Dobar dan svima. Zeleo bih da se"predstavim", naime moj nick vidite.
Novi sam, a na kom god forumu da sam novi ja uvek kazem da znate, nisam ni blizu obrazovan kao vecina vas(naime idem u srednju skolu, prva sam godina).
U srednjoj skoli dolazi do razmisljanja za fakultet. Ja obozavam astronomiju, ali sam potpuno zbunjen matematikom. Ja sam matematiku voleo,obozavao do prve godine, a sad, ne znam sta mi bi imam 2 iz mate. Nista znao nisam. Odlucio sam se za pomoc u vidu privtnih casova. Na njima sam primetio da ja matematiku volim, samo sto je jednim malim delom ne razumem. Evo bas sad razmisljam da je to zbog nastavnika(objasnjavanja). Do osmog ja sam imao odlicnu profesorku. Kruzili su mitovi da ona lupa klompom po tabli dok ucenik ne razume(sto se tice klompe, zivim na selu-seoska skola :)). A sad profesor isprica sta ima, daje nam zadatke, mi vezbamo i on ode. Onom kome je nejasno on bi ukratko ispricao bez emocija.Da ne duzim, oduvek sam voleo hemiju, te mi je to palo na pamet da se ne odvojim od astronomije, vec da je pomesam sa hemijom(astrohemija). Dakle ja bih osnovne studije zavrsio na univerzitetu u Bg, a kasnije bih u inostranstvu prosirio vidike. Potrebna mi je vasa pomoc: Da li je astrohemija povezana vise sa organskom ili neorganskom(onom zanimljivijom) hemijom?
Hvala svima unapred.
Evo, iz prve ruke nekako. Kao profa, moj savjet za matematiku: praktikuj ona uputstva koja su tebi najjasnija, ali pri tome vodi racuna i da zapišeš rezultate u obliku koji se traži. U prevodu: Ako je tebi "ležala" nastavnica iz matematike, koristi njene metode onoliko koliko se oni poklapaju i daju rješenja kao na kraju zbirke zadataka.(!!)
Što se tiče astrohemije, u astrofizici, ona je uglavnom neorganska, osim ako bi isključivo da proučavaš sastav kometa, medjuzvjezdane sredine i novootkrivenih planeta. ;)
Uputstvo: prouči oblast astronomije koja se zove: spektroskopija. Nadam se da ćeš uspjeti pohvatati niti s nivoa prvog razreda srednje. U suprotnom, uvijek ti je tu net i ovakvi forumi... ;)
Nekad u životu naprosto moraš da progutaš žabu da bi išao dalje. Ja takođe nisam voleo matematiku i fiziku dok nisam došao na fax i zaključio da bez toga ne ide... Ukapirao sam da moja averzija ima veze isključivo sa ljudima koji su mi to ranije predavali. I tako prionem na te predmete... I dopadnu mi se, naročito faza upisivanja ocene u index ;D
Ukratko, za sve u životu je potrebna ljubav.
Dobro dosao!
Ma ne sekiraj se za tu matu! Pogledaj na netu!!! Ima tu fino razjasnjenih stvari (pa i na srpskom) cak ima i zavodovih knjiga (do duse oni to dosta zakomplikuju!)... Astrohemija :/ mislim da ti se ona provlaci dosta u astrobiologiji ali za to bi morao da palis napolje :)... Moj savet ti je da ispostujes tog profu koliko mozes, u svakom slucaju nije ti ni ocena najbitnija. Skoknes do IS Petnica, tu ces biti u mogusnosti da se licno upoznas sa mnogim sa PMF-astronomije i da te ljudi lepo nauce matu i astronomiju :)
Hvala vam svima sto se tice odgovora. Cenim, zaista.
P.S. 'Aj malo opsirnije o spektroskopiji tj. konkretnije, jer gde god da odem nista mi nije jasno.
Znaci, konkretno cime se bavi(povezanost sa astronomijom)?
E Kosture, Kosture. A voliš hemiju? Evo ti modela najprostijeg spektroskopa. Svaki atom pobuđen na neki način apsorbuje i emituje određene elektromanetne talase pa i svetlost (vidljivu i nevidljivu). Mislim da ste iz analitičke hemije, radili prepoznavanje pojedinih elemenata pri zagrevanju bunzenovim plamenikom. Na primer, nanese se komadić nekog elementa na platinsku iglu (elementarni natrijum), ubaci u plavi plamen iz plamenika i prati koju će boju isijati tako pobuđen-zagrejan. Za natrijum je to žuta, kobalt zelena... E ovde je natrijum izvor zračenja, vazduh monohromator ili disperzioni element a naše oko apsorber. Ta tri elementa čine spektroskop. Dovoljno je da imamo dva, jednačinom sa jednom nepoznatom utvrdićemo treći. Na ovaj način smo indirektno utvrdili (žuta boja plamena) da se tu negde nalazi natrijum. Spektroskopija ne prati samo vidljivi deo spektra već kompletnu interakciju materije i elektromagnetnog zračenja svih nama prijemljivih talasnih dužina, frekvenca i energija. Njihovu vezu znaš iz fizike. A primena u astronomiji? Sad ti je bliža. Sve tvorevine u kosmosu isijavaju, emituju elektromagnetne talase. Učinivši ih dokučivim, spoznajemo mnogo o njihovom hemijskom sastavu... Opaska sa početka je šala. Nadam se da ti je bar malo bliže. Samo napred.
Eto, Kasper ti je vec dao početnu sliku o čemu se tu radi. Naravno, u astronomskoj spektroskopiji koriste se sofisticirani instrumenti (spektroskopi i spektrografi) za dobijanje detaljne slike sastava kosmičkih objekata koji emituju ili apsorbuju zračenje linijskog tipa. Za više detalja o astronomskoj spektroskopiji potrebno je pročitati neku literaturu, poput recimo ove:
http://www.astronomija.co.rs/knjiara/3310-uvod-u-spektroskopiju.html
Kada se malo pobliže upoznaš sa ovom i drugim metodama u astronomiji i astrofizici (to jest, kada stekneš okvirnu sliku o čemu se tu radi), mogao bi da se interesuješ kod profesora prirodnih nauka u tvojoj školi da te upute u IS Petnica (kako ti je već preporučio Čola), jer tamo ćeš moći i u praksi da primjenjuješ razne metode.
Samo kad je ISP u pitanju ne oslanjaj se mnogo na profesore, jer su mnogi zaista neobavesteni.
Veliki broj mojih nisu razumeli o cemu se radi i sta je to :) Od prilike to je i razlog zasto sam kasnije krenuo u 5nicu. Prijava za ciklus seminara pocinje od prilike kad i skolska godina i tad terbas da im posaljes neku prijavu, prati obavestenja na ovim linkovima dole ili po Fejsbuk grupama
petnica.rs
ispast.net
Ovu knjigu nisam procitao, verujem da ce ti za sve te stvari sluziti..
Ako si dobar sa stranim jezicima pogledaj na avaxu http://avaxsearch.com/avaxhome_search?q=astrochemistry&a=&c=&l=&sort_by=&commit=Search
astronomski pozdrav ;)
@Sekula, zar nije zabranjeno da dajemo aktivne linkove?
hvala :)
Quote from: cola on January 15, 2011, 03:16:57 pm
@Sekula, zar nije zabranjeno da dajemo aktivne linkove?
hvala :)
Link koji navodiš nije bio dobro definisan. Takodje nije bio dobar ni kad bi se uradio copy paste u browseru. Upotrebio si link u formi poruke ali si duplirao i http adresu.
kosturu bih pozeleo da izabere ono sto voli i sa cim ce brzo zaraditi dovoljno para da sebi kupi jak teleskop.
Ja sam isto hteo da budem astronom, ali tada kad sam ja to hteo nisam video mogucnost da imam svoj teleskop, narocito od svojih para. Ubedili su me da necu naci posao kao astronom.
Sada postoji google sky, hubble teleskop i njegov sajt, postoji radnja u Srbiji sa teleskopima i jos stosta kao i digitalni EOS aparati.
Tehnika pojeftinjuje i deluje da se sve to moze nabaviti za manje pare nego pre.
Vreme je pred tobom a procitaj sve sto ti stigne pod ruku bilo to astrofizika ili astrohemija ili astronomija.
Treba da znas da grad ima svoje prednosti i mane, kao i da selo ima svoje prednosti i mane.
Na selu mozzes imati internet i ne moras ali na selu uglavnom neces imati light pollution.
@kruska
Na selu sam srecan sto zivim, mada ga ja radije referisem kao mali grad. Sto se tice teleskopa, planiram da kupim neki reflektor. Sada, za iste pare mogu kupiti i 150/750 i 130/650(sa GoTo). Ne znam koji da izaberem. Znam da je 150 mm bolji, ali sto se tice trazenja, nemam veze sa vezom. Mali durbin(70mm), uvecanja od 20 do 60, i jos na fotostalku nije doprineo mom znanju o pretrazivanju.
@cola
Pricaj mi o 5nici(da li je samo u novembru prijava?).
Inace mi je drago da sam dosao na ovaj forum. Hvala svima
Quote from: kostur on January 15, 2011, 09:00:39 pm
@kruska
Sada, za iste pare mogu kupiti i 150/750 i 130/650(sa GoTo). Ne znam koji da izaberem. Znam da je 150 mm bolji, ali sto se tice trazenja, nemam veze sa vezom. Mali durbin(70mm), uvecanja od 20 do 60, i jos na fotostalku nije doprineo mom znanju o pretrazivanju.
@cola
Pricaj mi o 5nici(da li je samo u novembru prijava?).
Inace mi je drago da sam dosao na ovaj forum. Hvala svima
Naravno, 150/750 ali samo na ekvatorijalnoj GOTO montaži, najmanje tipa HEQ5 (može i veće EQ6 za veći teleskop jednog dana). Nikako onaj azimutalni sistem koji je u ponudi, drugačije nema smisla uzimati GOTO za teleskop takvog gabarita. Naravno, moje lično mišljenje. Mogu detaljnije da objasnim i zašto, ako treba.
ukratko kupi eqvatorijalnu montazu vece nosivosti tipa eq-5 ili eq-6 renomiranog proizvodjaca
i cevku po izboru renomiranog proizvodjaca 150 mm i sire
i fotoaparat eos sa adapterom radi astrofotografije
sve ovo te nece kostati vise od 1500 eura a kad toliko skupis lako ces skupiti jos toliko za jos veci
znaci sto vece ogledalo 300 mm i vece - 12 incha
sto veci broj megapiksela bar 10
i veca kola (kombi) da sve to ponese na planinu, dosta hrane ( po mogucnosti meso za rostilj)...
heee, pa nemam ja toliko para. To je nesto sto mi je tata obecao ako prodjem odlican na kraju(teleskop i opremu tj. okulare itd. do 400 jura). Eventualno da za se dogovorimo da mi za 55000 daju 150/750 SW na eq5. Sto se tice aparata ne treba mi. Nikad nisam video nista osim meseca. Toga se bojim. Kako cu naci Mars, Plejade, Saturn, Jupiter, M42... A ako to nadjem, ondaa cu razmatrati pitanje fotoaparata.
Nisam iskusan u posmatranju.
Pisite mi kako vi trazite objekte.
Quote from: kostur on January 15, 2011, 10:54:57 pm
heee, pa nemam ja toliko para. To je nesto sto mi je tata obecao ako prodjem odlican na kraju(teleskop i opremu tj. okulare itd. do 400 jura). Eventualno da za se dogovorimo da mi za 55000 daju 150/750 SW na eq5. Sto se tice aparata ne treba mi. Nikad nisam video nista osim meseca. Toga se bojim. Kako cu naci Mars, Plejade, Saturn, Jupiter, M42... A ako to nadjem, ondaa cu razmatrati pitanje fotoaparata.
Nisam iskusan u posmatranju.
Pisite mi kako vi trazite objekte.
Mani se ti GOTO varijante jer on jeste dobar za sistem posmatranja prosečne američke domaćice ali mu to nije glavna svrha da nekom život uprosti na nivo savremenog surogat posmatranja zvezda, već postizanja što boljih astrofoto rezultata. Uvek se setim starog Spartanca koji za punoletstvo svom sinu poklanja onaj kratki grčki mač. Sin se pobuni što je tako kratak i kako će sa njim protiv neprijatelja. A otac mu odgovori, sinko ti se onda dovoljno njemu približi. Elem, poenta je, uzeti obrtnu kartu, dobru zvezdanu kartu i početi sa sazveždima i astrognozijom. Sada je zima i samim tim krenuti sa zimskim, pa onda na proleće prolećna i tako letnja i jesenja. Izdvojiti cirkumpolarna takodje već sada. U pomoć prizvati i stelarijum na računaru i na njemu vežbati svaki dan kada je oblačno po jedno 15 minuta dopola sata. Za te pare koji se pomenuo da su u opticaju uzeti lepo teleskop i EQ manuelno praćenje. U tu svrhu predlažem da pregledaš i našu astro berzu. Ljudi prodaju jako pristojne instrumente i za cenu se uvek možeš dogovarati.
@ Kostur...(teleskop)
Ja imam 150/750 na NEQ3, zadovoljan sam, moras nauciti da je bitno izvuci maksimum iz onog sto imas, jedna bitna stvar kod odabira teleskopa jeste oblast kojom ces se baviti, da li ces fotkati nesto ili ces snimati dvojne ili promenljive ili... Svaki teleskop je dobar ako ga koristis ;)
Taj durbin ce ti biti od koristi svakakoi kad kupis teleskop, jer moze da ti sluzi korekciju pracenja i slicno... Sa EQ montazom teleskop moze da prati prividno kretanja neba, dok sa alt-az je to sve mnogo teze, odnosno to moras raditi po vise osa sa nekom EQ platformom opet a time NISTA ne dobijas. Dakle i da uzmes EQ3 nije strasno, lepo izlazi na kraj sa njim, pogotovo kada se naviknes, kada je lepo izbalansiran i kada nezno rukujes...
Trazenje objekata nije mnogo tesko i vremenom ces i to savladati, nemoj sebe da ogranicavas na samom pocetku :)
Stavari koje si nabrojao mozes vec veceras sa tim tvojim durbinom da nadjes, sve sem Marsa do duse ;)
@ Kostur...(ISP)
ISP-Istrazivacka stanica Petnica, je samostalna i nezavisna organizacija koja se bavi razvojem nauke kod mladih, ima mnogo programa ali pricacu ti samo o astronomiji. Imas tamo 4 seminara tokom jedne godine: zimski, vezboni, letnji i jesenji... Tokom tih seminara prolazis kroz razne oblasti ast negde bude price i o cistoj fizici, ucis da pises naucne radove i slicno. Predavaci su rukovodioci programa, saradnici 5nice kao i mnogo cesce gosti sa opservatorija, instituta i slicno. 5nica ti pruza mogucnost da se pored predavanja (koja su temeljna i dosta zastupljena tokom dana) oprobas u pravom poslu, radis neke vezbe, kasnije na tokom drugog ciklusa predavanja radis i svoj projekat. Lepo je sto ti ljudi ostave kontakt, i mozes da ih zoves kad god ti zatreba nesto. Ja sam zadovoljan 5nicom, i znam da je dosta pomogla mom astronomskom znanju i iskustvu. To ti svakako savetujem, sada je ISP dobila i neke pare, mozda si citao po novinama o tome... U pitanju je velika cifra, i bice prosireni dosadasnji kapaciteti. ISP se nalazi na 7km od Valjeva. Prijava je jednom godisnje... prosla je, tako da se prijavi kad bude vreme za sledecu godinu.
Odakle si ti?
@ Sekula
Hvala za intervenciju ;)
poz
gledam sada astroberzu, ima dosta dobrih stvari za lepu cenu,tako da cu verovatno ovde novac potrositi.
Eh da mi je 100/900 black diamond skywatcher. eehhhh
Zaboravih, ja sam iz Simanovaca.
Kada uzmem teleskop, razmisljam da zamenim standardnog trazioca za red dot-a. Da li bi mi to olaksalo trazenje?
Red dot trazilac ne pomaze mnogo, najbolji je ovaj opticki ili zeleni laser. Ja sam isto pocetnik kao i ti, ali sam probao sve kombinacije i najgora mi je sa red dot-om.
Pa u suštini tražioc je tražioc. Ako je dobro podešen i rektifikovan sa teleskopom onda će svaki da radi svoj posao. Naravno pod uslovom da tačno znate poziciju objekta na nebu. Ja sa red dot-om imam jedino problem kada su moje naočare u pitanju. Inače lično mislim da je dosta praktičan i ne vidim šta bi sa njim bilo gore kada su u pitanju ostali?
Ja red dot ne bih menjao ni za 100 milimetarski tražioc.
...a ja moj snajper NE bih menjao ni za tvoj red dot :-)
Mozda gresim, ali mislim da optickim traziocem mogu da se nadju neki objekti koji nisu vidljivi golim okom odnosno kroz red dot. Mozda ja imam los red dot, mozda mu je preslaba ona tacka ???
Quote from: stevansan on January 17, 2011, 03:37:58 pm
Mozda gresim, ali mislim da optickim traziocem mogu da se nadju neki objekti koji nisu vidljivi golim okom odnosno kroz red dot. Mozda ja imam los red dot, mozda mu je preslaba ona tacka ???
Svrha tražioca je da se u centru vidnog polja teleskopa na najbrži način dovede željeni objekat. Sa red dotom se isto tako nalazi objekat na osnovu repernih objekata vidljivih kroz njega. Isto tako je moguće i manje vidljive M-ove npr. dovesti na ovaj način u centar vidnog polja. Ni jedan tražioc neće Vam pomoći ukoliko je Vaše znanje astrognozije tanko i ukoliko se ne snalazite sa zvezdanom kartom.
a jao majko
kako cu ja to sve nauciti?
Da li, sekula, koristis mapu ili se sam snalazis?
Quote from: kostur on January 17, 2011, 05:30:08 pm
a jao majko
kako cu ja to sve nauciti?
Da li, sekula, koristis mapu ili se sam snalazis?
Vremenom se nauči sve to, malo pomalo. Po meni je onaj metod koji sam opisao malo gore, najbolji. Sem toga, nije to visoko naučno saznanje naučiti objekte na nebu. Samo upornost i sistematičnost. Rezultati sami dolaze nakon toga. Ja nemam planetarijum u glavi.
Svi koriste mapu, naravno za neke poznate objekte ti ne treba ali niko ne zna sve.
U optičkom tražiocu je uvek problem što nikad nisi siguran u koju tačno zvezdu gledaš već pretpostavljaš. Nije problem kada imaš neku jako svetliju uz objekat ali kad su sve zvezde u vidnom polju podjednake svetline odmah se izgubiš.
Red dot ne može tačno da nacilja objekat i nije za velika povećanja i male objekte ali ako znaš da se objekat nalazi izmedju dve sjajne zvezde postaviš tačku izmedju i objekat je sa manjim povećanjem sigurno u vidnom polju. Red dotom uvek tražiš sa odokativnom procenom, tj. uvek zamišljaš neke nepostojeće linije da te vode do objekta.
Navika je navika, ono na šta se navikneš uvek misliš da je najbolje.
A mesanje dota i trazioca?
Dot, cisto za laksu orijentaciju, a trazioc za fino podesavanje?
Quote from: kostur on January 17, 2011, 08:43:45 pm
A mesanje dota i trazioca?
Dot, cisto za laksu orijentaciju, a trazioc za fino podesavanje?
Pa vidi, ja imam dva tražioca optička (Skywatcher i Orion sa prizmom), jedan red dot i jedan zeleni laser koji takodje mogu da postavim kao tražioc. Naravno, ne kačim to sve istovremeno. Prednost zelenog lasera je i ta što odokativno može da se proveri useveravanje prema Polari tj Severnjači, pre nego da se predje na vidno polje u specijalnom okularu EQ6 praćenja i precizno useveravanje. Da li mi je sve potrebno? Pa naravno da nije, ali mi je tako došlo pod ruku vremenom... ::)
A cijelu stvar još zakomplicira i slika u okularu koja je izokrenuta na takve načine da se početnik pogubi za tili čas ;)
Nemojte plašiti dečka, nije to tako strašno :)
Ja sam takođe početnik, ali sam se sa svojim "najgorim tražiocem koji se može kupiti za novac" vrlo brzo snašao...
Naime, na nosaču tražioca postoji najobičnija rupica kroz koju prvo pogledaš i u njoj centriraš zvezdu od koje počinješ potragu,
a zatim pogled kroz sam tražioc i dalje nišanjenje...
Nevolja je samo kad se ovaj mali tražioc zamagli... onda se kroz njega ne vide ni zvezde vidljive golim okom... zato u kutiji sa okularima
uvek držim i nekoliko štapića za uši...
Kosture, da se vratim na početnu temu, ako voliš matematiku neguj tu ljubav trebaće ti... koliko znam svaki fakultet okrenut prirodnim naukama
na prvoj godini doooobro ošamari studente matematikom... Nemoj da te plaši ako neku oblast ne razumeš potpuno, doći će to vremenom sigurno...
Preporučujem ti da pronađeš i pročitaš knjige Čovek koji je brojao (roman prožet algebrom) i Euklidov prozor (priča o geometriji kroz istoriju)
Ove knjige su meni vratile ljubav prema matematici kada mi je bilo najpotrebnije ;)
Pozdrav!
Ima vremena. Prva sam godina tako da nije sve propalo. Procitacu te knjige na raspustu, samo mi reci pisce.
Sto se tice red dota ja sam ga mislio uzeti zbog toga sto zvezde mogu videti kroz staklo/plastiku, ali za ovu rupicu pojma nisam imao tako da mi i ne treba red dot. Hvala vam svima.
Ideja za petnicu:
Oduvek sam hteo napisati knjigu povezanu sa astronomijom. Planiram da se prijavim za septembar, tako da i to trebam uraditi preko raspusta. Naime, planiram da nadjem sto vise pojmova vezanih za astronomiju, napravim nesto tipa recnik, u kom ukratko(1 ili 2 recenice) objasnjavam pojam. Te pojmove sazimam sa interneta, enciklopedije itd. I jos ako nadjem izdavaca iihhh. Mozda se cini da petnaestogodisnjak masta, ali imam toliko tendencija-od seste godine sam pisao pesme, a sa 11-12 godina sam napisao kratku horor pripovetku. Plus knjiga ce biti prakticno prepisana. I onda, njima, umesto da radim sto i ostala deca(da pisem koliko volim nauku), ja cu njima poslati knjigu. Sta mislite(osim onoga da pisem knjigu za petnicu, a u stvari ne pisem za nju jer nju koristim kao dedlajn za ono sto sam oduvek zeleo)?
Malba Tahan - Čovek koji je brojao
Leonard Mlodinov - Euklidov prozor
Ja imam takodje zelju da pisem knjigu, cak je bilo pokusaja kada sam sazivao ljude sa foruma da napravimo neki zbornik... Ne zelim da prepisujem stvari, vec hocu da budem 100% siguran u to, i da svojim znanjem dam licni pecat tom objasnjenju... Mnogi publicisti se bave prepisivanjem a to za mene nije znanje ili nesto slicno, vec licna zelja za profitnom... Zato ima vec dosta vremena kako citam astro-knjige, NE mislim na Hokinga i ostale naucno popularne pisanije, vec ako me interesuju dvojne zvezde onda skinem sa avaxa sve knjige ili skoknem neke biblioteke koja ima takve knjige (ADRB i ISP), napravim kontak sa ljudima koji se time bave.
Svakako lepa i plemenita ideja, srecno...
Ako zatreba nesto javi! ;)
A mozemo i da se org pa da napravimo i neku zajednicku PDF knjizicu...
Ja sam poceo nesto vezano za astrognoziju, ide polako nigde ne zurim... Pricacu o tome :)
MA ne, nisi razumeo. Necu ja bas prepisivati, ja cu na dva tri mesta pogledati, neke knjige pregledati i onda svojim recima ukratko objasniti. Pdf knjizica je dobra ideja, ali kasnije, posle raspusta, moram da se koncentrisem na skolu. Sa 3,8 moram da skocim na 4,53. Uff, nadam se da cu uspeti, treba mi teleskop. Gledam koji teleskop imas, kako te sluzi NEQ3?
Ajd zagrej tu stolicu :)
Ja ove godine imam dugacak raspust :) Pa pazi ja sam generalno zadovoljan, ali ja ne radim neku profi astrofotografiju... Ume da se zaklima ali ja dosta nezno radim sa njom pa je sve to svedeno na minimum a i kada je prefektno izbalansiran i nema vetra to je super... Ne znam kako ce se ponasati kada mu nakacim neki EOS 500d, ali sam razmilsjao i da stavim mali refraktor 50mm f11 sa web kamero da mi sluzi za korekciju pracenja, kada kupim motore... Pa verujem da cu tako mozda uspeti da izvucem maksimum jer cu cesce korigovati pracenje :) Nadam se da to nece preopteretiti montazu :) Imas jak motiv da poravis ocene, tako da sam siguran da ces uspeti i u tome :) A sada iskoristi vreme da povecas znanje iz astrognozije, potrebno ti je :)
Imas pravo, astrognozija ce mi dosta pomoci.
sazvezdja nauci napamet, imena zvezda, zvezdane mape uzmi google sky
imam red dot i dovoljno mi je,
nakon par meseci gledanja u nebo i google sky trebalo bi da znas manje vise sve, e sad nisi ovde na ispitu da te neko proverava
nikad ne mozes nauciti sve npr NGC katalog ;)
pleiade m42 i ono sto si pitao to se vidi golim okom , are you experienced....
A sta mislite o 150/1200 skywatcher-u i to na NEQ3?
Pa tu imas nesto tezi tubus, duzi je, tezi za transport... Ako npr. duva vetar vecom povrsinom je izlozen pa smatram da i vise ljulja. Imas i veci f-odnos*, te ce ti slika biti nesto tamnija, mada istina je da se povecanjem f odnosa smanjuju pojedine nesavrsenosti optike... Na 150/750 nije izrazena neka velika koma. Taj 150/1200 bolji za planete, a tvoji apetiti su nesto vise...
Nisam gledao nikad kroz 150/1200, pa nmg da sudim, ali ti je jasno da nisam dzabe uzeo ovas 150/750...
*f-odnos=zizna daljina/precnik ogledala [mm], sto je manji imas vecu svetlosnu moc, slika je svetlija. Veci f-odnosi su cesci krod refraktora jer tamo oni moraju da "izkoriguju" aberacije sociva, pa tako imas f11, f18 i mnogo vece.
A da li imas slike Jupitera sa tvog 150/750? Ali ne kao one na tvom blogu vec sa malo vecim uvecanjem(nisi valjda koristio max)?
I da dodam pitanje, kako odrzavate teleskop?
Nemam, ono je bila neka proba sa idjotom...
To je ufotkano na 37x, u principu ti sa 150mm mozes da doguras do 300x bez problema...
I to moze da ti da veoma lep pogleda na Jupiter, Saturn... :)
A kako ga odrzavas? Da li mu cistis ogl., cime itd.
Gledam sad ovaj:
http://www.astroshop.eu/celestron-apochromatic-refractor-ap-102-900-ed-omni-xlt-cg-4/p,15045
Izgleda mi stravican, a jeftin, s obzirom na to sto je u pitanju i montaza. Naravno kad se sve sabere izadje tacno 1000 € i 90centi.
Sta mislite o montazi i inace kakav je teleskop?
Skupljao bih par godina, radio bih preko leta samo ne znam sta se dobro placa a ima kod mene.
Montaža je... hm... smeće ako hoćeš astrofotografiju. Sa druge strane za vizuelno je skroz ok, sve ti to izađe u solidnom popustu. Premda, optika tog refraktora mi se čini da je kompletno ista kao i ova dva:
http://www.astroshop.eu/skywatcher-apochromatic-refractor-ap-100-900-evostar-ed-ota/p,15057#tab_bar_1_select
http://www.astroshop.eu/skywatcher-apochromatic-refractor-ap-100-900-equinox-ed-ota/p,11665#tab_bar_1_select
Miriše mi da Skywatcher daje bolji fokuser, odnosno redukciju 10:1. Optika bi trealo da je dosta dobra, iako je reč o dubletima. To znači malo šarenih boja oko najsjajnijih zvezda ali zaista malo. Sve u svemu, ok za planete a i za deep sky uz neki širokougaoni okular.
jel neko probao neki program za polar alignment npr PEMPRO i slican(naravno ako ima i serial).
verujem da je to dobra stvar bar za ovo sto sam mogao videti
Quote from: Yagodinac on January 24, 2011, 11:45:50 am
Montaža je... hm... smeće ako hoćeš astrofotografiju. Sa druge strane za vizuelno je skroz ok, sve ti to izađe u solidnom popustu. Premda, optika tog refraktora mi se čini da je kompletno ista kao i ova dva:
http://www.astroshop.eu/skywatcher-apochromatic-refractor-ap-100-900-evostar-ed-ota/p,15057#tab_bar_1_select
http://www.astroshop.eu/skywatcher-apochromatic-refractor-ap-100-900-equinox-ed-ota/p,11665#tab_bar_1_select
Miriše mi da Skywatcher daje bolji fokuser, odnosno redukciju 10:1. Optika bi trealo da je dosta dobra, iako je reč o dubletima. To znači malo šarenih boja oko najsjajnijih zvezda ali zaista malo. Sve u svemu, ok za planete a i za deep sky uz neki širokougaoni okular.
Pa da, ali onaj prvi, evostar, me sa preporučenom montažom izađe 2000 jura, a ovaj sa ovom montažom samo 1000. Da je bolji znam da jeste, ali ipak sam ja tek počeo, a to je veliki preokret(sa 70 na 100 mm, i to apo). Planiram da skupim preko ova 2 leta kintu za neki apo.
@kruska, nemam pojma sta si rekla.
Pozdrav kruška ;)
Ima jedan lijep softverić, http://www.nightskyimages.co.uk/polar204.zip
Kroz polarskop sjevernjaču treba dovesti u naznačeni kružić, a normalno potrebno je unijeti lokalni meridijan i točno vrijeme.
Nadam se da će još kome koristiti!!! :)