Jedna zanimljiva naucnopopularna knjiga (naucna autobiografija) koja se zove Nemeza od Ricarda Milera profesora fizike iz Berklija, objasnjava proracune astronoma u slucaju postojanja dvojnog sistema, tj u slucaju postojanja jos jedne zvezde u nasem suncevom sistemu.. Knjiga se bavi povezanosti ciklicnog izumiranja zivota na zemlji sa ciklicnim udarima mnostva velikih kamencuga iz svemira .Mnostvo se odnosi na 1 do 5 velikih objekata u jednom vremenskom periodu. Jedan od uzroka takve ciklicnosti moze lezati u pravo u postajanju zvezde patuljka na velikoj udaljenosti od sunca cija gravitacion uticaj pravi gravitacionu pracku za objekte iz ortovog oblaka i salje ka zemlji ravnomernomernim vremenskim intervalima .
Jos zanimljivije je to sto autor pominje i druge naucnike koji su uocili istu ciklicnost i povezanost, ali njihovo istrazivanje je islo u drugom pravcu. ...Tako jedan od kolega se bavio proucavanjem eventualnog uticaja jos neotkrivene planete X (on licno je tako krstio tu planetu .. (em je deseta em nepoznata otuda X) na tela iz Ortovog oblaka. ...
Drugi je pokusao da povezanost objasni prolazkom suncevog sistema kroz galakticku ravan... (o da mi upravo prolazimo kroz g.r)
Nama koji smo izgleda duzni da trpimo pomahnitale izlive neupucenih ovo moze izgledati poznato narocito ako se setimo skorasnjeg smaka sveta.
Dakle postoji mogucnost da teorije zavere skorasnjih datuma ipak imaju svoje korene u naucnim delima, koja su dokopali novinari i od toga napravili senzaciju...
Rad o zvezdi patuljku koja je deo naseg suncevog sistema njenom uticaju na tela iz Ortovog oblaka kao i poklapanju sa otkrivenih osamdesetak velikih kratera na nasoj planeti i njihovom datiranju je objavljen u eminetnim naucnom casopisu Nature!
***********************************
S druge strane svemirska oluja koja donosi krah za jedan deo zivota na planeti i nije tako luda ideja sudeci po datiranju velikih kratera na samoj planeti...
U svakom slucaju preporucujum ovu knjigu za citanje koja opisuje otkrica iz osamdestih godina proslog veka.
Zanimljivo.Zasto je ne vidimo?
Tacno :)
Quote from: Kizza on March 28, 2013, 06:16:05 pm
Zanimljivo.Zasto je ne vidimo?
Zato što, ukoliko naravno uopšte postoji, možda nije "red dwarf" nego nešto drugo...
http://www.daviddarling.info/encyclopedia/B/browndwarf.html (http://www.daviddarling.info/encyclopedia/B/browndwarf.html)
Davno sam procitao knjigu i ako se dobro secam, pomenutu zvezdu ne vidimo zato sto ima jako izduzenu elipsastu orbitu oko naseg , poznatog , sunca i to sa periodom rotacije od oko 60 mil. godina. Kada se nadje u blizini naseg sistema napravi dar - mar u Ortovom oblaku i razbaca komete po suncevom sistemu . I tada se verovatnoca sudara zemlje sa min. 3 komete povecava na skoro 100% . Znaci , nema nam spasa :) . Sada je , ako se i toga dobro secam , proslo od zadnjeg prolaska nekih 16 mil. godina. To znaci da mozemo mirno da spavamo ....neko vreme jos .
Licno ne verujem. Postoji mnogo teorija o 'iskakivanju kamencuga' iz Ortovog oblaka. Ne postiji ni za jednu dokaz(zato su samo teorije :) ) pa tako ne postoji ni dokaz za tamo nekog crvenog patuljka koji 'gura' objekte iz Ortovog oblaka na nas :P Moze biti dobra teorija, ali nista vise (do daljnjeg ) ;)
ako je revolucija zvezde 60 miliona godina , I njena kretnja ugaona manja od lucne sekunde godisnje(nemerljiva)
, I ako aproksimiramo da je masa nepoznate zvezde koju ne vidimo npr slicna suncu
dolazim do rezultata prema 3. keplerovom zakonu da je udaljenost 'nemesis' 3-7 svetlosnih godina, prica je bezveze I vise odgovara gravitacionim kretnjama proksime kentauri ili neke blize zvezde sve samo ne ort cloud object
Slojevi iridijuma rasporedjeni bas na distanci koja odgovara vremenskom periodu od 60tak mil. godina jesu prilicno uverljiv dokaz da je nesto kroz istoriju konstantno dopremalo na povrsinu zemlje taj element. Posto neke komete sadrze iridijum logicna je pretpostavka o ritmu udara istih u Zemlju. Ili neceg drugog , nije bitno. Bitan je ritam i konstantnost. A dokazivost necega sto se proteze na mil. godina samo po sebi je nekako nategnuto obzirom na nas zivotni vek od par trenutaka u odnosu na takav period. I sve mi to izgleda mnogo logicnije nego prica da sam proistekao od paramecijuma koja takodje, nije nikada nicim dokazana a mnogi se kunu u istinitost te teorije. Dakle .....
Generalno ovo nije teorija nego hipoteza. U praksi sve je vrlo moguće, kao i da je serija udara plod slučajnosti.
Najveći problem je otkriti tu... zvezdu ili šta god... i odrediti joj orbitu. Bez toga ovo je samo serija predpostavki; rekoh, moguće ali prvo detalje o orbiti i ostale dokaze na sto pa da vidimo.
Da li postoji poznati dvojni ili višestruki zvezdani sistem kod koga je period jedne od zvezda više desetina miliona godina?
Kreni od najblizih. Alfa i proksima kentauri. Sirius .Mizar alkor..... sirijus . Orion je vec podalje.da ne idemo do gliese... imena. Ali sumnjam da je ta cifra tolika. Kad za okretanje mlecnog puta treba 250 mil. Npr....
za okretanje zvezda oko crne rupe mlecnog puta treba samo 10-70 godina
Dobro pitanje. I slažem se sa kruškom, nekako mi je to mnogo za ovako bliske udaljenosti. Čak i da se desi jedna revolucija od toliko miliona godina, prateću zvezdu će, vrlo moguće, već u prvom ahfelu neka okolna veća zvezda preuzeti ili izbaciti van orbite.
Ovde dolazimo do interesantnog pitanja a to je međusobni uticaj milijardi zvezda u galaktičkoj ravni jedne na drugu. Sasvim sigurno se mnoge od njih nalaze u blagom kruženju oko zajedničkog centra mase a to se ionako stalno menja. Pogledajte recimo Labud, ko zna ko tu sve kruži i oko koga... Matematička papazjanija.
Upravo tako Yagodinac. Toliki period revolucije u dvojnom zvezdanom sistemu je, iz razloga koje si naveo, praktično nemoguć.
Koliko znam danas najpopularnija teorija za činjenicu da postoji periodičnost u masovnim istrebljenjima živog sveta na zemlji je teorija o periodičnom prolasku sunca kroz krakove naše galaksije, odnosno kroz područja sa većom gustinom materije. http://www.abc.net.au/science/articles/2013/10/02/3857090.htm (http://www.abc.net.au/science/articles/2013/10/02/3857090.htm)
Od mene... Iz apsolutnog neznanja....
Sta mi znamo o Ortovom oblaku?
Ili samo u njega verujemo... sa manje osnove nego sto neko veruje u male zelene, big foot-a i ostalu druzinu...
Kako izgleda, dostupna su sva izdanja za Popular Mechanics od 1900-2000 i za Popular Science 1879 - 2000.
Quote from: r2d2 on March 27, 2013, 01:56:47 pm
Jedan od uzroka takve ciklicnosti moze lezati u pravo u postajanju zvezde patuljka na velikoj udaljenosti od sunca cija gravitacion uticaj pravi gravitacionu pracku za objekte iz ortovog oblaka i salje ka zemlji ravnomernomernim vremenskim intervalima.
moderne procene ortovog govore da je unutrasnja granica oblaka na 2000-5000 AJ, a procene za spoljasnju granicu variraju od 50k do 200k AJ. pola puta do susedne najblize zvezde! trebalo bi po pretpostavci da se sastoji od oko 500 milijardi kometnih jezgara. iako toliko veliki sa tolikim brojem jedenih gromada, kometna jezgra se nalaze na medjusobnim udaljenostima koja su dosta velika, pa idu i preko 10 miliona km. dalje ortov oblak nije oblak prasine u kripnijoj razmeri, vec je veoma supalj i prozoiran. ukupna masa ortovog oblaka je oko 50 Zemljinih masa. obzirom na daljinu, gravitacija sunca u njemu je veoma slaba, pa se eventualne peturbacije unutar oblaka mogu prepisati uticajima okolnih zvezda, kao i kretanjem vece kolicine materije u interstelarnom medijumu ( postoji pretpostavka da se to desava na oko 400 miliona godina). davanje inicijalne brzine nekom delu oblaka, pokrecu se brojna komentna jezgra, moguce je da dolazi i do kojih sudara. jezgra mogu biti izbacena van ortovog oblaka od suncevog sistema, a mogu biti gurnuta ka suncu. podvlacim ovo ka suncu, a ne ka zemlji. ako se vratimo koji red na gore i pogledamo dimenzije oblaka, moemo doci do zakljucka da je ortov oblak izvor dugoperiodicnih kometa. ugubom racunicom mozemo doci do brojke koja pokazuje koliko trebamo cekati na neku kometu da bude u nasem komsiluku, bez ikakve pretpostavke da ce ona ici tacno na zemlju i da ce svakom peturbacijom oblaka, svako nebesko telo koje jurne ka suncu, imati za konacan cilj planetu zemlju. AJ*100000=15.000.000.000.000km. kometa sa prosecnom brzinom od oko 100k km/h dobijamo lepih 17000+ godina... a da li ce upste neka i pasti na zemlju to je vec drugo pitanje :)
Quote from: r2d2 on March 27, 2013, 01:56:47 pmDakle postoji mogucnost da teorije zavere skorasnjih datuma ipak imaju svoje korene u naucnim delima, koja su dokopali novinari i od toga napravili senzaciju...
nema veze u naucnim delima nego u "naucnim" pretpostavkama. a to je novinarima sve isto po logici stvari.
Quote from: r2d2 on March 27, 2013, 01:56:47 pmJos zanimljivije je to sto autor pominje i druge naucnike koji su uocili istu ciklicnost i povezanost, ali njihovo istrazivanje je islo u drugom pravcu
ispravnom pravcu :)