Pokrenuo bih jednu zanimljivu temu koja mi golica mastu godinama, a nemam bas puno informacija o njoj. Mogli bi je zajednicki ukoliko se slazete pokrenuti na ovom forumiu?
Ko su nasi znameniti astronomi kroz vekove?
Kada je prvi teleskop dosao u Srbiju?
Astronomija u Srba kroz vekove?
Hvala unapred svima koji zele da daju doprinos ovoj temi.
Evo jednog zanimljivog teksta o Srpskom najstarijem teleskopu, tekst je objavljen u Politici http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pomracenje-najstarijeg-srpskog-teleskopa.lt.html
Mala ispravka prvog pitanja, da ne stoji ko su nasi znameniti astronomi, vec nasi naucnici koz istorijukoji su se bavili astronomijom a vredni su pomena?
Quote from: darko76 on October 07, 2013, 01:14:46 am
Evo jednog zanimljivog teksta o Srpskom najstarijem teleskopu, tekst je objavljen u Politici http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pomracenje-najstarijeg-srpskog-teleskopa.lt.html
Interesantan tekst... nisam znao da teleskop moze da se dobije kao ratna odsteta... cuvan u banci, a sada... eee...
Direktor Milutin Milankovic... jedan od naucnika koji nisu toliko poznati koliko bi trebalo da jesu... ako se dobro secam dokumentarca, covek je radio na svom radu i dok je bio zatvoren u zatvoru...
Evo jednog njegovog zanimljivog dela http://www.delfi.rs/knjige/2740_kroz_vasionu_i_vekove_knjiga_delfi_knjizare.html
A za pisanje u zatvoru nisam znao, sve u svemu pored Tesle stvarno jedan od najvecih naucnika u Srba koji se itekako zanimao za astronomiju i astronomske pojave.
Krvavi teleskop - nesuđeni Južni srpski teleskop. (http://static.astronomija.co.rs/instrumenti/jst/jst.htm)
Generalno mislim da pre Milankovića i osnivača astronomsko-meteorološke opservatorije Milana Nedeljkovića nije ni bilo astronomije ovde. Društvene prilike su bile kompleksne; država na sve moguće načine pokušava da se otrgne od viševekovnog otomanskog zaostajanja, usvajaju se sve moguće evropske tekovine ali ne ide to tako brzo ni jednostavno.
Otprilike potpuno isto kao i danas :P
Za vreme turske okupacije ovde nije bilo ničeg (osim povremenih ratova i seoba) a kamoli astronomije. Zapravo, dobar deo stanovništva centralne Srbije je otišao na sever za vreme obe velike seobe, tako da je u jednom momentu ovo bio skoro pust region. Pre toga, odnosno za vreme postojanja srpske srednjevekovne države - a to je bilo pre otkrića teleskopa, mislim da i ako je bilo nekih tendencija da se neko bavi astronomijom, bavio se u manastirima i u sklopu mnogih drugih delatnosti. Takođe, iluzija je očekivati da su o astronomiji sačuvani neki zapisi - mi smo tek pre stotinak godina pronašli grob jedinog srpskog cara (Stefan Dušan), a pre toga se nije sigurno znalo ni gde je bio sahranjen. Srednji vek je ovde bio period neverovatne premetačine, seljenja i spašavanja arhiva u nedogled pa je i ako je postojala srednjevekovan astronomija skoro nemoguće nešto saznati o tome.
Miroslava Filipovića sam poznavao pre nego što je otišao u Australiju i znam za ovu priču sa teleskopom. Užasno tužno. Astronomija je pre svega posmatračka nauka i svako parče opreme koje skuplja prašinu je u suštini teg za kupus.
Pre par godina sam bio na zvezdari i saznao da u nekoj ogromnoj fioci stoji ogledalo od 65cm - godinama - i skuplja prašinu - jer nema para za montažu, opservatoriju, itd....
Za mene najveći astronom iz ovih krajeva je Milutin Milanković. Njegova teorija ledenih doba je zasnovana prevashodno na astronomiji, odnosno na 3 poznata ciklusa u zemljinom kretanju i preko pola veka je bila nepriznata. U poslednjih 20 godina je doživela ponovno priznanje zbog novonađenih dokaza koji potvrđuju ispravnost njegove teorije. Inače ne znam da li znate da Rumunija i Grčka koriste njegov kalendar.
Quote from: Danijel on October 07, 2013, 09:52:56 am
Krvavi teleskop - nesuđeni Južni srpski teleskop. (http://static.astronomija.co.rs/instrumenti/jst/jst.htm)
"I onda je sve to propalo. Direktor Opservatorije, dr Milan Dimitrijević, je presekao svaku dalju diskusiju. Rekao je: "'Dok sam ja direktor AOB-a taj teleskop neće izaći iz zemlje. On je natopljen krvlju srpskih junaka iz I svetskog rata i zato mora ovde i da ostane!"
Teleskop natopljen krvlju srpskih junaka! Nakon takve izjave nema šta da se kaze. Svi su ućutali. Dr Filipović je zatim ustao, prekrstio se i izašao. A teleskop natopljen krvlju srpskih junaka je ostao da tako zapakovan i dalje krvari u nekom budžaku AOB."
Milan Dimitrijević da tako ograničeno & zadrto reaguje ?
Na predavanjima je ostavljao utisak vrsnog erudite i čoveka širokih shvatanja, zaista žalosno...
Čitao sam još davno taj tekst, i zaista mi je teško poverovati da je Milan Dimitrijević zaista rekao tako nešto.
Gledajuci iz naseg ugla zaita tuzno i malo neverovatno, ali opet covek je verovatno u tom trenutku gledao sasvim drugacije, bas onako kako je i rekao.
Evo puno zanimljivih tekstova na temu astronomije kod Srba.
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/5/html/papers.html
Ceo Balkan je prvog pravog astronoma koji je baratao sa naucnim metodom i cinjenicama imao u Rudjeru Boskovicu u 18 veku. Nakon njega astronomija pocinje da se iole ozbiljnije razvija krajem 19 veka.
Kod svih balkanskih naroda bavljenje astronomijom je bilo na etnoloshkom nivou ili na osnovu crkvenih tumacenja. Tako da do kraja 19 veka treba bolje govoriti o arheoastronomiji iliti etno-astronomiji. Osim dela koje je za sobom ostavio R. Boshkovic, pa tek potom u 20. veku Milankovic i josh neki, mi nemamo nista znacajno da navedemo u svetskim razmerama.
Namerno koristim termin Balkan i balkanski narodi, jer ni jedan od tih naroda nije Bog zna sta iznedrio u delu naucnih dostignuca a pogotovu u astronomiji u odnosu na ostatak sveta. Ma koliko se mi kao mali narodi ponosili ovim ili onim intelektualcem, koji su pre svega bili naucni kosmopolitski umovi, a tek potom pripadnici nekih nacionalnih grupacija, eventualnih verskih konfesija i slicno.
From Galaksija 69(1-1978)...
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fpc.sux.org%2FSK%2FGAL%2F1978%2F01%2FGAL_78_01_047.jpg&hash=fae47310a79fd0d8f3667eedf61a2f60)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fpc.sux.org%2FSK%2FGAL%2F1978%2F01%2FGAL_78_01_048.jpg&hash=60b6c82ac99fb618288cdc678220ad12)
QuoteCeo Balkan je prvog pravog astronoma koji je baratao sa naucnim metodom i cinjenicama imao u Rudjeru Boskovicu u 18 veku.
Obavezan predmet svakog učenog čoveka (ono što se smatralo učenim) u Vizantiji (koja je kao carstvo, trajalo 1000 godina) je pored matematike, Ilijade i Odiseje tj.književnosti i muzike je bila i astronomija (a pod pojedim carevima i sama astrologija, uporedo sa astronomijom, na sreću samo kratak vremenski period).a Srbija je bila pod šapom Vizantije...
Naravno Sekula je u pravu!
Tad bilo koja nauka nije bila odvojena od same dogme crkve, ali zarad objektivnosti se i to mora reći.... (ne mora ali bilo bi lepo,,,)
Sama astronomija u to doba se nije bavila otkrićima, već se zadovoljavala samo posmatranjima neba i ponavljanjem kao papagaj ono naučeno od prethodnih generacija.
Tako da sam doprinos ne postoji osim u samom kontinuitetu same astronomije koja je bila na većem nivou po tom pitanju nego danas, jer je bila
obavezan predmet svako učenjaka...
Astronomija je bila bitna jer je učvršćivala samu crkvu na tronu. Na nebesima je vlado "red", a na zemlji je bio haos,
Dakle crkva se vešto služila naukom da dokaže svoju moć, tako da nije ni čudo da je atsronomi uglavnom ne vole (ako na trenutak i zaboravimo sve progone)...
Quote from: Sekula on October 08, 2013, 04:23:19 am
Ceo Balkan je prvog pravog astronoma koji je baratao sa naucnim metodom i cinjenicama imao u Rudjeru Boskovicu u 18 veku... Tako da do kraja 19 veka treba bolje govoriti o arheoastronomiji iliti etno-astronomiji.
???
Uhhh, prejako rečeno! Ne treba zaboraviti da, osim povezanosti sa crkvom, narodi s balkana su imali i problem stalnog ratovanja, pa tako se mnogi talenti nisu mogli iskazati za svoga života u takvim okolnostima. A da su se trudili, bavili astronomijom, a mnogi i koristili naučne metode, dakako da jesu. Primjer su izvanredno talentovani dubrovčani (daleke preteče Boškovića), da pomenem samo dvojicu: Marin Getaldić (premjeravao Zemlju, odredjivao geografske koordinate i pravio optička ogledala - http://mis.element.hr/fajli/251/27-08.pdf) a i poznati pisac Marin Gundulić se takodje intenzivno bavio astronomijom....
Ovdje se, štaviše, govori o savremenicima G. Galileja (XVII vijek), pa imajući samo to u vidu, mislim da treba ispoštovati to što su postigli, a nikako preskočiti kada se generalizuje istorijat početaka astronomske nauke na Balkanu.
Eh, kad se već pominje ceo Balkan, onda ne smemo zaboraviti astronome stare Grčke (od kojih su se neki služili naučnim metodima i činjenicama). Ali ako ćemo da se držimo date teme onda ovako:
Dr Dimitrijević drži već godinama neke konf. o razvoju astronomije u Srba. Ta konferencija je taman toliko uspešna koliko je i poznata. Inače, objavljeno je više zbornika radova sa tih konf. Urednik je dr Dimitrijević
Dalje, koga interesuje ta tema treba da potraži: Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba i Astronomija u starim srpskim rukopisima. Obe knjige je objavila SANU, a napisao ih je Nenad Janković.
Sve u svemu, ne može se puno reći o razvoju astronomije u Srbiji, pogotovo u periodu od pre XX veka. Nisam baš uveren da je slabo interesovanje za astronomiju izazvano ratovima. Neki narodi su pod mnoooogo težim uslovima iznedrili velike naučnike. Za nas se nauka ne lepi i to je to.
Da,ti stari Grci napraviše jedinstven mehanizam: http://www.youtube.com/watch?v=UpLcnAIpVRA
Neverovatno ali istinito.
Pisali smo više puta o tom mehanizmu. Zadnji put u AM on line (koga interesuje)
Quote from: Sasa on October 10, 2013, 01:40:55 pm
Eh, kad se već pominje ceo Balkan, onda ne smemo zaboraviti astronome stare Grčke (od kojih su se neki služili naučnim metodima i činjenicama). Ali ako ćemo da se držimo date teme onda ovako:
Dr Dimitrijević drži već godinama neke konf. o razvoju astronomije u Srba. Ta konferencija je taman toliko uspešna koliko je i poznata. Inače, objavljeno je više zbornika radova sa tih konf. Urednik je dr Dimitrijević
Dalje, koga interesuje ta tema treba da potraži: Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba i Astronomija u starim srpskim rukopisima. Obe knjige je objavila SANU, a napisao ih je Nenad Janković.
Sve u svemu, ne može se puno reći o razvoju astronomije u Srbiji, pogotovo u periodu od pre XX veka. Nisam baš uveren da je slabo interesovanje za astronomiju izazvano ratovima. Neki narodi su pod mnoooogo težim uslovima iznedrili velike naučnike. Za nas se nauka ne lepi i to je to.
Namerno ili slučajno se zaboravlja da je "Arapsko Carstvo" sačuvalo praktično svo kulturno nasleđe Antičke Grčke, te da je preko njih i zahvaljajući njima Evropa tek posle 1000 godina mračnog srednjeg veka kojem se na ovim prostorima već mesecima tepa sa razumu uvrdljivim terminom "doba tolerancije", saznala da je "postojao svet i pre njih" !
S obzirom da je Otomanska Imperija bila utemeljena na njihovim premisama, logično je da su sva znanja koja su sačuvali ali u potponjim vekovima prikupili bila dostupna, jedino što predtpostavljam nije bilo ni volje ni namere za takvim stvarima...
Kako tada u to ipak u osnovi mračno doba, tako ni kasnije u vreme "otvaranja ka zapadu" kojem i fizički pripadamo(čast izuzecima "knjige braćo knjige, a ne zvona i praporci"), tako i danas !
Arapi ne žive na Balkanu (sem izuzetaka, je li :) pa zato nisu pomenuti. Tema je mnogo uža. Sekula je pomenuo Balkan pa sam ja podsetio na Grke. To je sve. Arapi su izvan konteksta.
Quote from: Ljubo on October 08, 2013, 03:19:02 pm
Quote from: Sekula on October 08, 2013, 04:23:19 am
Ceo Balkan je prvog pravog astronoma koji je baratao sa naucnim metodom i cinjenicama imao u Rudjeru Boskovicu u 18 veku... Tako da do kraja 19 veka treba bolje govoriti o arheoastronomiji iliti etno-astronomiji.
???
Uhhh, prejako rečeno! Ne treba zaboraviti da, osim povezanosti sa crkvom, narodi s balkana su imali i problem stalnog ratovanja, pa tako se mnogi talenti nisu mogli iskazati za svoga života u takvim okolnostima. A da su se trudili, bavili astronomijom, a mnogi i koristili naučne metode, dakako da jesu. Primjer su izvanredno talentovani dubrovčani (daleke preteče Boškovića), da pomenem samo dvojicu: Marin Getaldić (premjeravao Zemlju, odredjivao geografske koordinate i pravio optička ogledala - http://mis.element.hr/fajli/251/27-08.pdf) a i poznati pisac Marin Gundulić se takodje intenzivno bavio astronomijom....
Ovdje se, štaviše, govori o savremenicima G. Galileja (XVII vijek), pa imajući samo to u vidu, mislim da treba ispoštovati to što su postigli, a nikako preskočiti kada se generalizuje istorijat početaka astronomske nauke na Balkanu.
Hvala na dopuni. Ali osim Dubrovčana koji su bili svakako najsvetlija tačka u čitavoj regiji bojim se da mi svi nakon Rudjera sve do kraja 19 veka nemamo šta da ponudimo istoričarima ove nauke. Kako kolektivno kao niz srodnih naroda i plemena, da ne kažem istih, tako i pojedinačnim delovima nekadašnjih državnih tvorevina na ovim prostorima. Opravdanja zašto je to tako ne može se tražiti samo u istorijskim kretanjima. Po tome Ugarska i Češka nikada ne bi iznedrili ništa od svojih naučnih delatnika u tom polju. Jer isto su i oni imali ratove u tom periodu.
Voleo bih lično da je obrnuto, ne zbog ličnog nacionalnog i regionalnog ili već bilo kakvog osećanja ponosa, već zato što bi pozitivni civilizacijski doprinos i ljudi odavde bio veći.
Prosto, činjenično stanje govori da je ovo podneblje iznedrilo priličlno manje naučnih delatnika negoli u drugim regionalnim i nacionalnim zajednicama. Naravno, staru Grčku i potonju Vizantijsku sledbenicu koja se temljila na istom naučnom i kulturološkom fundusu namerno ne uzimam u obzir jer ona baš i nema mnogo veze sa terminološkom odrednicom u naslovu teme.
Ne možeš da se baviš naukom ako si u ropstvu. U okupaciji postoji samo dilema da li ćeš u hajduke ili će te odvesti janičari. Tu mesta za nauku nema.
S druge strane, Dubrovčani su živeli u slobodi i nisu strepeli za svoje glave, to je bitna razlika. Svako je mogao da se bavi čime najviše želi ako mu je egzistencija garantovana. Možda bi i ovde neko bio vrstan astronom, ali je silom prilika postao oružar ili konstruktor topa od trešnje ;)
Koliko je meni poznato to ropstvo nije bilo baš jako teško pogotovo u prvim vekovima kada je Turska bila napredna zemlja. Naprotiv, mnogi, zaista mnogi Srbi su odlično živeli pod Turcima. Plaćali su dažbine i radili svoj posao. Ali dažbine su uvek nekom morali da plaćaju, pa i svom knezu, kralju itd. Prema tome, biće da je s naukom kod nas neki drugi problem u pitanju.
Sem toga, šta je s naukom Srba izvan Turske? Nešto se nije proslavila. Ja bih rekao da naš narod jednostavno ne vidi korist od nauke i ne ceni nauku. Zašto je to tako, e to nisam siguran da znam.
Sad ga pretera. Nauka nema nikakve veze sa nacionalnim određenjem već sa okruženjem u kome se razvija. Na zapadu se razvijala onoliko koliko su bogati ljudi odvajali za njen razvoj - univerziteti zapadne evrope ne bi postojali bez novca uloženog u njih. (S druge strane u turskoj carevini, uslovi za razvoj nauke su bili daleko od zapadne evrope i za turke, a kamoli za vazalno stanovništvo.)
Kod nas se ovo isto desilo ali sa zakašnjenjem. Druga polovina 19 veka i početak 20 su period kada visoke škole u Srbiji rađaju naše najveće naučnike. Ali najveće domete su ostvarili naši ljudi koji su otišli u insotranstvo gde su imali mnogo bolje uslove za bavljenje naukom - Tesla, Pupin, Milanković su najbolji primeri za to.
Reče li davno jedan čovek "Knjige braćo knige, a ne zvona & praporci" ?
Vidim nagradiše ga time što je danas njegovo ime "najveći školski praznik"...
VAsja, to nije tačno. Okruženje određuju ljudi, a ne neke mistične sile. Na zapadu se ljudi opredeljuju za nauku, bili bogati ili ne. Jevreji su u proseku uvek živeli mnogo, monogo gore od naših na Balkanu, ali su uvek težili nauci. Sem toga, evo zadnjih decenija nismo u ropstvu pa za nauku odvajamo smešno malo para. Čak smo ukinuli i ministarstvo za nauku.
U prvim vekovima turskog carstva ta zemlja je bila jedna od najnaprednijih.
Zašto su naši imali mnogo bolje uslove u inostranstvu? :) Poznato je kako je Tesla prošao kada je došao u posetu BG.
U vreme "idustrijalizacije & sveopćeg procvata", posle najuravanja "braće turaka" su kažu seljaci mazali mašću željezničke šine da "đavo koji bljuje vatru & dim" ne tutnji njihovim polljima, kažu također da je i sam pašić takove stvari podržavao !
Takođe u vreme pomračenja sunca ti isti ratnici-seljaci, čijim verovanjima jelte "treba da se vratimo" su stoku uvodili u štale "da ne bi pocrkala"...
Zvuči poznato ?
Za razvoj nauke je najvažnija stvar - mogućnost razmene ideja. Ovo nema veze sa nacijom već sa istorijskim kontekstom - čak ni postojanje sopstvene države nije garant za razvoj nauke. Daću nekoliko primera:
1. Srbi do početka 19. veka nisu imali ni državu a i ogromna većina je bila nepismena. U takvom okruženju je razvoj nauke bio jednostavno nemoguć
2. Krajem 19. veka Srbi imaju svoju državu, ali više od toga, ljudi koji su se bavili naukom mogli su da razmenjuju mišljenja sa naučnicima Austrougarske koja je bila mnogo naprednija u tom pogledu. Milanković je tako upoznao Alfreda Wegenera, a Tesla je u toj carevini završio svoju visoku školu. Mogućnost razmene ideja je dovela do toga da imamo čitav niz naučnika toga doba: Cvijić, Pupin, Milanković, Mika Alas, Tesla, Klerić, Pančić, Žujović
3. Kina je procvat nauke doživela pre 1000 godina. Ali od otprilike 1500 pa do 1900 godine, nauka se u Kini slabo razvijala - razlog je to što su samo zatvorili sa filozofijom da su sami sebi dovoljni i time su prekinuli protok novih ideja.
4. Rimsko carstvo je omogućavalo fenomenalan protok ideja, ali sami Rimljani su ideje tretirali vrednim samo ako su imale konkretne praktične koristi - bili su mnogo više inženjeri nego naučnici. U ovom istorijskom kontekstu Latini uopšte nisu bili zainteresovanu za nauku (već za inženjerstvo)
5. Potomci Rimljana 1500 godina kasnije pod bordžijama rađaju veličine kao što su Leonardo Da Vinči i Galileo. U tom istorijskom kontekstu Latini su itekako bili zainteresovani za nauku
Jako je nezahvalno generalizovati razvoj nauke a naročito na nacionalnom nivou - to je jednostavno besmisleno.
Naravno da su svi mali "uspone & padove", ali mi smo nešto večito u nekom "prelaznom periodu" i uvek nam je neko drugi kriv...
I dalje stoji da se nauka kod nas ne ceni. Možda smo kao i ti Rimljani koje pominješ: ne ceni se!
I Jevreni nisu imali svoju državu sve do nedavno, ali su uvek cenili nauku.
No dobro, kada se već toliko duboko zašlo u problematiku... a da neko konačno napiše koju reč o tome ko je glavni kočničar razvoju nauke, ne samo astronomije u srba ?
Eh, možda se ne radi o tome ko kod nas koči, nego ko tamo negde gura. Zapravo, rekao bih da kod nas postoji sadejstvo ta dva faktora. Malo je kod nas onih koji su spremi da guraju, a mnogo onih koji bi da ih zakoče. Pogledaj samo naš sistem vrednosti. Ko je popularan među mladima, među srednješkolcima? Pa to sad nisu ni sportisti kako čitam, već neke estradne, turbo folk zvezde, pa čak i sudski dokazani kriminalaci.
Ko ceni nauku? Ko ceni i poštuje zvezde nauke? Jako, jako mali broj ljudi. Jednostavno takvi smo. Ali, ako može da uteši, u tome nismo usamljeni, jer i mnogi drugi narodi ne vide ništa naročito dobro u nauci.
Glavni kočničari su političari :( Pare za nauku su kod njih.Nekada su bogati bili donatori a danas?Džipovi,bazeni,plastične operacije,jahte....Koga briga za neku kometu ili šta se dešava na Marsu?Sreća da postojimo mi amateri ;)
U vreme socijalizma za nevolje okrivljavali su se direktori preduzeća (političari su bili nedodirljivi), a sada su krivi političari. Oni su otporni i možeš im sve reći, a da i ne trepnu.
Međutim, političari vrlo dobro osećaju šta njihovi birači žele. Imaj to na umu. Da nauka ima podršku milion ljudi, gradili bismo naučne institute. Ali nije tako. Našem narodu nauka dođe kao neka zafrkancija.
Možda rizikujem da me "štovaoci vraćanja na proverene & stare vrednosti" virtelno razapanu, but moj odgovor glasi...
"Glavni krivac je bila i ostala sprega klera & imperijalizma u poltici" !
Posledice su večita glad za što većom zemljom u kojoj sve lične vrednosti pojedinca, uključujući i duhovne potrebe, čitaj nauka & umetnost prestavljaju n-tu rupu na svirali.
Zato smo i sada tu gde smo oduvek bili, odnosno nigde...
Quote from: Sasa on October 14, 2013, 02:00:16 pm
Koliko je meni poznato to ropstvo nije bilo baš jako teško pogotovo u prvim vekovima kada je Turska bila napredna zemlja. Naprotiv, mnogi, zaista mnogi Srbi su odlično živeli pod Turcima. Plaćali su dažbine i radili svoj posao...
Do Prvog srpskog ustanka Srbima je u svim delovima otomanske carevine bilo strogo zabranjeno da se bave trgovinom i da naseljavaju gradove. Da, postojali su Srbi koji su živeli odlično, ali tek nakon što su prešli u islam. To je i bio razlog prelaska - mogućnost trgovine i zanatstva. Hrišćani su mogli samo (polulegalno) da trguju stokom.
Da ne skrećemo sa teme, ja mislim da je danas situacija u vezi sa naukom i njenom (ne) popularnošću proizvod činjeice da nekoliko miliona naših sunarodnika žive van zemlje. Višedecenijski odliv npr jedne trećine (ako ne najpametnijih ono najambicioznijih i najsposobnijih) mozgova ostavlja populaciju devastiranu po pitanju razvoja nauke, kulture i umetnosti. Praktično sve što ne valja ostaje, i eto farme i nepismenih starleta :P
Evo i mog priloga ovoj temi
1880. je štampana knjižica ASTRONOMIJA
Knjiga je bila mala, kako bi danas rekli džepnog formata, u bila je u tvrdom povezu.
Štampana je na srpskom jeziku i na ćirilici u štampariji A. Pajevića u Novom Sadu.
Knjigu sam krajem sedamdesetih godina prošlog veka kupio u jednoj antikvarnici u Nišu. Sredinom devedesetih sam knjigu pozajmio nekom i tu sam izgubio trag o njoj, tako da ne mogu da kažem više detalja o knjizi.
Raniji pokušaji da knjigu pronadjem kod prijatelja kojima sam mogao da je pozajmim završavali su se neuspešno.
Ostaje još mala nada da knjigu pronadjem kod poznanika sa kojim sam izgubio svaki kontakt.
Tom poznaniku se život u medjuvremenu jako iskomplikovao pa mu je ta knjižica sigurno bila zadnja briga.
Dok sam pisao ovaj tekst i ljutio se na samog sebe zbog izgubljenje dragocene knjige, setio sam se da je potražim preko neta po našim bibliotekama.
Na svoju radost našao sam je u biblioteci Matice srpske u Novom Sadu. evo detaljnijih podataka iz njihovog kataloga:
Аутор Локир, Јозеф Норман
Наслов Астрономија : са 47 слика / од Н. Локиера ; с немачког превео Ђ. Натошевић
Врста/садржај приручник
Језик српски
Година 1880
Издавање и производња Нови Сад : Штампарија А. Пајевића, 1880
Физички опис XV, 121 стр. : илустр. ; 17 cm.
Što se knjige tiče sada mi se javljaju još neka pitanja:
Koja je bila svrha te knjige? Popularizacija astronomije ili neka vrsta udžbenika?
Ko je pravi izdavač knjige?
U to vreme Srbija je bila kneževina i sigurno je imala većih briga od štampanja ovakve knjige. Desetak godina ranije (1864) Matica srpska je preseljena iz Pešte u Novi Sad i s obzirom da njen prosvetiteljski rad i činjenicu da je knjiga štampana u Novom Sadu njaverovatnije da je Matica srpska izdavač ove knjige.
To možda i piše negde u knjizi ali ne mogu da proverim.
Ovo je najverovatnije najstarija knjiga o astronomiji na srpskom jeziku.
Nekoliko notica na temu i sa moje strane!
Nauka se ne razvija u bukvalnom smislu jer sam razvoj je samo POSLEDICA. Nauka se neguje!
Najodgovorniji za sadašnje stanje nauke ne moraju biti plitičari već: Akademici, i profesori (elementi nepostojeće institucije).
Oni su direktno odgovorni, i to svojim ličnim stavom prema nauci i samim tim prema generacijama koje stasaju. Jedan dobar profesor, dva dobra profesora tri dobra profesora i eto ga zdravo jezgro koje neguje nauku. Jezgro okuplja i privlači. A kod nas, takvog sam utiska, sve sami slobodni radikali. apatični, bledi, koji ne neguju kolegijalnost, naprotiv otimaju se o projekte, jedni drugima gizu uši, ma da ne lajem previše.... Mladog čoveka nema šta da privuče osim inostranstva. Naravno iz cele priče APSOLUTNO izuzimam Astronomski Magazin i sve one divne ljude oko njega, jer po mom mišljenju to jeste (barem) začetak tog zdravog jezgra...
O parama! Naravno da su pare jedan od bitnijih elemenata, ali ako nema jezgra, pare ničemu ne služe.
Mislim da je dobar deo ovdasnjih postova objavljen kao opravdanje zasto nismo nesto kao narod uradili jer nas je neko drugi sprecavao u tome, konkretno u ovom slucaju razvoju i ucescu u astronomiji kao nauke. I mi stalno imamo opravdanja u nekim spoljnjim faktorima. To je kao da imate loseg djaka koji stalno navodi da su za njegove negativne ocene krivi nastavnici, stomacni virusi, nepodrezane olovke, nedovoljno jasno odstampana slova u udžbenicima itd.
I Česi koje sam pomenuo su dobrim delom bili okupirani. Saša je naveo odličan primer Jevreja koji su bili osudjeni na to da budu kompletno raseljeni. Prosto, naš narod već jako dugo ima poremećen sistem vrednovanja nekih jako bitnih stvari. Ono što je nama potpuno nevažno i nebitno je nekima važno i jako bitno. Živimo u društvu u kojem se vekovima cenila bahatost, oružje i sila unatoč mudrosti, učenju i životne lukavosti. I dan danas ima mnogo ljudi koji će ovde čoveka u noći pored teleskopa proglasiti budalom.
Evo imamo i prave primere mladih ljudi koji su upisali astronomiju a posećuju ovaj forum. Astronomija Srba u 21 veku! Da ne bi pričali u prazno zapitajmo ih kako im je!Direktno i konkretno da ne bi tupili previše u prazno i teoretski filozofirali....
Quote from: r2d2 on October 14, 2013, 11:26:28 pm
Evo imamo i prave primere mladih ljudi koji su upisali astronomiju a posećuju ovaj forum. Da ne bi pričali u prazno zapitajmo ih kako im je!Direktno i konkretno da ne bi tupili previše u prazno i teoretski filozofirali....
Tema je vezana za astronomiju kroz vekove. Samo jedan mali deo njih ce se, mozda, zaista baviti time u Srbiji. Ono sto ce moci da se probere kvalitativno od njih ce apsolutno zavrsiti u inostranstvu. Problem je sto drzava (dok je postojala i postoji) nikada nije bila strateski opredeljena prema nauci i tehnologiji i inoviciji osim u nekim svojim deklarativnim nastupima. I taj stav se nece jako dugo promeniti kako stoje stvari.
Ovde je uvek bilo pitanje ko koliko dobija, koliki deo, ko ti je rodjak ili ga nemas i ostale koruptivne odlike jednog nakrivo nasadjenog drustva koje kao takvo nece potrajati u beskraj istorije nego ce nestati ili pretopiti se sa nekim jacim elementima i istorijskim sudeonicima na ovim prostorima koji ce se tek pojaviti.
Izadjoh iz okvira teme.
Mislim da Jevreji su imali takvu sreću da unazad vekovna pismesnost im je dala logičan afinitet ka nauci koji je u 20 veku kulminirao. Polovina svih Nobelovih nagrada za fiziku pripada ljudima jevrejske nacionalnosti...
Interesantna praca o knjizi koju je napisao Joza.
Koliko je meni poznato prvi pravi udzbenik moderne astronomije pod nazivom KOSMOGRAFIJA je napisao M. J. Andonovic ( profesor geodezije na velikoj skoli ) 1888 g.
Knjiga je obima preko petsto strana i prikazuje stanje tadasnje astronomske nauke.
Ja sam uspeo da nabavim jedan primerak ali u jako losem stanju, bez korica, raspadnuta sa nedostatkom nesto stranica pri kraju knjige.
Za to sto sam se malo potrudio pa je povezao i ukoricio bice i ovde ljudi koji ce reci "budala" i tu je odgovor zasto se to desava ljudima koji nocu gledaju telekopom u nebo.
Vec pominjani Nenad Jankovic je napisao jedno obimno delo na temu istorije astronomije u srba koje postoji samo u rukopisu. Koliko mi je poznato nije ni akademija htela da ga izda zbog nekih spornih mesta u delu. Bilo je pokusaja u ADRB da drustvo stampa rad ali se za sada iz istih razloga odustalo iako je bilo misljenja da se izda a da se drustvo ogradi od nekoh stavova Nenada Jankovica.
Mislim da je velika steta da taj rad ostane neobjavljen jer je Jankovic sakupio puno materijala o nama znanim i neznanim srbima koji su ulagali licne napore na polju astronomije.
Skupovi "Razvoj atronomije u srba" koje organizuje M. Dimitrijevici i zbornici koji se objavljuju imaju cilj da evidentiraju sav rad svih mrtvih i zivih Srba mozda bas zato da nebi neki drugi "Jankovic" kroz sto godina prikupljao i nesto tumacio ovako ili onako.
Ako nekom smeta sto ti skupovi nisu atraktivni i poznati nek ide na "farmu".
Cini mi se da se diskusija vodi u kontekstu "Gde smo mi u svetskoj astronomiji i ako nas nema tamo, nema nas uopste" uz nipodastavanje svakog rada koji se ne uklapa u taj kontekst.
Ja bih mogao da postavim pitanje svim amaterima na ovom forumu;
Gde je vase mesto u svetskoj amaterskoj astronomiji?
Nema ga.
Pa vi ne spadate u one kojima se "ne lepi" astronomija i nauka uopste.
Ko je za to kriv? Politicari, profesori, mozda rudari ili biciklisti...
Ovde sam procitao da je onaj jadnicak refraktor-ahromat od 30-tak santimetara star stotinak godina i predstavlja samo muzejski eksponat, porastao na 65 santimetara pa i prekrsten u reflektor.
Mozda u nekom novom krugu diskusija poraste na 2 metra, pa u sledecem krugu..
E kad postigne 4 metra ja predlazem da ga poklonimo australijancima.
Tamo kod njih ionako niko nece da postavlja teleskope, osim engleza koji to valjda rade po difoltu ( Anglo-australijski teleskop 3.9 m ).
Ali mi gradimo i zelezare gde ih niko ne bi gradio pa sto ne bi i teleskope.
Ta ideja sa juznim srpskim teleskopom bi verovatno pospesila razvoj turisticke-astronomije, divota, treba neko tamo i da odlazi, pa put pa dnevnice ...samo ko ce to da placa.
Zato smo i dosli dovde sto svako ume da trosi tudje novce.
Kako kaze ona direktorka CPN oni veoma uspesno posluju.
Dobiju novac, podele novac. Malo vama, mamlo nama.
"I tata bi sine"
CPN je dodelio novac onm "mladom talentu u penziji" koga su neki sa ovog foruma izgurali da predstavlja amatere srbije ( od tog vremena ja se vise ne predstavljam kao amater vec kao ljubitelj astronomije ).
Sada ga jure da podnese izvestaj tj da prikaze rad na koji je potrosio novac.
I dalje ne mogu da verujem mada sam od ozbiljnih ljudi cuo da je onaj objekat CPN na Novom Beogradu trebao da kosta 34.000.000 evra. Da bas tako tridesetcetiri miliona evra.
Fond za onaj teleskop 1.5 m na Vidojevici je 300.000 E.
Sto teleskopa su mogli da podignu za te novce.
Na zalost preovladava misljene za koje vi mislite da je "VASE" da mi nismo za nauku, da nam je najpotrebnija "popularizacija nauke".
Tako su se zadnjih godina preko naseg tj. vaseg ili ne znam cijeg ministra, gusili instituti ali za popularizaciju i Evropa nudi pomoc.
Tako dobijamo mesta gde ce se vrsiti selekcija onih koji ce raditi tamo negde...
Ali ako nas "Juzni srpski teleskop" ne spase, nista nece.
Prilično sam zažalio zbog sopstvene emotivne prizemne reakcije.
Ja se izvinjavam za oštre reči koje sam izneo gore i samim tim nehotično sam prozvao neke ljude potpuno bespotrebno. U principu ono što sam naveo se odnosi na nauku u Srbiji uopšte. Optužbe ničemu ne vode, a hladna analiza momentalnog stanja očigledno je kompleksna na kub, a konstruktivna rasprava koja donosi dobrobit svima može samo uz uvažavanje i poštovanje, a opet i nije to tema.
Još jednom iskreno izvinite! A moje reči se ne mogu pripisati astronomima-amaterima, već samo mom ličnom, sada vidim potpuno pogrešnom stavu. Ja lično nikada nisam bio član ni jednog amterskog udruženja (osim pasivno R.B. u ranoj mladosti pre 2 decenije) i na ovim stranicama sam gost...
Zanimljivo je i bitno samo postojanje pomenute i jedne i druge knjige (tj. udžbenika)...
ma r2d2 npr. meni je cudno popularizovati ovaj nacionalni doprinos nekoj nauci.
Jeste da nismo izmislili toplu vodu I bojler, ali sto Srbin zamisli nemac izmisli.
U Srbiji ne mozes uvesti bilo kakvu robu a da ti neko ne zvekne porez na luksuz. Takvi smo.
Nego... kad ce vedro vreme.....
Pročitao san nekoliko knjiga iz Astronomije, a ovu bih posebno preporučio :
http://www.korisnaknjiga.com/astronomija-naslov-3633
Poseban deo knjige posvećen je samo razvoju telskopa u poslednjih 1000 godina. Od prvog pa do ovih današnjih !
Quote from: darko76 on October 07, 2013, 01:14:46 am
Evo jednog zanimljivog teksta o Srpskom najstarijem teleskopu, tekst je objavljen u Politici http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pomracenje-najstarijeg-srpskog-teleskopa.lt.html
slucajno sam naleteo na ovaj thread, veoma zanimljiv tekst, sva sreca pa teleskop jos 'postoji' :)
p.s svaka cast za forum
Quote from: stefanon on April 22, 2014, 06:30:05 pm
Pročitao san nekoliko knjiga iz Astronomije, a ovu bih posebno preporučio :
http://www.korisnaknjiga.com/astronomija-naslov-3633
Poseban deo knjige posvećen je samo razvoju telskopa u poslednjih 1000 godina. Od prvog pa do ovih današnjih !
Zanimljivo.
Prvi teleskop je nastao iz neispravnih cevi orgulja- 1609.god. Galilej je spojivši to napravio durbin a zatim i refraktorski teleskop, zasnovan na staklenim sočivima.
Odakle ta informacija o 1000 godina u razvoju teleskopa? ???
колико ја знам, а волим да скупљам старе српске астрономије, званично прва књига из те теме на српском је Орфелинов вечити календар из 1783.
Постоји и астрономија из 1850, Како је у Месецу из 1867, Астрономија Локијерова 1880, Звездано небо независне Србије 1882, па тек онда Андоновићева Космографија, која је вероватно најбољи уџбеник на српском икад, рачунајући наравно време кад је написан.
Осим Локијерове астрономије све се може наћи у .pdf