Za mene su do skoro to bile potpuno ranvnopravne oblasti, koje jedna bez druge ne mogu, i dozivljavao sam ih kao jednu celinu.
Ipak uvidjam da zbog svoje izuzetne slozenosti materije kojom se bave Astrofizicari ne moraju biti do kraja upuceni u bas sve tajne Kosmologa i vice versa.
Pa zbog izuzetne slozenosti materije kojom se bave astrofizicari nisu do kraja upućeni ni u sve tajne astrofizike :)
Eh a kako je ondak meni - osecam se kao alisa u zemlji cuda!!
Quotebave Astrofizicari ne moraju biti do kraja upuceni u bas sve tajne Kosmologa i vice versa.
Koliko je kosmologija deo astrofizike, bar toliko je i deo fizike. Sve je to potpuno pomesano. Sigurno neces da nadjes fizicara koji zna celu fiziku, nisti astrofizicara koji poznaje celu astrofiziku. Za mnogo razlicitih oblasti potrebno je mnogo ljudi, i u astrofizici i u fizici i u bilo kojoj drugoj nauci.
Koja je fundametalna razlika?
Kazem nisam ni znao da su to razlicite oblasti. Da li postoji na faksu recimo smer Kosmolog ili se to postaje posle svih skola kao specijaliziranje?
Kod nas sigurno ne postoji na studijama, mislim da je slicno i u inostranstvu. To je ipak odredjena oblast i razdvaja se tek kasnije, na doktorskim studijama.
Ne bih to definisao kao razliku vec samo kao jedan deo. Za kosmologiju je specificno to sto ona izucava deo od samog nastanka svemira pa do danas, u onom prvom delu nastanka dominantna je fizika elementarnih cestica, visokih energija itd - to je fizika, kasnije formiranje zvezda, planeta, galaksija... spada u oblast dela astrofizike.
Nemoguce je povuci ostru granicu i reci to je ovo a to je ono. Metrika, o kojoj smo pisali, spada u oblast matematike i matematicke fizike, uslove iza velikog rpaska izucava fizika elementarnih cestica, formiranje galaksija astrofizicari itd, svuda se uplice teorija relativnosti itd itd.
Evo sta nadjoh vezano za astrofizicare..
"Međunarodna Astronomska Unija je ... objavila konkurs za najbolji studentski rad na temu "NA TEBI JE DA OTKRIJEŠ SVEMIR". .........
.... a drugoplasirani je Andrej Obuljen (student II godine Matematičkog fakulteta - smer astrofizika, Beograd)."
Drugonagadjeni tekst je zanimljiv jer Andrej opisuje broj onih koji krenu i zavrse astrofiziku: od desetak na pocetku upisa pa do jedan , dva studenata na kraju koji godisnje zavrse fakultet.
Prvonagrađeni rad je stigao i biće objavljen i u AM i u Astronomiji (u januarskom broju)