Vec danima razmisljam o SVETLOSTI i manje vise znam kako nastaje(saznao sam i kako SVICI "prave" svetlost) ali nije mi jasno sta se desi sa FOTONOM kada udari u Zutu mrlju u oku?Ako sam dobro shvatio on proizvede elekricni stimulans u ZUTOJ MRLJI koja putem nerva stize u mozak koji je pretvara u sliku.
Ali kud je nestao FOTON?On je morao da "stane" ili je "prosisao" dalje?Mozda je sagoreo ili ........Voleo bih da mi to neko objasni :)
Pa foton nema masu, već poseduje energiju. On ne nestaje, vec se desava se pretvaranje jednog oblika energije u drugi. Mozda tako, a mozda i nije. ;)
I meni ovo zvuci kao tacan odgovor. Ne bih da ti dosadjuem ali u knjizi "Molim te objasni mi" Drago Dragojevic na strani 157 imas clanak ciji je naslov: "Moze li oko da registruje jedan foton", gde je sve lepo objasnjeno vezao za fotone i oci. Knijiga je zaista zanimljiva i lako dostupna za nabaviti.
Sensitivity of the Human Eye to Photons and the Twinkling of Stars (http://staff.science.nus.edu.sg/~parwani/eye.html), pogledajte i prvi link na toj stranici
Hm,da li je FOTON FOTON i kad se zaustavi?To jest da moze da "stane" ili jednostavno "nestane" u materijalnom smislu?Ako sam dobro shvatio on impulsnom silom deluje na,naprimer,SUNCEVO JEDRO ali nastavlja da se krece u smeru suprotnom od upadnog ugla ali i dalje postoji kao foton?
Imam neku teoriju ali dosta je smela pa ne zanam da li smem da je iznesem na videlo.......... :-\
Foton koji se krece kroz vakuum je kvant čiste energije (do na granicu mjerljivosti današnjih instrumenata). Medjutim, prilikom susreta s materijom ponaša se kao čestica, tj. iz E=mc(2) energija mu prelazi u masu i on interaguje s običnom materijom (dakle, PRIDRUZUJEMO mu impuls i masu). Tada foton ili smanji svoju energiju (promijeni mu se talasna duzina, tzv. Komptonov efekat) ili jednostavno nestane predajuci svu energiju materiji s kojom je interagovao.
Hm,a da li Foton moze da "STOJI" na apsolutnoj nuli to jest -273 C ili se i dalje krece brzinom od 299000 k/sec?
I do kakvog se zaključka doslo, da li je svetlost cesticne ili talasne prirode?
A mislim da se i na apsolutnoj nuli foton krece, jer temperatura ne utice na brzinu svetlosti.
1) Apsolutna nula ne postoji, tj. toj temperaturi se mozemo samo priblizavati, ali je ne i dostici.
Hipoteticki govoreci, na toj temperaturi sve staje, a ono sto bi nam dalo FOTON kada stane, ne moze nam, dakle, ni dati foton!!
2) Sa danasnjeg stanovista, i dalje stoji da je svjetlost dualisticke prirode. Medjutim, ima dosta indikacija da ipak svjetlost ima odredjenu prirodu, ali morace da prodje vjerovatno jos dosta vremena dok ne dobijemo pravi odgovor na ovo pitanje. Ali, koliko prije samo par godina nismo znali ni pravu prirodu neutrina, pa smo je dokucili. Zato, za ocekivati je da ce generacije koje dolaze odgonetnuti i pravu prirodu svjetlosti.
3) Foton ne moze da "stoji" ni u kojoj varijanti, on se uvijek krece brzinom svjetlosti cija vrijednost zavisi od sredine kroz koju se prostire.
Pa nije bilo pitanje da li postoji apsolutna nula ili ne, već kako bi se foton ponasao na takvoj temperaturi! Ali hvala u svakom slucaju. ;)
Fotoni mogu da posluže za hlađenje i merenje ekstremno niskih temperatura.
How are temperatures close to absolute zero achieved and measured? (http://www.sciam.com/article.cfm?id=how-are-temperatures-clos)
Što se fotona tiče - energija fotona može se izraziti kao E=hV, gde je V - frekvenca a h - plankova konstanta. Brzina je uvek ista (za odgovarajuću sredinu) a ono što se menja je frekvenca (tj. "boja").
Kad foton pogodi atom može da ga ekscituje ili jonizuje:
- ekscitacija nastaje za manje energije fotona, ako foton ima energiju koja tačno odgovara nekom od dozvoljenih prelaza u atomu i pogodi elektron, elektron će apsorbovati energiju (foton) i skočiti na odgovarajući viši nivo. Rezultat je ekscitovan atom, a foton je nestao; atom ne može da ostane dugo u ovom stanju, elektron se vraća u osnovno stanje i emituje foton iste energije kao apsorbovan
- jonizacija - foton koji ima dovoljno energije pogađa elektron, predaje mu energiju i elektron uspeva da napusti atom.
Kod Komptonovog efekta foton nastavlja da postoji ali menja se njegova frekvenca (izgubio je energiju).
Oko funkcioniše na sličan način kao i CCD kamera - "senzori" - čepići i štapići detektuju različite vrste fotona na različite načine. Štapići nisu osetljivi na boju i razlikuju svetlost od tamne (intenzitet, tj broj fotona), čepići su odgovorni za registrovanje boja. Postoje tri vrste, za svaku komponentu boje (klasičan RGB sistem). Kad foton određene frekvence pogodi čepiće oni ga apsorbuju i generišu odgovarajući električni impuls. "Registrovanje" fotona odigrava se prekonekog od mehanizama koje sam već pomenuo. Naravno, foton nestaje - nema gde da ide dalje.
Zasto foton za razliku od mnogih cestica ne ubrzava ili ne usporava vec se uvek krece konstantnom brzinom za datu sredinu ? Kazati zbog nedostatka mase meni nije dovoljno, jer u pitanju je kretanje. Opet iz crne rupe ne izlaze fotoni iako nemaju masu? Da li zbog gravitacionog zakrivljenja prostora i vremena pitam se (primer:skretanje fotona sa dalekih zvezda prilikom pomracenja sunca)?
Kakve su to specijalne odlike koje ga primoravaju da se drugacije ponasa? Negde sam procitao i da licno mister foton moze da emituje neke cestice u nekim situacijama koje bi morale da se krecu brze od c.
Takodje me intresuje od kojih kvarkova se sastoji foton? Kao i na koje sile interaguje, a na koje ne?
Plankova konstatnta = jedna od najgenijalnih otkrica, zacin bez koga nema spremanja jela. Ipak pitam se otkud ona (ne kako je i zbog cega otkrivena otkrivena vec otkud (uzrok)?
Inace apsolutna nula ne postoji nigde u kosmosu kao ni apsolutno mirovanje, apsolutni vakum (bez zracenja,energije ili cestica(gravitaciono prozima ceo kosmos pa bi eventualno van kosmosa mogao da postoji ;) ) itd. i ne mozemo znati kakva nova fizika bi bila u tom slucaju bi bila jer bi izmenili pravila igre i onda bi to bilo nesto sasvim drugo!
Ne kazem da je lose tako razmisljati o tome, samo kazem da i ova pravila igre tek otkrivamo, i "provaljujemo" iako nam se cini da smo skoro pa blizu do cilja shvatanja.
Prostiranje brzinom svjetlosti je jedno od osnovnih svojstava fotona (pored energije, tj. frekvencije). On "usporava" jedino prilikom interakcije s cesticama, kada i nestaje, jer je izgubio ovo svoje svojstvo. Interesantno je da ne usporava cak ni prilikom rasejanja (Komptonov efekat), a to je dokaz da je prostiranje brzinom svjetlosti osnovno svojstvo fotona!
Naravno, postoje i matematicki dokazi u okviru teorije elektrodinamike i kvantne teorije, gdje se za brzinu slobodnog kvanta energije polja uvijek dobija c.
Foton se ne sastoji od (nama danas poznatih) kvarkova jer nije cestica. Kada, i ako utvrdimo da je foton cestica, onda cemo vjerovatno traziti i iz kojih se kvarkova sastoji.
Sto se tice Plankove konstante, i ona je jedna prirodna konstanta isto kao i brzina svjetlosti. Javlja se takodje u mnogim jednacinama kvantne teorije (u Plankovom zakonu, Hajzenbergovoj relaciji neodredjenosti, itd.). Za razliku od brzine svjetlosti njena vrijednost je konstantna za sve sredine.
Jedno konkretno fizicko znacenje Plankove kostante je u Hajzenbergovoj relaciji. Ona definise nemogucnost preciznog istovremenog mjerenja komponente koordinatnog sistema (npr. x-koordinate) i impulsa cestice do na manje od vrijednosti h crtano (h/2pi). Dakle, mogli bismo reci, da nam ova konstanta razdvaja granice primjenjivosti klasicne i kvantne fizike, i odredjuje da kada govorimo o mikrosvijetu, obavezno se moramo koristiti kvantnom teorijom, ako zelimo da PRECIZNO opisemo mikro svijet (i njegove reperkusije na makro svijet).
Ne znam da li je ovo bilo dovoljno, ali mozda ce Milan ili neko drugi ti dati jos detalja (ne volim da razglabam).
QuoteFoton se ne sastoji od (nama danas poznatih) kvarkova jer nije cestica. Kada, i ako utvrdimo da je foton cestica, onda cemo vjerovatno traziti i iz kojih se kvarkova sastoji.
Foton jeste čestica, spada u grupu bozona - prenosioca interakcije. Nije sastavljen od kvarkova, ali od kvarkova nije sastavljen ni elektron pa je čestica. U prirodi postoje tri grupe čestica: leptoni, kvarkovi i bozon.
Hmm, da ima izvora koji klasifikuju foton kao cesticu, vjerovatno rukovodeci se time da se radi o nosiocu interakcije. No, kako mu se ne moze danas izmjeriti masa (za razliku od elektrona), onda su u pravu i oni autori koji ga ne klasifikuju kao cesticu.
Uostalom, kada se utvrdi prava priroda svjetlosti (a time i fotona), dobicemo i konkretne odgovore na ova pitanja.
Ovo je jos jedan dokaz vise da dualisticka teorija tesko da moze izdrzati teret vremena. (Osim u smislu De Broljeve relacije, naravno)
Hvala na odgovorima, malko je jasnije.
Vec sam zahvaljujuci skupljanju informacija sa neta nekako usvojio "materijalisticki" pogled na prenosioce sile tj bozone (mada nisam zapamtio da se ne sastoje od kvarkova).
To sto sam ih usvojio ne znaci da sam u mogucnosti i da razumem ( a i kako bi s mojim siromasnim baznim shvatanjem bez matisa), te cu zapamtiti ono sto je Ljuba rekao, a i dalje cu ih u svom internom katalogu voditi kao cestice (za sada). I opet bi se vratili na spin :( (celobrojni).
Quote from: Ljubo on November 07, 2008, 01:18:22 pm
Hmm, da ima izvora koji klasifikuju foton kao cesticu, vjerovatno rukovodeci se time da se radi o nosiocu interakcije.
Ima, samo Standardni model elemetranih čestica, ništa drugo. Samo što i ne postoji ništa drugo što je naučno priznato.
QuoteOvo je jos jedan dokaz vise da dualisticka teorija tesko da moze izdrzati teret vremena.
Niti standradni model, niti ono što se naziva iza standardnom godela nema nikakve probleme sa dualističkom teorijom, čak suprotno. E sad, ako neko hoće da izađe iz domena nauke, njegova stvar.
Quotea i dalje cu ih u svom internom katalogu voditi kao cestice
To je i jedini naučno opravdan način.
Quote from: Ljubo on November 07, 2008, 10:52:52 am
Prostiranje brzinom svjetlosti je jedno od osnovnih svojstava fotona (pored energije, tj. frekvencije). On "usporava" jedino prilikom interakcije s cesticama, kada i nestaje, jer je izgubio ovo svoje svojstvo. Interesantno je da ne usporava cak ni prilikom rasejanja (Komptonov efekat), a to je dokaz da je prostiranje brzinom svjetlosti osnovno svojstvo fotona!
Da prosto jedna neverovatna odlika (koju sam naslucivao ali nisam znao i verovatno bi to bilo moje sledece pitanje). Ipak on mora usporiti (promeniti brzinu koja i dalje ostaje ravnomerna) osim sto menja frekvenciju kada prelazi iz recimo vakuma u naprimer "vodenu povrsinu"?
QuoteIpak on mora usporiti (promeniti brzinu koja i dalje ostaje ravnomerna)
Foton ne usporava, već se uvek krece brzinom svetlosti. Dok u sudaru sa materijom nestaje i predaje energiju. Zakon o odrzanju energije.
Malo mi jasnije,teško prihvatam činjenicu da "kada preda energiju on nestaje" ali nije mi jasno čime LASER seče metal ???
Laser sijece metal upravo energijom lavine fotona, tj. energija koju foton preda ide na sijecenje metala.
Predraze, foton momentalno mijenja svoju brzinu pri prelasku iz jedne u drugu sredinu, a to je samo zato sto je brzina svjetlosti nejednaka u razlicitim sredinama!
Milane, ako klasifikujes foton kao cesticu u strogom smislu, onda ocigledno ni ne mozes govoriti o dualistickoj prirodi fotona. Ja ovdje pod prirodom fotona podrazumijevam onaj foton koji NE interaguje s materijom, tj. koji se prostire kroz vakuum. Masa tome fotonu nije odredjena, pa onda ni ne moze biti cestica u klasicnom smislu.
Sa druge strane, upravo zbog ovakvih problema, fizicari mikrocestica i ne govore o masama svojih cestica, vec im primarno navode energije...
Quote from: Kizza on November 07, 2008, 09:13:46 pm
Malo mi jasnije,teško prihvatam činjenicu da "kada preda energiju on nestaje" ali nije mi jasno čime LASER seče metal ???
Pa nije bas da nestaje. Samo prestaje da se zove foton.On je i dalje energija od koje je "postojao" samo je promenuo odlike (Uz pomoc ocnog nerva putuje do tvog mozga)
Quotedualistickoj prirodi fotona.
de Broljeva talasna dužina
QuoteMasa tome fotonu nije odredjena, pa onda ni ne moze biti cestica u klasicnom smislu.
Pa ne govorimo o klasičnoj prirodi svetlosti već o kvatnoj. Klasična teorija svetlosti funkcioniše za sočiva i ogedala, nigde više
Quotefizicari mikrocestica i ne govore o masama svojih cestica, vec im primarno navode energije...
Uvek se podrazumeva E=mc², ali se zboj jednostavnosti c² često izostavlja.
Milane, uvijek ne procitas do kraja (ili NAMJERNO to izbjegavas) ono sto napisem.
Ja govorim o prirodi fotona koji se prostire kroz vakuum, a pogledaj moje prethodne postove, jasno sam naveo: "OSIM de Broljeve relacije", jer je prema njoj sve dualisticke prirode !!!
Ali, tesko je s tobom diskutovati, jer sve relativizujes, a to bas i nije svojstveno kosmolozima, pa cak ni onima koji se bave naukom u najsirem smislu te rijeci.
QuotePredraze, foton momentalno mijenja svoju brzinu pri prelasku iz jedne u drugu sredinu, a to je samo zato sto je brzina svjetlosti nejednaka u razlicitim sredinama!
Pa i mislio sam na prostiranje kroz istu sredinu, ali je tako ispalo. Naravno da menja brzinu pri prelasku u drugu sredinu. Tu lekciju sam vise puta ucio, u skoli i na fakultetu. ;)
Ja sam očigledno umoran jer ne mogu da skapiram onaj tekst na AM u o Čerenkovljevom zračenju!?Da li je "plavičasta svetlost" brža od brzine svetlosti u vakumu ili ne ???
@Ljubo
Da da, sve je tačno što pišeš, samo napred objansi ljudima da kvatna teorija ne postoji itd. Možda i Nobelovu nagradu dobiješ, nikad se ne zna.
Over & out !
@Kizza
Zamisli foton kao najbrzi super-auto ikada napravljen. On nema ubrzanje od 100km na sat za 1.5 sec vec odmah trenutno ostvaruje najbrzu mogucu brzinu (ne treba mu menjac itd)
On je toliko brz da nijedan auto na svetu ne moze da ga dostigne ni u snovima zbog aerodinamike i motora.
Ipak....
Njegova brzina - "najbrzi na svetu" vazi na mnogim vrstama puteva ali svoj pravi maksimum ostvaruje na potpuno ravnom auto-putu (VAKUM), medjutim na nekom brdovitom putu ga ipak mogu prestici neki drugi automobili na primer dzipovi i to samo ponekad u specijalnim uslovima....
Cak i tada je to izuzetno retko jer nas foton ima opasn motor i aerodinamiku. Ako se ipak desi da ga neki dzip prestigne na brdovitom putu iza dzipa mora ostati veliki oblak prasine, a to je upravo ta plava svetlost za koju si pitao (Cernkovljevo zracenje).
I na kraju nijedan dzip pod bilo kojim specijalnim uslovima ne moze prestici foton(super-auto) na ravnom auto-putu(VAKUM), i ta brzina se smatra kao najveca moguca brzina za bilo koji auto ikada (zbog aerodinamike i motora).
Malo mi je nejasno ovo za Lasere ???Cime seku ,konkretno metal ???Ako Mmilan ima zivaca nek mi odgovori :) Hvala.
Evo pokusacu ja pa ako pogresim neko ce me valjda ispraviti
Komad gvozdja se sastoji iz velike kolicine atoma gvozja koji su tako pravilno rasporedjeni jedan u odnosu na drugi da stvaraju jednu resetkastu konstrukciju izmedju sebe.
Bas zbog toga je i gvozdje toliko cvrsto.I pored te svoje poznate cvrstine atomi gvozdja vibriraju u malim sferama ne remetivsi pri tom samu resetku koju su formirali (sve je u pokretu uvek).
Medjutim kad bi ga zagrevao njegovi atomi bi povileneli- sami atomi bi dobili "povisenu" energiju.
Dodavajuci sve vise i vise energije od spolja u vidu koncenrtovanih fotona na jedan odredjeni deo u jednom trenutku veza resetke ce prosto popustiti. Komad gvozja bi na tom mestu izgleda presecen.
Posto vec znas da suncevi zraci (fotoni) zagrevaju povrsinu sami po sebi, laser predstavlja fokusirani snop izbalansirane visoke frekvencije fotona usmernih u jednu tacku. Na isti nacin lupa sa suncevim zrakom (fotona) moze da upali papir ali samo ako je stavimo u zizu.
Znaci Foton dodje do atoma gvozdja, "nestane" i preda svoju energiju samom atomu. Atom za uzvrat kao lepo vaspitan posle primanja energije daruje svojoj okolini odredjenu kolicinu energije koje je primio u obliku recimo toplote.
Quote from: Kizza on November 07, 2008, 10:59:44 pm
Ja sam očigledno umoran jer ne mogu da skapiram onaj tekst na AM u o Čerenkovljevom zračenju!?Da li je "plavičasta svetlost" brža od brzine svetlosti u vakumu ili ne ???
Pitanje o ovom zračenju je u priličnoj meri off-topic, ali moram priznati da ti je opservacija veoma zanimljiva; a kako sam i sam odgovoran za tekst ;) ukratko ću objasniti.
Ono što se kreće brže od svetlosti u npr. teškoj vodi je naelektrisanje. Čerenkovljevo zračenje je (uobičajeno) elektromagnetno zračenje koje nastaje tom prilikom, i podleže ama baš svim zakonima kojima podleže svako ostalo elektromagnetno zračenje.
I da budem eksplicitan: brže od svetlosti
u vakuumu -- neće da može!
BTW, jedan interesantan detalj. U "Kursu opšte fizike" B. Žižića (kao kratak detalj, bez velike veze sa regularnim gradivom) navodi se primer nekih kvantnih sistema koji bi se mogli okarakterisati negativnom apsolutnom temperaturom.
Vala, ta kvantna fizika je uvrnuta na svim nivoima :)
Ako sam dobro shvatio LASER sece metal toplotom ??? Inace gledao sam jednu emisiju o pravljenju Gondola za zicaru koje su bile od ALUMINIJUMA gde su Laserom busili rupe za nitne!Tako je delovalo nestvarno pa me zanima da li LASER moze da sece svaki materilal?
Laser je vrlo primenjiva stvar od medicine mikrohirugije preko tehnologije do citaca u tvom cd - romu. Ujedno je jedan od dokaza Hajzenbergovog principa neodredjenosti (ako se ne varam). To sto moze da sluzi kao oruzje je samo jedna u nizu zlouptrebe nauke od strane covecanstva, (naravno osim kada ga koriste Dzedaji koji su visokomoralno nekorumpirano motivisani ;) ).
Sto se tice pojma "seci" u svetu atoma se to malko drugacije dozivljava tacnije barata se sa silama (privlacnim i odbojnim).
Sve u fizici mikrosvijeta je posljedica Hajzenbergovog principa (a to i cini osnovnu razliku izmedju klasicne i kvantne fizike), pa ga ne treba vezivati samo za odredjenu pojavu (prelazak elektrona sa metastabilnog nivoa, u slucaju lasera). Cak ni atom ne bi mogao postojati kada ne bi vazio ovaj princip (bio bi narusen prvi Borov postulat).
Izvinjavam se , ali ovde sam na vise mesta video da neki tvrde da se svetlosti brzina ne menja sa temperaturom. Radjeno je vise eksperimenata gde je "jurena" apsolutna nula i gde je na kraju stvoren Bose-Einstein kondenzat gde je materija iskazivala samo talasno svojstvo (vrlo zanimljivo), a svetlost lasera je kroz nju putovala brzinom od 20cm/s (tako je izmereno), a pre i posle prolaska kroz grupaciju atoma je isla 3x10^8 m/s. U pitanju je bila grupa od par hiljada atoma koja se nalazila u vakumu, a na mestu tj. u sredistu sfere je odrzavana magnetima, a bila je hladjena laserima. Dakle svetlos itekako usporava na jako, jako niskoj temperaturi, a ovde je to bilo samo +1/200000000000K (jedan dvesta milijarditi deo) iznad apsolutne nule.
http://whyfiles.org/052einstein/bose.html
http://www.youtube.com/watch?v=UBiOfQyOgak
evo youtube linka, ima vse nastavaka, mislim 6-7 i jako je zanimljivo
Ma sto se izvinjavas?Zanima me da ako je ovaj podatak tacan,cini mi se da su "PRAZAN PROSTOR" u Vasioni i otkrili zbog razlike u temperaturi,mi imamo ISKRIVLJENU SLIKU UNIVERZUMA ???
Quote from: Kizza on November 14, 2008, 06:42:25 pm
Ma sto se izvinjavas?Zanima me da ako je ovaj podatak tacan,cini mi se da su "PRAZAN PROSTOR" u Vasioni i otkrili zbog razlike u temperaturi,mi imamo ISKRIVLJENU SLIKU UNIVERZUMA ???
Temperatura svemira: ~ 2.73 K
Temp. Boze-Ajnstajnovog kondenzata: ~ 10
-9 - 10
-10 K
Razlika u uslovima je "samo" deset redova velicina. Da li je isto kretanje autobusa u Beogradu i kretanje sonde do Jupitera?
QuoteIzvinjavam se , ali ovde sam na vise mesta video da neki tvrde da se svetlosti brzina ne menja sa temperaturom
Ako uvazimo taj gorepomenuti eksperiment brzina sirenja svemira je u pocetku bila stvarno materijalna u odnosu na brzinu fotona koji bi sireci se prolazio toliko sporo osvajajuci potpuno prazan prostor i izraz da se svemir siri brze od svetlosti sada dolazi do potpuno novog znacenja.
Brzina fotona u vakumu!
Sta je to vakum?
Kolika bi temperatura bila u idealnom vakumu? Bice da ne znam precizno sta je to vakum jer ja ga zamisljam kao odsustvo materije i energije kolko je god to moguce. A nekako mi se cini da je mozda temperatura bitna ?
Predpostavljam da su lorencove transformacije na osnovu kojih je limitirana brzina svetlosti su podrazumevale taj vakum ili se bavi samo kordinatama i brzinom ravnomernog kretanja.
Da li prakticno negde u svemiru postoji vakum (ili je t od 3 k zanemrljiva za taj slucaj pa se to smatra vakumom) u kome bi fotoni isli svojom najvecom brzinom ili se to dogadja samo u eksperimentalnim uslovima?
Prilicno sam frustriran svojim neznanjem i taman kada pomislim da sam mozda nesto shvatio nadjem se na pocetku pitajuci se neke osnovne stvari koje mi izgleda da svi znaju osim mene. Mozda sam ipak ogranicen. Bah!
Quote from: r2d2 on November 14, 2008, 09:29:45 pm
Da li prakticno negde u svemiru postoji vakum ....
Praktično.... Sav svemir je vakuum...
Strogo teorijski ..... vakuuma nigde nema....
Prakticno sav svemir je ispunjen gravitacijom fotonima i pozadinskim zracenjem a i materije ima cak u medjugalktickom prostranstvu pomalo, sto bi rekli statisticki - volsebno mnogo u odnosu na nista. Ovaj put necu pominjati neutrine koji vrve u tvom vakumu i ostale mnogobrojne cestice. Takodje necu pominjati sam veliki prasak u kome smo jos uvek.
Naravno ako mislis na planete zvezde itd naravno da je vakum. Sve je relativno ( u obicnom slislu reci ;)). ipak pricamo o brzini fotona i sa tim je povezano pitanje vakuma.
Licno se osecam jadno i frustrirano :-[jer "od sume ne vidim drvece!"Ako je CRNA MATERIJA svuda oko nas,ima gravitaciju a ne skrece FOTONE, logicno je da nema PRAZNOG PROSTORA :-\!?
Kizo nije sve tako crno (osim velikog procenta tamne materije i enrgije) vidis da laseri mogu i da hlade, a ne samo da seku.
Mozda tri dimenzije i vreme ne prave prostonovremenski kontinuum ako nemaju jos jedan potpuno obavezan parametar: temperaturu. Nema prostora i vremena bez zracenja!
Eh kad bi samo mogli i to da "naguramo" u lorencove transformacije...
I ujedno nam Boze-Ajnsajnovn kondezat upucuje poruku da se Kosmos ne moze vecno siriti ma koliko isli napred linijom vremena.
@Kizza & r2d2
Stvari o kojima pricate i u ovoj temi i u jos nekim zahtevaju mnogo predznjanja iz razlicitih oblasti fizike. Svidjalo se vama to ili ne morate da prihvatite da stvari ne funkcionisu onako kako ih vi interpretirate. Razlozi postoje, ali izlaze iz domena iskusija na ovom forumu i popularnog jezika uopste. Na zalost, za razumevanje i tumacenje savremene fizike neophodno je ogromno poznavanje matematike. Bez toga... otisli ste u filozofiju ili SF, a to ipak ovde nije sustina.
Locked