Pa da ne bude da sve guramo u astrofotografiju.
Ovo su Prima & Secunda Giedi; dve prelepe komšinice u Capricornusu. Vide se golim okom, u dvogledu takođe. Leva je Prima, magnitude 4.34 a mali pratilac je 9.64. Nigde nisam našao odstojanje ali je verovatno par minuta. Desno je Secunda (3.66 mag) sa pratiocem 10.97mag; pažljivim posmatranjem liči da je to na 12h, odmah do glavne zvezde.
A zvezda na 12:30h od Secunde verovatno nije pratilac već samostalno sija sa 10.50mag.
Slikano na 90x, dve ekspozicije po 2sec na ISO 1600. Malo ubijan šum i dignuta saturacija.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg29.imagefra.me%2Fimg%2Fimg29%2F2%2F8%2F14%2Fyagodinac%2Ff_15f9dt8jm0vm_5443e43.jpg&hash=1e47c66e3d074cdf8ffce7ccb97d70c8) (http://imagefra.me/)
Yagodinac, imam slicnu opremu kao ti (Celestron 130/650 na EQ3, fotoaparate HP R817 i HP945, cak i jedan Canon A590) ali nikad nisam uspeo da napravim ni priblizno dobru fotku.
Mozes li da "okacis" jednu od te dve fotografije, ali neobradjenu (Ili je mozda bolje neku sa Jupiterom) cisto da vidim kako izgleda ono sto je snimljeno pre obrade?
Nemamo sličnu opremu, ti imaš bolju opremu.
Fotke sa Jupiterom nemam jer isključivo obrađujem klipove.
Dole imaš jednu sa 7Mpix, originalno slikanu JPEG. Ceo trik nije u teleskopu već u dobrom praćenju. Čak i najgori kineski motor može dobro da prati dve sekunde a to je bilo potrebno za slikanje. Da, i triput sam sinoć balansirao teleskop dok nisam dobio dobro praćenje.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg29.imagefra.me%2Fimg%2Fimg29%2F2%2F8%2F14%2Fyagodinac%2Ft_nywc3f3pcym_269d085.jpg&hash=7604429fb423e7097d21c1abc4c4ee6f) (http://imagefra.me/view.php?img=/2/8/14/yagodinac/f_nywc3f3pcym_269d085.jpg&srv=img29)
Pod balansiranjem podrazumevas pomeranje protiv-tega, jel tako?
Ja sam odustao od slikanja kroz teleskop. Nemam kolimator, a i montaza mi se nesto mnogo klima (izgleda da fabricki nije dobro spakovana, malo sam je "prepravio" i vec je prilicno stabilnija ali nedovoljno). Poceo sam da pravim pracenje sa step motorom ali nikako da dovrsim...
Zato sam pokusao da snimim nebo samo sa aparatom (na stativu). HP 945 ima 8x opticki zoom i 15sec exp. Napravio sam tri fotke (u kadru je bio Jupiter), i jos tri sa zatvorenim objektivom za dark frame. Obradu nisam ni pokusao jer na slikama nema nicega, samo mrak!? Probao sam razlicite ISO-e, i sve ostalo sto moze da se podesi, ali uzalud.
Moracu jos malo da prelistam literaturu, pa da probam ponovo. Eh, da sam mogao da dodjem na Letenku...
Quote from: spadej on August 15, 2009, 10:21:03 am
Obradu nisam ni pokusao jer na slikama nema nicega, samo mrak!? Probao sam razlicite ISO-e, i sve ostalo sto moze da se podesi, ali uzalud.
Pored ISO, ekspozicije, balansa crno/belo i sl. bitan je i F faktor za snimanje noćnog neba. Sa mojim starim digitalcem, bez teleskopa i uz par trikova, sa jednim snimkom od 15s ekspozicije mogu da snimim Jupiter i razaznam dve tamne trake na oker "krugu"... Zvezde takodje, čak se i realna boja raspoznaje... Ukoliko nije moguće da se manuelno postave svi ti parametri, to je upravo glavni problem.
Mislim da sam nasao u cemu je moj problem. HP fotoaparati imaju ili preveliki sum, ili losu optiku.Probao sam veceras jedan Canon A530, i rezultati su me oduseveli. Ne samo sto se vidi ono sto sam snimao vec uz minimalnu obradu ta fotografija i nije tako losa. Uostalom,pogledajte... Kasiopeja, u uslovima neverovatnog LP-a (sakrio sam se u senku jedne zgrade, a iza nje je niz ulicnih svetiljki).
ISO 800,
F 2,6
Expozicija 15sec
Aparat je bio na stativu, zoom nisam koristio
Vrlo malo korigovan osvetljaj i kontrast, u MS Office Picture Manager-u. I u Paint-u sam dodao linije izmedju zvezda :)
A evo ga i Jupiter.
Canon A530, bez zoom-a, ISO 800, F4. 15sec. Ovaj put skoro ispod samog stuba sa dve ulicne svetiljke
Primetno je odsustvo pracenja. Moram da smanjim Exp.a povecam F.
Ako smem da predlozim nesto, da umesto ISO 1600 pokusas sa 800, a nesto duzom expoziciom i naravno kvalitetnom obradom. Vecina digitalaca strasno brlja na ISO 1600 i tu kada se jednom nakupi djubre posle ni jedna obrada ne moze da ga se resi u potpunosti. Pokusaj pa vidi da li ima poboljsanja.
Ufffffff, Jupiter bez optičkog... prilično optimistički. Postoji interesantan fenomen svojstven skoro svim digitalcima (i kamerama, izuzev astronomskih) gde usled jakog bleštanja objekta aktivacija se preliva u susedne piksele. Zvezda tj Jupiter postanu prividno veći na dužoj ekspoziciji. To samo znači da treba smanjiti ISO ili ekspoziciju ili oba. Ja redovno dobijam ogromne sjajne zvezde u teleskopu bez obzira koliko puta podešavao fokus; jednostavno se preliva u komšiluk. To tek dobrom obradom možemo eliminisati (u najbanalnijim slučajevima redukcijom brightness).
Quote from: spadej on August 15, 2009, 10:21:03 am
Pod balansiranjem podrazumevas pomeranje protiv-tega, jel tako?
Jeste, ako žuri onda malo pomeriš teg tako da bude teži istok, i obrnuto. Ima efekta ali ne drastičnih. U najboljem slučaju možeš dobro praćenje da pretvoriš u vrlo dobro. A ako snimaš na jugu treba ti i mnogo sreće (bar meni).
U principu nebo je puno dvojnih zvezda, vrlo često vidim dvojnu za koju nisam znao da je dvojna. Severnjača jeste dvojna ali nije zgoreg objaviti sličicu:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg39.imagefra.me%2Fimg%2Fimg39%2F2%2F9%2F25%2Fyagodinac%2Ff_x3awdkupj0m_b226234.jpg&hash=6bbab18785750ab6de508d374178c9e8) (http://imagefra.me/)
Slikano teleskopom 150/750, 10mm okular i Canon A560; kropovano sa 300x. ISO 1600 ako se ne varam i jedna sekunda ekspozicije.
Ovo je Mintaka, zvezda koja se nalazi u vrhu Orionovog pojasa. Ona je 2.2 magnitude a pratilac je 6.8. Odstojanje između njih je 53 lučnih sekundi iz čega izvlačim zaključak da mi je prečnik manje zvezde nedopustivih 7-8 sekundi. Kolimacija, vremenske (ne)prilike - utonuo sam u maglu posle deset minuta; da li je aparat bio u ravni okulara itd. su pitanja na koja nemam odgovor.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg40.imagefra.me%2Fimg%2Fimg40%2F2%2F1%2F7%2Fyagodinac%2Ff_t0kdian2aem_ef5cde5.jpg&hash=50562204aeba0877b6192a9a6f23cafb) (http://imagefra.me/)
SW 150/750, plossl 10 i Canon A560; to bi trebalo da izađe na 300x (mada je to u fotografiji izlišno spomenuti). Dve ekspozicije po dve sekunde na ISO400.
Ako hoces da ti posaljem link za "The Cambridge Double Star Atlas", javi pa ti ide na pm ili Fejs ;)
Sve cestitke, odakle si slikao?
Hvala, pošalji gde ti je lakše. Snimano večeras iz mog dvorišta, dok se još magla prikradala ;)
Poslao sam ti preko Fejsa u inbox ;)
U zelji da ti odlicno sluzi :)
Quote from: Yagodinac on September 25, 2009, 06:07:35 pm
Severnjača jeste dvojna ali nije zgoreg objaviti sličicu
Cek, cek... Zar Polara nije trojna. Imas PolarisA, Ab i B?
Zvezda severnjača predstavlja sistem sastavljen od 3 zvezde. Najsjanija je Polaris A, Cefeida F7 klase. Oko Polarisa A orbitiraju druge dve zvezde - bliža Polaris Ab i dalja Polaris B.
- sa wikipedie
Vidis nije mi palo na pamet da kuckam u wiki...
Inace, A ti je uvek najsjajnija...
Quote from: cola on January 08, 2010, 06:53:27 pm
Quote from: Yagodinac on September 25, 2009, 06:07:35 pm
Severnjača jeste dvojna ali nije zgoreg objaviti sličicu
Cek, cek... Zar Polara nije trojna. Imas PolarisA, Ab i B?
Ne, višestruka je. Ali to nije bitno pošto se na fotki vide A i B a da bi video tj snimio Ab treba ti ili Habl ili dobar spektrograf tako da za ovu našu priču u fotografisanju dvojnih zvezda može slobodno da se uzme da je dvojna (da ne kažem vizuelno dvojna)....
Mislim lepo je kuckati na wikipeadiji ali dajte stavite podatke u kontekst opreme sa kojom raspolažemo....
Quote from: cola on January 08, 2010, 06:53:27 pm
Quote from: Yagodinac on September 25, 2009, 06:07:35 pm
Severnjača jeste dvojna ali nije zgoreg objaviti sličicu
Cek, cek... Zar Polara nije trojna. Imas PolarisA, Ab i B?
Za našu priču uzmimo da je dvojna; to je tako da slika ne bi izgubila na aktuelnosti ;D.
Zapravo, reč je o petostrukom sistemu, sem glavne zvezde na slici sevidi mala b komponenta koja je udaljena 400 astronomskih jedinica. C komponenta je mnogo bliža, 18.5 AU a ostale komponente su udaljenije i teže za kadriranje jer orbitiraju oko zajedničkog centra na mnogo većoj distanci (a i pitanje je koje su magnitude). Bilo kako bilo, samo je Habl snimio sve tri komponente, ne samo zbog njegove razdvojne moći već i zbog činjenice da je a komponenta uvek zasenjivala c komponentu.
Bas sam malopre imao prilike da po prvi put vidim Mizar sa novim teleskopom, i uocio sam dva komada, odlicno se vide. Da li je to dvojna zvezda?
Ubodi neko vece uvecanje trebalo bi da pored Alcora i Mizara vidis jos jednu zvezdicu, lome se idalje koplja da li je to dvojni ili visestruki sastav ;) Potrazi na avaxshome-u imas Kembridzov atlas dvojnih zvezda samo ukucaj na src :)
Mizar i Alkor su dve dvojne ali je i Mizar sam po sebi dvojna. Evo nekih mojih slika: http://astroblog-yagodinac.blogspot.com/2009/07/mizar-i-alkohol.html
Vidim definitivno dva Mizara, i samo jedan Alkor, bilo je tu jos necega ali nisam obracao paznju. Kako god nemam vece uvecanje, najvece sto imam je 94x SWA (mada se lepo vide oba mizara i sa 32x). Sad sam prekopao Stellarium i Celestia-u ista stvar, dobro sam video. Definitivno bi trebao da kupim jedan Barlow. Evo upravo sam dosao sa prve observacije, smrz'o sam se k'o pas ali vredelo je. Nesto ranije danas gledao sam Jupiter sa 4 satelita, a malopre Mars i Saturn, zatim gomilu skupova i dvojnih zvezdi. Definitivno je zakljucak da mi treba jedan 2x Barlow posto imam samo 2 okulara a svidelo mi se i da ganjam planete. Sad sam prvi put gledao Orionovu nebulu i M51 sa novim teleskopom, bas sam impresioniran. Nebo je bilo solidno, moonless, malo niske magle ali dobar seeing.
Treći član skupa sa Mizarom i Alkorom gradi skoro pravougli trougao ali je niže magnitude pa nisam mogao da ga slikam. Ti si ga sigurno video ali nisi obratio pažnju.
Alpha Geminorum ili Castor je izuzetno lepa meta. Dovoljno sjajna "zvezda" da bi bila brzo pronađena, uvećanje potrebno za opušteno razdvajanje umereno, tačnije oko 200 puta. Doduše ja sam Kastora prvi put razdvojio na 75x ali to ide na momente teško jer je razmak 3.9 sekundi odnosno više od tri puta manje od Marsovog prividnog prečnika.
Slikanje nije dolazilo u obzir jer tako visoke magnitude (podaci se razlikuju sa neta i iz winstarsa ali mislim da su dve ovde vidljive konponente po 1.6 i 2.6mag) mogu samo da budu preeksponirane. Zato je snimljen klip 30fps na približno 900x; hromatsku aberaciju sam namerno malo ostavio da bi se videlo da su obe komponente iste boje.
Canon A560 na 150/750, 10mm okular.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg37.imagefra.me%2Fimg%2Fimg37%2F2%2F2%2F22%2Fyagodinac%2Ft_febbh8t4cm_2c5712e.jpg&hash=e098a892a6a78d6bc01e0d9d3df592b0) (http://imagefra.me/view.php?img=/2/2/22/yagodinac/f_febbh8t4cm_2c5712e.jpg&srv=img37)
Lokacija: Crni Vrh, 21.2.10