dobar dan dobri ljudi.
ja sam laik i upravo pokusavam da savladam gradivo iz astronomije, pa mi se cini da sam naisao na pitanje na koje nema potpuno pouzdan odgovor, pa ajd da proverim, ali vas ujedno molim da se ne nervirate previse ako pokazem krajnje neznanje
naime po teoriji nastanka planeta sa tezim elementima od druge tj trece generacije zvezda dolazi do postupno pretvaranja vodinka u helijum a zatim helijuma u gvozdje kao i ostalim tezim elementima. zatim se gas koji sadrzi sve i svasta nama znano i neznano usled gravitacija kondezuje i skuplja sve te elemente u grudve cvrste materije i ta materija tokom vremena posto je utvrdila svoju elipticnu putanju oko novog sunca skuplja sav materijal vremenom i on ostaje 'cist'.
moje pitanje je
dali to znaci da postoji zakonitost pa ako bi recimo zvezda te i te klase ekplodirala pa formirala nov sistem od te i te klase sa tacno odredjenim planetama koje su po svojoj hemijskoj strukturi tacno odredjne? tj. dali solarni sistem kao sto je nase sunce a nalazi se u nama poznatom svemiru mora imat bas takav hemijski sastav i isti broj i raspored planeta. predpostavljam da je uticaj mase i raspored obliznjih zvezda i daljina od centra galaksije vazna?
procitao sam u am-u sve o metodama otkrivanja planeta i informisan sam o tezini detekcije planeta.
dali je za ocekivati da svi solarni sistemi imaju ovako bogat sadrzaj kao sto nam nudi nas solani sistem?
koje jos alternativne teorije o nastanku planeta postoje?
pozdrav zeljko
Zdravo r2d2 :)
I ja sam laik ali do skora astronomi su samo teoretski pricali o Galaksiskim planetarnim sistemima.
Imam utisak da cemo sve vise i vise dolaziti do prakticnih dokaza,nadam se i ostrih slika!
Do sada su u vecini slucejeva registrovani gasoviti dzinovi,kao sto mi imamo Jupiter i Saturn,a sto se tice hemiskog
sastava verovatno je isti kao i u nasem Suncevom sistemu.Pretpostavljam da i "tamo" ima kometa?
Hej, laici, hajde da osnujemo klub laika, a ja bih mogao biti predsednikk jer sam verovatno najveci laik od svih ovde....
8)
Apsolutno se slazem ali laici nisu laici nego "znatizeljni" ljudi!
Pitanje r2d2 je kompleksno ali u celom Univerzumu Vodonik je "Vodonik" tako da je sve isto!
Ogromne udaljenosti ne mogu biti premoscene,ni sa tunelima,precicama tako da nam ostaje samo da
posmatramo i posmatramo! 8)
Pa da posmatramo, a dokle ce mo tako....
sto jest a ono jest, da mi nije sf-a davno bi izgoreo u pitanjima, mada zamisljam kako je bilo onima u 15 ili 16 veku, imas stare grke, eventualno bibliju i to ti je to.a knjiga ni od korova, ama kako su mogli bez wikipedije ili googl-ovanja. ;D
inace verujem da je kompleksno pitanje, al reko mozda neko ima slobodne predpostavke...... ...nekako je teorija nedorecena bar po mom osecaju (eto razlike izmedju laika i poznavaoca osecaj - znanje).
pozdrav
Nemo tako,cini mi se da su Grci otkrili(dosli do zakljucka) postojanje atoma :o
Naravno da se moze ocekivati da postoje neke slicnosti sa nasim planetnim sistemom,
ali se moze ocekivati i da postoje velike razlike.
Sigurno ima mnogo zvezda koje su slicnog sastava kao nase Sunce i nastale su na slican nacin,
ali sta ako se nalaze blizu neke "nemirne" masivne zvezde?
Hocu da kazem da postoji mnogo drugih spoljasnjih uslova koji uticu na formiranje planetnih sistema
sem onih koje si nabrojao, pa bi u ovakvim procenama sve njih trebalo uzeti u obzir.
Ja bih samo nesto kratko da kazem.
Gledano po nasoj galaksiji pa do svekolikog svemira
tu je tolika raznolikost u svemu i svacemu
da je to totalno nepojmljiva ljudskom umu.
Tako da se ovo odnosi i za temu topika.
jest cak i nasem suncevom sistemu raznolikost je cinjenica i bas zato se i pitam dali su sve planete ostalih sistema slicne po hemijskoj strukturi kao nas sistem. nesto ne bih re`ko, sudeci po `nama.mada gvozdje je gvozdje svuda a silicijum je silicijum svuda, te fuzija je fuzija zatim temperatura i pritisak je temperatura i pritisak svuda itd itd. mislim da planete nisu nastale razdvajanjem teskih elemenata na prostijena ?? verovatno zbog vremena poluraspada??? :-X :-X :-X
Da li neko zna tacne sastave kamenja sa Meseca i meteorita sa Antartika(kazu da su sa Marsa)?
Mozda bi to pomoglo r2d2 ;D
Fizicki zakoni kazu da neka slicnost mora da postoji, ali kolika to je vec pitanje koje zavisi od mnogo spoljasnih faktora.
U svakom planetarnom sistemu neki zakoni morajuda budu ispostovani, npr. ne mozete da ocekujete da nadjete gomilu radioaktivnih elemenata zato sto se raspadaju, koncentracija metala trebala bi da bude veca na manjim rastojanjima od zvezde, udaljene planete bi trebale da budu gasovite itd.
Ali, ovo je u nekom idealnom slucaju bez velikih uticaja van tog planetarnog sistema, ali u svemiru moze svasta da se desi tako da nista nije idealno :)
Kad bi znali tacan sastav kamenja sa Meseca?Ne mogu da verujem da niko ne zna? :o
u prirodi i svemiru otkriveni su 109 elemenata tako da se sve planete celokupne znana materija sastoje od njih.
Quote from: Kizza on July 08, 2007, 07:42:35 pm
Kad bi znali tacan sastav kamenja sa Meseca?
Pa isti kao i na Zemlji.
Quote from: Kizza on July 08, 2007, 07:42:35 pm
Kad bi znali tacan sastav kamenja sa Meseca?Ne mogu da verujem da niko ne zna? :o
kiseonik ~42%
silicijum ~21%
gvozdje ~13%
kalcijum ~8%
aluminijum ~7%
magnezijum ~6%
ostalo 3%
Los sam hemicar, ali hajde da se i ovde malo pravim pametan...
mislim da elementi za koje mi znamo, nikako ne mogu da budu jedini, i da ih ima jos.
Planete, mozda neke mnogo dalje od nas, sigurno nisu iste strukture kao nasa..
Mala je sansa da postoje neki nepoznati elementi. Cak i od ovih 109-110 elemenata ne nalaze se svi u prirodi, oni poslednji dobijaju se iskljucivo vestackim putem.
Ono sto ogranicava broj hem. elemanat je fizika a ne hemija, tj. odnos jacina nuklearne i elektromagnete sile. Jednostavno, kako raste tezina jezgra elektrostaticko odbijanje izmedju protona postaje sve jace i jace tako da jezgra postaju nestabilna i raspadaju se (radioaktivnost). Priblizno gledano sto je element tezi on i krace zivi (ovo je ipak najjednostavnije receno, osim ove dve sile postoje i neki drugi "zacini" koji kompliku stvar).
Prema tome, postoji neka granica do koje mogu da idu elementi, posle toga jednostavno nema sanse d ajezgro bude stabilno (jace odbijanje nego prvlacenje)
Druga stvar, koja potvrdjuje hem. sastav u univerzumu su spektri. Koliko god negi izvor svetlosti bio daleko astrofizicari mogu sa ogromnom tacnoscu da odrede hemijski sastav tog objekta. Linijski spektar svakog elementa je kao otisak prsta - uvek isti i karakteristican samo za taj element.
I meni se cini da je sastav planeta u celom Svemiru slican ako ne i isti.Verovatnu da tako i krene sa formiranjem
nebeskog tela,da li ce to biti Zvezda ili planeta,materijal pocne da se grupise pa kad se javi gravitacija....Uh predaleko sam otisao u razmisljanjima,vec imam dovoljno problema sa Suncem 8)!
Pazi sa velikom sigurnoscu moze da se kaze da je ce Svemir istog sastava ---- Vodonik sa malo "prljavstine" ;) mada kad covek malo bolje pogleda sve je to jedan veliki prazan prostor paje cak i stolica na kojoj sedis u principu najvecim delom upravo prazan prostor mada to bi bolje mmilan objasnio ;)
Kod mene ima malo praznog prostora jer mi je mozak ogroman :P!
Nesto mi pade na pamet.Kad sam bio mali na Sajmu je bio izlozen komad sa Meseca.Da li je on poklonjen Titu i gde je sad on(kamen) ????
Ne slazem se da je mala sansa da postoje nepoznati elementi.
Cinjenica da je covek poleteo u kosmos, jeste cinjecica da ga nije ni okrznuo,
ne mozemo tvrditi na osnovu naseg malog znanja da je to sve...
to je vec pitanje vere i filozofije....
pa po tome bi ispalo da sve sto u kosmosu postoji ima na zemlji i eventualno u s. sistemu...
nemoguce... apsolutno nemoguce.... previse gordo razmisljanje zemljana...
To je ono sto kaze nauka, pre svega fizika. A kao sto vec rekoh nauka se bazira na teoriji koja se potvrdjuje eksperimentom. Sve to je vec uradjeno i savrseno se uklapa - rezultat je ovo sto sam gore napisao.
A vera, pa svako moze da veruje u sta hoce, ali nema prava da svoju veru namece drugima :) Osim toga "ja verujem" ne postoji nista sto moze da podrzi tvoje tvrdjenje d aje broj elemenata beskonacno veliki.
Ne radi se o veri, to je problem tvrdokornih ateista koji imaju potrebu da dokazuju nesto uvek i uvek
radi se o tome, da ,
siromasan je ovo svemir, ako je ovo sto imamo na zemlji sve. koliko god nam se cinilo da je mnogo, to je nista i malo...
to je eticko pitanje...
Nisam ukapirao ovo oko sastava Mesecevog kamenja :o.Da li to znaci da je slican kamenju sa Zemlje? ??? ::)
Ja sam razumeo da jeste, ali me ispravi ako gresim....
jesi li i ti tako razumeo.
Nije to gordo razmišljanje. Prvo da razjasnimo - ne moramo svuda da stignemo da bismo znali čega tamo ima.
Znamo kako teče proces fuzije. Najdalje dokle se može stići fuzijom je gvožđe, i to je negde 4-5 stepenik u fuziji. Sama činjenica da na zemlji ima gvožđa znači da je nastala od materijala razvejanog sa neke zvezde koja je napravila sve što je moguće napraviti. Tela u našem komšiluku govore u prilog tome, sastav asteroida isti je kao sastav zemlje (ne gledamo ovde atmosferu, sastav atmosfere zavisi pre svega od gravitacije tela), s tim da je gravitacija Zemlje povukla k centru masivnije elemente, pa KOROM Zemlje dominiraju silicijum i kiseonik. Međutim, overall sastav je isti kod prosečnog asteroida i prosečne terarističke planete.
Ekstremni pritisci i temperature ne mogu stvoriti dodatne elemente. Tako najgušće zvezde ostaju na poslednjem stadijumu - neutronske zvezde su gomila zvožđurije, takoreći otpad :D
Molim Mmilana da nam rastumaci dilemu!Da li je sastav Zemlje i Meseca slican,isti ili razlicit? ???
Quote from: burga on July 11, 2007, 12:54:09 am
Nije to gordo razmišljanje. Prvo da razjasnimo - ne moramo svuda da stignemo da bismo znali čega tamo ima.
Naravno uvek mozemo da snimimo cega tamo ima (videti pod spektralne linije npr na googletu ili astronomija.co.rs).
Quote from: Kizza on July 11, 2007, 09:11:09 am
Molim Mmilana da nam rastumaci dilemu!Da li je sastav Zemlje i Meseca slican,isti ili razlicit? ???
Sasa je vec odgovorio, slican.
Mozda bi najprecizniji odgovor bio da je sastav Zemlje i Meseca slican po tome da se oba nebeska tela
sastoje od istih hemijskih elemenata, ali je njihov udeo razlicit, iz razloga sto je proces kristalizacije
(ako govorimo o kamenju i stenama) tekao na malo drugaciji nacin, drugacijom brzinom i sl.
Spektroskopija, koju je neko vec pomenuo, upravo proucava hemijski sastav zveda, galaksija i drugih
kosmickih tela, i do sada ni u jednom spektru nije primecen neki "nepoznat" hemijski element, vec svaka
linija savrseno odgovara onim elementima koji su nam poznati.
Ova problematika stvarno nema veze sa verom, religijom i slicnim tajanstvenim pojavama...
Quote from: Daphne on July 11, 2007, 01:54:12 pm
Spektroskopija, koju je neko vec pomenuo, upravo proucava hemijski sastav zveda, galaksija i drugih
kosmickih tela, i do sada ni u jednom spektru nije primecen neki "nepoznat" hemijski element, vec svaka
linija savrseno odgovara onim elementima koji su nam poznati.
Eh da a samo pre nekih 130 godina spekrtoskopijom (koju sam ja pomenuo ;) ) si mogao da otkrijes nove elemente pa cak i one kojih ima vise nego bilo cega drugog sem vodonika ;) Alo to je bilo pre nuklerane fizike i ostalih poslastica 20 veka ;D
Quote from: flintviking on July 10, 2007, 03:36:56 pm
Ne slazem se da je mala sansa da postoje nepoznati elementi.
Cinjenica da je covek poleteo u kosmos, jeste cinjecica da ga nije ni okrznuo,
ne mozemo tvrditi na osnovu naseg malog znanja da je to sve...
to je vec pitanje vere i filozofije....
pa po tome bi ispalo da sve sto u kosmosu postoji ima na zemlji i eventualno u s. sistemu...
nemoguce... apsolutno nemoguce.... previse gordo razmisljanje zemljana...
Glupo je da citiram samog sebe ali moram,
jer je pogresno shvaceno ovo sto sam napisao.
Ovde je vera spomenuta u drugom kontekstu. Vera da postoji jos nesto osim ovoga sto vec znamo. Kao sto verujemo da ima i jos negde zivota osim na zemlji, to je vera, znaci verujemo u nauku.
kada u to nebismo verovali nauka ne bi imala smisla. Cemu istrazivanja, cemu izucavanja ako znamo sve sto se moze znati. Zasto se ulaze u nova istrazivanja ako ne verujemo da ce mo nesto novo naci i otkriti.
filozofija, takodje spomenuta, ima cuveni ugao znanja u filosofiji, koji ne umem da nacrtam ovde jer neznam bas dobro opcije.
Ali to je jedan ostar ugao, i on predstavlja znanje. Kada krenes od nulte tacke prema sirini to predstavlja znanje koje se umnozava. Sto vise covek zna, shvata da u stvari nista nezna.. Sto je znanje coveka vece, on shvata da je ono ogromno... i da nikada ne moze znati sve.
U tom kontekstu je spomenuta vera i filozofija. Dakle, verujemo u to da imamo jos mnogo toga da saznamo, to je vera, znamo da smo od ugla znanja okrznuli samo malo, i da je ono beskonacno, to je filozofski stav.
Zato je moj komentar bio da samo tvrdokorni ateisti ne razumeju taj stav, jer samo spominjanje vere kod njih izaziva odbojnost.
Da sam mislio na Veru u Boga, napisao bih te dve reci velikim slovima iz postovanja. toliko treba da se zna o vernicima.
rezime. Dakle ovde nije bilo u pitanju nametanje moje Vere u Boga nikome, vec stav da ja verujem da ima elemenata koje nauka nije otkrila, i filozofski stav da je kosmos zaista jadan ako je ovo na zemlji sve sto postoji u njemu...
Toliko da nebi bilo zabune, A moje stavove o Veri i Bogu, iskazao sam u temi ,, Nauka i Religija,, i nemam potrebu da van te teme o tome govorim.
Postoje drugi forumi gde se moze iskazati svoje Verovanje u Boga i ja se nadam da niko nije shvatio da ja to radim ovde.
Izvinjavam se na opsirnosti, ali volim da me shvate pravilno...
rezime: ne radi se o nametanju stavova o Bogu i Religiji.
Niko nije ni mislio da pricas o religiji nego upravo o tvojoj veri da mogu postojati nepoznati elementi.
Tacno je da imamo mnogo toga pred sobom kada su naucna otkrica u pitanju ali je cinjenica da ono sto znamo znamo jako dobro.
Isto kao sto Ajnstajn nije promenio cinjenicu da ako se jabuka otkaci sa drveta sasvim sigurno mora i da padne tako ni nova otkrica nece promeniti cinjenicu da u jezgro ne mozes da naguras proizvoljan broj protona (tj da imas neogranicen broj elemenata)......
Nadam se da je jasnije posto je mmilan svoj odgovor malo zbrzao ;) ali tu je i ono sto je napisao burga tj da tezi element od gvozdja nema sanse da nadjemo "gore"
A na cemu se zasniva ta tvrdnja da ne moze tezi elemenat od gvozdja da se nadje...
Hehehe, jesam malo zbrzao odgovor, tj. preskocio sma neke stvari u objasnjenju.
U principu fizika ne zabranjuje postojanje veceg broja elemenata ali dolazi se do pitanja koliko dugo neki atom mora da postoji pre raspadanja da bi mogli da ga smatramo hemiskim elementom. Da li je neki atom koji zivi par hiljaditih ili milionitih delova sekunde mozemo smatrati hem. elementom? Verovatno ne, jer u toku svog zivota nema sanse da reaguje sa necim drugim (ovo je moja proizvoljna definicija, ali nadam se da razumete sistinu)
Situacija je trenutno takva da je uran (redni broj 92) poslednji element koji se nalazi slobodan u priropdi, svi tezi elementi dobijaju se iskljucivo vestackim metodama. Ovo ne znaci da ti elementi ne mogu da postoje u prirodi, mogu ali cak i kad nastanku oni zive mnogo kratko (sekunde i manje) i raspadnu se na neke druge elemente.
Mala ispravka/dopuna ovoga sto je sale11472 (hm, sta znaci ovaj broj u nicku :)) svi elementi tezi od vodonika nastaju tokom evolucije zvezde. Elementi zakljucno sa gvozdjem nastaju u procesu fuzije, tokom miliona godina zivota zvezde. Elementi koji su tezi od gvozdja nastaju u poslednjim trenucima u zivotu zvezde, tj. u fazi explozije supernove. Kako je vreme za nastanak elemenata tezih od gvozdja mnogo manje a istovremeno i broj zvezda koje explodiraju kao super nove manji u poredjenju sa onima koje stvaraju elemente lakse od gvodzda, zastupljenost tezih elemenata je manja. Generalno, sto je element tezi (tj. sto vise protona/neutrona ima u jezgru) ima ga manje u prirodi. U ovom pravilu postoje neki izuzeci ali to ulazi u nuklearnu fiziku, o tome mozda drugom prilikom ako ima interesovanja. E sad, verovatno ce neko da pita zasto je to bas tako... pa, da bi se to objasnilo opet u pomoc mora da se zove nuklearna fizika i fizika cestica. Ako treba pisacu dalje, ali kazite sta konkretno :)
OK lepo sto dopunjavas tj ispravljas, sto se tice pitanja sta bi mogao da objasnis pa ukratko bi se moglo ilustrovati sta se desava kada se povecava broj protona (i neutrona) u jezgru ili drugim recima ako dodajemo nove elemente u periodni sistem. Mislim rekao si ako se nevaram da elektrostaticko obijanje pocinje da nadjacava kohezione sile koje bi trebale da drze jezgro na okupu znam da je odgovr ::) ali zamisli da objasnjavas Homeru Simpsonu (uff mada ko zna ipak je on nuklearni tehnicar mozda ipak jednostavnije ;D)
Jos jedna mala opaska.
Ja pre svega mislim na planete van naseg sistema, i one mnogo dalje. Cak i kada bi na zemlji i u s.sis. sve otkrili, opet smo kosmos samo okrznuli.
milan je ocigledno hemicar, i to dobar, da li se varam....
@sale11472
Na njega mislis? ;D (vidi attachemnt)
A sad ozbiljno. Pretpostavljam da je svima dobro poznato da se dva pozitivna naelektrisanja medjusobno odbijaju, a protoni su pozitivni. Logicno je da se covek zapita kako onda atomsko jezgro ostaje uopste stabilno kad se u njemu nalaze pozitivno naelektrisani protoni (ovde su neutroni nezanimljivi jer su neutralni, tako da elektrostaticka sila na njih ne deluje). Razlog za opstanak jezgra je nuklearna sila. Nukelarna sila je najaca sila u prirodi i se suprotstavlja elektrostatickoj sili i drzi jezgro na okupu. Za razluku od elektrostaticke sile koja je ignorisala neutrone nukelarna sila ne pravi veliku razliku izmedju protona i neutrona (zapravo, nuklearna sila deluje izmedju kvarkova od kojih su protoni i neutroni sastavljeni). Slicno kao i kod elektronskih nivoa u atomu postoji i nesto nalik nukleaonskim (protoni i neutroni drugacije se nazivaju nukleoni) nivouima u jezgru. Raspored protona i neutrona u tim nivoima odredjuje stabilnost jezgra. Da podsetim - broj protona u jezgru odredjuje element, jedan isti element moze da ima razlicit broj neutrona u jezgru - to su izotopi.
Kad se sve ovo pomesa i uprosti do maksimuma dolazi se do situacije da jedna sila zeli da razbije jezgro (elektrostaticko odbijanje) a druga privlaci protone i drzi jezgro na okupu (nuklearna). Dok god je nuklearna sila mnogo veca od elektrostaticke jezgro je stabilno, ali kako broj protona u jezgru raste odbijanje postaje sve jace i jace i razlika u intenzitetu ove dve sile postaje sve manja i manja. Kada obroj protona postane dovoljno veliki a scenu stupaju kvantni efekti i neodredjenost energije - u nekom trenutku cestica moze dobiti dovoljno energije i da izleti iz jezgra - tako nastaje radioaktivni raspad. Jezgro jednog elementa se raspada i nastaje jezgro drugog elementa.
Sada ce verovatno neko da pita zasto nuklearna sila ne postaje jaca sa porastom broja protona i nukleaona - razlog za to je izuzetno kratak domet nuklearne sile, tj. ova sila deluje samo izmedju susednih nukleona tako da povecanje njihovog broja ne povecava i intenzitet sile.
QuoteJa pre svega mislim na planete van naseg sistema, i one mnogo dalje. Cak i kada bi na zemlji i u s.sis. sve otkrili, opet smo kosmos samo okrznuli.
Niko i ne prica o sucevom sistemu. Ne secam se da je ovde (srecom) nekada explodirala supernova. Zakoni fizike su univerzalni, bar u onom delu univerzuma koji je dostupan nasem posmatranju. Spektralna linija vodonika nalazi se na istoj talasnoj duzini i u labaratoriji, i na Suncu i u Andromedi i u najdaljem kvazaru. Spektri su ono sto nam govori o hemisjkom sastavu udaljenih tela, koliko god ta tela bila daleko. Nema spektara nepoznatih elemenata, sve je tu i sve se vec zna.
Quotemilan je ocigledno hemicar
Hemija je zemaljska nauka. Nezanimljivo :) Fizicar...
Fizika je cudo. Sta je onaj mislio sa onim Ajnstajnovim kaminom. Znas li nesto o tome..
Ne znam na sta mislis ali rekao bih da nema veze sa ovom temom. Otvaraj novu temu ako hoces i ako ima nekog smisla
ps. Mogao sam i nesto pametnije da napisem kao 100. post ;D
He, tebi je tek stoti, gusteru,....
salu na stranu, zar je to bito, mislim koliko postova.
vidim da mi se neke zvezdice povecavaju, ali iskreno pojma nemam sta to znaci.
nije ni bitno. pazicu da moj 500 bude nesto pametno.
Hehehe nije bitno, slucajno primetih da je 100. :)
Hehe da ja onda pojurim dvestoti ;)
Nego ako nije eksplodirala koja supernova u komsiluku otkud ovoliko teskih stvari oko nas. Kanda su tu pucale za redom par komada ;) E sad sto se ne secamo pa ne secamo se ni da smo se rodil ali imamo pupak ;D
Hehehe, naravno nista bez supernova. Ali kada je supernova napravila boom suncev sistem jos uvek nije bio ni u planovima :)
U pocetku bese samo tacka, ... 8)
pa situacija je malo jasnija, lepo je cika Mendeljejev sastavio ukrstene reci, poredjao elemente, sledecim generacijama ostavio da popune prazna mesta i to je to. Eto nama svih elementa. Samo ako postoji fisija ondak postoji i fuzija (ne mislim na cernobil), a ako postoji fuzija mozda je ona intresantija kao gradivni materijal planeta. Predpostavljam da je tesko naci "gotove" teske elemente u svemiru s obzirom da je vodonik osnovna jedinica mada je to bednih 4 % ukupnog udela mase univerzuma u odnosu na tamnu materiju. Nadjoh na ovo:
"Istraživači sa Kembridž univerziteta otškrinuli su vrata jedne od najvećih misterija nauke. Prvi put naučnici mogu da opišu neka fizička svojstva "tamne materije", tajanstvene supstance koja po masi prevazilazi sve zvezde i galaksije koje se mogu videti u univerzumu.
Kosmolozi znaju da zvezde i planete koje možemo da vidimo sačinjavaju samo četiri odsto mase neophodne da se održi poredak stvari u univerzumu. Ostatak je sačinjen od kombinacije nepoznatih čestica nazvanih tamna materija i izvora energije koja izgleda razdvaja galaksije - tamne energije ....."
Uzeto sa:http://danas.co.yu/20060209/terazije1.html
Predpostavlja se da tamna materija nema klasicne protone i elektrone jer ne zraci fotone i ostale cestice (mada mi nije jasno kako kad se tvrdi da ima toplotno zracenje, ali meni mnogo toga nije jasno pa stoga nema veze) mada se radujem sto ima veliku masu sto znaci da moze da se razgradjuje.
Dali je teoretski moguce da usled raspada gradiva tamne materije nastaju tezi elementi pa samim tim i nasi elementi koji su potrebni za stavranje hemiske strukture planeta???
Quotekiseonik ~42%
silicijum ~21%
gvozdje ~13%
kalcijum ~8%
aluminijum ~7%
magnezijum ~6%
ostalo 3%
Kolko se secam vazeca teorija nastanka meseca pominje neki sudar veceg nebeskog tela sa majkom zemljom pre vise milijardi godina te se mesec smatra deo zemlje koji je `teo da se ocepi al` mi mu dadosmo autonomiju da se slobodno svrcka u nasoj blizini. Otuda se pominje slican hemiski sastav sa zemljom (aiiii kolko bre kiseonika!!!!) pa ga ako je to tacno ne mozemo uzimati za primer.
I jos jednom SVIMA se zahvaljujem na odgovorima. Milane cestitam na 100 poruci (da on nije tolko pi`so ja bih manje znao (mada i pored toliko tudjeg truda 20% od nista je opet nista)
Pozdrav
Homer (Filip Visnjic)
Quote from: mmilan on July 12, 2007, 12:30:40 am
Hehehe, naravno nista bez supernova. Ali kada je supernova napravila boom suncev sistem jos uvek nije bio ni u planovima :)
Uff ali neke teorije izumiranja isto dovode u vezu upravo sa eksplozijama suprenova (tj hipernova da budem precizniji).
Uostalom Eta CAR ce (verovatno) uskoro da pukne pa cemo o tome znati znatno vise, samo da to ne bude poslednja spoznaja covecanstva (mislim da je ipak dovoljno daleko ali ...)
promeno ime zvezde posto bi google pretraga dala zbunjujuce rezultate
Quote from: mmilan on July 11, 2007, 11:26:02 pm
@sale11472
Na njega mislis? ;D (vidi attachemnt)
Nije lepo sto si objavio moj rendgenski snimak ali dobro nisam ja neki sto se lako ljuti ;D
Vrlo kvalitetna poruka, mmilane, svaka čast! :) Hteo bih samo da je malo dopunim, koliko sam u stanju.
Quote from: mmilan on July 11, 2007, 11:26:02 pm
Spektralna linija vodonika nalazi se na istoj talasnoj duzini i u labaratoriji, i na Suncu i u Andromedi i u najdaljem kvazaru. Spektri su ono sto nam govori o hemisjkom sastavu udaljenih tela, koliko god ta tela bila daleko. Nema spektara nepoznatih elemenata, sve je tu i sve se vec zna.
Zbog postojanja Doplerovog efekta, čije su neposredne posledice crveni i plavi pomak, može doći do pomeranja spektralnih linija na jednu ili na drugu stranu spektra, odnosno do blagih promena "primljene" frekvencije zračenja u odnosu na emitovanu.
Ali "pattern" spektralnih linija ipak ostaje prepoznatljiv, jedinstven za svaki hemijski element, kao što neko pomenu otisak prsta kod ljudi.
To nam omogućuje ne samo da utvrdimo kojih elemenata ima u npr. nekoj zvezdi, nego čak i da izračunamo kolikom se brzinom i u kom smeru pomenuta zvezda kreće.
P. S. Ako sam nešto zbrljnuo, please, ispravi.
Naravno, Doplerov efekat je obavezna pojava ali preskocio sma ga namerno da ne bih dodatno zbunjivao ljude objasnjavanjem tog efekta.
U svakom slucauju, lepa dopuna
Kad smo već došli do Doplera, poenta je u tome što ne postoji jedna već više spektralnih linija koje potiču od istog elementa (ali od različitih nivoa ekscitacije). U programu Kalzium koji je sastavni deo KEdu paketa možete videti kako izgleda spektar svakog atoma. Kada dobijemo spektar pokušamo da nađemo poklapanje sa nekim od elemenata i onda kažemo "Tu je!". Naravno, tu su superponirani spektri H, He, N, O... što nam ne otežava posao, već naprotiv, pomaže da budemo sigurni u talasne dužine.
Doplerov efekat određujemo tako što nađemo neki reper, na zemqi je to apsorpciona linija kiseonika, pa gledamo koliko su pomerene spektralne linije tela u odnosu na nju.
Hajde, kad sam se već uhvatio Doplera da navedem i jednu zanimljivost: standardna vežba na vežbovnom seminaru u ISP pre 10-11 godina (kad sam ja bio polaznik) bila je određivanje rotacije Saturna gde se lepo vidi da ako jedan kraj Saturna ima crveni pomak, odgovarajući kraj prstenova ima plavi pomak (i vice versa) što je divan dokaz da se prstenovi okreću na suprotnu stranu od saturna.
zanimljivo, to sa spektrima i kako se odredjuje sadrzaj svemira.
ja koristim the atomic pc, kao i periodic table, kao softver koji malo blize govori o masama orbitalama itd mada su verovatno decija igracka u odnosu na taj kako ga vec nazva burga program.preporuka za the atomic pc mada ne mogu da nadjem registraciju.
da li neko ima link kako uopste izgleda neki spektar bilo kog elementa??
ako nije problem moze li se objasniti sta su to superponirani spektri H, He, N, O. tj zasto su superponiranii?
ipak nije na odmet reci da doplerov efekat koji se pomera ka plavom ili crvenom delu spektra/u ovom slucaju plavi/,a odnosi se na daljinu i rotaciju a ne na hemijske elemente nas zbunjuje kada su u pitanju ultra daleki objekti kao sto su neki udaljeni kvazari jer po naviknutom racunanju ispade da su brzi od 300 000 km /sec. a to je nemoguce zbog ajnstajnove teorije relativiteta, a s druge strane ne zna se koliko tamna materija zbog svoje ogromne mase krivi pravac svetlosti i na koji nacin utice na dooplerov efekat...
pozdrav svima
Evo kako izgledaju neki spektri:
http://astro.u-strasbg.fr/~koppen/discharge/index.html
Naravno, kada posmatrate spektar na nekom instrumentu ne dobijete nesto nalik ovom sarenilu vec su to najcece razliciti grafikoni, ali sustina je ista. Na nekim talasnim duzinama postoji svetlost na drugima ne.
Quoteako nije problem moze li se objasniti sta su to superponirani spektri H, He, N, O. tj zasto su superponiranii?
Kad se posmatra spektar neke smese gasova u spektru se dobijaju linije svih elemenata koji se u tom gasu nalaze. Zbog toga na spektru postoje linije H, He itd. Iz tog superponiranog spektra se posle izvalce pojedinacne linije i prepoznaju atomi.
Na osnovu spektara moze se zakljuciti i sta se u pomenutom gasu desava, postojanje magnetnog polja, vrste hemijskih veza (ako postoje) itd.
Quotezbunjuje kada su u pitanju ultra daleki objekti kao sto su neki udaljeni kvazari jer po naviknutom racunanju ispade da su brzi od 300 000 km /sec. a to je nemoguce zbog ajnstajnove teorije relativiteta, a s druge strane ne zna se koliko tamna materija zbog svoje ogromne mase krivi pravac svetlosti i na koji nacin utice na dooplerov efekat...
Ovo je vec sasvim druga tema, i uopste nije elementarna. U slucaju kvazara, crnih rupa i ostalih cuda mora da se uzmu u obzir i drugi efekti (npr. gravitacioni pomak linija). O tome moze da se prica, ali mozda je bolje u nekoj posebnoj temi?
Da moglo bi o tome u nekoj novoj temi a moglo bi malo i o spektroskopiji i unekoj novoj temi a nadam se da se svi slazu da su te teme prilicno relevantne za astronomiju (pa cak i za amatersku od kada na netu mogu da se nadju i tkavi podaci).
Ne znam koliko su spektri vazni za amatersku astronomiju, ali nema astrofizike bez spektara :)
Pazi ja se zalazem sa definiciju amaterska = ne zaradjuje leba (ili grubo od toga ti ne dolazi glavnina prihoda) sto ne znaci da ne mozes da se sasvim ozbiljno bavis time.
BTW vidis da sve cesce i profi astronomi (dakle oni kojima astronomija i astrofizika obezbedjuju egzistenciju) kukajuda imaju previse podataka i kroz razne projekte pokusavaju da privuku amatere i laike da pomognu. Mislim da bas SDSS ima javno publikovane spektre zvezda i slicne stvari koje su do skora bile namenjene samo profesionalcima, mislim de je bilo 10TB podataka odjavljeno sad nedavno u najsvezijoj verziji ko ce sve to da pregleda a sa druge strane imas fanatike koji ce raznim projektima tog tipa da posvete licni klaster :o
Možda nisu važni, mada ne znam kako definisati važnost u amaterskoj astronnomiji osim kao zanimljivost, a može biti jako zanimljivo malo se poigrati se pravljenjem proste difrakcione rešetke i posmatranjem dobijenih rezultata.
Detalja se ne mogu setiti, ali je drugarica to radila kao projekat u petnici. Nije koristila tipičnu difrakcionu rešetku (staklenu ili neku drugu providnu ploču sa zarezima na jednakoj udaljenosti) već vrlo prostu ali efikasnu opremu: parče kartona iz koga je isečena sredina a krajevi mogu da skliznu tako da nije fiksna udaljenost između krajeva. Znam da sam zakomplikovao, ali izgleda nekako ovako []. U ovom slučaju do difrakcije ne dolazi na zarezima već samo na krajevima (klasična difrakciona rešetka izgleda ovako |||||||||). Napravila je držač pomoću kog se to učvrsti na tubus teleskopa. Onda ona gleda kroz teleskop dok neko drugo (ja) menja širinu otvora dok se ne pojavi difrakciona slika. Nije Dirak-zna-šta, ali je zanimljivo kao eksperiment.
Što se tiče superponiranja, što reče mmilan, snimaš spektar mešavine gasova a svaki apsorbuje (ili emituje) na više frakvenci. Mada su te frekvence različite, opseg se preklapa. Uporedi spektre H i He na linku koji je dao mmilan, videćeš da će linije biti izmešane kada se superponiraju.
Sada mi pade na pamet jedan nas pokusaj experimenta sa Metodike nastave fizike, naravno vezan za spektre.
Kao difrakciona resetka moze da se upotrebi CD i da se tako posmatra nesto sto bi trebalo da lici na spektar. Hm, ako ima zainteresovanih mozemo da probamo na Letenci (uspeh ne garantujem :))
Koga budu zanimale ovakve teme (nastanak hemijskih elemenata) moci ce na Kampu na Letenci
da poslusa predavanje dr Tijane Prodanovic, koja na PMF-u u Novom Sadu predaje bas spektroskopiju
vasione. Mislim da ce biti izuzetno zanimljivo, pogotovo ako bude interesantnih pitanja kao u ovom
topiku :) Ona sjajno objasnjava, mnogo zna i pravo je uzivanje slusati je.
Dobrodosli!
Bolje vas nasli !!! (jao sto je hvalis da ti nije profesorka ;) ;D ;D )
BTW ako se ne varam za spektre mogu da se upotrebljavaju prizme pa ima li nekih posebnih zahteva spram istih (mislim sumnja da bi razbijanje nekog kineskog dvogleda dalo zeljeni rezultat ;D)
Zavisi od nivoa greške i kvaliteta ostale optike. Recimo da prizma iz kineskog dvogleda ne bi mnogo pokvarila ugođaj gledanja kroz kineski teleskop ::)
Difrakciona rešetka ima tu prednost da je možeš fiksirati za teleskop i gde uperiš teleskop tu i gledaš, dok prizma osim što deli svetlost na spektar i lomi svetlost pa ćeš teško biti siguran u šta gledaš (tubus će ti biti usmeren na jednu stranu ali ćeš zbog prizme posmatrati pod nekim drugim uglom).
Quote from: burga on July 12, 2007, 11:08:05 pm
Recimo da prizma iz kineskog dvogleda ne bi mnogo pokvarila ugođaj gledanja kroz kineski teleskop ::)
QQ sta bi na ovo rekli GSO,WO pa i Synta ;D
A teleskop se uvek da uperiti na pravo mesto ;)
Quote from: burga on July 12, 2007, 08:43:19 pm
Nije koristila tipičnu difrakcionu rešetku (staklenu ili neku drugu providnu ploču sa zarezima na jednakoj udaljenosti) već vrlo prostu ali efikasnu opremu: parče kartona iz koga je isečena sredina a krajevi mogu da skliznu tako da nije fiksna udaljenost između krajeva. Znam da sam zakomplikovao, ali izgleda nekako ovako []. U ovom slučaju do difrakcije ne dolazi na zarezima već samo na krajevima (klasična difrakciona rešetka izgleda ovako |||||||||). Napravila je držač pomoću kog se to učvrsti na tubus teleskopa. Onda ona gleda kroz teleskop dok neko drugo (ja) menja širinu otvora dok se ne pojavi difrakciona slika. Nije Dirak-zna-šta, ali je zanimljivo kao eksperiment.
uh pa jel ima negde neka slika toga sto opisujes? cini mi se /mada nemam teleskop/ da moze da se izvede u kucnoj radinosti? /budite milostivi nemojte me lincovati sto ga nemam, planiram to kada nadjem vise `vremenonovca`
inace da kazem da sam se ipak malo edukovao te da sam nasao sledece;
astonomi su uocili da su asteroidi na razlicitoj udaljenosti od sunca razlicitog sastava i gustine.sa porastom udaljenosti od centra suncevog sistema opada im gustina materijala -od kameno-gvozdenih do kameno-ugljenicnih.takav raspored ne bi bio moguc da je njihov raspored rezultat neke eksplozije.
/iz knjige molim te objasni mi /drago i. dragovic / str. 72,,inace knjiga je `skroz neverozatna`,, toplo je svima preporucujem//apominjem da je ovde opis asteroida a ne planeta.....
izgleda da postoji tesna veza izmedju hemijske strukture planete i polozaj planete u odnosu na maticnu zvezdu, pa se u istoj knjizi pominje bodov zakon koji na zapanjujuci nacin gradi matematicki model /progresija/ udaljenosti planeta koji se prilicno poklapa sa realnim raspredom. zakljucak za nastanak raspored /pa samim tim i hemiskom strukturom planeta/ kako dalje pise "sugerise da je mozda citav sistem u pocetku bio stvoren prostim mehanicistickim procesom."
sta li zanci to mehanicisticki proces???
pozdrav zeljko
Jaaoooj ;D
znam da ovo vec zvuci stvarno otrcano ali www.google.com (http://www.google.com) zna sve probaj da trazis varijante pomocu CD ili DVD diska to bar moze svako da napravi.
Quote from: sale11472 on July 16, 2007, 04:34:20 pm
Jaaoooj ;D
znam da ovo vec zvuci stvarno otrcano ali www.google.com (http://www.google.com) zna sve probaj da trazis varijante pomocu CD ili DVD diska to bar moze svako da napravi.
e pa neces verovati, probaj pa ces se iznenadi, pominju tamo neke korporacije i ostale socijane strukture, pa silne menadzere a tek wikipedija se nalupala /he he/ nema nigde objasnjenja na sta se odnosilo ta tvrdnja o mehanicistickim procesima stvaranja planeta.
f1 f1 f1
pozdrav
UPS sorry ja sam mislio na ovo :
Quoteuh pa jel ima negde neka slika toga sto opisujes?
Dakle na varijantu pravljenja spektroskopa uz pmoc stapa i kanapa (tj CD-a i kartonske kutije) ;D
BTW sto bi te neko lincovao ako nemas teleskop ??? ??? ???
Nemam ga ni ja.
evo danas na AM-u u temi
Hrvati otkrili novog Marsovog trojanca!i zmedju ostalog pise:"
Moguće je da je u to vreme embrion Marsa bio gravitacionim interakcijama sa ostalim planetnim embrionima bacan po mladom Sunčevom sistemu. Svaki asteroid koji se zadesio u Marsovim tačkama L4 i L5 bio je zarobljen gravitacijom."
Quote from: mmilan on July 08, 2007, 06:54:36 pm
Fizicki zakoni kazu da neka slicnost mora da postoji, ali kolika to je vec pitanje koje zavisi od mnogo spoljasnih faktora.
U svakom planetarnom sistemu neki zakoni morajuda budu ispostovani, npr. ne mozete da ocekujete da nadjete gomilu radioaktivnih elemenata zato sto se raspadaju, koncentracija metala trebala bi da bude veca na manjim rastojanjima od zvezde, udaljene planete bi trebale da budu gasovite itd.
Ali, ovo je u nekom idealnom slucaju bez velikih uticaja van tog planetarnog sistema, ali u svemiru moze svasta da se desi tako da nista nije idealno :)
Dali je teoretski moguce da planete zauzimaju svoja mesta po tom pravilu: blize teskasi, dalje gasoviti dzinovi, ali tek posle formiranja. Na primer dali je moguce /kako je uporebljen izraz/ da se embrion jupitera formirao u npr. asteroidnom pojasu pa onda polako usled svojih osobina i usled interakcije sa ostalim embrionima planeta zauzeo svoj polozaj.Meni izgleda da je to nelogicno zbog mase samog jupitera. Mada kada uporedim mase Marsa i ovih trojanaca mozda i moze...dali moze na takvu eksperimentalnu ideju da se primeni Njutnovoa mehanika nebeskih tela???
I jos jedno pitanjce koje mi nije bas jasno vezano za spektralne linije, a nije mi jasno zbog pojednostavljene slike koju imam.
Ako posmatramo neku zvezdu uz pomoc spektra mozemo da odredimo njen hemijski sastav.To sam usvojio i to je o.k. E a kako da odredimo uz pomoc spektra broj, velicinu, masu i sastav planeta oko te zvezde pa makar da i eklipticna ravan je pod uglom koji nama sa zemlje odgovara tj da sve planete tog zvezdanog sistema budu povremeno pomracene.
Moja nedoumica lezi u tome sto znam da recimo planeta zemlja nema dovoljnu emisiju bilo cega i dali bi kada bi obrnuli situaciju i pokusali da uocimo sa tog nekog zvezanog sistema suncev spektar tacnije zemljin
hemiski sastav stvarno i mogli to da uradimo ??? Pa cak da ne uzimamo u obzir ostale planete naseg systema...
Negde na am-u sam procitao da postoje 3-4 nacina odredjivanja postojanja planeta, a pre nekoliko nedelja sam ovde u forumu u nekoj drugoj temi video /mislim da je kiza postavio sliku/ ostatke supernove sa svojim ostacima tezih elemenata iz kojih se mogu poroditi planete....
Pozdrav i hvala na odgovorima ako ih bude bilo...
postoje dve vrste spektra.. emisioni i apsorpbioni...
emisioni je aktivni.. a ovaj drugi je pasivni...
to jest, kad svjetlost zvijeze prođe kroz atmosferu planete, onda atmosfera ostavi svoj "otisak"...
tako da bi teoretski, ako se ima dovoljno jak instrument, mogao snimiti spektar zemljine atmosfere sa neke udaljene planete u našoj galaksiji... ili možda čak i dalje..
Ili možda nešto nisam najbolje shvatio...
Ikalo
Hvala na odgovoru Ikalo. Sad je malo jasnije kada je u pitanju spektar...
Ovo je komplikovano pitanje. Ali skromno, moje misljenje je da jesu po strukturi slicne, ali proporcije su drugacije, tj. udeo pojedinih elemenata.
Quote from: citytropicana on August 11, 2007, 01:51:17 am
Ovo je komplikovano pitanje. Ali skromno, moje misljenje je da jesu po strukturi slicne, ali proporcije su drugacije, tj. udeo pojedinih elemenata.
zaista? mozesl li ukratko opisati svoje misljenje i zasto mislis da smo neobicni po udelu elemenata u odnosu na druge zvezdane sisteme?
Zato sto na zemlji ima zivota, a na drugim mestima ne.
Quote from: citytropicana on August 11, 2007, 05:02:10 pm
Zato sto na zemlji ima zivota, a na drugim mestima ne.
Bas i nije neki razlog za zakljucak koji si naveo
ps. Zamolio bih te da na forumu pises kad imas nesto konkretno da kazes a ne tek da bi pisao. Potrudi se da kad napises misljenje i objasnis zbog cega to mislis, a ne da odgovori budu prosto prosirene recenice.
Quote from: sale11472 on July 16, 2007, 04:34:20 pm
Jaaoooj ;D
znam da ovo vec zvuci stvarno otrcano ali www.google.com (http://www.google.com) zna sve probaj da trazis varijante pomocu CD ili DVD diska to bar moze svako da napravi.
Evo trazio sam i nista. Mozda nisam dovoljno trazio mada sam pokusao sa raznim kljucnim recima. Moze li mala pomoc tj link sa opisom tog "uradi sam" ?
Quote from: mmilan on July 12, 2007, 09:19:37 pm
Sada mi pade na pamet jedan nas pokusaj experimenta sa Metodike nastave fizike, naravno vezan za spektre.
Kao difrakciona resetka moze da se upotrebi CD i da se tako posmatra nesto sto bi trebalo da lici na spektar. Hm, ako ima zainteresovanih mozemo da probamo na Letenci (uspeh ne garantujem :))
Moze mala pomoc?? Kako ?? Kad nadjem vremena cisto bi da probam...
Hvala unapred
Eh majku mu ja na google otkucao "cd spectrometer" i dobio nekih 1770000 rezultata
evo ti link do prvog
Quotehttp://www.exo.net/~pauld/activities/CDspectrometer/cdspectrometer.html
nego, da se ja vratim na prvobitnu temu...
pogledajmo samo naše dvorište, sunčev sistem.. i vidjećemo da su planete različitog hemijskog sastava...
Ikalo
Tek sada sam video pitanje.
Taj nas eksperiment radjen je prema sajtu http://sci-toys.com/scitoys/scitoys/light/cd_spectroscope/spectroscope.html (imam negde isto ovo i na srpskom, ali pretpostavljam da nije neophodno?)
Pogledajte i ostale ideje na sajtu www.sci-toys.com, ima zanimljivih stvari.
Hvala Milance!!
Razumljiv engleski, puno slika, dostupan materijal....
Pozdrav
QuoteHvala Milance!!
Nema na cemu
ps. Ne ocekuj cudo od spektroskopa :)
Quote from: sale11472 on August 11, 2007, 11:57:23 pm
Eh majku mu ja na google otkucao "cd spectrometer" i dobio nekih 1770000 rezultata
evo ti link do prvog Quotehttp://www.exo.net/~pauld/activities/CDspectrometer/cdspectrometer.html
samo mala opaska. nemam pojma da se to zove `cd spectometer` ja pokusavao cd + spektar + spektralne linije i jos ko zna sta.. btw hvala
pa znas kako kazu "pricaj srpski da te ceo svet razume" samo sto se na internetu srpski odaziva na ime engleski :(
Ineresuje me da li sve planete u nasem Suncevom sistemu imaju magnetne polove ;D?Ako imaju velika je mogucnost da je priroda stvaranja planete bila slicna,to jest da se srediste planete formiralo sa teskim metalima pa onda ostali ???
Na ovo mogu ja djelomično da odgovorim...
mars nema magnetne polove, nego postoje djelovi kore koji su magneti za sebe sa svojim lokalnim usmjerenjem koje nema nikakve veze sa ostalim djelovima kore... naučnici pretpostavljaju da je to zato što je marsovo jezgro "mrtvo" to jest nije tečno.
druga stvar, za magnetno polje nije potrebno da je jezgro od metala. Dovoljno je da imaš naelektrisane čestice (jone, elektrone, protone) koji se kreću kružno... eto ti zatvorenog električnog kola a to je ujedno i elektromagnet.... iz tog razloga sve zvijezde imaju magnetno polje.
Idemo dalje... ne znam tačno za sve planete, ali ako me sjećanje ne vara, na unutrašnjim planetama sunčevog sistema dominiraju silikati i metali, jupiter je većinom helijum a neptun čini mi se metan... e sad, ovo nije stopostotno sigurno, a nisam imao vremena da provjerim na wiki, google ili nekom trećem izvoru.
Trenutno otkrivene ekstrasolarne planete su većinom gasovite (vodonik, helijum, metan i sl.) ali to ne mora da znači ništa.. jednostavno, takve planete su u prosjeku veće mase pa ih je lakše detektovati instrumentima koje mi posjedujemo.
Molim nekoga ko bolje poznaje tematiku da me dopuni i ispravi tamo gdje sam zastranio.
Ikalo
e ikalo koristim priliku da ti se zahvalim jer si upravo odgovorio jos razumljivije na jedno pitanje koje sam ranije postavio o uzroku nastanka magnetnog polja.
---------------------------------------------------
mars je planeta koja se na intrigantan nacin razluke od ostalih planeta /da nam nije to napusten svemirski brod sa koga smo dosli iz ko zna kog zvezdanog sitema pa se spustili na zemlju :)/.
da samo dodam da je magnetni pol zemlje se mnogo puta u proslosti nalazio na geografskom juznom polu /tj krece se vema polako od severnog do juznog/
sto se tice suncanog magnetnog polja cini mi se da sam davno video jednu sliku koja je prikazivala nepravilnu i nejednaku sferu magnetnog polja sunca.
po toj slici mi smo trecinu godine `uronjeni` u to suncevo magnetno polje. mada nisam bas siguran da je to prikazivala slika, jel mi to nekako bas ogromno izgleda, pa se unapred izvinjavam ako je opis netacan.
Možda nisi dobro razumio sliku...
Zemlja je predaleko da bude u sunčevom magnetnom polju. Ali se zato desi da poneka prominencija koja se otrgne od sunca završi u našem magnetnom polju i napravi havariju sa elektronikom na zemlji.
Magnetno polje u plazmi ima jednu osobinu a to je da je vezana za tu plazmu.. a kako se kod sunca razmjena toplote dešava mješanjem plazme, dešava se da se magnetno polje namotava kao klupko a onda u jednom trenuku netaje i ponovo se generiše sa zamjenjenim mjestima polova. e sad, nisam siguran da li je taj period jednak periodu promjena sunčeve aktivnosti od 11 godina. A da, namotavanje magnetnog polja na suncu nastaje zato što ekvator rotira brže nego polovi... ne zaboravite, sunce nije čvrsto tijelo nego plazma koja se ponaša kao fluid u nekim aspektima.
Kod zvijezda koje imaju veću temperaturu, toplota se prenosi direktno zračenjem tako da nema pojave "namotavanja" magnetnog polja.. bar ne toliko izraženo... eh... zašto li sam dao svoje brojeve "čovjek i svemir" dao bivšoj djevojci... nikad mi ih nije vratila... u jednom je baš bila tema plazma, termonuklearne reakcije u zvjezdama i magnetna polja....
Ikalo
Ikalo
Astronomi vjeruju, da se i Sunce rodilo u području gusto naseljenom vrućim zvijezdama. Sve ukazuje na to da smo imali sreće što je naša zvijezda pobjegla iz nesigurnog područja pa su se oko nje mogli formirati planeti.
Citat iz AM-a.
http://www.astronomija.co.rs/dubokisvemir/magline/Rosetta/rosetta.htm
Hm dali taj iskaz menja eventualnu hemisku slicnost ostalih sistema ili ne?
Mozda bi Admistrator mogao da da neki zakljucak na zadate teme?Ako je to opterecenje za njega mozda ,ne znam posle mesec dana,da onaj ko je postavio TEMU da da svoje misljenje?Ovako mozemo pricati,kao sto je bilo o veri,tri meseca i da nista ne zakljucimo ???
"Kiseonik je treći element po količini u svemiru. Prva dva, vodonik i helijum su nastali u Velikom prasku na početku našeg Prostor-vremena a uz to svi elementi nastaju od vodonika u zvezdama u toku procesa fuzije. Iz količine kiseonika dobijamo koliko ima ugljenika, azota i neona u zvezdama i naše razumevanje procesa koji se odvijaju u centrima zvezda ( i Sunca naravno ) je direktno vezano za ove elemente koji nastaju kao posledica fuzionisanja vodonika koji omogućuje da zvezde sijaju i odaju energiju. Naša merenja količina kisonika na Suncu potiču još iz osamdesetih godina prošlog veka i jedan su od temelja našeg poznavanja Sunca, procesa koji se u njemu odvijaju kao i u ostalim zvezdama.
Skorašnja merenja pokazuju da izgleda da na Suncu ima samo trećina kiseonika od one količina koju modeli predviđaju. Ta merenja su obavili Socas-Navarro i Aimee Norton na solarnom teleskopu Richars Dunn u Novom Mksiku, u SAD-u. Oni su koristili uređaj Spektro-polarimetar za infracrvene i optičke regione svetlosti ( SPINOR ). Atomi elemenata koji se nalaze u Suncu emituju svetlost određene talasne dužine, teleskop skuplja svetlost sa Sunca i šalje ga u SPINOR koji analizira talasne dužine te svetlosti a odatle možemo izvući koliko kog elementa ima na Suncu. "
Izvuceno iz konteksta sa adrese:
http://viva-fizika.org/content.php?article.87