pločica e sad interesuje me kakve pločice da tražim (po stovarištima u komšiluku i to polomljene koje inače bacaju-- stipsa, šta ću) i pošto sam u šupi primetio neko poveće parče stakla interesujem me da li bi se ono moglo upotrebiti na isti način kao i keramičke pločice ???

Ja s posla ne vidim ovdje na forumu niti jednu jedinu sliku, grafiku, ništa osim golog teksta :'(
Od kuće vidim gotovo sve, nedostaju samo poneki avatari, umjesto njih vidim "image placeholders" i ne mogu u svom profilu staviti nikakvu sliku za avatar ???
Isti problem sam imao sa Zvjezdarnicom, sa mreža nekih providera se uopće nije vidjela, kao da ne postoji, sa drugih nisu radili servisi poput foruma ili galerije, a na forumu kao i ovdje, ponekada se uopće nisu vidjele slike. Onda mi je puko film i promijenio sam web hosting, preselio stranice i problem se riješio. Neki siteovi na starom hostingu i dan danas su nevidljivi ili problematični. Vlasnik tog hostinga zna za problem međutim nemaju pojma kako to razriješiti >:(

No, sada smo otišli u OT ::)

Ja sam svojevremeno pravio matricu (alat) tako sto sam na gvozdenu ploču lepio komadiće stakla debelog 5 mm. Tada sam lepio pečatnim voskom danas bi dvokomponentni lepkovi bili sasvim OK za to, a usto i laksi za rad.
Mislim da su komadi stakla bolji od pločica jer je istih osobina kao i materijal za ogledalo. Pločice možda mogu da prave problem, jer nakon što se tokom rada skine onaj sjajni površinski sloj nailazi se na materijal koji je mekši (ili mozda i tvrdji zavisi od vrste pločica) i drugačije se troši prilikom brusenja.
Ovo možda može da bude problem u formiranju tačnog oblika ogledala.

Ja sada vidim linkove, ali klikom na link mi ispise ovo Nije vam dozvoljeno da preuzmete ili pregledate priložene datoteke u ovom forumu.
I ja sam ti neki global moderator  :-[

Staklo koje imas, moze da se koristi ali samo ako je deblje od npr 6mm.
Plocice su dobre ali samo podne, one su mnogo tvrdje, i do sada nisam imao problema sa brusenjem. U Hrvatskoj skoro svi rade na takom alatu.
U poklopac cevi od npr. 160mm, kojeg kupis na stovaristu ili prodavnici kanalizacionih cevi, napunis beton, kada se stvrdne za dan dva, na to namazes dvokomponentni lepak i na lepak slozis te plocice, izlupane u nepravilne oblike od 1-2cm kvadratna i to poslazes tako da izmedju tih delica ostane mali razmak od 1-2mm.
Ovaj razmak nije bitan ali nemoj da slazes mozaik tj. da se trudis da se delovi uklapaju vec ih nasumice lepis. Isto tako treba paziti da ne bude previse lufta jer ces trebati mnogo vise brusnog praha. Dobro je kada dvokomponentni lepak skoro popuni te supljine. On ce se brze trositi i ostavljati dovolno prostora da se izmedju plocica zadrzava brusni prah.
Sve to naravno ostavis da se dobro osusi par dana. Posle je alat spreman za brusenje.

Nemoj da se brines ako ti sve plocice ne budu idealno ravne jer ce se to brusenjem brzo ispraviti.

Nastavak sledi...
Kad pocnes brusiti

Jos nesto... a jesi li razmisljao o 180mm. Imam iseceno staklo pa cu ti dati po istoj ceni, ali alat ne moras da pravis veci od 160mm.

Pa ako već imaš OK može i 180 mm i onako sam se dvoumio oko te dve veličine....

OK dobio sam disk i alat pa sam sada pun pitanja ko šipak koštica ;D

Dakle oko diska mi je što šta jasno tj izbrušen je i treba mu poliranje (hej čak sam pokušao i da fokusiram sijalicu i uspeo da fokusiram tako da vidim žicu vrlo jasno i detaljno na nešto preko dva metra, znam trebalo bi da izmerim fokalnu dužinu ali ima vremena) ima manje oštećenje uz samu ivicu ali to će ionako da bude zacrnjeno tj smanjiću mu efektivi obim itd itd....
Prah je cerijum oksid ni tu trenutno nemam pitanja (možda samo savet kako da ga najbolje koristim) ...

E kada je alat u pitanju tu sam pomalo zbunjen. Naime sam alat ima poprilično oštećenje a i nekako mi deluje tvrdo da bi se radilo o alatu za poliranje (to bi trebalo da se pravi od smole  ??? ) pa jel to alat za bršenje da na njemu pravim alat za poliranje ili...

Samo sam cekao ova pitanja.
Alat je za poliranje, to jeste od katrana i kalafonijuma. Tvrdoca je dobra tada kad noktom ne mozes da napravis dublji trag od 0.5mm.
Alat dobro operi, mozes i malo toplijom vodom, onoliko koliko mozes da izdrzis. On ce tada malo omeksati ali to nam je i zelja.
Kad ga operes od starog cerijum oksida stavis ga pod toplu vodu, vrucu, da omeksa, a dotle staklo namazes sa cerijum oksidom (ovo radis da se alat i staklo ne zalepe). Stavis malo cerijuma na staklo i par kapi vode da dobijes pastu, i razmazes po staklu i tada taj vruci alat pristisnes na to da bi ti alat dobio istu zakrivljenost kao i staklo.
Ovo mozes ponoviti i nekoliko puta dok ne budes siguran da ti je staklo lepo leglo na alat.
Nema veze sto na tom jednom delu alat ne dodiruje staklo, mislim na onaj osteceni deo. To se desilo prilikom prvog presovanja stakla na alat i to ti nece praviti probleme.

Kad sve to uradis kao sto sam ti rekao, bilo bi dobro da alat nekako ucvrstis na neku dasku ili ivericu. Ja sam ucvrstio na jednu staru hoklu. To uradis tako da na tu dasku (hoklu) usarafis tri drzaca, zapravo tri drvene letvice s tim da alat ne bude suvise pritegnut. Ispod alata bi mogao da stavis jedno filcano, ili neko drugo platno da alat ne lezi direktno na dasci.

Sada stavis na alat malo cerijuma, ali mozes u npr. kutijici od filma da stavis kasikicu cerijuma i malo vode da ne bude previse retko vec da dobijes kao pastu. Stavis malo te paste na sam alat. Dovoljno je malo na sredinu. Nemoj mnogo vec onoliko koliko moze u OKO da stane. Povremeno mozes da malo poprskas vodom jer ce ti malo lepiti ako bude suvo.
Ako ti se staklo zalepi za alat, nemoj da panicis i da napravis nesto nepromisljeno vec mi se javi da ti dam dalja uputstva.

Fokus bi trebao biti mnogo manji nego sto si ti rekao 2m. Ako se ne varam nesto malo vise od 1 metra. Mora da si bio jako blizu sijalice pa je normalno da ti pokaze toliki fokus.

Najjednostavnije je da izneses na sunce i onda vidi koliko ti je tacka daleko od ogledala.

Ajd, dosta sad. Ko ce sve ovo da cita. Ako budes imao pitanja, naravno, slobodno pitaj. 8)

Pa to sami ja mislio. ako sijalicu fokusira na nešto preko 2m fokus je nešto preko metar tj deli se na pola ako je izvor svetla blizu, sutra pre podne merim preciznije pomoću sunca, metra i pomoćnika  ;D

OK pokušao sam da izmerim žižnu daljinu i dobio da je oko 120 cm to sam i perptostavljao po prvom testu, mada me čudi da je po mom ukusu ti Janko voliš malo brže stvari ;)
OK dosta zezanja sad ozbiljno uzeo sam neku staru četkicu za zube i oribao alat ne znam šta je ono zeleno na površini alata ali i to se na par mesta skinulo ne mnogo starog Cerijum oksida ima sa strane nije bitno, sve sam oprao vrućom vodom (najtoplije što moj bojler može da isporuči i posuo malo CeO i dodao vode razmazao i pritisnuo staklo na alat i sve to opteretio velikom teglom puom vode ;D
Jel ovo do sada OK ???
E sada imam neku staru ali masivnu stolicu na kojoj planiram da radim a imam i onaj gumeni nonslip (vidim da ameri to vole da koriste, to je ona gumena kao mreža na kojoj se ništa ne kliza obično je koriste u kolima da drži sitnice na instrument tabli) na kome ću za početak da radim...
E sad pitanje da li bih mogao Ceoksid da razmutim u vodi u nekoj maloj flađici pa da ga tako koristim i ako da koji je najbolji odnos za tu svrhu.

I ja razmutim u prskalici koju ukradem od zene, ona za pranje stakla. Stavim kasikicu cerijuma i jedno decilitar vode.
Kazu da je bolje da bude gusce ali opet dodajes vode pa je to isto.
Do sada si sve uradio ok. Ono sto ti spominjes zeleno, to je sloj cerijuma koji je usao u smolu. Mozes i to opreti koliko ide. Bolje skida kad toga nema, ali vremenom se opet popuni.
Svaki put kad pocinjes polirati, dobro je da opet uradis presovanje stakla na alat. Isto zagrejes alat, namazers staklo cerijumom i pritisnes jedno na drugo. Ostavis desetak minuta da se ohladi i poliras.
Pokreti treba da budu jednolicni, ali ne moras da pazis jer i ne treba da budu skroz isti. Bitno je da staklo pomeras otprilike za jednu trecinu precnika, i to polako. Nista ne zuri. Pravi do 30 pokreta u minuti. Znaci polako setaj po alatu.
Pozdrav i sretno.

OK ja imam reakcije tipa "Jaooo, baš takva mi treba za sveće" pa odma sipam cerijum u istu ;)
Nego koliko u stvari treba da bude gustina tog razmućenog cerijuma i još samo jedno koliko treba da pritiskam staklo na alat dok poliram, mislim na skali koja počinje od "samo težina diska" pa ide do "navalim svom težinom pa nek pukne betonska ploča ispod mene" ;)

E valjda ću sutra da ispišem prvi izveštaj o sesiji poliranja (planovi su dva sata ujutro pre posla i dva sata kad se vratim radi rekreacije pred spavanje)

Bas me interesuje dali ces puna dva sata polirati.
Treba da pritisnes malo jace nego tezina ruke. Npr. dve tezine ruke.
Gustina ne mora biti velika ali i ja uvek gledam da bude gusce od vode.
Ako ti bude gusto, nece hteti prskalica da radi, tako da kazem ti, stavi kasikicu kafenu praha tj, pola onoga sto sam ti dao i jedno pola case vode.

OK izgleda da mi je malo ređe dodaću malo praha...
Inače nisam puna dva sata polirao pošto sam malo duže spavao ;D radio sam pun sat pomalo pritiskajući ogledalo bez nekih vidljivih rezultata (definitivno moram da pravim tester) večeras kad se vratim s posla probaču da gurma puna dva sata....
Inače ogledalo i alat mi se lepe ali sam ih razdvojio potapanjem u toplu vodu ;)

Odlicno si se snasao. Ako se lepe. to je znak da je zakrivljenost potpuno ista, sto je odlicno.
Tesko se primecuje razlika, ali kada proveravas ovako golim okom, gledaj kroz staklo sa one ravne strane i okreni prema svetlu. Bolje se naziru tackice, koje treba ispolirati, samo nemoj da te bune one ogrebotine sa zadnje strane.

He probao sam ono što sam našao u raznoj literaturi tj da uperim lampu po uglom od 45 stepeni u ogledalo i sasvim se lepo vide dva odsjaja imam utisak da ću da preturam po otpadu trebalo bi da imam negde onaj laser igračku.
Inače eno ogledalo i alat se trenutno zbližavaju pa ću sad da se bacim na poliranje javljam se kad završim sesiju ;)

Ok ni ovog puta nisam izgurao pun sat ::) Radio sam nešto preko sat i po, šta sam uradio nisam hteo ni da gledam, videću ujutro el se neš promenilo ..... Valjda ću ja to ispolirati do Letenke ;D
Nego opet pitanje vidim da mi se na rubu alata drastično smanjuju kanali kad je vreme da ih ponovo proširim ???
Jao bre Janko al me ukopa sa ovim diskom ja se mesec i kusur dana spremam da stružem a sad uleteh u poliranje valjda neću nešo preterano uprskati (čitaj valjda ćeš uspeti to da popraviš na Letenki :P) .... ufff.... ništa rešio sam da guram ovako bar do kraja nedelje a tada definitivno počinjem da radim tester i to po Setllafane nacrtu (imam u komšiluku dvojcu koji rade kuhinje pa će se valjda naći dovoljno otpadaka da ja samo mogu da sklopim skalameriju ;) )...

Ma naravno da ces nesto sklopiti.
Trebao bi barem ronchi tester da uradis. za to ti je dosta samo jedna lampa u piksli sa malom izbusenom rupicom na obodu.
Najjednostavnije je da nabavis onu malu neonku, onu smotanu od 25-50W, jer se ona skoro ne greje a daje dosta svetlosti. Stavis je u neku pikslu, neku cev od 70-80mm i fiksiras obavezno unutra, da se ne klima. Na obodu cevi probusis rupicu od 5-6mm a preko rupice nalepis foliju, najbolje od poklopca pastete, jer je ona malo deblja, i iglom probusis sto manju rupicu. Ako igla prodje kroz rupicu to si vec preterao. Stavis foliju na neku ravnu dasku, i ubodes iglom. Malo okreci tu iglu da rupica bude koliko toliko okrugla.
Resetku ti je najjednostavnije napraviti tako sto odstampas na beli papir tanke linije. Linije treba da su npr 3mm ali i razmak izmedju njih isto tako. To preko celog papira. Uslikas to tvojim fotoaparaton na 35mm film. Odneses film na razvijanje i eto ti resetke.
Postoje jos neki nacini, kao sto je da ti stampar odstampa direktno sa racunara na foto-foliju, a i da napravis kvadratic 2x2 cm, od neke plastike debljine oko 2mm, i u sredini te plastike napravis otvor od npr. 12x12mm, kao neki prozorcic. Sada preko te plastike namotavas dve bakrene zice od 0.1mm debljine ali zavoj do zavoja i to precizno. Kad namotas toliko da si zatvorio otvor onaj 12x12mm, jednu zicu ot te dve odmotas, tako da dobijes razmak izmedju zica, koje su ostale isto 0.1mm. Onda naneses lepak na krajeve zica, tj. celom duzinom gde se zica savijala preko oboda kvadratica. Kad se lepak osusi, jednu stranu tog kvadratica, tj. zicu iseces i ostane ti prava ronchi resetka. Veruj mi ja sam pravio na ovaj najtezi nacin i super mi je ispalo. I danas je koristim.

Sa ovom resetkom ces znati dali si na dobrom putu da ogledalo bude dobro tj. da dobro radis ili u suprotnom, da ne gubis vreme ako ne valja.

Ma ne bre odlučio sam se za Stellafane varijantu ono baš dobro izgleda a nije preterano komplikovano samo što ja oću da prođem free kad god mogu, šta ću kad sam cheap do daske ;D a Rončijevu rešetku ću da štampam na laseru na foliji na poslu..... ;) imaju tamo na sajtu slikicu od 100 linija po inču.
Nego da li bih mogao kanale da proširim starom lemilicom ???

Ma mozes, ali mislim da je bolje da ih grebes, nekim manjim srafcigerom. Barem ja tako radim.
Obavezno posle opet zagrej i pritisni.

Pa moraću nekako da ih odradim pošto sam primetio da mi ogledalo malo zapinje kad prelazim preko tih delova a što se pritiskanja tiče to radim redovno  ;D
BTW nešto sam čitao šta i kako treba raditi i otprilike napraviću jednu od sledećih stvari oblate sphere, TDE ili TUE, zavisi kod koga čitam ;D

OK malo sam produbio kanale na alatu i to na pomalo originalan način koji mi se jako svideo pa ću morati da ga razradim naime našao sam neku platnu za M10 šraf (višak od pralelograma ;) ) i pomoću šipke (pojma nema od čega je verovatno od cevasth kljujčeva), koju sma provukao kroz rupu u centru platne, malo je "zarolao" kroz kanale poprilično pritiskajući šipku što je na sasvim zadovoljavajući način produbilo kanale u alatu za poliranje. Za koji dan idem da razvijem tu ideju sa dve-tri platne na razmaku koji odgovar razmaku kanala ....

Nego kako ja da očistim ogledalo od prokletog Ceoksida ??? ??? ??? Probao sam savetovano gledanje ali sve što sam video su otisci prstiju na zadnjoj strani ogledala i "bljuzge" ostale o Ceoksida na prednjoj >:(

Pa vodom. 8)

Eh to mi je prvo palo na pamet ali baš i nisam bio uspešan ;) Probao sam čak i acetonom i u potpunosti sam shvatio one manijake koji poliraju i bočnu stranu ogledala ;D nego sinoćke sam i dobro izribao alat ponovo ga presovao pa kad se vratim sa posla ponovo poliram do besvesti ;)

Ok najnovihij sat i nešto poliranja i konačno sam video neku razliku (nabavio sam onaj mali crveni laserski pokazivač koji tako očigledno funkcioniše da je to pesma) e sada mislim da imam problem sa time što sam video. Naime imam utisak da je ivica bolje ispolirana nego centralni deo ogledala a koliko sam čitao trebalo bi da bude upravo obrnuto pa sad kukam za pomoć pre nego što nešto još gore zaj*bleeeeep*m.

Inače ogledalo i alat se kupaju u toploj vodi i sledi im novo presovanje za slučaj da ne naležu kako treba (mada to nisam primetio)

Eh da i da ne  zaboravim svaki detaljan savet kako da operem i osušim ogledalo pre testiranja je više nego dobrodošao pošto laserom testiram sa ugešenim svetlom tj u mraku pa nečistoće prosto bodu oči ;)

OK još jedna sesija poliranja i napredak je sve primetniji ali me i dalje prilično nervira što se spoljašnji delovi ogledala poliraju bolje nego centralni deo mislim negde oko spoljne trećine ili nešto manje je skoro pa isplirano.... poredio sam sa objektivom mog dvogleda i taj deo je definitivno bolje poliran nego oba objektiva na dvolgedu (ako nekoga interesuje lako ću da odlučim da sam ga ispolirao vrlo jednostavno kad odlučim da je gotovo uporediću pomoću lasera ispoliranost ogledala sa ispoliranošću jednog Pentax objektiva ;D )
Ali kao što rekoh centralni deo me brine i nervira pošto tu sasvim jasno vidim odblesak lasera od prednje površine (one koju poliram) i nemam baš utisak da sam nešto napredovao u poliranju tog dela :(
Otvoren sam za ideje kako da to rešim  :-[
Janko  ???
Anybody ???

Kracim pokretima se poliraju krajevi a duzim sredina.
Ne znam kolike si pokrete pravio, ali bi mogao, ako treba, a treba, da ides sa pokretima skoro do polovine ogledala.
Ali bih ja ipak pre svega proverio kakav je sada oblik ogledala, da ne gubis vreme polirajuci, a ono ne valja.
Uzeo bih jedan tackasti izvor svetlosti, koji sam vec opisao i ronchi resetku.
Najjidealnije bi bilo da je sada ogledalo sfernog oblika tj. da su linije i unutar fokusa i izvan fokusa ravne. To bi trebalo proveriti jer sta ako je vec parabolicno a ti pocnes sa dugim pokretima, otici ce u jos vecu poarabolu a onda ga niko vise ne vrati...

Sledi pravljenje alata i ponovno brusenje...sto ti ne bih pozeleo

Pa tester će biti gotov ovih dana.
Nego problem je u tome što srednji deo ogledala definitivno nije ispoliran kako treba znači baš se vidi kada pomeram laser od ivice ka sredini kako se pojačava rasipanje na prednjoj površini (ono skoro ne vidim tačku oko ivice pa do sasvim jasne tačke u sredini, nekako ima utisak da sam ja još daleko od kraja poliranja. Inače sve više čitam o popravljanju brljotina i grešaka za svaki slučaj.

Nego zašto brušenje  ??? mislim ako poliranjem za nedelju dana stignem i do hiperbole makar i duplo duže vreme bih se vratio na sferu opet samo poliranjem ili sam nešto pogrešno shvatio  ???
Ono ja sam se trenutno skoncentrisao na to da dobijem fino ispoliranu površinu pa sam mislio da onda neko vreme provedem praveći od toga finu sferu pa tek onda da se uhvatim parabolizacije

Ja inače definitivno očekujem da ovo bude moje najduže rađeno ogledalo iako je bilo prilično gotovo kada sam ga dobio..... očekujem da u najboljem slučaju bude upotrebljivo ipak se na ovome se vežbam da bih umeo da napravim jednog dana pravu stvar (ono 14-15 inča ;D i tester i sto za brušenje i poliranje, da ne moram da se patim na običnom nego da ima lepo okruglu ploču koja može da rotira itd itd su planirani upravo za tu veličinu)

OK danas sam dobio "drvenariju" za tester i to lepo isečenu na pravu meru (Ja: "Jel bi mogao da pozajmim ovaj cirkular" to onako kvarno pošto znam da je dotični bio vraćen posle problematično dugog perioda, Rođak:"NE, može samo da se ovde iseče šta ti treba", Ja:"Ajd dobro ako možeš da mi isečeš dasku, dve?" R(naivno):"OK koje su dimenzije?"  ;D ;D ;D)

Dakle koji dan odmaram od glasspushing-a a onda kačim slike testera čim ga dovršim ;D

Pomno pratim ovu temu. Za sada sam samo posmatrac ali se nadam da cu u blizoj buducnosti i ja krenuti u ATM vode. Planirao sam odavno brusenje u sopstvenoj reziji ali cu ipak sacekati Saleta "sale11472" da zavrsi svoj projekat i obavesti siru javnost o svom (nadamo se) uspehu. Moze li koja fotka iz procesa brusenja, poliranja i testiranja. Ipak slika govori vise od hiljadu reci  ;D.

Iz procesa brušenja teško sem ako nešto ne postavi Janko  ;D (od njega sam dobio obrušeno staklo samo da ga još ispoliram)

Iz procesa poliranja verovatno ću nešto slikati samo moram da ćapim nekome digitalac....

A proces testiranja i figurisanja će biti obilato ispraćen (to je i najinteresantnije a i najlakše ga je zabrljati)

BTW nemoj čekati da ja završim nego kreći ODMAH! Kod Janka kompleti nisu skupi čak ni za eksperimentisanje a ovo se može naučiti samo praksom teorija ne vredi ni prebijene pare. Dakle što pre počneš pre ćeš imati upotrebljiv teleskop....

QuoteBTW nemoj čekati da ja završim nego kreći ODMAH! Kod Janka kompleti nisu skupi čak ni za eksperimentisanje a ovo se može naučiti samo praksom teorija ne vredi ni prebijene pare. Dakle što pre počneš pre ćeš imati upotrebljiv teleskop....

Vec imam neki gotov teleskop kojeg pokusavam da usavrsim. Za sada je sve jos uvek u fazi pripreme za testiranje. Ako sve bude islo po planu nadam se da cu ga zavrsiti do leta a zatim cu krenuti u neki ATM projekat (verovatno neka Dobson varijanta).

Nego, gde planiras aluminizaciju? Koliko je novca potrebno izdvojiti za aluminizaciju za recimo 250mm i 400mm?

Oko 50e u Madjarskoj. ::) ali za 180mm oko 25e.

Quote from: mravic on April 14, 2008, 09:42:42 pm
Oko 50e u Madjarskoj. ::) ali za 180mm oko 25e.

Hvala na informacijama...  ;)
Ima li neko informaciju da li je moguce aluminizaciju raditi u Pancevu ?

Quote from: mravic on April 14, 2008, 09:42:42 pm
... ali za 180mm oko 25e.

Eto gde planiram aluminizaciju ;) 

Nekada se moglo raditi u Pancevu, ali staklara je pod stecajem, i nista ne rade, tj. mozda nesto i rade ali komora za aluminizaciju je crkla, dok su jos nesto i radili. Dolazaili su majstori iz Slovenije ali kazu da popravka prevazilazi cenu vrednosti komore (u sta ja bas i ne verujem) jer kompresor i difuziona pumpa rade, vec samo negde pusta vazduh pa ne mogu da naprave dovoljan vakuum.
Najverovatnije neko sprema teren da je otkupi za male pare.

Postoji jos jedna komora u Tomasevcu, mesto kod Zrenjanina, tip radi velika ogledala 2x3m, ali nikada nisam bio kod njega jer mi je rekao da ta povrsina koj nama treba nije onako sjajna kao sto bi nam trebala pa nisam hteo da gubim vreme.

Ja sam poceo da pravim komoru za aluminizaciju ali sam hronicno u nedostatku vremena pa ko zna kada ce biti gotova. Ako se ATM bude jos prosirio, i investicija isplati, mozda je i zavrsim.

Posle podne cu da je slikam da vidite dokle sam dosao sa gradnjom.

Odlično!!!
Znači takmičimo se ko će pre ja da završim ogledalo ili ti komoru ;D
Ovo je bilo samo u skladu sa vremenom...jutros me je mrzelo i da se probudim a tek da radim nešto ::)

Quote from: mravic on April 15, 2008, 07:52:18 am
Ja sam poceo da pravim komoru za aluminizaciju ali sam hronicno u nedostatku vremena pa ko zna kada ce biti gotova. Ako se ATM bude jos prosirio, i investicija isplati, mozda je i zavrsim.

Mozemo li i mi ATM-ovcu ucestvovati u izradi komore (bar finansijski  ::) ). Bilo bi dobro da se medjusobno Astronomska drustva organizuju i ucestvuju u izradi kako ove spravice tako i nekih dodatnih uredjaja. Na taj nacin bi dostupnost opreme sigurno visestruko uvecala zainteresovanost za ATM.

Ima istine u tome da bi dostupnost i materijala i komore mogla da potpomogne razvoj ATM-a samo pitanje je koliki je zalogaj potrebno zagristi za takvo nešto eto Janko je počeo pa ga treba i podržati u tome nadam se da će bar neko da naruči diskove i počne izradu svog ogledala, kao što sam rekao nije to sve ni tako skupo da se ne bi moglo igrati sa time a i ako počnemo da se okupljamo lakše ćemo nešto i uraditi..... Hmm možda binam trebalo nešto kao KATM ???

Nema problema, pomoc je dobrodosla.
Sada je potrebno jos nabaviti spiralu od Wolframa, Specijalno ulje za difuzionu pumpu koje kosta kao tecno zlato, treba mi jedan termoregulator, jedan merac visokog vakuuma, i tako to.
Sve u svemu sitnice, najveci je problem sto ja u mom gradu n emam nekoga ko bi me malo poterao da to zavrsim.
Tako sam poceo da pravim i jedno ogledalo od 16 inca, koje najverovatnije necu zavrsiti jer sam izgubio volju za tim.
Imam i jednu rucno pravljenu masinu za brusenje koju bi poklonio nekome ko bi hteo i znao da je malo usavrsi i radi na njoj. Rucno je ipak rucno, i to je zapravo ono zbog cega amateri bruse, a ne zbog gledanja vec zbog brusenja.

Poceo sam inace da poliram tj. dopoliravam jedno ogledalo nase forumasice, Uh, to je muka, ne sme da dodje do greske, jer je teleskop fabricki ali je ogledalo sferno na f4, sto je katastrofalna greska proizvodjaca. Uh, kako je samo bio lep sloj aluminijuma, a ja morao da ga unistim. A i zastitni sloj je odlican, jedva sam ga skinuo poliranjem.
Bitno je da ide polako na bolje, pa ce i slika biti (nadam se) bolja.

Quote from: mravic on April 17, 2008, 12:14:37 am
Tako sam poceo da pravim i jedno ogledalo od 16 inca, koje najverovatnije necu zavrsiti jer sam izgubio volju za tim.

Veoma mi je zao kada cujem ovako nesto...steta. :(
Sta to znaci da ga neces zavrsiti do Letenke ili do daljnjeg?

Quote from: mravic on April 17, 2008, 12:14:37 am

Sve u svemu sitnice, najveci je problem sto ja u mom gradu n emam nekoga ko bi me malo poterao da to zavrsim.

Jel to zoveš u goste da te poćeramo da završiš ;D Ono u stilu došli, zaseli i ne idu dok im se ne aluminizuju ogledala ;D Mada ni meni se ovih dana nije dalo raditi jedva sam ustajao iz kreveta da odem na posao (radim popodne ;) )

Danas sam kupio nešto elektronskih komponenti koje mi fale za tester pa će i to da bude gotovo a onda nastavljam sa poliranjem, nekako me brine ono što sredina ide sporije tj plašim se da ga ne unakazim pa da mi u Ronči testu linije budu kao slovo S, zato sam malo i pauzirao...

Postoji li negde kompletno uputstvo za izradu Ronci testa na srpskom jeziku. Mogao bih i ja u slobodno vreme da krenem sa izradom. Neka se nadje  ;D . Ako ne postoji, mogao bi Sale11472 da nam napise  ;D ;D ;D. Bicemo mu do neba zahvalni.

Ako misliš na tester ja pravim varijantu sa Stellafane sajta koja može da se koristi i za Fukoov test sa oštricom noža i za test sa Rončijevom rešetkom, kompletni planovi se nalaze na Stellafane sajtu (http://stellafane.org/atm/atm_foucault_tester/atm_tester_main.htm)
E sad jeste problem što je tekst na engleskom i mere u inčima ali prvi problem i nije problem pošto su bitne slike a drugi se vrlo elegantno rešava kupovinom metra koji ima podelu i u milimetrima i u inčima ;D

U principu tester se sastoji od jedne diode i npr žileta koji seče snop svetla ili u slučaju rončija, ronči rešetke (janko je opisivao neke metode pravljenja a sa Stellafane sajta možeš da skineš sliku pa da je otštampaš na folij) i to sve onda treba relativno prevcizno pomerati duž optičke ose ogledala tako da testera ima raznih ....
Ma da ne pišem romane to je relativno jednostavno napraviti ;)

Eh da ne zaboravim ima jedan dobar tekst o Fuko testu pa ako nađem vremena možda zamolim autora za dozvolu da to prevedem ali prvo da napravim ogledalo tako da to ne treba očekivati skoro...

OK napredak mog testera ide poooolaaaakkkoooo ali mi treba mala pomoć vezana za nešto drugo ;).
Dakle na CloudyNights forumu tip je napravio programčić za štampanje Seting Cirlces (http://www.cloudynights.com/ubbthreads/showflat.php/Cat/0/Number/1110028/page/1/view/collapsed/sb/5/o/all/fpart/1/vc/1) i sličnih korisnih stvarčica problem je u tome što ne uspevam da otvorim njegov sajt ni sa jednog računara

Dakle linkovi su (i naravno jako korisni):

http://settingcircles.robertwillett.com:8000/index.php (http://settingcircles.robertwillett.com:8000/index.php)
http://settingcircles.robertwillett.com:8000/linear.php (http://settingcircles.robertwillett.com:8000/linear.php)

Dakle bilo bi lepo da neko proba da otvori linkove čisto da vidim zbog čega meni prave problem i da li i drugi imaju istih problema

Otvaram najnormalnije... Probaj drugi browser, mozda je tu neki problem? Ja koristim Firefox.

Otvorim i ja stranice ali onda ima jedan delic koji treba skinuti i skinem ga ali ne mogu da ga otvorim.

Hmmm delić bi trebalo da se otvori ili Ghostscriptom ili nekim sličnim paketom..... i onda odštampa...
No ja i dalje ne mogu da otvorim stranicu ni sa jednim browserom videću kod nekog ko nije na Telekomovoj mreži da probam... hvala u svakom slučaju

OK konačno je proradilo samo od sebe...

Zivo me interesuje ima li napretka u poliranju?

Pa i ne baš malo sam bio u gužvi čak ni tester nisam završio ali sad sam slobodan do subote pa će biti valjda nešto ;)

Kao sto sam i obecao, naslo se malo vremena, nesto materijala i mnogo dobre volje te je moj prvi Ronchi tester skoro zavrsen. Ostalo je samo napraviti resetku na foliji ali i na tome se vec uveliko radi. Izradjen je po projektu sa Stellafane sajta. Zahvaljujem saletu11472 na preporuci i nadam se da ce to njegovo vec legendarno ogledalo biti gotovo  ;D. Nestrpljivo ocekujem rezultate.   
Moze li informacija o ceni stakla za recimo 6'', 8'', i 10'' sa sve pripadajucom pratecom opremom (brusni prahovi razlicite finoce,kalafonij i dr.)?

OK daj slike ;)
Ja sam svoj tester skoro završio ali sam u hroničnom nedostatku vremena no za dan dva će se i to konačno promeniti...

A da, za cene repromaterijala i mogućnost nabavke istog klikni ovde (http://www.astronomija.co.rs/forum/index.php/topic,2076.0.html) povoljno a i savet je uvek na dohvat ruke  ;)

Bice i fotografija ;). Imam u planu jos farbanje i filmovanje resetke. Moram jos da nabavim komparator (tako strugari nazivaju mikrometar sa kazaljkom). Sto se buduceg ogledala tice lomim se izmedju 180 i 250mm. Koja je tvoja preporuka (uzmi u obzir informaciju da ce to biti moje prvo ogledalo) ?

P sad ne moraš da nabavljaš komparator, imaš na stelfane sajtu alternativu...ja sam se za tu varijantu odlučio pošto imam utisak da bih 30 evra mogao i pametnije da iskoristim, naravno mesto z aisti je rezervisano pa ako nađem neku jeftiniju varijantu....
Što se prvog ogledala tiče ja definitivno nisam neko čije savete treba tražiti ali neka univerzalna preporuka je 150 f/8 ili 200 f/6 ja sam eto igrom slučaja počeo sa otprilike sredinom u svakom pogledu

Hvala na savetu. Sto se komparatora tice cvrsto sam odlucio da ga nabavim jer planiram da mi on posluzi i za merenje sagite prilikom brusenja ogledala.
Sve u svemu mislim da je pocela da me trese ATM groznica  :-\.

Eh komparator jeste super stvar pošto je sve mnogo jednostavnije uz njegovu pomoć ali kao što rekoh onih jeftinih koji bi sasvim ok poslužili nema a da dajem 30 evra za polovan mi baš i nije milo (što ne znači da neću jednog dana) em što je poprilična cifra em što bi ga vervoatno trebali proveriti....

Kao sto sam obecao evo par fotografija Ronchi testera. Nedostaje jos nekoliko sitnica i farbanje.
Imam jedno pitanje vezano da filmovanje resetke. Odstampao sam test resetku na foliju na laserskom stampacu. Pregledao sam je pod lupom i nisam siguran da ce kvlitet biti zadovoljavajuci mada sam koristio kvalitetan laserski stampac (HP) koji ima mogucnost stampanja i do 170lpi. Imam nekoliko resetki na rezoluciji od 80 lpi 100 lpi i 150 lpi (line per inch). Jedino ona sa 80lpi ima pravilan otisak resetke (linije su relativno prave) ali na ostalima bas i nisu. Nisam siguran da ce biti dovoljno kvalitetne za testiranje.

Oho pa dobro je to ispalo. BTW ja nabavio komparator za celih 5 evra nov tako da se neću  baktati previše sa alternativama još samo da ga sklopim i ofarbam pa i ja da okačim slike

Što se rešetke tiče ne znam stvarno, ja sam odštampao onu sa njihovog sajta i trebalo bi da ima 100 lpi ali brojao stvarno nisam što se samih linija tiče one su prave trebalo bi da je OK ...

I moja resetka od 100lpi je odstampana sa njihovog sajta. Nisam ni ja brojao linije ali u poredjenju sa onom od 80lpi koju sam sam napravio kroz Corel siguran sam da ima celih 100. Uzmi sada bilo kakvu lupu i proveri linije koje imas. Videces da su daleko od savrsenog, odnosno rubovi su dosta nepravilni. Sada shvatam zasto je mravic napravio resetku od vrlo tanke bakarne zice. Moj pokusaj pravljenja je propao jer nisam imao dovoljno strpljenja. Mislim da cu na kraju ipak pokusati da resetku fotografisem i odradim je kod fotografa na 35mm filmu.
Gde si uspeo da nabavis komparator za 5 evrica ? Cuo sam da na Bubanj potoku ima da se nadje veliki broj razlicitih mernih instrumenata te cu verovatno jedne subote skoknuti i proveriti.

Hmmm pa i gledao sam kroz lupu i nisu mi delovale kao da imaju nepravilne rubove pogledaću i kroz jaču lupu.... doduše ja sam se poprilično igrao sa podešavanjima štampača pre nego što sam odštampao na foliji e sad ako ne bude valjalo pravićemo novo...ali npr ona kružna skala za mikrometar sa stelafane sajta je katastrofa nisam nikako mogao da napravim da linije budu ravne pa sam na kraju skalu napravio preko onog sajta za pravljenje RA i DEC skali, koji sam pominjao ranije u ovoj temi....a komparator je po ceni za redovne mušterije ;) BTW na sajmu tehnike ih je bilo poprilično po ceni od petnaestak evra al su svi bili rasprodati  ::)

Nabavih komparator za 600din nov. Neka bog pozivi buvljak u Pancevu.  ;D

He he to bi bilo nešto kao i moj samo što sam ga ja malo sitnije platio ono "redovna mušterija" isl.

Potrebna mi je informacija vezana za plocice za brusenje stakla. Na predlog mravic-a da je sasvim dovoljno koristiti podne plocice postavlja se sledece pitanje. Da li koristiti sjajne (koje imaju veoma cvrstu glazuru) ili matirane? Drugo pitanje se odnosi na povrsinu istih. Da li moraju biti potpuno ravne? Imam i matirane i sjajne podne plocice ali im je povrsina reljefna. Bojim se prebrzog brusenja stakla na mestima gde je izrazen reljef plocica.

Uskoro sledi izrada alata za brusenje i nabavka stakla. Kao sto je vec receno, bicu pun pitanja kao sipak kostica  ;D.

Definitivno, ATM groznica uzima svoj danak. Moracu da se obratim lekaru  ;D.

Eh ja sam taj deo preskočio mada kol'ko sam video na početku brušenja bi trebalo sve neravnine da se poravnaju.... no čekamo Janka sa detaljima....

Nema veze kakve su plocice jer ce ta glazura brzo da se skine. Bitno je da su plocice podne, one su tvrdje.
Alat mozes napraviti od betona, i to najbolje da uzmes poklopac za cev tog precnika. Ima da se kupe poklopci cvih precnika kanalizacionih cevi. Napunis poklopac betonom i ostavis koji dan da se dobro stegne. Na beton nanesec debelo sloj poliesterske smole i u nju nalepis komad plocica. Mozes toliko staviti te smole da se plocice skoro potope u njoj, tj, da se popune supljine izmedju plocica, jer ce ti tada manje praha za brusenje trebati, jer ces manje bacati.
Opet koji dan sacekas i alat je gotov.

Hvala na brzom odgovoru. Trenutno sam u nedostatku vremena, ali cim budem stigao napravicu alat i okaciti koju fotku. Sto se kanalizacione cevi ili poklopca tice tu nema nikakvih problema. Postoji 1000 razlicitih nacina za izradu. Koliko sam shvatio, najbitnije je da je odnos cementa i sitnog sljunka 1:1 i naravno da se postepeno susi (najbolje u vlaznoj krpi) kako ne bi doslo do pucanja.

Naravno, samo stavis na taj beton mokru krpu, i slobodno dobro zalivaj vodom. Nali beton u taj poklopac jer ti onda alat sa tri strane plastican i ne kruni se pesak, sto je jako bitno pri finijim frakcijama, a gornja strana ce biti i tako i tako od plocica i lepka pa se nece kruniti. Ako napravis ceo od betona, mislim u kartonski kalup, naprimer, onda bi morao ceo da namazes sa poliesterom bac iz tog razloga kao sto sam spomenuo da se ne kruni.

Hvala na savetima, skapirao sam poentu. Dogovoricemo se ovih dana (po zavrsetku izrade alata) oko nabavke stakla. Najverovatnije ce to biti 6" jer trenutno imam pripremljen nosac primarnog ogledala za tu dimenziju. U stvari otkricu jednu malu tajnu. Nabavio sam prosle godine od jednog klinca nov teleskop (nije ga posteno ni raspakovao iz kutije) za 100 evrica. Znao sam da nije kvalitet na zavidnom nivou ali uz malo ulaganja mogao bi biti. U pitanju je Newton 150/1400 na EQ3 montazi ali podatak je u stvari lazan. Primar je sferni fokusa 51 sto predstavlja nesto manje od f/3. U fokuseru je ubaceno socivo koje produzuje fokalnu duzinu. Iskusnima ce biti jasno da je zbog ovakve konstrukcije teleskop skoro neupotrebljiv kod veceg povecanja (zbog slabog kontrasta i velike obstrukcije primara). Zato je moj cilj da prvo zamenim tubus (koji je vrlo kratak) i primarno ogledalo a ostale komponente (nosac sekundara sa ogledalom, trazioc, prsteni za ucvrscivanje tubusa i dr.) cu za sada zadrzati. Planiram da izradim f/8 ogledalo, pa ako to uspe eto mene na novom projektu na Dobson montazi sa malo vecim primarom.

Pa onda imas staklo iz tog teleskopa.

Ipak zelim da krenem od nule kako bih naucio da brusim a dok to budem radio postojece ogledalo cu koristiti za posmatranja. Kada novo ogledalo bude potpuno u funkciji razmislicu sta cu sa starim  ::). Mozda bude korigovano za neki manji dobson.

Alat je zavrsen, plocice polepljene, ostaje samo da se saceka neki dan da se epoksidna smola dobro stegne. Nadam se da ce u medjuvremenu stici i staklo. U narednom periodu sledi brusenje te ce sigurno biti dosta pitanja. Kako sale11472 napreduje u poliranju? Zivo me intretesuje da li je u fazi doterivanja sfere ili je vec u procesu parabolizacije?

Jaaaah mesec dana nisam pipnuo ogledalo (nije mi se dalo, tri sata u putu do i od posla.... ::) ) ali sam sad nastavio da poliram a i tester je završen (mislim funkcionalno završen pošto mi je nestalo farbe na pola posla... >:( ) i danas ću verovatno prvi put da vidim koliko sam unakazio ogledalo ;D  Ma ima to još da se polira i polira ja računam da bi ako pojačam tempo (tj više sati dnevno uložim u rabotu) mogao da ga dovršim do Letenke....

Citajuci uputstva sa raznih sajtova dosao sam do podatka da je za kvalitetno poliranje potrebno dosta vremena ali tempo ne sme biti preteran. Potrebno je svega 20-tak minuta dnevnog poliranja a zatim ostaviti staklo 24h da se "odmori". Razlog je sto se staklo poliranjem zagreva te se oblik stakla logicno i menja, sto moze dovesti do pogresne informacije ako se testiranje radi odmah. Dakle, nemoj zuriti sa poliranjem (ima vremena do Maratona 2009). Buti strpljiv i uporan a za uzvrat ce te ogledalo nagraditi odlicnim pogledom 8) .

20-tak minuta poliranja ??? ??? ??? Pa 24 sata odmora ??? ??? ???
Očigledno čitamo različite sajtove  ;)
Nisam siguran da bi sa 20-tak minuta nešto postigao ali sam skoro siguran da Teksero preporučuje bar sat rada u jednoj turi a još bolje ako se izdrži 2-3 sata (ni najmanje zaniljivo niti lako) ček da konsultujem  R. Berija hmmmm on nije određen ali kaže "as long as you can"  ;D

Aj da vidimo šta će ostalid a kažu a čisto sumnjam da ogledalu makar od kog materijala bilo treba 24 sata da se ohladi pa kako bi onda posmatrali ???

Samo navodim sta sam procitao  :-\. Moracu da ponovo pronadjem taj sajt pa cu poslati link.

Okie dokie. Sinoćke sam polirao oko sat vremena i dalje sam zgrožen pojavom rasipanja laserskog zraka sa površine koju poliram >:( Mada za utehu je da su mi malko baterije oslabile i onda refleksije nestanu ;D Ipak proba kazuje da ću do kraja nedelje da razmišljam samo o POLIRANJU, POLIRANJU I POLIRANJU ..... pa ću onda da vidim koliko mi još POLIRANJA fali da napravim lepu sferu i onda da se bacim na prabolizaciju.......

OK i dalje mislim samo o poliranju, evo sada sam upravo završio sa sat i po dugom sesijom (ono klasika 1/3 prečnika ravno to bi valjda po teoriji trebalo da bude to) i nešto se baš i ne primećuje napredak >:(

U medjuvremenu sam citala neke vodice za 'uradi sam od A do Sh' i samo da kazem da ti se divim zbog kolicine volje i truda ulazes u sve to :D Iskreno bilo bi mi zanimljivo nedelju dana a onda bih rekla "stedecu 2 godine samo da neko drugi ovo uradi!" :D
Nadam se da ce ti lepo ici rad :)

Ja sam na samom pocetku (ocekujem da mi stigne staklo i brusni prahovi) te ce mi sigurno biti malo teze. Koliko sam shvatio sale11472 je dobio vec obruseno staklo koje treba "samo" polirati. Dakle, hvala ti na "podrsci"  :'(. 

Ne samo obrušeno već i prilično ispolirano...dakle treba samo završiti poliranje i parabolizaciju a plan je da to završim do Letenke (napomena ogledalo ne i sam teleskop...) ali kako mi ide poliranje ako toliko sporo bude išla i parabolizacija biće pitanje samo do koje Letenke :-\

Svestan sam toga bio i pre nego sto sam poceo sve ovo. Po prirodi sam vrlo strpljiv (osim kada cekam vec vise od nedelju dana da mi stigne staklo  ;D ). Bice to posao za ucenje i za svoju dusu a da sam zeleo da celu stvar unovcim, odavno bi kupio gotovo ogledalo, sklepao neki teleskop i prodao ga.

pazi moj cilj je da ovo ogledalo bude u najboljem slučaju upotrebljivo dakle nešto se posebno ne brinem o kvalitetu ovo je čisto da bih naučio nešto o ATM optici....
Još prošle godine sam stekao jasnu sliku šta bih sve voleo da imam od teleskopa dakle dok stignem do nekih 14-15 inča ima da se i nastružem i napoliram  ;D ;D  A hoću i jedan malo manji prenosni i jedan jako mali prenosni ;D

Dakle ne mogu da verujem prvo testiranje je propalo pošto mi je crkla LED.... sad to treba menjati ponovo sastavljati aaaaaaaaa

Koji napon koristis za napajanje LED diode? Moras znati njen radni napon i struju a na osnovu tih podataka veoma lako se izracunava vrednost otpornika kojeg treba redno vezati od napajanja prema LED diodi. U slucaju da nisi dobro izracunao vrednost otpornika ili ga nisi uopste stavio, svaka LED dioda ce pregoreti.

Znam, ali ako je to u pitanju onda su me slagali za radni napon  >:(

standardne led diode su napona 6V, ako se ne varam. Ima sada ovih kineskih koje rade i na 1.5V.

Ma ovima je napon valjda 4V (takvu sam informaciju dobio u radnji) i prema tome sam se vodio a kao plus sam dodao i potenciometar kojim menjam intenzitet osvetljenje.... no nije problem (sem što me žulja marfijevski trenutak kad je crkla taman kad sam se spremao za prvi pravi test...) kupio sam ja baš zato čitavu kesicu pa sad mogu da se igram još samo da smilslim sistem za brzu promenu dioda  ;D

Uhh... žao mi je što moram da smaram, al jače je od mene.

LED Dioda i/ili CD Disk.

LED znači "Light-emitting diode"

Kada napišete LED suvišno je dodavati dioda.

Izvinjavam se još jednom.  ;D ;D ;D ;D ;D ;D

Covek se uci dok je ziv. Tnx.

Cista navika. U buduce cu pisati LE dioda  ;D ;D ;D ;D.

OK moja greška naime u kesici dioda sa radnim naponom od 4V zavukla se i jedna stara koja ima manji napon od dva i nešto pa i nije čudno što je jadna izgorela ..... a tako je sjajno svetlela ;D
No nadajmo se da će večeras da usledi prvo (uspešno) testiranje.....

Marfijev zakon na delu  ;D ;D ;D

OK pao je prvi sklepani Ronči test..... i šta da kažem kako sam se nadao dobro sam se udao ;)
Jeste promaši sam sferu ali jako ali baš jako malo ali  bar sam je promašio u pravom smeru tj malko sam udubio centar ako tako nastavim eto meni parabole  ;D ;D ;D ;D Što se površine tiče tj kako je ispolirano zadovoljan sam ono što mi se slabije poliralo se još malo vidi ali to će verovatno da ode u toku parabolizacije ...... E da za žižnu daljinu sma dobio oko 950 mm što me baš i nije preterano razveselilo jer sam se nadao f/6 ogledalu ali šta je tu je malo će se parabolizacija odužiti.... Inače Ronči je smešno lagan u odnosu na Fuko test ali i moj tester nije baš bio savršeno namešten zato što ništa nisam merio, samo sam gledao kao izgleda površina (BTW kod Ronči testa nema ni pomena o neravninama tj slabijem poliranju to se da videti tek kod Fukoa) i linije u rončiju.....

Sve u svemu ima od ovoga nešto i da ispadne  ;D


I da ne zaboravim dioda radi perfekto al se ipak nosim mišlju da koristim manji napon pošto ima da oćoravim kolko sija (ko me šibo po ušima da uzimam superbright varijantu ::) )

PS drugi put ;D

Rešetka koja je odštampana radi odlično linije su daleko oštrijenego bilo šta što sam video na internetu....

Blago tebi. Imas cime sa razbijes ove dosadne letnje dane (ne racunam vedre noci ;D). Ja jos uvek cekam na staklo :'(. Pokusavam da kontaktiram Janka vec duze vreme ali osim jednog jedinog obecanja da ce mi ga poslati "sutra" (jos od pre 10-tak dana) nemam nikakav odgovor ??? ??? ???. Pocinjem da se nosim mislju da me covek ne gotivi (mada ne vidim nikakav razlog za to). Glupo mi je da mu vise saljem mailove (ispasce da sam SPAM-er).Bar da mi kaze "Javi se za 30 dana bice nesto" ili bilo sta drugo. Najgore sto nemam bas nikakvu povratnu informaciju (iskreno se nadam da je covek ziv i zdrav). Nadam se da ce ovaj post procitati i kontaktirati me.

HE, HE, HE  ;D Evo i mene, poslao sam ti mail pre sat vremena.

Sto se tice tvog testa, mislim na Saleta 14xxxxx  pa nije ni cudo sto se linije vide ostro. Nije to toliko do ronci resetke koliko je do dobro ispoliranog ogledala.
Kad sam cuo na BAV-u da si ga polirao dok ne bude reflektovao laser, pa malo sam razmislio o tome. Pa nema stakla kroz koje ce laser proci a da se ne vidi refleksija. Mozda da imas jedno 20 slojeva najnovijih antirefleksnih slojeva na ogledalu. To ogledalo je gotovo po meni, samo ga malo jos parabolizuj. Samo... nemoj da se zahebes pa da preteras. Kako ti kazes, trebace mnogo vremena za parabolizaciju. Ako budes imao srece, moze ti se desiti da ga parabolizujes za desetak minuta poliranja. Evo ti savet. Napravi masku, na kojij ces moci da pokrivas odredjene zone. Dosta ti je tri zone po dva puta. Znaci sest proreza, ne sirih od 10mm, a nemoj ni puno uze jer ces tesko da primetis senke.
Odmeri sta tacno sada imas, tj raliku u te tri zone. Onda proracunaj sta ti zapravo treba i poliraj dok ne dobijes to.
Pazi!!!   Svakih 5 minuta parabolizacije obavezno proveravaj sta se desava. Ovo je nakad naporno pogotovo nama pupatijim, ah da ti si smrsavio  ;D.  Nemoj da te bude mrsko. Desavace ti se da ti se bas i ne poklapaju sva merenja ali skini si program, ako se ne varam figure XP, tamo imas da upisujes podatke svog merenja, odradis npr. 5 merenja uzastopno i on ti sam izracuna prosek merenja, i odmah ti pokaze sta ti ne valja tj. koliko se razlikuje oblik od idealnog, a takodje ti kaze i koliko labda je tvoje ogledalo sada.
Nadam se da nisam zakomplikovao i da ne davim previse. ;D

Figure XP skinut poodavno, skinut i programćić za pravljenje couder maske (a imam i još neke kao što je RonchiWin i RonchiZ i slični koji služe za kvantitativne ronči testove) a jedino što će merenje da sačeka da napravim stabilnu podlogu najverovatnije sutra (napravim dva "jarca" i postavim fosnu preko njih i tako dobijem klupu) pa ću onda da merim....
E a kad je merenje na svaih 5 minuta u pitanju nekako imam utiska da mi neće teško padati polirati sat dva bez prestanka nije preterano teško ali je monotono i dosadno do bola ;D

Quote from: mravic on June 25, 2008, 10:48:43 pm

Nadam se da nisam zakomplikovao i da ne davim previse. ;D

Aj malo ja tebe da davim  ;)

Ne bi bilo loše da poneseš tester na Letenku čisto da proveriš moj testiranje (prvo mi je ni ja mu ne verujem previše) pa eventualno da se retušira ogledalo ...

Hmmm ovaj Fuko mi bаš ne leži  ???
Opet sam večeras isprobavao tester, nisam još ništa počeo da merim, i sa Ronči rešetkom sve funkcioniše manje više očekivano tj vidim linije sve radi kako treba kad pomeram tester bliže i dalje menjaju se i broj i lagano oblik linija itd itd itd
Kad probam Fukoov test .... mućak tj uspem ja da vidim neku senku kako bi trebalo ali zato ako pokušam da pomerim tester imam utisak da bi morao da ga pomeram za pola metra i napred i nazad :o  dakle nešto mi tu ne ide od ruke. Aj navalite sa detaljima praktičnog izvođenja Fukoovog testa pošto se literatura slabo bavi tim "sitnicama" puni su opisa šta treba videti i šta to znači ali kako praktično izvesti test mrka kapa ::)
Znači ...... UPOMOĆ!!!!

Ma tako mi i treba kad buljim u tester umesto da sam pogledao kako je VEDROOO...

Quotekako praktično izvesti test

Nema prakticnije od  "Understanding Foucault" (A Primer for Beginners)od D.A.Harbour  na www.atm-workshop.com. Moguce je da gresis u finesama polozaja testera u odnosu na ogledalo. Iscitaj ovo gore, probaj ponovo i ponovo i uspeces. Nista bolje nego da sam sve to odradis.

Ronchi se izgovara kao Ronki  ;)

Hvala na savetu
Iščitao sam štivo više puta (čak se nosim mišlju i da to prevedem) ali konačno mi je dileme otklonilo igranje sa programom RonchiZ, jeste da mu nije to namena ali je ubačeno i simuliranje Fukoo testa čisto informativno tako da sam shvatio da je Fuko daleko osetljiviji od Ronkija (evo potrefio sam ;D ) tj cela sprava se znatno manje pomera tako da će to sad verovatno funkcionisati kako treba.... Doduše opet sam malo prepravljao tester, stavio manji napon napajanja diode da bih joj smanjio sjajnost (iako i dalje mogu da radim test sa upaljenim svetlom...) i još neke sitnice .... tja neke ispravke možeš da napraviš tek kad počenš da koristiš spravu....

Imas li ti neku masku ispred LED-a?  Nelogicno mi je da moras smanjivati izvor svetlosti, jer sam ja proveravao i aluminisana stakla pa nisam morao da smanjujem svetlost.

Pokusaj prvo da nastelujes da ti povratno svetlo koje se odbije od stakla, buduceg ogledala, odbije sto blize izvoru svetlosti. Onda pomeranjem noze, tj. presecanjem povratne svetlosti gledati senku na ogledalu. Ako ti senka ide u smeru pomeranja noze onda si unutar fokusa, ako ti ide suprotno od pomeranja noze onda je izvan fokusa. Pokusaj da stavis noz direktno u fokus i da mi kazes sta se desava sa senkom.
Nemoj za pocetak da stavljas nikakvu masku, pa da vidimo sta dobijas.

Ma nisam stavljao nikakvu masku tj još ništa ne merim nego se privikavam na rad sa crnom spravom (tester je ofarban mat crno ;D )...
Što se količine svetla tiče ja sma pazario superbright diode a to SVETLI ;D (inače ne koristim nikakvu masku nego golu diodu što i nije loše pošto ne moram preterano da zamračujem sobu u stvari ne moram uopšte da je zamračim za test jedino što sve moram da poravnam u manje više mraku...)

E sad nameštam ceo setup tako da mi se povratno svetlo odbija tik iznad diode (uf rabote .... pošto sve to držim na neobrađenoj fosni izvadio sam trnja iz prstiju ....) no kao što rekoh problem je po svemu sudeći u tome što sam ja očekivao da se nož i dioda pomeraju kao i kod Ronkija a u stvari je to sve mnoooogooo manje ...
No izveštaj sledi posle narednog pokušaja ;D

Quoteočekivao da se nož i dioda pomeraju kao i kod Ronkija a u stvari je to sve mnoooogooo manje ...

E, kazes da si vise puta procitao sa sajta o Fuko testu. Pa i jeste mnooooooogoooo manje... finese u podrucju fokusa.
Ma uspeces !Jesi li pokusao da LED stavis u sto tanju crnu cevcicu, 1mm duzu nego sto je sama dioda? Pretpostavljam da znas zasto.

He pa jedno je čitati o nečemu a drugo praktično probati ;D
Zato me i oduševljavaju programčići koji simuliraju šta se vidi ....

Diodu nisam stavljao ni u kakvu cevčicu već sam joj otsekao vrh (što ja volim da seckam stvari  HASAN SECKATIIIII!!!! ;D ) i zalepio je u lepljivu traku funkcioniše OK mada bi sa cevčicom bilo sigurno bolje no to će sačekati sledeću modifikaciju testera (smišljam i način za brzu promenu dioda pa....)

Ja ne znam za to stavljanje u cevcicu. Voleo bih malo objasnjenje.

Nije mi samo jasno kakve si ti video linije kroz ronchi resetku ako ti je debljina diode npr 3mm. To se prakticno i ne vidi nbista osim svetla.
Savet sledi...

Ispred LED-a napravi mali prorez tj, do pola diode naepi traku i od pola takodje stim da postoji jedan mali prorez od npr 0.1 mm.  Taj prorez mora da bude paralelan sa nozem koji sece svetlost.Zapravo da stoji uspravno. Tada ce ti biti mnoooogo teze da nadjes povratnu svetlost ali ce ti linije na ronchi testu biti mnogo ostrije. Ti i ne mozes da vidis senku na ogledalu presecanjem povratne svetlosti posto je u fokusu ta svetlost debela najmanje 3mm ili vise a treba da je desetinku mm.
Nemoj sada filozofirati kako treba da preradjujes tester. To ti je jedan minut, da nalepisc izolir traku preko diode i gotovo. I javi rezultate.

Ummmmm Stelafane tester (http://stellafane.org/atm/atm_foucault_tester/atm_tester_plans_1.htm)je slitles varijanta (BTW oni koriste 10mm diode a ja 5mm) i funkcioniše (sa ronchi rešetkom jasne i kontrastne linije) koliko vidim manje više svi koriste takvu varijantu tj ne maskiraju uopšte diodu..... problem će biti u onome što sam naveo da ja nož i diodu pomeram (kreću se zajedno još jedna osobina Stelafane testera) previše i prebrzo pa mi promakne suptilna promena senke..... a i kada sam rekao da sam jako blizu sfere onda sam misli stvarno jakoooo blizu tj na ronči testu se jedava primeti da se linije malo krive

Pa kako nisi pokrio diodu kad kazes da si radio sa maskom koja ima mali prorez kroz koji dioda svetli... ili si ti to zaboravio da stavis.

Mmmm kad sam rekao da sam radio sa bilo kakvom maskom  ??? ??? ???
jesam pominjao couder masku al to služi testiranju zona u parabolizaciji to ide ispred ogledala koliko sam shvatio .... ispred diode sam stavljao samo ronchi rešetku i nož nista drugo, naravno sa svih strana osim sa prednje je oblepljena trakom tako da svetlo može da "ide" samo napred.... ma videću sad kad probam ozbiljniji Fuko da li sam uspeo...

Nisam bas siguran da si sve dobro odradio. Resetka se ne stavlja ispred diode vec ispred oka i preseca povratnu svetlost a ne odlazecu.

Da maska ide na ogledalo.

Debljina diode je velika i svetlost treba da je tackastog oblika ili kao linija tanka, sto tanja to je slika ostrija i preciznija.
Ako ti je dioda cista bez tog preoreza ili rupice, onda je snop svetlosti predebeo i normalno da ne mozes da vidis senku u fokusu.
Videces je ipak ako si jako unutar ili izvan fokusa, ali sa time neces nista izmeriti.

Sve ovo je za mene jos uvek nepoznanica. Tek kada budem dosao do tog stadijuma znacu sta i kako treba raditi ali Sale je u pravu. Bar na Stellafane sajtu nema ni pomena o tackastom ili linijskom izvoru svetlosti. Jednostavno se pominje samo LED (cak preporucuju i Superbright). Sto se tice filma kojeg sam pripremio za tester napravljen je tako da je polovina filma u resetki dok je druga polovina cista (kako bih mogao da okom pratim staklo). Okretanje fiima za 180 stepeni mogu birati da li ce resetka biti ispred LED ili ispred oka.

Ne ne ne Janko radi se o različitim tipovima testera, dakle ovde rešetka ide ispred diode i  ispred oka isto tako i nož seče istom oštricom i odlazni i dolazni snop stvar funkcioniše sasvim OK ronchi radi baš kao "u knjizi" a kod fukoa je problem bio u tome što sam senku video samo u fokusu (ili beše  u centru krivine ili radijusu krivine što je ako se ne varam 2xfokus) a ostalo nisam pošto sam isuviše daleko pomerao tester......
Na žalost nisam stigao da ponovo testiram (a i drugi put kad sam radio zgrozio sam se izgled omogledala sve dok nisam primetio otiske prstiju na istom ;D to bre mora da se ČISTI)

Sad mi nista nije jasno. Nadam se da znas sta radis. Naravno da se meri na dve duzine fokusa, ali kako ovo tvoje radi nemam pojma. Koliko vidim to ce ipak da vidimo na Letenci. Bas bi bilo dobro da razmenimo iskustva...

Quote from: mravic on July 01, 2008, 09:21:09 pm
Sad mi nista nije jasno. Nadam se da znas sta radis.

Nadam se i ja a za rezervu lepo rekoh ponesi tester na Letenku ;D

Inače testeri rade na potpuno isti način samo što se ovde zajedno kreću nož i izvor svetla pa je stvar znatno jadnostavnije napraviti i ne moraš da imaš tačkast izvor svetla nego može da bude širok. Koliko vidim na netu svi koriste baš takav slitless tester (dodatna pogodnost pošto ima više svetla lakše je snimati ronchigarame i fukograme) Znači merenje i sve ostalo je isto samo je sprava jednostavnija za pravljenje (doduše u Stellafane varijatni i poprilično glomazna)
E sad kao što rekoh mene je uhvatila panika pošto u fuko testu nisam vido ono što sam očekivao ali sam kasnije utvrdio da se nož kreće znatno manje u odnosu na Ronchi rešetku kao što rekoh izveštaj sledi kada budem radio preciznije testiranje (verovatno sutra pošto sam danas ceo dan bio na poslu pa mi trenutno nije ni do kakvog rada a ponajmaje preciznog) no nadam se da ću uskoro okačiti i prve snimke testiranja pa će sve nedoumice nestati....Heh do Letenke ću valjda i ja imati kakvo takvo iskustvo ;)

OK sinoć sam se do pola 4 njakao sa testerom i Fuko testom i mislim da sam uspeo da shvatim kako to radi (ok nije lako ali radi nekako) doduše problem je što sam kao što rekoh jakooo blizu sfere pa se i ne vidi nešto interesantno ali sam bar uspeo da pronađem više puta uzastopno centar krivine ogledala isl malo me je i tester zezaom, izgleda da je opruga koju sam montirao prejaka pa ima manjeg pomeranja po vertikali će i to biti sređeno..... jedino ozbilo sumnjam da ću rabotu završiti do Letenke :(

To ti je jednostavno, ako radi kao moj tester. Ako si unutar fokusa senka treba da ide preko ogledala u smeru noza, tj. sa desna na levo, i to lepa ravna linija, ostra i sto se vise priblizavas tacnom fokusu ta linija postaja malo manje ostra i brze prelazi preko ogledala jer je snop svetlosti tanji. Kada si u fokusu, a ogledalo je sferno, senka pokriva u desetom delu mm tj. samo malo mrdnes noz i sve je crno. Kada izadjes iz fokusa ta se senka okrene i ide suprotno od kretanja noza, isto sto si dalje od fokusa to je linija ostrija. Nema tu sta da se pogresi. Kada ti je ogledalo parabolicno, ove senke su savim drugacije i tesko za objasniti ovako preko foruma. Ali evo samo delic. Kad ides sa nozem sa leva na desno, prvo pocne da se pojavljuje srp, kao mlad mesec na obodu desne strane ogledala, a onda kad ga malo podebljas, mislim srp, pojavljuje se na suprotnoj strani ogladala senka ali od sredine ogledala a ne po obodu. Ovo je jednostavnije sa maskom koje ide na ogledalo i posmatraju se dve naspramne zone, ali o tome kad dodje vreme...

Jel ti to meris na dve duzine fokusa ili ???

Naravno, Centar krivine = 2 x žižna daljina
i upravo to sam i dobio tj menjanje smera senke kad se prolazi kroz fokus (tj 2 x fokus ;) )
Malo me tester zeza ali i to će se ispraviti uskoro....

OK evo upravo sam završio sa igranjem mojim testerom i lepa je vest da sam konačno ukapirao Fukoov test ;D :D ;D :D
Naravno postoji i ružna vest....pa malo sam rotirao ogledalo i shvatio da sam čudnom igrom okolnosti svaki raniji put ogledalo postavljao u isti položaj pa je izgledalo onako dobro obzirom da sam samo isprobavao tester nisam posvećivao pažnju okretanju ogledala ...... OK nije ništa katastrofalno ali sam ipak odlučio da se prvo bacim na sferu pa tek onda da idem na parabolu....
Na žalost to znači da ogledalo sigurno neće biti gotovo do Letenke :-\ ali mi savlađivanje testera i njegovih bubica daje nadu da će biti gotovo ... uskoro.... mžda malo kasnije .... ma nekada sigorno hoće ;)

sale11472, je l' ti možda palo na pamet da fotografišeš faze u izradi ogledala / teleskopa / opreme, eventualno napišeš kraći tekst i daš Zorkiću da taj tekst, npr. u vidu "foto-stripa", okači na AM? Ne bi bilo loše za početnike: ja teško razumevam to što ti pišeš.

Heh ovo ogledalo je moja školica a i dobio sam ga poprilično završenog ali kod sledećeg planiram nešto takvo a i planiram da prevedem neke interesantne tekstove sa engleskog no to su već dugoročni planovi ;)

Kako napreduje parabolizacija? Jesi li nosio staklo na Letenku (interesuje me šta ti je rekao Janko)? Naišao sam na jedan veoma dobar program koji objedinjuje gotovo sve vrste testova za kako za izradu ogledala tako i sve ostale parametre različitih vrsta teleskopa. Još uvek mi je veći deo programa nejasan ali kada budem imao vremena pročitaću Help koji je vrlo kvalitetan. Link je http://members.kabsi.at/i.krastev/modas.zip (http://members.kabsi.at/i.krastev/modas.zip).
Inače nabavio sam i staklo tako da mi ostaje još samo nabavka brusnih prahova. Očekujem ih vec prilicno dugo  :'( . Nadam se da ce stići uskoro jer mi počinje godišnji odmor koji baš i ne želim uzalud da protraćim.

Heh pa ima tu sad koječega interesantnog npr moram da se pobrinem i za stativ pošto sam na Letenki dobio mali refraktor, pa treba odraditi koješta što sam obećao da bih mogao da budem gore sva četiri dana itd itd od ponedeljak se ponov bacam na ATM.....

Prahovi su danas poslati, ocekuj ih u ponedeljak.

Sale, kakav refraktor si dobio?

Juretov bivši guidescope 70/900 za mesec planete i sunce uz Baader foliju koju ću da kupim kad počnu pege da se pojavljuju  ;) a nadajmo se da ćemo mu jednom vratiti originalnu ulogu .....
mada živo me iteresuje šta sve može da se vidi sa tako malim teleskopom....

Quote from: mravic on July 19, 2008, 01:46:17 pm
Prahovi su danas poslati, ocekuj ih u ponedeljak.

JUPIIIIIII !!!  ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D

Prahovi su stigli te se od subote bacam na brušenje (trebalo je već da počnem sa brušenje ali me sprečavaju obaveze na poslu  :( ). U medjuvremenu sam pročitao gomilu tekstova sa različitih sajtova a vezane za način grubog brušenja (dubljenja) stakla. Svi se slažu u jednom da je potrebno iskustvo kako bi znao kada treba preći sa grublje na finiju frakciju brusnog praha. Posto moja malenkost nema ni malo iskustva u ovome (tek je treba steći) pitanje je sledeće:
Na kojem udubljenju (u procentima) treba prelaziti sa grublje na finiju frakciju brusnog praha ?
  Npr.: Ako je Sagita 100% (1.31mm) treba slediti sledeći redosled:
       a) Sagita do 70% (oko 0.92mm) brusni prah #80
       b) Sagita do 90% (oko 1.18mm) brisni prah #120
       c) Sagita do 95% (oko 1.24mm) brusni prah #220

Jos jedno pitanje za Janka: Da li vredi čuvati prah iz procesa brušenja kako bi se taloženjem sačuvala određena količina finije frakcije radi poliranja ili da radim samo prahovima koje sam dobio.

Ma nema potrebe da cuvas frakcije, jer imas dovoljno praha za sve.
Ovo sto si napisao u procentima je sasvim dobro, mada ne moras bas strogo da se pridrzavas. Najbitnije je sa najgrubljom frakcijom da ne preteras, jer ces u suprotnom imati kraci fokus nego sto si isplanirao. Mada bih ja isao i do celog mm sa najgrubljom, a sledece onako otprilike. Zapravo treba ti najvise te nejgrublje frakcije, a vec sledece ti treba mnooogo manje, zapravo treba da brusis sa sledecom dok ne izadju one krupnije rupice koje su se napravile od prethodne frakcije.

OK, jasno je da treba brusiti finijom frakcijom dokle god se vide "ožiljci" prethodne. Međutim pitanje je samo prakse kako bi se smanjila mogućnost da staklo prebrusim preterano, ili pak da ga obrusim premalo pa da preterano dugo brusim finijom frakcijom. One procente sam lupio onako "od oka" kako bih dao samo primer (nisam se ni nadao da ću biti blizu  ;D ;D ).

Evo izvestaja mog prvog brusenja ogledala  8). Ushicenje nije nedostajalo mada sam se trudio da sve drzim po kontrolom i ne prenagljujem u odlukama. Bogami, kao sto je Janko vec nekoliko puta ponovio na forumu, ovde mora da se pazi. Pokreti moraju biti odmereni a prelazak sa grublje na finiju frakciju treba obaviti na vreme kako se ne bi dogodilo da sagita bude preterano velika ili pak preterano mala. Srecom u ovome mi je veoma pomogao komparater kojeg sam nabavio na buvljaku u Pancevu za svega 600din  ;D  ;D .
Projektom kojeg sam ranije pripremio, a imajuci u vidu i ostale komponente buduceg tubusa, odlucio sam se za pravljenje F/7 ogledala precnika 152mm (6") zizne daljine 1064mm gde bi sagita trebala da bude 1.361mm
Proses brusenja tekao je sledecim redosledom.
Grubo brusenje (dubljenje stakla) trajalo je 3h i vrseno je prahom #80. Pokreti su bili pravolinijski 1/3 precnika stakla uz naravno redovno zakretanje alata i stakla. Vec nakon 15-tak minuta doslo je do ujednacavanja povrsine alata sa povrsinom stakla (trudio sam se prilikom izade alata da povrsina bude sto ravnija). Na kraju treceg sata brusenja izmerena sagita iznosila je 1.02mm sto iznosi oko 75% ukupno potrebne sagite.
Imajuci u vidu malu razliku izmedju brusnog praha #80 i #100 odlucio sam da odmah predjem na brusenje prahom finoce #120 sto se kasnije pokazalo kao ispravna odluka.
Sledece brusenje prahom #120 trajalo je 1h. Kao i kod prethodnog brusenja, pokreti su i dalje bili pravolinijski 1/3 precnika stakla uz redovno zakretanje na svaki 15-tak pokreta.Vec u toku brusenja ovom finocom desavalo se da se staklo povremeno lepi za alat sto je ukazivalo na ujednacenost alata i stakla. Bukvalno je moglo drzeci staklo podici i alat koji je bio ispod zalepljen vakumom. Na kraju je sagita iznosila 1.24mm sto je oko 91% od ukupno potrebne. Ostaci prethodnog brusenja nisu bili vidljivi te sam odlucio da predjem na finiju frakciju.
Fino brusenje stakla trajalo je 1h a koriscen je prah finoce #220. Ovde sam pravolinijske pokrete kombinovao sa elipsastim opet 1/3 duzine pokreta i takodje redovnim zakretanjem na svakih 15-tak pokreta. U ovom delu brusenja vec je realtivno cesto dolazilo do lepljenja stakla (mada naravno to nisam dozvoljavao da se dogodi). Cim sam osetio otezano kretanje stakla dodavao samo malo vode (svega dve tri kapi). Tada staklo klizi bukvalo kao na ledu. Ako se ne pazi moze se desiti da jednostavno sklizne sa alata i osteti se. Na kraju je izmerena sagita iznosila 1.28mm sto je oko 94% ukupno potrebne. Sledeca frakcija je bila #600 a trajanje 1h i 30min. Namerno sam vreme malo produzio jer je razlika u granulaciji izmedju #220 i #600 relativno velika a #400 nisam imao. Kao i kod prethodnog brusenja pokreti su bili kombinovani iste duzine a dobijena sagita iznosila je 1.32mm ili 97% od potrebne. Usledila je frakcija #800 jos narednih 1h sa kombinovanim pokretima a dobijena sagita iznosila je 1.345mm ili 98.8% od projektovane sagite sto je za mene i moje prvo brusenje fantasnicnih samo 13mm razlike u fokalnoj duzini. Ova duzina ce ostati a razliku cu korigovati duzinom tubusa. U ovom delu busenja bukvalno je bilo potrebno jedna kap vode kako bi se nastavilo brusenje izmedju dva "lepljenja" stakla i alata (otprilike na 40-tak pokreta).
Slede jos brusenje finoce #1000 a polako cu pripremiti alat za poliranje.
Sutra cu izvrsiti testiranje sfere metodom fukoovog noza a pokusacu i sa ronchijem.

Nadam se da tekst nise suvise opsiran i da ce biti bar buducim pocetnicima od koristi ( He, He ja sam probio led  ;D  ;D)

To, odličan tekst, pisanje ti ide mnogo bolje nego meni ;D
E da ne zaboravim za nekih pola sata (posle klope) montiram refraktor koji sam doneo sa Letenke na sklepanu montažu (malo daščiuca i dve šelne) i stativ pa....držite mi palčeve ;D

Odlicno si odradio brusenje, ali nikako neces moci da testiras dok ne pocnes da poliras, jer nece dovoljno reflektovati svetlost.
Samo ti odradi 1000 i mozda ce jos malo da ti se skrati fokus, samo pazi da ti se ne zalepi.
Napravi alat za poliranje i napred.
Samo Katran koji nabavis, gledaj da je tvrd, pokusaj da nadjes servis za akomulatore, oni imaju takvog katrana u buretu, i odlican je za poliranje, skoro da i ne moras nista da dodajes kalafonijuma.

Srecno.

OK ja sam upravo završio sa probom montiranja teleskopa na stativ ...... i šta da kažem, ništa se nije raspalo (nije ni moglo kada sam postavio šrafove ko za krov ;D ) i stativ se drmusa najstrašnije ostatak u temi posmatranje ;)

he, he,
citam i secam se izrade nase prve montaze. To je bio panj sa dve daske ali nije se pomerao. Sledeca montaza je bila dobson, ali za mene preniska. Zato koristi kao ja hoklu (stolicu) jer ti posle to sluzi kao magacin za odbacenu ambalazu. Provereno!

Salu na stranu, pratim sve o brusenju i mozda da se upustim i ja u jednu avanturu. Samo da sagledam vase muke.

HELP !!!!!!!!!!!
Zavrsio sam brusenje sa finocom #1000 a kada sam sve onako lepo oprao pod mlazom vode mom razocarenju nije bilo kraja. Na staklu mi se pojavila jedna brazgotina duzine oko 3cm  :'(  :'(  :'(  :'( . Dobro sam isprao staklo pre pocetka brusenja a u toku brusenja nisam nista dodavao osim vode (lepljenje sam specavao tako sto sam cim osetim da staklo teze klizi dodavao po kap-dva vode). Alat sam dobro oribao starom cetkicom za zube takodje pod mlazom vode (ne, to nisu one zaboravljene cetkice sa Letenke  ;D ).
Pregledao sam lupom i cini mi se da nije suvise duboka. Debljina je otprilike kao dlacica od pamucne krpe (dosta tanja od dlake). Mislim da bih mogao da to ispravim ponovnim brusenjem sa finocom #600 ali bih to ucinio samo u krajnjoj nuzdi. Pitanje je da li ce se posle aluminizacije ta brazda umanjiti, odnosno da se ne kvari kvalitet slike.
Drugo pitanje se odnosi na alat za poliranje. Da li da alat za poliranje napravim na alat koji trenutno koristim ili na novi. Ako je potrebno poliranje kako bi se izvrsilo testiranje sta raditi ako staklo nema idealan sferni oblik i ako ga treba dodatno brusiti finijim prahom.

Pametno razmisljas. Svaka cast.
Alat ce ti verovatno trebati, jer kada pocnes sa merenjem, a ustanovis da imas neku gresku koju ne mozes ispraviti trebace ti da prodjes naprimer 1000.
Sto se tice te ogrebotine, to ti je oko sat vremena posla. Na zalost to se cesto dogadja pogotovo sa finim frakcijama. Dovoljno je prilikom kocenja, pre nego sto stavis kap dva vode tj, bas u momento kad na jednom kraju stavis vodu a na drugom ne, pojavi ti se suvi kontakt i tada se najverovatnije zagrebe. Moguce je i da neki sitan mehuric,na povrsini ploha,  prakticno nevidljiv, pukne i napravi tako nesto.
Najbolje ga je prebrusiti, mada ne smeta. Jedino kad se ispolira i aluminise vidi se jos vise nego sada i uvek bode oci.
Bolje ga izbrusi ponovo, samo ne ocajavaj ako ti se to opet dogodi prilikom zavrsnih radova.

Alat za poliranje je vec uveliko u pripremi. Napunjen je beton u kalup i vec je na susenju. Citajuci Stellafane sajt na temu scratches (http://stellafane.org/atm/atm_grind/atm_fine.htm#Scratches (http://stellafane.org/atm/atm_grind/atm_fine.htm#Scratches)) shvatio sam da se ogrebotine relativno cesto desavaju. Njihova preporuka za male ogrebotine su DON'T PANIC JUST IGNORE. One generalo ne degradiraju sliku prilikom osmartanja. Medjutim ako su ogreborine dublje i ozbiljnije, potrebno je izvrsiti dodato brusenje. Na osnovu ovih informacija odlucio sam da odradim jos jedno busenje od 1 sat sa granulacijom #1000. Ako i posle ovoga bude nesto ostalo, ignorisacu je. Hvala Janko na podrsci  ;) .

Staklo sam dodatno brusio frakcijom #1000. Ogrebotina se gotovo vise i ne vidi. Potrebno je veoma dobro zagledati se kako bi se jedva videla. Ostavicu je kakva jeste. Posto se nalazi na otprilike 1/3 precnika (5cm) od centra stakla nadam se da ce se jos malo ukloniti prilikom procesa parabolizacije.

OK konačno se vraćam mom ogledalu....
Naime sinoć sam (pre pomračenja) sklepao stativ
Večeras najverovatnije ću završiti i montažu za refratkor...
Pa mogu da se vratim ogledalu....
Čisto da znate ko je kriv za oblake ;D

Pozdrav svim forumašima. Posle kraćeg letovanja vraćam se izradi mojeg prvog ogledala  8) . Odradio sam nekoliko sesija poliranja (ukupno 8 sati) međutim krajevi ogledala su još uvek prilično zamućeni. Objasnio bih to na malo plastičniji način. Ako kažemo da staklo bruseno prahom finoće #1000 predstavlja 0% a idealno polirano staklo 100% situacija kod mene je sledeća. Sredina ogledala (oko 30% prečnika) ispolirana je oko 95%, sledećih 30% prečnika polirano je oko 60% kod je sam rub stakla, odnosno preostalih 40% polirano samo oko 20%.
Postavlja se pitanje: Koliko dugo inače traje poliranje stakla prečnika 6"  ??? ??? ? Po nekim informacijama trebalo bi od 6 do 10 sati međutim kod mene će to ići mnogo sporije. Alat mi deluje da nije suviše mekan a cerijum-oksid koji sam razmutio u vodu i nije baš previše bistar.
Odradio sam i testove fukoovim nožem i ronchijem test. Evo snimka na adresi http://www.youtube.com/watch?v=GfHCGsliHcc (http://www.youtube.com/watch?v=GfHCGsliHcc) .
Snimak je spoj tri kraća snimka. Prvi predstavlja fukoov nož koji se nalazi i samoj žižnoj tački. Sledeći predstavlja fukoov nož ispred žižne tačke, dok treći deo predstavlja ronchijev test.
Iz snimka se vidi da mi je staklo već dobilo malo paraboličan oblik međutim to se vidi samo na ronchiju dok se na fukoovom testu to i ne primećuje.
Molim iskusne za savete  ???  ???
Pozdrav...

Ne bih rekao da je dobilo paraboličan oblik meni ovo pre liči na sferu sa TDE (ne znam prevod za Turned Down Edge) što bih rekao i da je normalno sve dok ne ispoliraš celo ogledalo...
Inače koliko sam ja čitao (a oči su mi ispale čitajući) normalno je da se bolje tj jače polira sredina (kod mene je to išlo obrnuto otud ono ispadanje očiju) to inače regulišeš dužinom pokreta nađi negde ranije Jankov post kao odgovor na moje pitanje .... pa probaj...

Ovo tebi odlicno ide. Kao sto kaze Sale, mislim da ti je malo oborena ivica, to je zapravo onaj prevod... A mislim i da ti ide polako na parabolu, kao sto si ti rekao.
Samo tako nastavi, samo pazi da ne poliras ivicu namerno, tj. ono sto ti je ivica slabije ispolirana, to ce samo polako nestati. Nemoj da na obodu ogledala vise pritisces jer ce ti ivica jos vise otici u OUT.
Inace, vidi se i na fookovom testu da ti je parabolicno ogledalo samo tacno u fokusu se ne vidi, a onda na drugom snimku si previse usao u fokus pa se samo malo vidi. Stavi noz negde izmedju ova dva polozaja i videces da ti senka ide kao polumesec a ne kao ravna linija.
Na zalost, prilikom ponovnogh gledanja snimka vidi se da ti je ivica dosta oborena, ako se ne varam i 10mm po obodu. Samo nastavi da poliras pa posle nekoliko sati ponovo snimi pa okaci ovde.

Za poliranje jednog takvog ogledala je potrebno nekoliko sati do nekoliko desetak sati, jer sve zavisi o gustini cerijuma, kolicini istoh, kvaliteta i tvrdoce smole, kvaliteta izradjene matrice, velicini kockica na alatu ...

Alat treba da je toliko tvrd da jednim jakim pritiskom nokta, nokat ne udje ni 0.5mm. Pokusaj da ugrejes alat u vrucoj vodi, preko alata da stavis mrezicu koja ide na stiropor kad se stavlja izolacija na kucu, a pomoci ce i mrezica za komarce, i pritisni jako staklom da se na smoli ocrtaju mali kvadratici. Naravno prvo mrezicu namazi nekom kremom za ruke, najbolje glicerinskom, a moze i samim cerijum oksidom razmucenim u vodi, da se ne bi kojim slucajem zalepila na alat.
Ovo ce mnogo ubrzati poliranje, a videces i sam dali je alat previse mekan, jer ako jeste, ove kockice ce nestati za pola sata poliranja.

@suvarcev:
E aj reci čime i kako si snimao pošto bih i ja trebao polako snimim testiranje kada nastavim.... (trenutno mi je klupa za testiranje rastavljena ...)

@svi:

Da nema neko "recept" ili link do istog za pravljenje onog dodatka za ispravljanje slike (zovu ga erecting barlow) koji se obično prodaju uz jeftine refraktore a nalaze se i u ruskim durbinima na izvlačenje... nije ništa hitno al čisto sam mislio da sklepam nešto ....

QuoteE aj reci čime i kako si snimao pošto bih i ja trebao polako snimim testiranje kada nastavim.... (trenutno mi je klupa za testiranje rastavljena ...)

Mozda neces verovati. Sve je radjeno onako iz ruke. Totalno zamracena prostorija, podesis da ti se kroz prozorce ronchi testera lepo vidi odraz sa stakla, ukljucis bilo koji digitalni fotoaparat, malo ekperimentises (koristeci iskljucivo opticki zoom), pustis snimanje video zapisa na rezoluciji 640x480. Kasnije izdvojis iz video zapisa test koji se najbolje vidi i to je to  ;D .
 

Tja na žalost trenutno imam samo telefon videću da li time može nešto da se uradi mada sumnjam.... :(

Moracu ipak malo da sacekam da se dnevne temperature malo spuste. Mislim da mi je alat ipak mekan jer noktom ostavljam mnogo dublje otiske. Moracu da se za neki sledeci ATM projekat malo bolje pozabavim ispitivanjem tvrdoce alata za poliranje. Sto se tice oborenih ivica mislim da znam u cemu je stvar. Prilikom zadnje dve sesije poliranja nisam obracao paznju na velicinu alata. Naime svaki put kada se vrsi utiskivanje stakla u alat, debljina sloja smole se polako smanjuje a visak izlazi na sve strane ravnomerno. Dogodilo mi se to da mi je alat za 2-3mm veci u precniku od stakla. Tako je prilikom poliranja doslo do dodatnog obaranja ivice. Posto mi se na testu fukoovog noza vidi da je parabolizacija tek u pocetnom stadijumu (blizi sam sferi nego paraboli sto dokazuju i zonalni testovi koja sam danas radio - test pokazije da za sada nema zona i da se svaka zona istovremeno pali i gasi), mislim da cu smanjivanjem precnika alata na ispavnu meru i dodatnim poliranjem (kojem inace moram da radim kako bi staklo bilo dovoljno ispolirano) uspeti da korigujem oborene ivice.

Cim bude novih informacija okacicu ih na forumu.

Obavezno zakosi ivicu alata i to radi redovno dakle čim vidiš da ti ivica smole nije pod uglom 45stepeni odmah nož u šake i dotera istu...

Ajd, da i ja pitam nesto.
Interesuje me, kako mogu da se vide ronchi linije kad vam izvor svetlosti nije tackast. Koliko se ja secam Sale mi je rekao da kao izvor svetla koristi samo obicnu led. Ovo mi nikako nije jasno s obzirom da ispred nje nema nista slicno kao maska sa prorezom ili sl. Ako izvor svetlosti nije tackast, onda i odbijena svetlost nije tackasta tj. jos malo povecana.
Da cujem i Suvacarov-a, kakav on izvor svetlosti ima kad je dobio tako dobar ronchigram.

Eh koliko smo videli i suvarcov koristi Stellafane tester tako da verovatno radi po istom principu kao i moj sem što ja koristim plavu superbright diodu  ;)
E sad kako to radi hmm iskreno bila je CloudyNights forumu poduža diskusija o tome koja je zašla debelo u optiku kao nauku, umešali se i neki profi izraivači ogledala o zapadnim ATM autoritetima da ne govorim  tako da sam ja odlučio da se manem teorije i da budem srećan što radi ;D A koliko vidim napolju manje više svi koriste upravo takav slitles tester jednostavniji ili komplikovaniji stvar ukusa...

Ma meni je jasno kako to radi, mehanicki, i ja imam takav jedan slican, tj. na istom principu tadi, ima onaj klizac sa leve strane i kamparater, a sa desne strane stoji saraf sa kojim se podize desna strana i sa time se zapravo preseca povratna svetlost. Nije mi samo jasno, ako je ogledalo sferno, a izvor svetlosti nije tackast vec velicine led-a, onda nikako u fokusu se ne moze potpuno zamraciti ogledalo.
Mozda ja nisam sasvim razumeo konstrukciju, mozda ima nesto izmedju diode i ogledala, ili sl. To me interesuje.

E tu je fora, dakle ne mora da bude tačkast izvor....ali mora da ima jasnu i oštru ivicu... zato se npr diodi odseče vrh (koji služi kao sočivo) i matira se na finom brusnom papiru i dobiješ (skoro) savršen kružni izvor svetla sa jasno definisanim ivicama.... e sada pošto je uređaj takav da nož seče svetlost i u u odlasku i u povratku onda automatski dobijaš i prorez koji ima idealno paralelne ivice (ovo se jasno vidi dok npr nameštaš skalmeriju pošto tačno kada odmakneš oko malo unazad jasno vidiš "prorez" kroz koji prolazi svetlo) a pošto se koristi dioda onda je slika znatno svetlija pa je lakše snimati testiranje......
U teoriji bi tester koji ima stacionaran izvor svetlosti trebalo da bude precizniji od ove varijante kod koje se kreće zajedno sa nožem ali pošto je greška merenja (sistemska  a ne ona koju sam praviš) veća od ove razlike onda u praksi ta razlika ne postoji a sam uređaj je lakši za pravljenje....
U krajnoj liniji nije previše bitno bitno da radi ;D

Propustio sam ove zadnje post-ove jer mi internet nije bio u funkciji. Javljam se veceras sa detaljima a mozda i sa po kojom fotkom sa objasnjenjima (nemojte od mene ocekivati teoriju jer nesto nisam preterano zainteresovan da je bubam, ja sa covek prakticar kao sto je to vec i Sale rekao za sebe).

Ma to me interesuje, nigde nisam video na slici kako se sece svetlost u odlasku. Imas li neki link gde se to vidi.

Hmm nisam siguran kakvu sliku tražiš ali nožem zakloniš otprilike polovinu diode i tako seče u odlasku a u dolasku seče svetlost kao i kod bilo kog testera .... mislim kako sam tester izgleda u radu vidi se na stellafane sajtu npr ovde (http://stellafane.org/atm/atm_foucault_tester/images/P0003162.jpg) ili ovde (http://stellafane.org/atm/atm_foucault_tester/images/testerandernie.jpg)
Ma pogledaj komplet planove za tester (http://stellafane.org/atm/atm_foucault_tester/atm_tester_main.htm)

Doduše ako tražiš neke teorijske skice nemam pojma jedino onaj "Understanding foucault" (http://www.atm-workshop.com/foucault.htmll) ...

QuoteInteresuje me, kako mogu da se vide ronchi linije kad vam izvor svetlosti nije tackast. Koliko se ja secam Sale mi je rekao da kao izvor svetla koristi samo obicnu led. Ovo mi nikako nije jasno s obzirom da ispred nje nema nista slicno kao maska sa prorezom ili sl. Ako izvor svetlosti nije tackast, onda i odbijena svetlost nije tackasta tj. jos malo povecana.
Da cujem i Suvacarov-a, kakav on izvor svetlosti ima kad je dobio tako dobar ronchigram.

Dakle situacija je sledeca. Za izradu Ronchi testa uopste nije potreban tackasti izvor svetlosti jer je u tom slucaju kolicina svetlosti veoma mala da bi kontrast bio dovoljan. Ronchi test radi tako sto ispred samog difuznog izvora svetlosti povrsine desetak kvadratnih milimetra (sto predstavlja otprilike povrsinu jedne LE diode) projektujes nazovimo sliku odredjene povrsine na nekoj udaljenosti (zato je potrebno da za stakla koja su brusena sa vecim F-om ronchi resetka bude sa vecim brojem linija po inchi dok je za mali F broj dovoljno i 80-tak linija). Staklo se postavi tako da je udaljenost jednaka (ili vrlo bliska) dvostrukoj udaljenosti fokusa (centar sfere) a svetlost koju staklo reflektuje podesiti da se vraca nazad prema testeru na svega nekoliko milimetara od samog izvora svetlosti, odnosno u centar samog prozorceta. Ono sto je vrlo bitno, a sto sam iz tvog post-a shvatio je da povratnu svetlost posmatras onakvu kakvu ti je vraca staklo, jeste da se povratna svetlost mora posmatrati iskljucivo kroz resetku. Dakle, ronchi resetka mora biti dovoljno velika da mozes da emitovanu svetlost propustis kroz nju ali i da povratnu svetlost posmatras kroz istu resetku kroz prozorce. Ako povratnu svetlost ne gledas kroz resetku dobices vrlo slab kontrast tako da resetke ili neces videti ili ce se jedva videti.
Gledanjem povratne svetlosti kroz resetku kontrast je drasticno povecava (deluje kao jedna vrsta polarizatora svetlosti koji se koriste na svim vrstama LCD panela). To sto je izvor svetlosti veliki i difuzan ne igra nikakvu ulogu jer ce staklo vratiti samo deo svetlosti koji moze da "uhvati" a sjajnost posmatrane povrsine stakla bice ravnomerna. Moje resenje za kreiranjem difuzne svetlosti je vise nego smesno a ujedno i veoma prakticno. Postavio sam superbrigth zelenu diodu u crnoj cevcici koja je na svom otvoru precnika oko 1 cm. Na samom otvoru sam crnom izolir trakom zalepio prethodno iseceno parce bele najlon kese  ;) koje je u ovom slucaju difuzor. Ako ne postoji difuzor svetla reflektovana svetlost je na sredini veoma jakog inteziteta dok su krajevi dosta slabije osvetljeni. Juce sam probao i sa belom LE diodom i mislim da cu je zadrzati jer mi se vise svidja kvalitet ronchigrama.

Sto se tice testa fukoovim nozem tu se nebih ni ja slozio sa Saletom da je izvodljivo uraditi kvalitetan test sa tako velikim izvorom svetlosti. Moji pokusaji da test bude koliko-toliko kvalitetan su propali jer je fukoov test mnogo precizniji od ronchija. Zato sam na komadu vrlo tankog aluminijumskog lima (koriste ga stamparije) iglom napravio veoma malo rupicu a zatim taj komad lima stavim odmah ispred difuznog izvora svetlosti. Na prozorcetu fiksiram zilet i to je to. Na ovaj nacim sam jednim testerom zadovoljio oba testa.

Cekajuci malo hladnije dane (kako bih nastavio sa poliranjem) sinula mi je jedna sjajna ideja. Naime, koristeci ronchi tester kojeg sam izradio prema nacrtima sa Stellafane sajta, dosao sam do zakljucka da uzduzno klizanje testera i nije nesto precizno jer postoji dosta veliki otpor na cevi. Zato sam lepo rasklopio jedan neispravan InkJet stampac i iskoristio deo njegove konstrukcije gde se nalazi nosac kertridza, metalna osovina i sasija. Nosac kertridza ima na sebi biksne koje savrseno lepo, precizno i lako klize po osovini a ujedno sam ga  preradio tako da sada  na sebi ima difuzni izvor svetlosti i prozorce na osmatranje. Preliminarni testovi su pokazali da je mnogo prezicniji za merenja. Trebace jos malo doterivanja a onda cu fotku da okacim na forum.

Nemam pojma meni fuko radi ko sat jedino ako ti pomeranje nije bilo precizno onda je to to pošto bilo koje pomeranje u vertikalnoj ravni tj naginjanje testera pripomeranju ima isti efekat kao i da pomeraš nož normalno na osu ogledala...

Nisam u prilici da isprobam ovo sto si ispricao, ali ja sam jos uvek ubedjen da to tako ne ide. Mozda se i varam.
Ovo sto sale prica, moze da se poklopi npr, leva strana diode, a kad se svetlo odbije on sece drugu stranu i zapravo dobije samo tanku uspravnu liniju. Pod uslovom da su linije strogo paralelne.
Dali znate zasto se nekada vide dve tri linije a nekada, kad si unutar ili izvan fokusa vise linija.  Pa snop svetlosti, kad je izvor tackasti obasjava samo toliko linija na ronchi resetki. Ako je povratni snop debeo on zahvata mnogo linija i gde god da postavis resetku n e mozes videti samo par linija
. Samo mi nije jasno, kako si ti sa difuznim svetlom uspeo da uslikas onaj filmic gde ti se vide ako se ne varam samo dve tri linije.

Pomerajuci tester po uzduznoj osi. Probaj ovo kako sam naveo pa javi. Bas me zanima kakav ces ti kvalitet resetke dobiti.

Pa vide se baš onako kao je snimljeno, dakle što si dalje od centra krivine vidiš više linija...  nema to veze sa time koliko ti je veliki izvor svetla Ronki funkcioniše i ako se rešetka nalazi samo ispred povratnog snopa svetlosti... inače oko razdaljine koja je ekstremno bliska centru krivine i sa ronki rešetkom možeš da dobiješ slične senke kao i sa fukoom tj skoro se ponaša kao nož (to skoro se zove wire test ;) )
Da ne zaboravim evo linka i ka ronki testu (http://www.atm-workshop.com/ronchi-test.html)

Upravo tako. Kada sam vrlo blizu centru krivine dobijam test identican nozu. Napravicu jedan mali filmic sa sve prikazima testera i kako vrsim samo testiranje pa cu ga okaciti na Youtube. Nadam se da cu stici sutra uvece jer mi je godisnji odmor zavrsen a na poslu me ocekuje dosta toga  :(

Gotov je filmić sa prikazom ronchi testera i načinom testiranja (bar onako kako sam ga ja shvatio). Tester je "malo" osiromašen (skinut mu je komparater i nedostaju jos par sitnica) ali je sasvim upotrebljiv za prikaz rešetke na staklu. Filmić traje skoro 18 minuta gde se vidi moj način ronchi testiranja ali i pokušaj testiranja rešetkom samo kod odlazne i povratne svetlosti. Na kraju testa prikazao sam i kako vršim testiranja fukoovim nožem. Pokušao sam da filmić spakujem u što manji format i postavim ga na Youtube međutim kvalitet toliko opadne da je snimak skoro neupotrebljiv. Zato sam snimak (u DivX formatu) kompresovao u .RAR datoteku koja zauzima oko 87MB (inače raspakovam film je oko 170MB) i postavio je na Rapidshare http://rapidshare.com/files/140388132/Ronchi_tester_i_nacin_rada3.rar.html (http://rapidshare.com/files/140388132/Ronchi_tester_i_nacin_rada3.rar.html) . Zao mi je ako neko ne bude mogao da ga skine Dial-up konekcijom  :'( ali zato za ADSL i Wireless  ;D neće sigurno biti problema.

Pozdrav svima i očekujem povratne informacije.

Jos nisam pogledao filmic, ali uskoro cu...
Nije tacno da izvor svetlosti nije bitan. Pa sta mislite, zasto se unutar fokusa i izvan fokusa vide vise linija a u centru fokusa najmanje...
pa naravno snop svetlosti je deblji i osvetljava vise linija a u centru fokusa je snop tanji i osvetljava ih manje...

Kao sto rekoh, meni na ovaj način ronchi funkcioniše. Ne tvrdim da sam u pravu ali praksa (bar kod mene) pobija teoriju. Možda se ispod moje kuće seku neke podzemne vode, ili su me oni vanzemaljci sa foruma napali  ;D  ;D  ;D  ;D . Sve u svemu svaka sugestija je dobrodošla. Spreman sam za raznorazne eksperimente  ;) .

Quote from: mravic on August 27, 2008, 09:44:20 am
pa naravno snop svetlosti je deblji i osvetljava vise linija a u centru fokusa je snop tanji i osvetljava ih manje...

Ovaj ipak ne.... nije da se pravim pametan ali pošto se linije vide ne na način koliko ih u odlaznom snopu bude osvetljeno nego koliko njih zaklanja dolazni snop a kako celo ogledalo reflektuje svetlost onda uvek imaš kupu svetlosti koja je u stvari dolazni snop.... zato i može da se koristi i za testiranje objektiva kod refraktora ili bilo kog teleskopa kao celine...

Ja ne znam kako da skinem taj file . Treba mi pomoc. :-\

Pa naravno da se linije na ronchiju osvetljavaju u odbijenom snopu svetlosti, ali ako je izvor svetlosti veci onda je i povratni snop deblji u fokusu , nije tackast. Sto je fokus ogledala veci to je i ovaj snop u fokusu veceg precnika.
Ovo govorim iz iskustva, jer kada stavim tackasti izvor svetlosti onda mi je i ronchigram ostriji i bolje se vide linije, a kad je izvor samo malo veci npr. 1mm vec se te linije tesko razaznaju. Naravno, lakse se nadje fokus kad je svetlo jace, ali odmah posle pronalazenja fokusa, i podesavanja instrumenta, postavim masku sa malom rupicom i vrsim merenja.
Mozda se ta dioda ponasa kao tackasti izvor kad je onako obrusena, pa se u centru vidi svetlost koja svetli a ono okolo izvora sto je matirano se zanemaruje.
Nisam nikad probao sa diodom.

Za one koji se ne snalaze sa Rapidshare-om predlazem da film skinu sa sajta moje firme (na kratko cu ga zloupotrebiti). Molio bih da ga skinete sto pre jer cu morati verovatno u narednih 48 sati da ga skinem.

http://www.code.co.rs/uputstva/ostalo/Ronchi_tester_i_nacin_rada3.zip (http://www.code.co.rs/uputstva/ostalo/Ronchi_tester_i_nacin_rada3.zip)

Upravo se postavlja i bice dostupan za oko 15min.

Quote from: mravic on August 27, 2008, 10:55:44 am
Mozda se ta dioda ponasa kao tackasti izvor kad je onako obrusena, pa se u centru vidi svetlost koja svetli a ono okolo izvora sto je matirano se zanemaruje.
Nisam nikad probao sa diodom.

Ne, ne ponaša se kao tačkasti izvor svetla ali pošto u ovom konkretnom slučaju dioda osvetljava ogledalo kroz rešetku onda imaš isto kao i u slučaju fukoa virtuelni prorez sa savršeno paralelnim ivicama....
nego evo sad sam skinuo jednu lepu Malakarovu knjigu pa ću da razmotrim detaljno teoriju, koja u principu za ronki test traži da izvor bude koherentan i kvazi-monohromatski ..... ali u praksi koherentnost može da se zanemari uostalom ko je lud da testira laserom ;D
Probaj sa diodom ;D ;D

Postavljeno !!!

Trebace vam DivX 6.1 codec ili noviji http://www.divx.com (http://www.divx.com)

OK pogledao sam filmić i vidim da Ronki radi baš kao i kod mene :)
Što se Fuko testa tiče e tu već ima razlike naime ti nož stavljaš IZA diode pa je sasvim normalno da ti treba pinhole (možda čak i manja od one koju imaš) ja to testiram onako kao što je to originalno zamišljeno u verziji slitles testera... dakle kod mene nož ide ISPRED diode i zaklanja je tj seče svetlo i u odlasku i u dolasku i tako se pravi virtuelni prorez .... nego jedna mi stvar nije sasvim jasna sa snimka da li ti pomerš nož u normalno na osu ogledala ili samo pomeraš tester po osi?


BTW elegantno rešenje svih problema sa nameštanjem rešetke i noža se rešava tako što ih staviš u dioramice za slajdove ;D

Sto se tice rupice imam i manju ali je nisam koristio jer se test nebi video na kameri (zbog vrlo male kolicine svetlosti).
Pomeranje noza radim iskljucivo okretanjem bocnog srafa na testeru, sto znaci normalno na osu. Sto se tice potrebe da udjem u fokus, budem u tacki fokusa ili izadjem iz fokusa, to radim srafom kojim tester pomeram u ravni ose stakla.

QuoteBTW elegantno rešenje svih problema sa nameštanjem rešetke i noža se rešava tako što ih staviš u dioramice za slajdove

To sam napravio ali zbog one silne izolir trake (krpene jer nema odsjaj) nisam u ovom slucaju mogao da ih koristim. Izvor svetlosti je relativno jak pa mi smeta prilikom osmatranja a uz pomoc trake reflektovani odsjaj sam sveo na minimum.

Ako sam dobro shvatio ti pomeriš tester napred/nazad pa onda pomeraš nož bočnim štafom ???
Kako onda meriš ???

Merenje za sada jos uvek nisam vrsio. To cu raditi tek kada staklo bude potpuno ispolirano. Medjutim, koliko sam informisan potrebno je merenje samo po uzduznoj osi dok bocni pomeraj ne utice na udaljenost od ogledala (pricam samo za ronchi test ne i za fukoov).

Pa kod Fukoa bočno pomeranje ume da pravi problema (iskusio na svom testeru pošto mi je opruga bila prjeaka pa je naginjala glavu testera) sa druge strane ronkijem tešk da ćeš nešto izmeriti mislim postoji softver koji simulira ronki test (Ronchi for Windows (http://members.aol.com/ronwin20/index.html) i RonchiZ (http://www.atmsite.org/contrib/Smith/RonchiZ/) ima toga još pogledaj link u mom gornjem postu ka ronki testu) ali to je poređenje pre nego merenje dakle sacometrija naspram preciznog merenja koje nudi fuko .... mada može dapokaže greške bolje nego fuko....

Ronchi for Windows i RonchiZ imam odavno spreman ali prvo mora potpuno da se ispolira staklo.

Sale, mora da si pogresio kad si rekao da ... dioda osvetljava ogledalo kroz rešetku onda imaš isto kao i u slučaju fukoa virtuelni prorez sa savršeno paralelnim ivicama...

Pa nije valjda da ronchi resetku stavljas ispred izvora svetlosti.

Quote from: mravic on August 27, 2008, 05:10:02 pm

Pa nije valjda da ronchi resetku stavljas ispred izvora svetlosti.

Da, da, da.... upravo tako, baš kao što se to vidi na snimku koji je napravio suvarcov.... samo što ja i nož, za razlikuod njega stavljam ispred izvora svetla....

Da moze tako, samo sto je ispred leda sa leve strane noz a u povratku sa desne.

Inace... skinuo sam filmis i sada mi je jasnije mnogo toga. Pa ne kaze se dzaba da slika vredi vise od hiljadu reciu a tek film.

Suvacarov, nbemij da se mnogo jedis oko oborenih ivica, pa skoro se i ne primecuje nista, naci cu ti sliku ronchigrama sa oborenim ivicama da vidis kako to izgleda.
Sve je ok, kako si radio samo pokusaj sa manjom rupicom, jeste da je teze meriti jer je malo svetlosti ali ce i ivice  biti mnogo ostrije,.

Sad mi je jasno kako se sa difuznim svetlom dobije ronchigram, jer ti svetlost presecas i u odlasku i dolasku pa se verovatno te linije poklope.
Moracu i ja da pokrenem moju aparaturu ovih dana, pa da i ja snimim moj ronchigram ali na ogledalu od 16 inca, i koji nije ovako lep, jer sigurno ima gresaka.
Jos nesto... ako si blizu da bude ispolirano, pokusaj da uradis fookov test jer mi se cini da nisi daleko od gotovog ogledala. Da ne bi preterao jer onda je veeeelik problem.
Posted on: Avgust 27, 2008, 10:15:28 pm

---

Evo i slika(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg99.imageshack.us%2Fimg99%2F7538%2Fmirror14log03ci1.jpg&hash=21a0fd66040a34b7e84ea3e6321f41a4) (http://imageshack.us)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg99.imageshack.us%2Fimg99%2F7538%2Fmirror14log03ci1.34d61f1ee3.jpg&hash=296ba98290bdced2725a8c5c3dda8c88) (http://g.imageshack.us/g.php?h=99&i=mirror14log03ci1.jpg)
Ovo je oborena ivica
pa da ne pomesas sa ovom koja je idealna
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg99.imageshack.us%2Fimg99%2F8091%2Fmirror14log109uy3.jpg&hash=3191d60019603ee5be4843edf24d4eae) (http://imageshack.us)
Evo ti i lik , verovatno ce pomoci http://www.atm-workshop.com/mirror14-log.html

Drago mi je da sam i ja mogao nekog nesto da naucim (pogotovo Mravic-a kome svi mi zajedno mozemo da skinemo kapu). Nadam se da je film dovoljno pokazao prakticnu stranu i primenu testera i da ce biti od pomoci i ostalima koji tek planiraju da krenu u ATM vode.

Sto se tice ronchigrama sa oborenim ivicama koje se donekle videle ranije (onaj prvi filmic sa Youtube-a) mogu vam reci da se slika u mnogome popravila. Ako bude neko imao vremena neka uporedi snimak sa Yuotube-a i ovog filma (u pitanju je test na istom staklu posle dodatne sesije poliranja u trajanju od 3 sata). Problem je bio nedovoljno polirani krajevi.

Koliko sam shvatio ako postoji problem oborenih ivica one se vide kada je ronchigram iza fokusa sa otprilike brojem linija na staklu kao na slici koje je Janko postavio u prethodnom post-u. Obratite paznju na krajeve tamnih pruga (osim srednje linije). Pored njih najlakse se problem detektuje tako sto se pogledaju krajnja desna i krajnja leva linija. Kod problema oborenih ivica (slika iz prethodnog posta br.1) linija se zatvara u krug dok se na ispravnom staklu koji nema problem oborenih ivica linija malo povija prema kraju stakla ali ne kreira krug (slika iz prethodnog posta br.2).

QuoteJos nesto... ako si blizu da bude ispolirano, pokusaj da uradis fookov test jer mi se cini da nisi daleko od gotovog ogledala. Da ne bi preterao jer onda je veeeelik problem.

Plasi me takva mogucnost jer je sredina stakla skoro gotova (polirano preko 99%), 2/3 stakla mi je polirana oko 70-75% dok su krajevi jos uvek prilicno zamuceni (polirani mozda tek nekih 30-tak %).

Covek se uci dok je ziv. ;)

Potrebna mi je pomoc odnosno objasnjenje kako se vrsi testiranje zona pomocu maske. Izbuljio sam se citajuci raznorazne sajtove ali posto su svi na engleskom jeziku (a ja ga ne poznajem bas najbolje) nisam najbolje shvatio kako to funkcionise. Pokusavao sam nesto medjutim ne ide mi bas od ruke.

Uff pa jesnostavno meriš na kojoj udaljenosti ti se nuluje/"gasi" koja zona te vrednosti najbolje uneseš u neki softver tipa figureXP (ili ručno računaš i crtaš grafik ali bolje nemoj) i vidiš koliko si blizu ili daleko od željenog oblika....bar sam ja to tako shvatio...nadam se da ne grešim ;D

Teorijski je tako, to sam i ja shvatio. Medjutim pitanje je vise kako to primeniti u praksi.
1) Da li se test radi iskljucivo fukoovim nozem?
2) Da li pocetna pozicija noza mora biti tacno u centru sfere i koliko treba da sece svetlost (delimicno, potpuno, nimalo)?
3) Da li izvor svetlosti mora biti na fiksnom odstojanju ili moze biti i pokretan (ronchi tester sa Stellafane sajta ima pokretan izvor svetlosti)?
4) Da li se merenje vrsi prema fokusu ili od fokusa ?
5) Da li se merenja vrse i normalno na osu ili je noz fiksiran i krece se samo duz ose?
6) Da li se merenje vrsi tako sto se prvo posmatra spoljna zona pa zatim prema unutrasnjim ili ide obrnuto?

Matematicki obrasci za izracunavanje pozicije i velicine otvora na masci su OK. Dakle treba mi samo informacija o prakticnoj primeni.  ???

Nisam siguran čime bi trebao da radiš Fukoov test nožem sem nožem dakle to je odgovor na najlakše prvo pitanje (ako radiš još neki test to je onda drugi test)
Trebalo bi da se nož namesti i onda samo da se pomera po osi napred nazad e sad pošto ti koristiš drugačiji test ne znam kako bi to treblalo da ide kod tebe verovatno isto...
Ne razuem kako to misliš prema fokusu ili od fokusa (sem što fukoo unutar fokusa baš i nije nešto koristan tebi je bitno da imaš rastojanja na kojima se nuluju određene zone nisam siguran da smer tu nešto mena kao ni redosled zona mada mi je logično da kreneš od centralne pa onda da se vraćaš nazad....
Ma bre pokreni RochiZ i uključi fukoa u simulaciji i mrdaj nož napred nazad levo desno kašće ti se samo (ovo iz ličnog iskustva ;) )

Pokusaci nesto  :-\

Stigao sam Petrove gore, pa vidim da imate probleme koje ja mogu da vam resim.

Test se radi sa fookovim nozem, ali ako se pomera i izvor svetlosti onda je to malko komplikovanije i mora se malo drugacije racunati tj. meri se duzina fokusa ogledala.
Pocinje se od oboda ogledala i to ovako.
Kad postavis masku na ogledalo dovedes noz u taj polozaj da ti dve spoljne zone tj. levu i desnu u istom trenutku podjednako zatamnjuje. Polako pomeras noz prema napred sa komparaterom stim sto i noz pomeras levo desno da ti presece tu svetlost.
Ovaj polozaj noza je najteze postici, dalje je lako...
Najlakse je de ostakle zone pokrijes da te ne bi bunile. Mozda je najlakse napraviti tri cetiri maske koje imaju proreze na razlicitim mestima. lakse ce biti nego praviti poklopce za zone.

Kad podesis da ti se zatamnjuju te spoljne zone, trebalo bi da komparater, ukoliko je to moguce podesis na 0, ili zapamtis tj. upises vrednost koju pokazuje.
Sada poklopis te spoljne zone a otklopis sledece dve koje su blize centru ogledala, ili stavis drugu masku na kojoj su isecene samo te dve. Ako je ogledalo sferno, onda se nista nece primetiti, tj. bez pomeranja noza napred-nazad obe ce zone istovremeno potamneti, ali ako je ogledalo parabolicno,prvo ce se zatamneti leva zona, a da bi ti se obe zone odjednom zatamnile moraces noz, pomocu komparatera da poguras napred za koji deseti deo mm. Ovo pomeranje ti je bitno da izmeris, tj razliku izmedju prvog i drugog polozaja.
Naravno, to tako nastavis dok ne predjes sve zone.
Zapamti...
Nikada ne mozes idealno tacno da izmeris jer se ove senke dosta tesko vide i dosta tesko se ocenjuje kad je to bas to, ali...
zato postoji program koji je Sale naveo figureXP, na kome upisujes ta merenja, i uradis ih nekoliko , najmanje 3 i onda ti program izvadi prosek, pa je to otprilike to. Naravno mozes i sam to da izracunas, ali vec kad imas program...

Za to tvoje ogledalo, ne trebaju ti vise od tri zone, jer ako su ti zone tanke tj. ti prorezi tesko se naziru senke, a opet ako su predebele onda ti je neprecizno merenje. Najbolje je da ti budu oko 10mm.
Ajd da sad vise ne davim, ...ocekujem rezultate.

OK ovo bi i meni skratilo lutanje oko Fukoa al dobro bar mi je sad sve jasno....
kada je u pitanju coude maska isto postoji program koji ih isctrava pa se samo iseku....

Mislim da sam shavio. Najbitnije je da polozaj testera i njegova osa kretanja (napred-nazad) mora bili tacno na osi ogledala.
Danas sam imao jos jednu sesiju poliranja u trajanju od 2 sata. Staklo je sada prilicno ispolirano a ostalo je jos malo na krajevima (oko 1cm). Brine me (posto sam vec u paraboli) da dodatnim poliranjem ne preteram mada praktikujem da pokreti budu iskljucivo pravolinijski sa 1/3 precnika. Da li sme i koliko da ostane nepolirano jer je poznato da se krajevi izuzetno sporo i tesko poliraju. Trenutna situacija je sledeca. Gledano od sredine oko 75% precnika je polirano 100%, oko 20-tak% precnika polirano je oko 95-98% dok je ostatak od (oko 1cm po obodu) polirano oko 80-85%.

Hmm a kako si izmerio koliko je polirano???
A što se ivice tiče pa postoji izreka da je ogledalo dobro koliko mu je dobra ivica e sad ivicu uvek možeš da zamaskiraš i dobiješ manje ogledalo......

To je moja slobodna procena, a sto se tice sredine ogledala poliranost sam proverio lupom sa uvecanjem od 15x.

Znaci poliranje, poliranje, poliranje, poliranje, poliranje, .....  >:(  >:(  >:(

Pa probaj sa onim malim laserom pa da vidiš šta je POLIRANJE ;D

Naravno da je probano. Međutim ono što se vidi na laseru kao maleni odsjaj pod lupom se vidi kao krater  ;D. Kako onda znam da je 100%? Pa dobro, malo sam preterao ;D, nije 100% vec 99,98% jer na otprilike 1 cm2 ima u proseku 2 mala kraterčića.

KRATERIIII????
Ja sam svoje ogledalo polirao sve dok sam video raisipanje na prednjoj površini kakvi crni krateri... pod 10x lupom nisam video ništa.....

Nemas ni malo maste  ;D  ;D  ;D  ;D  ;D. Pa zar bi takvo staklo dalje polirao ??? Naravno da bih ga morao ponovo brusiti pa sve Jovo nanovo. Kraterom sam nazvao malu nazovimo je nesavrsenost koja reflektuje svetlost lasera  8)  8)  8).

Ma ne bre al mi nije jasno kao si pod lupom video "kratere" a laserom ništa ja lupom nisma video ništa a laser  8)

Ajde da to objasnim ovako (izvod sa sajta http://www.ad-loznica.org.yu/atm/poliranje.htm (http://www.ad-loznica.org.yu/atm/poliranje.htm)):

QuoteTreba imati u vidu činjenicu da se poliranjem neće moći eliminisati baš svaka neravnina na površini ogledala, bitno je da ih nema puno. Jedan od kriterijuma za koji je autor čuo u krugovima iskusnih amatera (izvor Mravik Janko) je i da na kvadratnom santimetru ogledala nema u proseku više od 5-6 tačkica što se može smatrati zanemarljim.

Preliminarni rezultati testiranja zona su gotovi. Obistinio se moj strah da ne preteram u parabolizaciji (mada sam prilikom poliranja koristio iskljucivo pravolinijske poteze)  :'(  :'(  :'( Ivice mi jos uvek nisu dovoljno polirane tako da bi trebalo da njihovim doterivanjem dobijem malo bolje rezultate, medjutim bojim se da tada vec ne bude kasno. Po mojoj proceni (mada ne mora da sam u pravu) u ronchi testu se lepo vidi da je staklo otislo u hiperbolu ali ne preterano, tek sam negde na pocetku. Postoji li mogucnost uopste doterivanja stakla ? Molio bih da pogledate fotografiju iz programa FigureXP.

Dakle, nema mi pomoći  :'(  :'(  :'(  :'(  :'( !!!

Uvek ima pomoci, ali ja ne znam kako. Nikada nisam uspeo da vratim unazad, mada kad ne treba, to se dogodi samo.

OK večeras sam konačno dovršio montažu za refraktor i pokušao da je isprobam gledajući kroz rupe u oblacima..... Šta da kažem? STativ koji sam napravio od čamovih letava je čvrst baš kako treba, aj da vidim nekoga sa kupovnim stativom da se  za isto pridržava dok posmatra ;D a i kako ne bi bio čvrst kad je ogroman i težak tonu i još malo (koji li će ludat to da vuče na leđima ;D ) sama montaža je još uvek malo klimava što je i sasvim normalno obzirom da je sklepana u mom stilu ali je s asvim upotrebljva a uz male dorade postala je i ona prilično stabilna... još neke sitnice da promenim i biće to sasvim pristojna stvarčica.... inače visok stativ ima i jednu prednost naime u zenitu mogu da posmatram klečeći samo na jednom kolenu ;) pa je Albireo sasvim pristojno izgledao, doduše vrat malo boli ali tako će biti sve dok ne napravim dijagonalu... to je sledeće u planu...

Da malo probudimo ove brusace koji su se ulenjili. Proveravao sam danas jedno ogledalo koje nisam ja polirao a staklo je lepljeno od dva komada 10mm debljine i prečnika 200mm. Na zalost, vlasnika, ovo ce biti neupotrebljivo jer je napravljena greska na samom početku. Nije dobro zalepljeno staklo. Dali je u pitanju bio lepak, ili nesto drugo ne znam, ali evo ronchigrama da vidite kako izgledaju zonalne greske.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg131.imageshack.us%2Fimg131%2F8015%2Fpict0003asf2.jpg&hash=78ad62918558a720bd8767585cfe5eeb) (http://imageshack.us)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg131.imageshack.us%2Fimg131%2Fpict0003asf2.jpg%2F1%2Fw800.png&hash=f7070b2fdc3750679d7c3a049eed23d7) (http://g.imageshack.us/img131/pict0003asf2.jpg/1/)

(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg131.imageshack.us%2Fimg131%2F5314%2Fpict0005ans7.jpg&hash=497fbd6138a03dc68617f7c686229719) (http://imageshack.us)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg131.imageshack.us%2Fimg131%2Fpict0005ans7.jpg%2F1%2Fw800.png&hash=66049eef1e8aea58e7b54c43d0324d7d) (http://g.imageshack.us/img131/pict0005ans7.jpg/1/)

A ovo je moje ogledalo od 400mm koje jos nije gotovo. Imam malih problema oko parabolizacije, ali da vidite kako to sada izgleda.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg131.imageshack.us%2Fimg131%2F6065%2Fpict0007cy6.jpg&hash=b309c192a1366f8cb534de9045fbd707) (http://imageshack.us)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg131.imageshack.us%2Fimg131%2Fpict0007cy6.jpg%2F1%2Fw800.png&hash=57aa8faf3bd2c5e4ac2756df36465702) (http://g.imageshack.us/img131/pict0007cy6.jpg/1/)

a evo i slike kako izgleda jako oborena ivica, isto na mom ogledalu, na kome ću nadam se to uspeti ispraviti.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg131.imageshack.us%2Fimg131%2F8763%2Fpict0009gd8.jpg&hash=1ccec5470502731df34e9e2e5d91981a) (http://imageshack.us)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg131.imageshack.us%2Fimg131%2Fpict0009gd8.jpg%2F1%2Fw800.png&hash=e3075588722650f846d1eca2af137998) (http://g.imageshack.us/img131/pict0009gd8.jpg/1/)

Pozdrav svima. novi sam na forumu, pa moram da priupitam.
Vidim da brusis ogledalo. Nesto sam gledao na netu i ako sam dobro razumeo napravis "kalup" na koji polepis one kockice za brusenje i onda brusis izdubljeni paraboloid iz cilindra. Da li gresim oko ovoga? Nije mi bas jasno kako na taj nacin dobijes tacnu parabolu je mi to prosto deluje neverovatno. Verujem da mozes dobiti ravnu povrsinu visokog kvaliteta obrade, ali geometriju to mi bas i ne ide u glavu. no dobro mozda i gresim. Zanima me jedan podatak. Za to ogledalo od 400mm koliko ti je udubljenje u sredini u odnosu na krajeve. Pitam jer mi se cini logicnim uzeti komad stakla i u vise prolaza dijamantom na CNC strugu formirati tacnu parabolu, pa potom polirati.

Pa moglo bi to tako kao sto si naveo, samo ne znam ko bi ti dozvolio da brusis staklo na CNC-u, jer fina prasina upada u sve pore i lezajeve.
Onda, nije bas da mozes tako precizno da obrusis sa CNC-om. Ili se varam. To treba da bude precizno u 1000 deo milimetra. Mada bi moglo mnogo da ti ustedi vremena da obrusis na grubo, a onda finijim brusnim prahovima brusis fino. Samo i alat i ogledalo bi morao da CNC-u.
Ali, nije grubo brusenje problem koliko je problem poliranje. Samo brusenje ogledala od 300mm mozes odraditi za desetak sati, ali poliranje traje danima.
Da te ne buni oblik ogledala. Prvo se sve radi na sferni oblik, sto nije problem a kad se ispolira na sferu onda se doradjuje na parabolican oblik, a ta razlika izmedju sfere i potrebnog parabolicnog oblika se meri opet 1000-tim delovima mm.sto se dobije prilicno jednostavno.
Ovako govoreci sve je jednostavno, najveci je zapravo problem samo merenje tih povrsina, i umece prepoznavanja oblika, i korišcenje odredjenih pokreta alata, da bi skidalo baš ono što nam treba, a ne tokom poliranja da pravimo jos vecu gresku.

Slazem se sa Jankom. Medjutim, moje licno misljenje je da je ipak najbolje krenuti od nule i sa alatom i sa staklom jer ce jedino u tom slucaju alat potpuno odgovarati obliku stakla. Kao drugo, poliranje na CNC-u je neizvodljivo (bar ne na klasican nacin). Kao trece, obradjivanjem stakla i alata na CNC-u dobio bi priblizan oblik (jer su u pitanju nanometri ) koji bi MORAO da doteras rucnim brusenjem prahom #1000 pa tek tada se moze preci na poliranje. Ako mislis da ipak automatizujes stvar, najboje resenje je izrada masine sa brusenje i poliranje. Na internetu ces pronaci gomilu primera raznoraznih masina a mozes i da vidis kako one rade. Dovoljno je da ih potrazis na Youtube-u (na primer ovde (http://www.youtube.com/watch?v=DFQ3EkMYnQo&) ili ovde (http://www.youtube.com/watch?v=-hV_3smmr-I) itd.). Najveci problem i u stvari vreme koje se potrosi na staklu je njegovo poliranje. Ako imas iskustva (kao Janko) staklo od 300mm bi trebalo da se ispolira (sa parabolizacijom) za nekih 20-30 sati rada. Medjutim ako nemas iskustva bice ti potrebno bar dvostruko vise. Sto se tice izracunavanja potrebnog udubljenja (sagite) stakla mozes videti na Stellafane sajtu (http://stellafane.org/atm/atm_select_scope/atm_scope_calc.htm)

Cek, cek, ne govorim o poliranju vec o samom obliku. Vidim da je gore neko dao merenje oblika i vidim da se na nekim mestima nakupilo oko o,8mm. CNC radi sa 1-2 stota dela milimetra na recimo precniku od 500mm. To bi bilo odstupanje oblika povrsine, a ne samog kvaliteta obrade koji ide u nm, a to naravno da mora pastama. Za poliranje bi se koristilo recimo radno mesto koje sluzi za pripremu uzoraka za posmatranje mikroskopom do uvecanja 2000x. to je jedan disk koji se obrce, a na neju se komad polira sve finijim i finijim pastama, do granulacije 20000 ili cak 40000. Uzorak posle toga izgleda apsolutno perfektno i pod mikroskopom se zrnasta struktura ocvrscavanja celika ne vidi, vec se nakon toga nagrize kiselinom. OK znaci CNC bi mogao, na brubo, pa onda kamen na malo finije, a na kraju takl sa pastom i opet CNC do skoro ideale i na kraju taj "tocak" i poliranje pastama i ispiranje vodom (koja stalno tece). Mozda vredi i pokusati.
Posle toga se pretpostavljam hemijski nanosi reflektivni sloj?
Moram malo pogledati sta i kako. Za CNC nije problem naci i strug koji prihvata 1200mm precnika.
Inace vecina novih CNC strugova ima pokrivene vodjice tzv teleskopima i nema sanse nista da dodje na njih, a neki bolji imaju hidrostaticke vodjice i tu ne postoji cak ni teorijska sansa da se ostete vodjice. naravno ima i CNC brusilica, ali ja na zalost nemam pristup ni jednoj jer jednostvno ne znam nikoga ko je ima. Brusilice su po previlu na hiljadite delove milimetra podela i greska pozicioniranja je do oko 0,001mm.

Sve ovo pitam jer vidim da ima firmi koje prave ogledala za samogradju, a sigurno ne rade rucno nista, ni poliranje jer se tako ne bi isplatilo. Vidim da su mnogi ovde radili ogledala i recimo nije retko da se ide do max 100x povecanja ogledalima 150mm pa cak i 180mm, a redovna fabricka trepe i duplo vise, zar ne?

Izvinjavam se zbog gresaka u kucanju, ubi me ova tastatura na notebook-u. :(

Pa pazi firme koje prave ogledala dobar deo proizvodnje rade mašinama to je tačno... ali sve se obavezno hvale sa hand polished i hand figured nalepnicama ...
Međutim to nisi baš najbolje shvatio proces izrade samog ogledala... Naime milimetrima )i delovima istih) se meri samo i isključivo sagita tj udubljenje u centru ogledala koje se dobija grubim brušenjem i taj deo posla možed a se radi mašinama ali ti čak ni tu ne treba neki precizan CNC pošto ćeš sve tomorati da brusiš sve finijim i finijim prahom... inače napolju možeš čak i da kupiš takve diskove tj diskove sa pregenerisanom sagitom.... ali to je najmanje bitan deo posla.... kada se završi sa brušenjem tek tada počinje pravi posao tj poliranje  i tu mogu da se koriste mašine za poliranje i koriste se ... e a kada završiš sa poliranjem onda postaje zabavno.... dakle sfera i parabola (tj paraboloid) se razlikuju za tako fantastično male veličine da tu CNC mašine stvarno nemaju šta da traže dakle ovde smo došli u zonu gde veličine merimo ne milimetrime ne čak ni mikrometrima nego nanometrima .....

Dakle da skratim CNC mašine bi se mogle koristiti u svrhu pregenerisnaja krive ogledala, pri poliranju se koriste drugačije mašine suvarcov ih je pominjao kada je figurisanje tj parabolizacija u pitanju tu mašine mogu da obezbede samo sirovu snagu ali moraju ručno da se vode a vrlo često i da se posao na kraju odradi strogo ručno.....

Uzeh sad malo geometriju i knjige za fiziku optike i vidim da je situacija sledeca. Npr. za ogledalo dijametra 200mm i fokalne duzine 1250mm imamo da je odstupanje u odnosu na sferu.

na 0mm od centra 1mm
12,5mm 0.9675mm
25mm 0.880mm
37,5mm 0.717mm
50mm 0.499mm
62,5mm 0.217mm
75mm -0.122mm
87.5mm -0.536mm
100mm -1.006mm

Ovde je postavljeno tako da je negde usput "presecna" tacka, tj. dubi se centar, a skidaju krajevi sfernog ogledala da bi se preslo na parabolu.

Naravno moze se ispraviti da se ne menja udubljenje u centru, tj. da se od sfere dobije paraboloid "zaravnjivanjem" krajeva, a tada bi se fokalna duzina promenila zanemarljivih 1-2mm sto ne znaci ama bas nista. Medjutim vidi se da je ta razlika itekako prisutna. Ovo je po teoriji, moguce da je upraksi nesto drugacije, da gresim, ali tesko... Napominjem da poliranje tj. eliminisanje neravnina i da se tako izrazim "omeksavanje" krive tj. peglanje tacaka parabole jasno radi u nanometrima, ali sama geometrija ocigledno da je u stotim delovima milimetra. Gledao sam danas i juce ove video materijale sto ste dali linkove i jos dosta njih i sve se sprave cine bas primitivnim i niko me ne moze ubediti da postizu idealan paraboloidni oblik. Za "uravnjenost" i kvalitet obrade ne sumnjam, ali mi se cini da sva ogledala dobijena na prikazane nacine dosta odstupaju od idealnog. Nesto se razmisljam da kada bi odstupanje bilo eliminisano onda i ne bi postojali renomirani proizvodjaci vec bi svako mogao kuci u manufakturi da dobije idealan oblik, ali nije bas tako i bas zbog toga se i sa najskupljim okularima ne moze dobiti ostrina i u centru i na rubovima slike jer dobijeni "profil" nije bas parabola. Stoga se divim ljudima koji rucno, na oko i merenjem dobiju zadovoljavajuce rezultate. Svaka cast za takvu upornost i trud.

Evo leonardove masine za obradu ogledala.
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://leonardodavinci.stanford.edu/projects/mirror/macchinaspecchi1_d.jpg&imgrefurl=http://leonardodavinci.stanford.edu/projects/mirror/&h=394&w=356&sz=30&hl=sr&start=1&usg=__CIhUcEowfB1kVkEKRTMnOQ_m4rU=&tbnid=s_SKtQIGQfJ7tM:&tbnh=124&tbnw=112&prev=/images%3Fq%3Dleonardo%2Bgrinding%2Bmachine%26gbv%3D2%26hl%3Dsr

Ova masina bi idealno funkcionisala kada bi precnik ovog brusnog kamena bio 2000mm. Onda bi fokus ogledala bio 1000mm. naravno samo za gruboi brusenje.
Ove mere sto si dao je verovatno razlika u duzinama fokusa ali ne i u dubini ogledala.
Naravno da ogledala nisu idealna, ali jedan iskusan ATM-ovac moze da napravi ogledalo koje je preciznije od nekog visokoserijskog teleskopa. Naravno za ovo mu treba mnoooogo vise vremena od jedne masine.

Nisam baš siguran ni da su u pitanju razlike u žižnoj daljini u pitanju  (seti se samo kako se kreće teste kada zonalno testiraš ne ideš čas unutar čas van fokusa tj Centra krivine) no da se to provući kroz softver pa proveriti... Nisamsiguran odakle je goranm došao do ovih cifara ali definitivno nisu u pitanju razlike u "dubini" tj sagiti između sfere i parabole na različitim rastojanima od centra ogledala...

Jedna stvar je sigurna da je moguće dobiti željeni oblik CNC mašinom to bi odavno bilo korišćeno na profesionalnim teleskopima ne bi pravili velika višemetarska ogledal u rotirajućim kalupima a jo manje bi ih polirali ručno vođeni mašinama koje su u principu iste kao i one koje koriste amateri...

Sa druge strane koliko god da se napravi savršeno ogledalo ono i dalje neće davati savršenu sliku ima tu mnooogo grešaka koma, zakrivljenost vidnog polja itd itd koje se jednostavn ne mogu ukloniti ni savršenom parabolizacijom već samo svesti na zadovoljavajuću meru....

Ja idalje zelim da napravim nesto sto je upotrbljivo,mislio sam neki refraktorcic.
Zanima me gde bih mogao da nabavim neki objektiv voleo bih da je bar oko 100/1000(ali sta je tu je,moze i malje).Nisam video kod Lajosa u cenovniku.Da li ima jos negde...

Pa imaš na Surplus Shedu (http://www.surplusshed.com) samo što su oni u Americi pa poštarina ume da bude odvraćajući faktor a i u zadnje vreme malo kubure sa većim objektivima no npr 80/900 sasvim upotrebliva spravica je nekih 34$ ....

Hvala,Nista kod nas ??
Nisam navikao da kupujem na slepo,ali ako nemam izbora :( .Jel neko imao iskustva s ovima,jel ce da mi stigne?

Preko iz Hrvatske redovno narucuju i redovno stigne ali im nekad postarina izadje skuplje nego roba...
Imam ja na prodaju objektiv od cini mi se 120mm ali malo kraceg fokusa oko 700mm ako se ne varam, i poceo sam da pravim nesto ali sam ohladio. Objektiv je od epidijaskopa i odlicno korigovano. Mislio sam da se sa njime takmicim na maratonu ali me mrzi da ga zavrsim.
Cena 150e sa postarinom, Ima najmanje 3-4 Kg. Mislim da je triplet. Moze i zamena za neki fisheye objektiv ili neki drugi uz moju doplatu. Bitno je da ima barem M42 navoj...ili Canon mount.

Tvoje cu uzeti kad se malo uhodam,ne zelim da ga nesto s...Ako je to moguce.Zelim da napravim prvo nekoliko manjih/jeftinih.I onda da uzmem to tvoje,pa da imam nesto ozbiljno :D .

Ja se stvarno izvinjavam, ali ja sam potpuni pocetnik, i zeleo bih da mi neko objasni kako da napravim spravicu za gledanje meseca i td... Bio bih vam mnogo zahvalan ako mi objasnite detaljno ovo kao pocetniku.. inace mnogo volim astronomiju...Hvala unapred!!!

Prvi "teleskop" su moji momci (sinovi) napravili od objektiva iz fotokopira, oko 50mm. Okular je bio od mikroskopa. Sve su ucvrstili na letvu ali je izuzetno bila kvalitetna slika. Mislim da su se tada "zarazili" pa je posle uradjen njutn 150mm, sada hoce da rade binookular...(ubice me!) Za mesec i ne samo mesec, je dobar i dvogled ali je pravo uzivanje da ga postavis na stativ, jos i ako se sedi...

Mozes svasta da koristis za objektiv(ako pravis refraktor,to ti savetujem za pocetak),mozas od sociva iz fotokopir masine(izgleda da je to bolje resenje),mozes od homogene lupe,ili od naocari za vid to ces naci kod opticara ali su ta sociva mnogo tanka i dosta razlivaju boje( ??? ).Kad nadjes objektiv moraces da mu odredis ziznu daljinu(izracunas metrom razdaljinu sociva od tacke na kojoj se svetlo sabilo u najmanju tacku,kao kadlupom palis lisce).na toj razdaljinji postavis okular,potrudi se da on moze da se izvlaci ali dane ispada(to ti je kao fokuser).Socivo iz fotokopira ima zizu oko 400mm(uglavnom,ne mora da znaci i da je tvoja te duzine) a za montazu cemo kasnije...