Ovo je jedna od onih tema gdje možete pustiti svoj ego s lanca i natjecati se čiji je...veći. Mislim teleskop. ;D
Šala mala, naravno. ;D Znate da su astronomi radoznala bića.
Da počnem.
Dobson 200/1200 na javnom promatranju iz 2012.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fduastronomija.files.wordpress.com%2F2012%2F09%2Fimgp0571.jpg&hash=968008abfe2b66e7e670df798a7bd5a4)
Dobson i Bresser (nije moj). Ovaj lijevo sam ja dok sam još bio mlad. Sada više nisam.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fduastronomija.files.wordpress.com%2F2012%2F05%2Fimg_1817.jpg&hash=c0bd5b49f5507be8ee3b803096ff57ad)
Mak Skywatcher 127/1500 na EQ3 montaži
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.zvjezdarnica.com%2Fforum%2Findex.php%3Faction%3Ddlattach%3Btopic%3D5502.0%3Battach%3D26076%3Bimage&hash=7ba46c8ac50df03b75d5af869025e7a9)
Okular kofer...
Ništa posebno, s lijeva na desno TS Super Plossl 32mm, TS Barlow 2x, Plossl 6.3mm, ispod njih Hyperion 13mm i adapter za DSLR. Osim toga tu je i multipraktik alat i nešto filtera. UHC, ND96, zeleni, crveni, plavi.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.zvjezdarnica.com%2Fforum%2Findex.php%3Faction%3Ddlattach%3Btopic%3D5502.0%3Battach%3D26074%3Bimage&hash=a5b9aab1246ebc1d1fed59308bb16cca)
Celestron 80 Lcm
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1250.photobucket.com%2Falbums%2Fhh527%2FIwwek%2FIMG_20140225_191746.jpg&hash=38b1fb46e99eb45dc120691fdbb26342) (http://s1250.photobucket.com/user/Iwwek/media/IMG_20140225_191746.jpg.html)
Odlicna tema, samo smo mi malo lijenji da slikamo. Ja jesam, priznajem ;D Ali,hocu.
Marko, kako nosi eq3 tog Maka?
Dakle, moja oprema i moj bratanac ;D
(za bokeh zadužen pentacon 200/4.0, dobar jedino za to)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1132.photobucket.com%2Falbums%2Fm575%2Fyagodinacbre%2FMihailo%2Fo33w.jpg&hash=a95654759afa83847e8964933159afdf) (http://s1132.photobucket.com/user/yagodinacbre/media/Mihailo/o33w.jpg.html)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1132.photobucket.com%2Falbums%2Fm575%2Fyagodinacbre%2FMihailo%2Fo34w.jpg&hash=3198c4b41b523e4bae758284b1c8124c) (http://s1132.photobucket.com/user/yagodinacbre/media/Mihailo/o34w.jpg.html)
Quote from: Luger on March 10, 2014, 08:13:16 am
Odlicna tema, samo smo mi malo lijenji da slikamo. Ja jesam, priznajem ;D Ali,hocu.
Marko, kako nosi eq3 tog Maka?
Ok je. Ima malo lufta u dec osi ali ništa strašno. Trešnja je podnošljiva-po meni ništa strašno. Aluminijske nogare su vjerovatno najveći uzrok trešnje-što se može riješiti njihovim punjenjem kvarcnim pijeskom.
Quote from: Yagodinac on March 10, 2014, 09:54:02 am
Dakle, moja oprema i moj bratanac ;D
...
Koji lik :D
Uzivaj dok ne bude mogao da dohvati okular :)
Ovo je moja sirotinja :)
SW 150/750BD , EQ5+PicGoto++, home made Optisan 50/360 kao guider sa ToUcam Pro :
https://www.dropbox.com/s/varpco5wv7zo03b/IMG_1435.jpg?m=
Od okulara nemam nista osim APEX 28 2" i SW 7mm UWA 58. Barlov 2.5X, Bahtinova maska, jos jedna ToUcam Pro, razni adapteri, kablovi i to je to.
Imam i dvogled TS 10X60LE, ali zaboravih da ga uslikam:
https://www.dropbox.com/s/k0tp89r3jg78s6q/20140310_200526.jpg
Prozorska astronomija rules. ;D
Yagodinac, otkud sada opet crni tronožac? Ili su stare fotografije...
Vidio sam ovu fotku već prije. Stari tronožac prije nego mu ga je neki lokalac maznuo. ;D
Quote from: marko on March 15, 2014, 07:59:59 pm
Stari tronožac prije nego mu ga je neki lokalac maznuo. ;D
Ne mogu da verujem da i toga ima.
Mada ako me pamćenje dobro služi, ovaj citat možda ima veze sa tim :)
Quote from: Yagodinac on June 06, 2013, 12:02:51 pm
Mogao si da zaboraviš tripod ili tako nešto, ko pojedini... ::)
https://imageshack.us/a/img513/6836/jnbw.jpg
and my equipment (https://imageshack.us/a/img513/6836/jnbw.jpg)
To C8?
Yeste.
Evo ga i moj skopTele :P
90/900 nna EQ2
http://i.imgur.com/AmFNB6J.jpg
http://prntscr.com/3czutt
Eee...želio sam imati jednog takvog. :D
Sta ce to tebi kad imas takav dobson :)
Prije Dobsona sam želio imati taj refraktor...onda prije nego što sam Maka kupio mislio sam kupiti 90ku kao second scope.
Evo malo da obnovim temu...i astro inventar!
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs13.postimg.org%2Fupjjifueb%2FIGP7768.jpg&hash=a5a877359f0f4c53d6a28b2f1c837176) (http://postimg.org/image/upjjifueb/)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs13.postimg.org%2F9me7ofcmb%2FIGP7755.jpg&hash=53f78cd6d91da198885924134f3d993d) (http://postimg.org/image/9me7ofcmb/)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs13.postimg.org%2Fl8tqbtajn%2FIGP7764.jpg&hash=0218a6f4fbab8bc685bad610ffdce17d) (http://postimg.org/image/l8tqbtajn/)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs13.postimg.org%2Ffw4vxomn7%2FIGP7770.jpg&hash=21ee2ae29bc72c6f3c0efe23767192ee) (http://postimg.org/image/fw4vxomn7/)
WO bino sa dva okulara Erfle 66° 20mm i korektorom za newtone. :)
Cestitam!
Nisam imao priliku da pogledam kroz to cudo. Kad isprobas, neka recenzijica bi dobro dosla.
Prosli vikend, u Dragacevu...
Quote from: Luger on January 09, 2015, 08:18:07 pm
Cestitam!
Nisam imao priliku da pogledam kroz to cudo. Kad isprobas, neka recenzijica bi dobro dosla.
Isplati se svaki € uložen u ovo. Napisati ću par mojih doživljaja kroz koji dan.
Quote from: spadej on January 26, 2015, 12:03:59 am
Prosli vikend, u Dragacevu...
Ma vidi ti zupčanika na RA osi ;D ... možeš li slikati malo iz bližega, zanima me i Dec.
Evo, napisao bi par svojih doživljaja o WO binovieweru. :D
Moram reći da sam velike riječi hvale o ovom instrumentu uzimao s dozom skeptičnosti. Međutim, pošto svi koji ga imaju nemaju nikakve zamjerke, rekoh mora u tome biti makar pola istine. Usput rečeno, nisam nikada prije gledao kroz binoviewer.
Birao sam između 3 opcije, Baader MaxBright, TS i WO. Izbor je na kraju pao na WO s obzirom da ga imaju skoro svi, pa da idem na provjereno. Baaderov-om primjerku bi još trebao korektor za fokus što košta još dodatnih 70ak €, a prema TS-u sam bio sumnjičav.
Kvaliteta izrade je odlična, sve je lijepo izvedeno i obrađeno. Dolazi kao što vidite sa kutijom u kojoj ga možete držati i nositi. Tu nemam nikakvih zamjerki. :)
Moram napomenuti da je korektor koji se dobije neophodan za Newtone, korektor je 1.6X ali na mom GSO dobsu 200/1200 fokus se dostiže tek sa 2.5x barlowom. Na prijateljevom Skywatcher 200/1200 dobsu je 1.6x dovoljno.
Mak nema tih problema, na njemu ide i bez korektora.
...
E sada...tadadadam! Najbitiniji dio, promatranje! Promatranja su vršena kroz mog Maka i SW dobs 200/1200.
Prvi pogled kroz Maksutova 127 na Mjesec je definitivno odagnao svaku sumnju vezanu za isplativost bina. Uz pomoć ove sprave, mali Mak je postao mrcina od barem pola metra promjera! I tu se ne šalim, naravno ovo je subjektivni dojam ali razlika je ogromna.
Kroz SW 200/1200 gledali su se deep-sky objekti. Iako će neki reći da bino nije za deep sky, ja se nebi nikako složio-bar što se svijetlih objekata tiče.
M42 naprosto razbija od svjetline. Pokvari ti noćni vid. ;D Sličan sam pogled imao kroz dobsa 300mm s jednim okularom, samo se možda struktura u maglici vidjela detaljnije. U svakom slučaju, M42 je jedan veeeliki WOOOW!
Otvoreni skupovi su isto jako lijepo razlučeni a i Andromeda je bolja nego kroz jedan okular.
M81&82 se po meni vide isto kao kroz jedan okular, isto je i sa još nekim malim planetarkama koje smo gledali.
Nažalost, kada je izašao Jupiter teleskopi su nam bili zamagljeni i zaleđeni tako da nismo mogli donijeti neke zaključke po tom pitanju.
Zaključak:
Mjesec: veeeeliki WOOOOW u odnosu na jedan okular.
M42: veeeeliki WOOOOW u odnosu na jedan okular. Preporučujem da kod promatranja ovog objekta sjedite na stolici kako uslijed pada nebi došlo do loma zdjelične kosti. :D
M31: WOW u odnosu na jedan okular
M37: WOW u odnosu na jedan okular
Double cluster: WOW u odnosu na jedan okular
M81&82: isto ili čak lošije u odnosu na jedan okular
Male planetarne maglice: isto ili čak lošije u odnosu na jedan okular
Jupiter: yet to be seen.
U svakom slučaju po onome što je do sada viđeno, slobodno mogu reći da binoviewer multiplicira promjer objektiva (na određenim objektima ).
Mana mu je ne baš privlačna cijena, za 300€ kolika mu je cijena, može se nabaviti dobar teleskop ili par solidnih okulara. :)
Osim toga, bino nije dobar za javna promatranja. S obzirom da se razmak između okulara namješta individualno a i svako oko se fokusira posebno kako nebi došlo do duplanja slike. Svaka osoba ima drugačije "postavke dioptrije"
Pozz svima!
Evo djela opreme kojeg sam koristio u preteklih par godina, a nešto od toga koristim/imam i danas.
....i jpš malo...
...još..
...pa još...
...
...
...
...
...
....
...
....
...
...
...a ima toga još brdo, al ovo je dosta za sada... :)
Pa kad ti stigneš promatrati kroz to sve? :o
Ma brdo toga sam kupovao za uživanciju, testirao, i onda nakon nekog vremena prodao. Nešto još imam za svoj gušt, a najviše volim binoviewere koje prerađujem (Supercharge), i vrlo kvalitetne dvoglede...... :)
Svaka cast za opremu, sad nam pravis zazubice :)
Quote from: zozo83 on April 11, 2015, 02:40:54 pm
Svaka cast za opremu, sad nam pravis zazubice :)
Thanxs za pohvalu opreme. A da, lijepo je imati sve to, i stvarno veliki gušt, ali neke stvari koštaju JAKO puno...
Ako tko bude trebao kakvu pomoć pogotovo oko binoviewera, ili izbora okulara, nema beda, pomoći ću koliko mognem.
To ce nam znaciti dosta, bar meni
...
...
Jel ti držiš trgovinu tih stvari? ;D
Quote from: Danijel on April 11, 2015, 05:53:15 pm
Jel ti držiš trgovinu tih stvari? ;D
E da, skoro pa bi/sam mogao. Dosta toga vise nemam jer sam se naguštao, i ono najvažnije meni, testirao da vidim koliko šta vrijedi, i onda prodao. Neke stvari je extremno teško nabaviti (pogotovo Carl Zeiss Jena Monocentike), koji koštaju gomilu love....ali ne vrijede optički toliko koliko su raritetni.
Nadam se da ću napisat koju kratku i jasnu recenziju nekih zanimljivih.....
Svaka tebi cast kada si mogao malo da zurnes kroz sve te lepe stvarcice.Nego hteo bih te pitati za misljenje.Vec dugo razmisljam o okularu TS FF 27 mm pa me intresuje koliko daje ravnu sliku kolika je deformacija pri rubu vidnog polja odprilike u procentima.Unapred veliko hvala na odgovoru.Pozdrav od Gileta.
P.S. Koristio bih okular na SW 80/600 mm i na 203/2032 mm....
Jako dobar okular, i najbolji iz Flat Field serije po meni. Ja sam bio zadovoljan sa njime na mom f/5 newt, skoro oštar do ruba, a postotak nisam mjerio. Svakako bolji okular od recimo klasičnog GSO/TS Plossla 25mm ili 32mm.
Toplo preporučam i nečeš požaliti. Jako dobar omjer uloženo/dobiveno
Evo da malo osvežim temu novom igračkom. 8)
Slinj! :)
Prava stvar! Karbon izgleda premoćno 8)
Bravo, bravo! :) Kako ga nosi EQ5? Koliko je to tesko uopste?
Cestitam na prinovi :)
Hvala, hvala ljudi.
@Luger
Težak je oko 7kg. Što se posmatranja tiče EQ5 ga nosi bez ikakvih problema, glatko i stabilno. Pitanje je kako će se HEQ5 ponašati sa njim i svom dodatnom opremom tokom fotografisanja, nadam se da će uspeti da izdrži expozicije do 1m. Ipak, 2000mm žiže kaže da mu treba moćnija i preciznija montaža, recimo EQ6. Probaću fokalnim reduktorom da ga svedem na f6.5 to bi trebalo da pruži nešto bolje šanse montaži. To moram da ustanovim... ne znam.
-offtopic-
Darchy, veruješ li mi da sam čitao u nekom pouzdanom izvoru (Sky&Telescope mislim...) kako je HEQ5 preciznija i sa dužim korisnim praćenjem od EQ6.
Valjda je u pitanju da je HEQ5 pravljen da bude precizniji sa laksim tovarom a EQ6 je optimiziran za težak tovar ali na mali uštrb preciznosti mehanike.
A u ličnom iskustvu sa HEQ5, vozio sam precizno praćenje od oko 30 sekundi u oko 50-75% ekspozicija sa 2800mm žiže i teretom od oko 11-12kg.
Shodno tome pretpostavljam da bi HEQ5 opterećen do 10kg izvlačio 45-60" bez problema uz precizan sever. A sa korekcijom periodne greške verovatno i duže...
Lično bih zakljucio da bi zamena HEQ5 sa EQ6 bila isplativa samo za setup od oko >11kg...
Sve zavisi od rezolucije :D
Ljudi cesto pominju da je fokalna duzina problem za pracenje, ali to je valjda zato sto vecina koristi otprilike istu velicinu piksela (reda ~4um), koliko obicno imaju DSLR aparati.
Nije problem fokalna duzina, problem je rezolucija.
Mislim da pod dobrim uslovima i rezolucijom do 1"/pixel - HEQ5 moze sasvim dobro da prati i da bude vodjen (recimo da je greska ~0.5" rms, i peak oko 1" sasvim prihvatljiva
na ovoj rezoluciji - to dodje max po jedan piksel sa svake strane zvezde). Ja recimo trenutno ciljam da vidim ako ikako mogu da dobacim do recimo <0.3" rms i ispod 0.6" peak (odnosno 1.2" p2p) za vodjenje na HEQ5 - to bi znacilo da mogu da idem na gotovo maksimalnu rezoluciju za nase uslove od oko 2" FWHM (oko 0.66"/piksel) (cisto sumnjam da ima dana kada je seeing bolji od toga, mozda se i desi tipa 2 puta godisnje).
Za taj teleskop bi pasovala kamera od oko 9um (to dodje na otprilike 1"/pixel) ili eventualno 7.6um to dodje na 0.8"/piksel (za seeing 3" odnosno 2.5" FWHM).
Inace cisto poredjenja radi, taj teleskop sa 9um piksel kamerom ce biti dosta brzi od 150mm F/5 newtona sa recimo canon 750D (3.7um piksel), iako je prvi F/10 a drugi F/5.
Prosta racunica kaze da u prvom slucaju imamo 8" na rezoluciji od 1"/pixel a u drugom slucaju 6" na rezoluciji od 1"/pixel. Takodje ce ih otprilike isto dobro voditi HEQ5 (jeste newton laksi ali je i duzi od ovog malise - a daju istu rezoluciju).
Vlaiv, neće nikako biti brži f10 od f5... Brzina je ovde fotograski žargon koji označava vreme izlaganja da bi se dobila ekvivalentno osvetljena slika. Ako pogledamo skalu f5 je dva stopa brži od f10 a to u praksi znači četiri puta kraće vreme snimanja.
Ovo je vrlo uprošćena priča, bez T-stopa odnosno veličine centralne opstrukcije, jer je onda računica po katadioptere još nepovoljnija.
Samo sam hteo da se osvrnem na Darchy-jevo razmisljanje o EQ6... i sad odosmo u offtopic ::)
Ali ne mogu se složiti sa Vlaivovom konstatacijom da je rezolucija po važnosti ispred realne fokalne dužine...
Jednostavno rečeno, većina svih faktora će se na kraju svesti na vremensku dužinu ekspozicije prema dužini fokusa setup-a.
Takodje, zaključujem polako ali sigurno da matematicki zaključci u ovom hobiju često upute na pesimistična očekivanja u teoriji, ali u praksi se postigne suprotno.
Jeste offtopic kompletno, al moram da stanem u odbranu svoje izjave a i F/10 kojih nosi ovaj Meade sa sobom.
Recimo da imamo objekat koji ima 10"x10" na nebu i daje odredjenu kolicinu svetlosti. Ta svelost pri rezoluciji od 1"/pixel biti rasporedjena na 100 piksela, nema veze koji je setup u pitanju, i kod jednog i kod drugog setupa 100 piksela sakuplja svetlost od tog objekta (moze se uzeti bilo koji objekat, bilo koje velicine, ovo sam odabrao radi primera). Ocigledno je da 8 incha objektiv sakuplja vise svetlosti od 6 incha. Tu spora nema. Znaci vise svelosti raspodelimo na isti broj piksela - dobije se veca vrednost po pikselu. Nema greske :D
Uzmi kiselu vodu od 1.5L i onu od 2L i sipaj u 10 casa podjednako. Iz koje flase kisele ces po casi nasuti vise vode? Naravno one od 2L :D
Mit o F broju proizilazi iz toga da vazi za fotoaparat i razlicite otvore blende i fokalne duzine objektiva. Ovde je uvek ista velicina piksela al se rezolucija menja pa F ima taj matematicki odnos zbog promene rezolucije. Kada fiksiramo rezoluciju u oba sistema onda je jedini presudan faktor - velicina objektiva koja sakuplja svetlost (dobro ima jos gomila faktora poput QE chipa, PSF-a teleskopa, preciznosti pracenja koji svi uticu na kolicinu svetlosti koja se skupi - tj SNR da budemo precizni, al u ovoj prici ne igraju ulogu).
Rec mit u gornjoj recenici uzeti uslovno, jer nije mit, nego istina kada se radi o sistemu sa fiksnom velicinom piksela, al u astrofotografiji 3 parametra igraju ulogu - velicina objektiva, fokalna duzina i velicina samog piksela na kameri - dva su spojena u F/ratio al ne daju kompletnu sliku - i treci element utice na kolicinu svetlosti koja se skupi po pikselu, tako da se manipulacijom tog treceg elementa moze promenti "slika" o brzini setupa.
Isto kao kad spojimo 2 elementa - fokalnu duzinu i precnik objektiva u F/ratio i kazemo da isti F/ratio ima istu brzinu, isto mozemo da kazemo i za fokalnu duzinu i velicinu piksela - odnosno rezoluciju. Pa ako "zakucamo" rezoluciju, varijacijom preostalog parametra uticemo na realnu "brzinu" setupa. A to je gore pomenuta analogija kisele vode i casa.
Vlaiv, ispravi me ako sam pogrešno zakljucio... jer zbunilo me mešanje brzine skopa (f broj) sa brzinom foto senzora u smislu osetljivosti...
Kažeš da će se setup "ubrzati" tako što povećavamo veličinu piksela na senzoru?
Zar to nije samo privid dobiti, jer sa druge strane ćeš izgubiti rezoluciju...
Što je veći piksel senzora, smanjuje se rezolucija objekta koji se snima.
Uostalom, zar tome i ne služi binovanje?
Pretpostavljam da ne misis na qvantnu efikasnost senzora kada kazes brzina foto senzora u smislu osetljivosti. Znaci to po strani, pretpostavimo da je u pitanju konstanta (iako nije, al recimo da kazemo da je 50% za slucaj koji posmatramo).
Ono sto sam ja u prvom postu koji je izazvao ovu diskusiju hteo da kazem je sledece:
Ovaj fini mali (ili ne tako mali) Meade ce imati vecu fotografsku brzinu u odnosu na recimo vrlo popularni F/5 150/750 newton. Na koju sam brzinu mislio? Ne sigurno na F/ratio brzinu (jedno je F/10 a drugo F/5 - ocigledno je da je newton "brzi" u tom smislu). Mislio sam na sledecu brzinu: Za istu rezoluciju, odnosno F/10 Meade uparen sa kamerom koja ce dati odredjenu rezoluciju (recimo 1"/pixel) i F/5 newton sa drugom kamerom sa manjim pikselima koja takodje na njemu daje istu tu rezoluciju (od recimo 1"/pixel), Meade ce zahtevati manje vreme ekspozicije za odredjenu kolicinu signala po pikselu (a posto je ista rezolucija onda samim tim i celog objekta). I to nema veze sa time sto prva kamera ima vece piksele pa joj je verovatno QE malo veca, znaci nikakva prica o osetljivosti same kamere u smislu QE, microlensingu i sl, pretpostavka je da obe kamere imaju istu osetljivost - QE od 50% kao sto smo naveli na pocetku.
Ova prica je cesta zabuna sa F/brojem teleskopa i "brzinom". Hajde da na momenat izbacimo iz glave F/broj i da pogledamo sta se desava u zavisnosti od 3 parametra koja igraju ulogu u ovoj prici - znaci samo njih variramo a sve ostalo podrazumevamo da je jednako (obicno nije i treba uzeti u obzir u racunicama - QE senzora, centralna obstrukcija, reflektivnost ogledala, transmisivnost stakla i sl, al da bi objasnio princip, uzecemo da je u ovom slucaju jednako).
Uzmimo recimo teleskop precnika 100mm i 1000mm fokalne duzine i kameru od 4um piksel. Sta ce se desiti ako smanjimo fokalnu duzinu na pola? Pa rezolucija snimka ce se umanjiti za pola i sada ce piksel pokrivati duplo vise neba po horizontali i po vertikali - sto cini x4 vise neba (povrsinski) - a samim tim ce pokupiti i x4 vise fotona sa ujednaceno osvetljene mete (recimo neke magline koja je relativno ravnomerno osvetljena - napomena ova prica vazi samo za extended objekte ne i za same zvezde, tamo rezolucija ima drugi uticaj i pricu). Znaci skratili smo fokalnu duzinu na pola i dobili x4 svetlosti po pikselu - ubrzali smo sistem cetiri puta i to ne koristeci F/broj u razmatranju nego samo odnose povrsine (rezoluciju). Da li smo dobili ogovarajuci broj koji se dobije i kada se racuna preko F/broja? naravno F/10 prema F/5 daje x4 vecu brzinu (10/5 pa na kvadrat). Jeste li se zapitali odakle kvadrat kod upotrebe F/broj racunice? On dolazi zato sto je u pitanju povrsina a f/broj ima jedinice duzine (precnik otvora i fokalna duzina).
Znaci sta se zapravo desilo smanjenjem fokalne duzine?: rezolucija opala za pola a svetlosna moc sistema otisla gore x4
Uzmimo sada taj isti teleskop i povecajmo piksel na 8um. A ostavimo precnik objektiva i fokalnu duzinu istom, znaci to ne diramo. Sta ce da se desi? Pa prvo sto cemo da primetimo jeste da ce rezolucija snimka pasti na pola od originala. A signal? pa on ce kao u slucaju binovanja - biti x4 veci, jer je povrsina za sakupljanje isto x4 veca. To je apsolutno isti efekat kao kod prethodnog slucaja. znaci rezolucija opala za pola a svetlosna moc otisla gore x4 znaci dobili smo isti efekat sa F/10 kao i sa F/5 samo zato sto smo koristili x2 vece piksele umesto da za iste piksele smanjimo fokalnu duzinu. Znaci F/10 i F/5 sistemi mogu da imaju istu svelosnu moc ili brzinu ili kako god hoces da to nazoves i to pri istoj rezoluciji.
Znaci 150mm F/10 moze da ima istu svelosnu moc kao 150mm F/5 pri istoj rezoluciji (sa kamerom koja ima x2 vece piksele). a 200mm skuplja vise svetla od 150 znaci da na toj istoj rezoluciji 8" F/10 ima vecu svetlosnu moc. (Do ovog zakljucka se moze doci ako se proba akrobatika od gore sa promenom velicine objektiva i velicine piksela).
I na kraju zasto se kaze da je F/5 isto brz kao drugi F/5. recimo 200/1000 i 100/500. Pa ostavi velicinu piksela istu i da vidimo sta ce da se desi. krenimo od 100/500 i povecajmo prvo fokalnu duzinu na 1000 - rezolucija skace x2 znaci da se po pikselu skupi x4 manje svetlosti. Zatim povecajmo precnik objektiva na toj istoj rezoluciji x2 - sakupljamo x4 vise svetlost. Znaci umanjimo kolicinu svetlosti za x4 kad povecamo fokalnu duzinu, a onda uvecamo kolicinu svetlosti x4 kad uvecamo objektiv. Suma sumarum - ista kolicina svetlosti pada na piksel (mada je rezolucija razlicita izmedju ova dva teleskopa). Znaci kad ne menjas velicinu piksela onda su svi F/5 isto brzi bez obzira na velicinu.
Zato "odgovorno" tvrdim da ce taj Meade 8" F/10 uz odgovarajucu velicinu piksela biti brzi nego 150/750 sa duplo manjim pikselima, a rezolucija ce biti ista.
Uh, da se iskupim za ovoliki offtopic moracu uslikati moj trenutni setup pa okaciti slike, cim bude lepo vreme i budem imao vremena :D
rezultat vise prethodnih "diskusija" na istu temu...
veci pixel (ako zaprave nije microlensing)=manja rezolucija
manji f= manja rezolucija
nagradno pitanje koliko fotona /sekundi vam je potrebno da biste bili zadovoljni izgledom slike.
I da li je objekat koji snimate dovoljno velik (ili mali) da stane u bar pola vaseg vidnog polja(frame)?
pozdrav svima
Uh covek svaki dan nauci nesto novo. Zanimljiva diskusija. Pravi brainstorming.
Uglavnom... Ovako ja vidim problem sa brzinom. Nemam vremena toliko da se bakcem sa teleskopom od obaveza... Kad se razvedri vazno mi je da na brzinu sklopim moje cedo astromaster brzo okinem po neki filmic. E onda na brzaka odradim kakvu takvu obradu.
Malo karikiram al na svoj racun. Nisam ni znao da ovoliko matematike ima za astrofotografiju sto se tice setup-a za teleskop.
Ovo ja zovem iskustvom.
@ Vlaiv
I ako offtopic, ovo je (bar za mene) jedan veoma koristan offtopic. Materijal za dumanje i testiranje... hvala za brale!
@vlaiv
Razumem u potpunosti šta si hteo reći i u principu si u pravu. Međutim upotrebio si pogrešne termine, F10 Meade NIJE brži od F5 newt-a jer je termin "brzina" ovde isključivo fotografski termin, a on zavisi isključivo od f-odnosa. Govorimo o brzini instrumenta kao osobini samog instrumenta a ne sklopa instrument + kamera.
Inače tvoje (oštroumno) zapažanje o površini, količini svetla i ostalom je i suština f-odnosa: to su napravili fotografi s kraja XIX veka da bi bezbolno preračunavali vreme potrebno za izlaganje u zavisnosti od upotrebljene blende. Dva stopa razlike je 4x razlike u brzini a ujedno i u površini. Priču samo komplikuje uvođenje kamere i njenih piksela, jer to je tek Pandorina kutija. Ima kamera koje istrpe 30 hiljada fotona po pikselu da ne izgore, ima koje ne mogu ni trećinu toga. Zato ja kameru nisam ni uzeo u razmatranje već govorim samo o instrumentu.
Dakle slažemo se oko svega a razlike proističu iz terminologije ;) Ja sam dugo u fotografiji pa razmišljam na drugi način, a vidim da tebi matematika nije strana, i eto, obojica smo nekako u pravu ;D
Po meni je ispravnije reći Meade plus adekvatna kamera je brži. Ali to onda znači da na mali refraktor možeš da staviš kameru visoke rezolucije, ili na Meade kameru sa pikselima kao mušice, pa da dobiješ rezultat koji je potpuno nevezan za prirodu samih instrumenata, tako da je u suštini priča možda malo deplasirana. U suštini sve ispada da je veća apertura bolja ;D
@Yagodinac
Da, terminologija je totalno zeznuta. Ja se zalazem za uvodjenje neke astrofotografske mere, nesto poput svetlosna moc sistema, ili tako nesto, da zameni brzinu samog instrumenta kada se prica o duzini ekspozicije za astrofotografiju. Ima par nacina da se pristupi tome, a mozda je najkorisnija neka mera poput "Cist precnik objektiva @rezolucija" ili nesto slicno (cist precnik bi bio ekvivalentan precnik bez obstrukcije i sa korekcijom za reflektivnost ogledala i slicno). Ono sto mi je ideja jeste da kad neko uradi neku sliku i navede svetlosnu moc sistema, da bilo ko drugi pogleda tu sliku i moze da proceni nesto tipa "Aaaa meni ce sa mojim setupom trebati x2 vremena da dobijem priblizno dobro ili trebace mi samo pola vremena za nesto tako" :D.
Al sustina je da uz odgovarajuci setup Darchy sa ovim teleskopom ne treba da brine ni oko "brzine" (tj svetlosne moci) teleskopa/setupa ni da preterano brine oko mount-a i eventualnog vodjenja, jer sve zavisi kako upari kameru sa teleskopom odnosno od rezolucije na kojoj snima (cak za mount ovaj teleskop ima prednost zbog kompaktnosti). Jedino sto treba voditi racuna je koliko je korisno polje - dzaba kamera sa velikim pikselima ako se iskoristi samo centralnih 500x500 piksela.
@Vlaiv,
Vrlo lepo. Razrešili smo terminološku zabunu ali sada ti je preostalo da završiš posao do kraja i izvedeš nam konkretnu formulu!
Da je isprobamo u praksi i budemo pioniri u primeni iste. :)
Ovo je za jedan ozbiljan clanak... Sa svim upustvima i formulama.
Mislim da bi pre toga trebalo da se negde okupimo i teoriju isprobamo u praksi.
Ne znam na koju formulu mislite :D Mozda onu sa kiselom vodom i casama, samo ta formula se mnogo bolje objasnjava
ako je pivo u pitanju. Onda svakako vredi da se nadjemo i isprobamo u praksi kad se odredjena kolicina piva sipa podjednako
u case sta ce se desiti :D
Salu na stranu, ovde ima samo jedna formula koja je bitna u citavoj prici, sve ostalo je primena iste, a mislim da je opste poznata.
Ako nije, da je navedem:
Rezokucija u ark sekundama po pikselu = 206.3 x (velicina piksela u mikrometrima) / (fokalna duzina teleskopa u mm)
Kad znate rezoluciju na kojoj snimate, posle je sve lako :D
Recimo ako znate parametre mount-a mozete izracunati maksimalnu duzinu ekspozicije bez vodjenja a da ne dodje do deformacije zvezda.
Ne bi bilo zgoreg da mozda pokrenemo jedan thread oko formula za izracunavanje raznoraznih stvari vezano za astronomiju, pa da ostavljamo
poznate formule, izvodimo nove i gde cemo moci da pitamo kako se sta racuna (ako vec nema, nisam ni gledao)?
https://starizona.com/acb/ccd/calc_pixel.aspx
Ja sam mislio na ovu formulu koju si u sledecm citatu opisao, odnosno da to i jeste glavna poenta celog izlaganja:
Quote from: vlaiv on April 20, 2016, 12:35:38 pm
Ja se zalazem za uvodjenje neke astrofotografske mere, nesto poput svetlosna moc sistema, ili tako nesto, da zameni brzinu samog instrumenta kada se prica o duzini ekspozicije za astrofotografiju. Ima par nacina da se pristupi tome, a mozda je najkorisnija neka mera poput "Cist precnik objektiva @rezolucija" ili nesto slicno (cist precnik bi bio ekvivalentan precnik bez obstrukcije i sa korekcijom za reflektivnost ogledala i slicno). Ono sto mi je ideja jeste da kad neko uradi neku sliku i navede svetlosnu moc sistema, da bilo ko drugi pogleda tu sliku i moze da proceni nesto tipa "Aaaa meni ce sa mojim setupom trebati x2 vremena da dobijem priblizno dobro ili trebace mi samo pola vremena za nesto tako" :D.
Quote from: vlaiv on April 20, 2016, 07:11:37 pm
Ne bi bilo zgoreg da mozda pokrenemo jedan thread oko formula za izracunavanje raznoraznih stvari vezano za astronomiju, pa da ostavljamo
poznate formule, izvodimo nove i gde cemo moci da pitamo kako se sta racuna (ako vec nema, nisam ni gledao)?
Posto je koriscenje osnovnih formula koje ovde pominjes esencijalno za pravilan rad sa kamerama i optikom, racunam da je inace sigurno vec dosta nas upoznato sa tim kalkulacijama.
Ali sigurno podrzavam da otvoris konkretno takvu temu (koja bi valjalo da bude trajno zakucana od moderatora) kao podsetnik i prirucnik za sve nas.
jel bi to mozda trebalo staviti scriptu sa kalkulatorima
Pa imam ideju za dve formule (obe se lako izvode).
Prva je zavisna od rezolucije, druga je nezavisna.
Znaci za prvu varijantu mozemo da napravimo velicinu koja bi u sustini bila sledece:
"Cista povrsina" objektiva x QE senzora @ rezolucija za odredjeni band pass. Malo je teze napraviti za citav opseg od recimo 400-700nm zato sto QE senzora varira preko opsega od recimo u proseku 50-60% na maksimumu do nekih 20-30% na "rubovima", zato je mozda bolje govoriti o band pass - pa makar bandovi bili R, G i B 600-700, 500-600, 400-500 recimo, ili opet da se uzme neka sredja vrednost QE preko celog opsega (moze recimo minimum, srednja vrednost ili mediana ili tako nesto - otvoreno za diskusiju sta je bolje i reprezentativnije). Isto tako problem je sa cistom povrsinom jer kod reflektora reflektivnost ogledala u zavisnosti od premaza varira (mada ne tako izrazeno kao QE senzora).
Evo recimo primera za Meade i 150 F/5 na istoj rezoluciji (od recimo 1"/piksel) za ovu formulu. Kao pretpostavku cemo uzeti i da su oba senzora QE 40% (po bilo kom od gore pomenutih kriterijuma, ovo inace otprilike odgovara upotrebi sledecih senzora na ovim teleskopima: Kodak KAI11002M (9um piksel), Sony ICX 814 (3.6um piksel) ). Takodje pretpostavka je da su na ogledala 94% refleksivnosti, a da je korektor na Meade 99.5%).
Meade: Primarno ogledalo: 203mm, centralna obstrukcija: 76mm, 2xogledalo po 0.94 i jedan korektor po 0.995 daje cistu povrsinu od: 244.67 cm2
SW Newton: Primarno ogledalo: 150mm, centralna obstrukcija: uzecemo da je 25% (ne mogu da nadjem nigde na netu kolika je zapravo) znaci, 37.5mm, i 2xogledalo po 0.94 (bez korektora) daje cistu povrsinu od 146.39 2
Znaci da ce Meade za x0.6 vremena napraviti sliku "iste osvetljenosti"
Cisto da ubacimo u racunicu i GSO RC 8" (licno zbog mene, bacio sam oko na njega, sad samo cekam da se "sloze zvezde" za nabavku).
Primarno ogledalo 203mm, centralna obstrukcija 90mm, 2xogledalo po 0.99 (GSO ima dialektricna ogledala i na primaru i na sekundaru), a za njega bi za rezoluciju od 1"/pixel odgovarala kamera od 7.6 um - recimo Kodak KAI16070M (7.45 um piksel).
Cista povrsina za GSO RC je: 254.86 cm2
Sto je najbolje u ovoj grupi od 3 (to je generalno zahvaljujuci dielektricnim ogledalima, inace bi bio iza Meade da koristi obicne/napredne premaze)
Sad na drugu formulu, ona ne zavisi od rezolucije, znaci mogu se porediti bilo koje 2 kombinacije - teleskop/kamera da bi se stekao utisak o brzini ekspozicije nevezano za rezoluciju (znaci, na jednoj slici ce biti vise detalja, i objekt ce biti krupniji, al nas zanima samo vreme ekspozicije).
Ova formula je malo "komplikovanija" al je isto tako moguce lako izvesti. Treba samo da primetimo sledece:
- Jacina osvetljenja linearno raste sa porastom ciste povrsine teleskopa
- Jacina osvetljenja opada sa kvadratom fokalne duzine (2 puta veca fokalna duzina ce dati sliku koja raste 2 puta po vertikali i 2 puta po horizontali - znaci bice na 4 puta vecoj povrsini pa je po jedinici povrsine 1/4 svetlosti)
- Jacina osvetljenja raste sa kvadratom velicine piksela
Stoga bi formula bila: Cista povrsina teleskopa x (velicina piksela)2 x QE senzora / (fokalna duzina)2
Formula ima jedinicu mere - povrsina. Znaci mogli bi je interpretirati kao normalizovana povrsina za sakupljanje svetla ili tako nekako? Prosto nisam siguran kako bi se interpretiralo, al jedno je
sigurno, vrednost dobijena iz formule moze direktno da se poredi sa drugom vrednoscu i dace odnos vremena potreban da se postigne isti nivo signala na dve slike (sam kvalitet slike ce zavisiti i od shuma vezanih za sisteme, znaci on nije u ovoj racunici - ovo je samo racunica odnosa visine signala).
Znaci ako jedan sistem ima vrednost 20000 a drugi 10000, prvi ce za duplo manje vremena skupiti isto signala koliko i drugi. Ova velicina je obrnuta od brzine ili F/broja - ovde je veci broj - veca svetlosna moc i veca brzina, kod F/broja je veci broj - manja svetlosna moc i manja brzina (valjda se zato i pise F/brzina umesto F brzina :D )
Generalno gledano druga formula je ista kao prva samo sto je kod prve receno da je rezolucija ista, pa je odnos (velicina piksela / fokalna duzina)2 izbacen iz racunice jer ima istu vrednost za oba sistema, bez obzira na to sto velicina piksela i fokalna duzina ne moraju biti iste, bitno je da je njihov odnos isti.
(https://media.giphy.com/media/iee0AS1H9Le7u/giphy.gif)
Vlaiv za predsednika!
Quote from: vlaiv on April 21, 2016, 05:35:44 pm
Meade: Primarno ogledalo: 203mm, centralna obstrukcija: 76mm, 2xogledalo po 0.94 i jedan korektor po 0.995 daje cistu povrsinu od: 244.67 cm2
SW Newton: Primarno ogledalo: 150mm, centralna obstrukcija: uzecemo da je 25% (ne mogu da nadjem nigde na netu kolika je zapravo) znaci, 37.5mm, i 2xogledalo po 0.94 (bez korektora) daje cistu povrsinu od 146.39 2
Znaci da ce Meade za x0.6 vremena napraviti sliku "iste osvetljenosti"
Da, ali pod uslovom da oba teleskopa budu dovedeni na istu žižnu daljinu. Primera radi to bi bilo kad bi na Meade stavili (fiktivni) 0.375 reduktor; onda bi on bio brži od 150/750 sa istom kamerom.
Ne moraju da budu sa istom žižnom daljinom, pod uslovom da ne koriste kamere sa istom veličinom piksela, poenta je da pričamo za odabranu rezoluciju a to znači da odnos veličine piksela i fokalne dužine mora biti isti. Da bi taj odnos bio isti ako su veličine piksela iste onda mora i fokalna dužina, al ako veličine piksela nisu iste, onda i fokalne dužine moraju biti različite.
To je sasvim za očekivati i poznato je iz posmatračke astronomije. Uzmimo primer ta dva teleskopa na istom uvećanju - znači koristice se različiti okulari (zbog različite fokalne dužine), al će dati isto uvećanje. Gde će slika biti svetlija? Pa naravno kod onog sa većim objektivom. Uvećanje je zapravo rezolucija kod astrofotografije - znači ista rezolucija - isto uvećanje, različiti okulari (veličina piksela) zbog različite fokalne dužine. Slika svetlija kod Meade - kraća ekspozicija - brži sistem.
Nepravedno je poređenje dva teleskopa različite aperture po pitanju rezolucije: 203mm može postići veću rezoluciju od teleskopa sa ogledalom prečnika (D), na primer 150mm. To jasno sledi iz jednačine za ugaonu rezoluciju (teta) za neku talasnu dužinu (lambda): teta = 1,22 * ( lambda / D). Koliko je meni poznato kao vizualcu, teleskopi se porede po dva broja: prečnik objektiva i F/ broj dok je kod astrofotografa to fokalna dužina i F/ broj. U svakom slučaju, F/ broj je važan parametar.
@Laci
Svakako da je F/broj vazan parametar koji govori dosta o konstrukciji teleskopa i optickim osobinama. Poenta ove price je da F/broj kod astrofotografa ne daje punu sliku o "brzini" kompletnog sistema za fotografisanje (teleskop + kamera) nego opisuje samo teleskop kao instrument i njegovu svetlosnu moc - sto moze nekog navesti da pomisli da se sa teleskopom nize svetlosne moci nuzno mora duze eksponirati fotografija - to nije tacno i zavisi i od velicine piksela i rezolucije (fotografske rezolucije) na kojoj se radi. Takodje ovde govorimo o rezoluciji kao odnosu piksela na kameri prema zahvacenom delu neba ne o maksimalnoj rezoluciji teleskopa - odnosno razlucnoj moci teleskopa. Ona je kao sto si naveo odgovarajucom formulom zaista funkcija iskljucivo velicine objektiva (i donekle centralne obstrukcije koja menja PSF) ali ta rezolucija ima smisla uglavnom za planetarno snimanje, a astrofotografija o kojoj pricamo je fotografija duge ekspozicije koja je uglavnom limitirana atmosferom i njena rezolucija (kao odnos piksela i dela neba koji taj piksel pokriva) je dosta niza od maksimalne rezolucije telekopa koji snimaju (reda velicine >=2" umesto <0.5" kolika je maksimalna rezolucija teleskopa u rangu 150-200mm - bilo Dawes ili Rayleigh).
Moguće je da grešim pa bih voleo da me neko ispravi u vezi sledećeg. Teleskop, odnosno sistem teleskop + kamera mogu biti u rezoluciji ili van nje. Ukoliko je sistem u rezoluciji, tada se snima sa maksimalnom mogućom rezolucijom po gore navedenim limitima. Ukoliko su atmosferski uslovi lošiji, tada je sistem van rezolucije, odnosno snima se fotografija sa manje detalja. Izborom veličine piksela kamere određuje se rezolucija same snimljene fotografije, odnosno, zadovoljenje određenim nivoom detalja koji je, u tom slučaju, prilagođen lošijim uslovima snimanja. Ukoliko se želi povećanje brzine snimanja, mora se nekako intervenisati u optičkom sistemu, odnosno, da se skoncentriše prikupljena svetlost objektivom na manje piksele (fokalnim reduktorom) i time praktično efektivno smanji F/ broj čitavog sistema.
Ono sto sam pročitao, a u vezi korišćenja kamera sa sitnijim pikselima, jeste to da usled manjih dimenzija pikseli zahtevaju i manje količine svetlosti tako da ce brže prikupiti fotone za istu količinu svetlosti usmerene ka njima ali, ako se ne varam, to ima svoju cenu u povećanju šuma.
Opet je stvar terminologije.
Teleskop + kamera uvek imaju neku rezoluciju i ona se obelezava sa zahvacen ugao po pikselu - na primer 2"/piksel - to znaci da 2x2 ark sekund neba pada na jedan piksel (svetlo sa tolike povrsine neba, pod uslovom da je piksel kvadratni, a obicno jesu). Zapravo postoji par rezolucija o kojima se govori:
1. Maksimalna rezolucija teleskopa kao uredjaja (po Dawes ili Rayleigh kriterijumu)
2. Rezolucija kod astrofotografije duge ekspozicije - nivo detalja koji se moze zabeleziti - obicno se izrazava kao FWHM u astrofotografiji i predstavlja sirinu slike pojedinacne zvezde na polovini maksimalnog signala - uglavno ne zavisi od sistema nego od atmosfere
3. Rezolucija semplovanja - to je gore pomenuta rezolucija uparenog teleskopa i kamere, odnosno deo neba po pikselu.
Postoji veza izmedju ove 3 rezolucije, odnosno izmedju prve i trece i druge i trece (postoji i izmedju prve i druge al je mnogo komplikovanija). To je po Nyquist-u i njegovoj teoremi semplovanja kada se analogni signal prevodi u digitalni - rezolucija na kojoj se radi da bi se zabelezila sva informacija koja je prisutna u signalu. Za jedno dimenzionalne signale (tipa audio) je to x2 maksimalna frekvencija. Kod 2d signala (slika) sam na netu pronasao da se obicno navodi x3-x3.3 al nisam gledao izvodjenje pa ne znam koja je tacna cifra. Ja obicno uzimam da je u pitanju x3.
Sta to znaci? Pa to govori koju rezoluciju semplovanja (odnos piksela i fokalne duzine - odnosno rezolucija pod 3) treba birati da bi se optimalno zabelezilo to sto se snima.
Ako se radi planetarno snimanje potrebno je odabrati sitne piksele da bi se dobila jedna trecina maksimalne rezolucije teleskopa (odnosno da bi najmanji ugao koji teleskop moze da razluci bio pokriven sa 3 piksela). Ako se radi o astrofotografiji duge ekspozicije onda se uzima FWHM mera da bi se odredio optimum velicine piksela odnosno rezolucija semplovanja. Takodje kod astrofotografije duge ekspozicije se retko ide na tu maksimalnu rezoluciju bas zbog brzine sistema i preciznosti vodjenja (porebne su duze ekspozicije sa vecom preciznoscu).
Evo na primeru ovog Meade F/10 da izracunamo koje su kombinacije dobre za koju vrstu snimanja da bi bilo jasnije.
Planetarno: maksimalna rezolucija teleskopa je oko 0.56", sto znaci da bi sa popularnim kamerama za planetarno snimanje koje vecinom imaju piksele velicine 3.75um idealna fokalna duzina za
snimanje bi bila: ~3600 (za zelenu boju) ili ~4000 za plavu. Da bi se dobio maksimum detalja treba izabrati maksimalnu fokalnu duzinu (rezoluciju za plavu boju, inace se plavi detalji nece uhvatiti na maksimalnoj rezoluciji) - a to znaci da je Barlow x2 dovoljan da se sa ovakvom kamerom (3.75um) uhvati maksimum detalja koji ovaj teleskop moze da da. I u tom slucaju rezolucija semplovanja (treca rezolucija od 3 koje smo naveli) ce biti ~0.19"/piksel a velicina na primer jupitera kad je u povoljnom polozaju (45" precnik) - oko 237 piksela precnika na slici.
Ako uzmemo da je dobar seeing na nasim prostorima 2" FWHM i da retko ide ispod toga (tipa 1-2 puta godisnje), moje misljenje je da je to donja granica za astrofotografiju duge ekspozicije (mozda gresim u smislu da je kod nas uobicajeno recimo 3" ili mozda da je cesce 1", nemam konkretne podatke nego sam zakljucio na osnovu generalnih prosecnih vrednosti i ovo malo iskustva o kvalitetu atmosfere koje sam do sada stekao prilikom snimanja i observacija). To znaci da za dugu ekspoziciju ne treba ici ispod 0.66"/piksel (ja recimo trenutno radim na 0.65"/piksel i opasno se borim sa vodjenjem) - mozda bi se moglo reci da ne treba ici ispod 1"/piksel (a to je seeing 3" FWHM). To kod Meade-a znaci sledece:
Kamera sa 9um - 0.93"/piksel kombinacija bi bila dobra (dovoljno precizna da je blizu maksimalne rezolucije za 2" FWHM a sa druge strane malo veci pikseli - brza ekspozicija i lakse pracenje).
Druga varijanta bi bila da se fokalnim reduktorom rezolucija spusti na F/6.3 - odnosno fokalna duzina od oko ~1250mm - a za tu fokalnu duzinu ne bi trebalo ici ispod 5.6um (kodak 8300 cip recimo).
I za kraj da se osvrnem na poslednju recenicu iz Lacijevog posta. Upravo obrnuto, manji pikseli ne zahtevaju manju kolicinu svetla, nego su zbog svojih dimenzija ograniceni na manju kolicinu svetla pa im treba vise vremena da bi prikupili dovoljan nivo signala (manjom kasikom se duze jede supa :D ). Znaci - manji pikseli - manja brzina sistema - veci pikseli - veca brzina sistema (naravno i rezolucija se menja u zavisnosti od fokalne duzine). Zato su bitne ove dve racunice od gore - one pokazuju da za odredjene uslove (teleskop i atmosfera) - ne treba ici na manje piksele jer se ne dobija nista (u smislu preciznosti detalja) - a samo se gubi u smislu da je potrebno vise vremena da se sakupi dovoljno signala.
@vlaiv, zahvaljujem na trudu.
CCD piksel fizički predstavlja kapacitivnu strukturu tako da se posredstvom fotoelektričnog efekta vrši transformaciju fotona u par elektron - šupljina u poluprovodniku čipa. Spretnim dizajnom CCD-a, sprečava se rekonbinacija para elektron - šupljina i vrši se merenje nakupljenog naelektrisanja tokom fotoefekta. Ukoliko je kapacitet CCD ćelije mali (male su dimenzije) kapacitet je mali i citava CCD ćelija se brže puni naelektrisanjem. Kao rezultat, za istu količinu svetla manji piksel brže odlazi u saturaciju, tako da će mala kašika ipak biti pre napunjena za neku fiksnu količinu supe koja joj se nasipa a po gore navedenoj analogiji.
Što se tiče rezolucije sistema teleskop + kamera, koliko mogu da shvatim i dalje se isključivo vrši intervencija na optičkom delu sistema dok se promenom broja piksela (sitnijh, krupnijih kako god) jedino menja kamera konstanta. Promena F/ broja je ključna za rezoluciju celog sistema a kamera se prilagođava teleskopu prema unapred definisanom kriterijumu (Nikvist za planetarnu a FWHM za astrofotografiju duge ekspozicije).
Da, apsolutno stoji da usled fizickih karakteristika - manji pikseli imaju manji kapacitet potencijalne jame (full well), ali mi se svakako bavimo linearnim delom (i malih i velikih piksela) pre nego sto dodje do zasicenja i bavimo se apsolutnom velicinom signala (ili elektrona / fotona) kao signalom a ne procentom popunjenosti (zato sto to ne daje pravu sliku o visini signala, 100% malog piksela nije veci signal od 80% velikog piksela iako je 100 vece od 80). Takodje se ne gleda ni signal u ADU, odnosno posle primene gain-a, jer u zavisnosti od gain-a / iso podesavanja, ista kolicina elektrona, odnosno fotona daje vecu brojcanu vrednost. Nas upravo interesuje koji sistem sakupi veci broj elektrona po pikselu pre nego sto dodje do zasicenja - to predstavlja pravi signal.
Nikvista sam pomenuo zbog zabune o terminima rezolucije i da razjasnimo na koju rezoluciju se misli u formulama o kojima sam govorio, i gore pomenute racunice su za maksimalnu korisnu rezoluciju, al se ona ne mora koristiti, moze se koristiti i manja i veca rezolucija (cesto se i koristi druga rezolucija) i tu dolazi prica o svetlosnoj moci sistema, zato i gore navodim ako se ide iznad te rezolucije, odnosno manji pikseli od onih po Nikvistu, ne dobija se dodatna rezolucija al se usporava snimanje (zbog manjih piksela ili ti kolicine supe koja se zahvati u jedinici vremena). Ako se sa druge strane poveca velicina piksela - gubi se nivo detalja koji bi se mozda mogao zabeleziti al se svakako povecava brzina, odnosno smanjuje vreme ekspozicije za ordedjen nivo signala koji je potrebno sakupiti po pikselu.
Izbor kombinacije teleskopa i kamere za snimanje je zaista jako komplikovan. Treba voditi racuna o gornjoj racunici o rezoluciji, al to je samo jedna strana price, to daje okvire u kojima se krecemo sto se tice maksimalne rezolucije sa jedne strane (teleskop i atmosfera). Postoji i druga strana izbora rezolucije za rad - a to je kvalitet pracenja mehanike. Ako mehanika/vodjenje nije u stanju da za duzinu ekspozicije koja je potrebna isprati sa odredjenom preciznoscu onda nam je racunica pogresna. Na primer ako je odstupanje mehanike +/- 1" u toku duzine ekspozicije i seeing je 2" - pravi FWHM ce biti 4" i mogli smo imati mnogo brzi sistem a jednako precizan da smo isli sa pikselima koji nam daju rezoluciju od 1.33"/piksel umesto 0.66"/piksel. Posle toga treba razmisljati o kvantnoj efikasnosti senzora, nivou suma citanja, tamnom signalu date kamere (hladjena ili ne). Isto tako jako je vazno i to koliku nam korisnu povrsinu za snimanje daje teleskop (usled raznih aberacija). Te aberacije su uvek prisutne i postaju izrazenije sto smo udaljeniji od opticke ose. Pitanje je samo koliko daleko moramo biti od opticke ose pre nego sto postanu evidentne. Veci pikseli znace obicno i vecu povrsinu cipa za snimanje (zavisi od broja mega piksela naravno) - a to znaci da ce mozda i opticke aberacije biti evidentnije na samom snimku. Zato i postoji termin astrograf - dobro korigovan teleskop za snimanje sa velikim poljem bez znacajnih aberacija.
To je ono sto je pokrenulo ovoliki offtopic, gde sam ja skrenuo paznju da
1. Ovaj Meade ne mora da bude "spor" instrument, i pod odredjenim uslovima ce biti brzi od fotografski brzeg instrumenta (newton 150 f/5) - cak i ako snimaju na istoj rezoluciji, pod uslovom da se upari sa odgovarajucom kamerom.
2. 2000mm nije velika fokalna duzina za precizno pracenje, jer preciznost pracenja ne zavisi od fokalne duzine neposredno, vec zavisi od rezolucije na kojoj se radi. Znaci ideja da fokalna duzina pravi problem kod pracenja nije netacna ali nije ni skroz tacna. Postoji 2 strane price. Za refraktore i sisteme koji nisu kompaktni (RC, MC, SCT) fokalna duzina predstavlja i duzinu tubusa - njeno povecanje otezava pracenje iz cisto mehanickih razloga i zato je na mestu da je teze pratiti vecom fokalnom duzinom, al je tacniji termin - teze je pratiti dugackim teleskopom u odnosu na kraci (zbog mehanike). Drugi deo price je kao i sa F/brojem. Isto kao sto ljudi kazu - nizi F/broj - brzi instrument - krace vreme ekspozicije, tako su skloni da pomisle - veca fokalna duzina - teze pracenje. Ali kao sto se vreme ekspozicije moze menjati velicinom piksela tako se i tezina pracenja menja velicinom piksela. Pracenje i greska pracenja se izrazava u ugaonim jedinicama (koji deo ugla mehanika ide ispred ili iza zvezde, ili koliki ugao u jedinici vremena se udalji od zvezde zbog nepreciznog useveravanja). A mi tu gresku na slici ocenjujemo u smislu koliko piksela je zvezda veca ili izduzena u odnosu na velicinu u pikselima kolika zvezda treba da bude. E upravo je odnos izmedju ugla i broja piksela - rezolucija, i ista greska mount-a od 1" pri rezoluciji od 1"/piksel ce se ocitovati kao greska od jednog piksela dok ce pri rezoluciji od 3"/piksel - zapravo predstavljati samo trecinu jednog piksela - pitanje je da li cemo je uopste i primetiti na slici.
Izvinjavam se na produžavanju offtopic-a
Sada shvatam šta je @vlaiv želeo reći, hvala na strpljenju :)
Sve bi to sa većim pikselima u odnosu na one manje bilo OK da te iste kamera ne rade binovanje i imaju antibluming (anti-blooming) svojstvo.
Naime trebalo bi uzeti u obzir da bi za kameru istog nivoa šuma sitniji pikseli kod kojih se radi bin 2 ili čak bin 4 u startu imao signal nižeg šuma u odnosu na iste te kamere većih piksela što produžuje ekspoziciju u drugom slučaju. Što se tiče samog signala sa sitnijih piksela, neki bi saturirali tokom ekspozicije a neki ne. Upravo sa nesaturiranih koji su u linearnom režimu se i koristi signal dok antibluming ne dozvoljava da saturirani pikseli zasite one okolne i tako ruiniraju fotografiju (detalje).
Šta bi bila prednost većih piksela u odnosu na one koje se uvrste u superpiksele tokom binovanja? Svakako je to rezolucija. Ovo je oprečan zahtev da se žrtvovanjem rezolucije smanji vreme ekspozicije jer se ne dobija signal nižeg nivoa šuma u odnosu na one binovane za isto vreme ekspozicije.
Sve se slažem sa vlaiv, samo se razlikujemo u tumačenju f-odnosa. Po meni je to fundamentalna osobina instrumenta koja određuje njegovu prirodu, i ukoliko koristimo nativnu rezoluciju instrumenta i istu kameru, manji f je uvek brži - zato je i izmišljen.
Onda si ti uveo u priču osobine kamere i priča postaje složenija. Ali i to ima granice, npr šta ako koristiš Halpha filter na f10 teleskopu pa čekaš satima da se nešto eksponira? Mnogo je bolje imati nekoliko instrumenata ili npr reduktor na njutnu pa snimiti H-aplfa na f2.8 i uštedeti vreme za RGB. Za H-alfa je, po meni, rezolucija manje bitna.
Jer, sve se svodi na gustinu fotona po jedinici površine. Teleskop f10 ima 4x manje fotona po kvadratnom milimetru od f5 i tu džabe kamere, jednostavno ima manje svetla. Biće isto jedino ako nabaviš 4x bolju kameru što je onda nonsens jer bi tu istu kameru mogao da staviš na f5 i opet da dobiješ 4x više signala.
Nemojte da me shvatite da pljujem po Meade i uzdižem SW150/750. To bi tek bila glupost... Samo jednostavno to su babe i žabe i neuporedivi su u globalu, mogu samo neke njihove osobine da se istrgnu iz konteksta i tako posmatraju. Ili recimo, nismo pričali o upotrebljivom polju: oba teleskopa sa korektorima nešto neće baš da zablistaju na velikim senzorima tipa FF. Sa reduktorom će Meade imati još manje vidno polje i jasno je da je pogodan za kamere sa manjim formatom senzora, a tu vrhunske karakteristike definitivno otpadaju - najbolja kamera je ona koja ima ogromne piksele i format, ali već odosmo delako od teme...
Po meni f10 SC ima itekako prednosti nad drugim teleskopima za neke stvari u astrofotografiji. Prvo planete, i tu je nepobediv. Zatim hyperstar (mislim da je kruska to radio), s tim da je potrebna velika apertura za umeren senzor. Nešto tipa C14 za 1.6 krop senzor (APS-C) a taj teleskop i montaža koštaju toliko da već izlaze iz amaterskih voda i ulaze u neke druge vode gde estetika i zabava ne igraju neku ulogu :(
Takođe SC može da bude fenomenalan za lov na sitne galaksije a jedino mislim da će biti izazov da se reši praćenje (uz neizostavno OAG).
Ali nebitno... Bitni su rezultati, i to što je neko kupio nov teleskop pa sad potop na Balkanu. Dakle čestitke vlasniku ;)
Quote from: vlaiv on April 23, 2016, 05:24:04 pm
Drugi deo price je kao i sa F/brojem. Isto kao sto ljudi kazu - nizi F/broj - brzi instrument - krace vreme ekspozicije, tako su skloni da pomisle - veca fokalna duzina - teze pracenje. Ali kao sto se vreme ekspozicije moze menjati velicinom piksela tako se i tezina pracenja menja velicinom piksela.
Bez obzira stro se trudis da osporis ove dve tvrdnje, one ce uvek biti tacne same po sebi!!!
Ne zato sto one samo tako zvuce, vec zato sto iskustvo rada na drasticno razlicitim f brojevima to potvrdjuje.
Reci astro-fotografu (ne kazem da si ti to rekao, samo dajem primer koji prirodno proizilazi iz tvojih tvrdnji) da se podrazumeva da je teze pracenje na tolikom fokusu kad ne koristis kameru sa 9um pikselom, je vrlo arogantno ;D
Ubaciti novu varijabilu (velicinu piksela) koja ce uticati na duzinu vremena provedenu za skupljanje iste kolicine svetlosti, uopste ne znaci da je ona najvaznija odjednom u celoj prici,
I da tek tako mozes promeniti celu terminologiju da se odnosi na dodatni parametar naspram kog ti termini i opisi uopste i nisu odredjeni.
Sve sto uradis sa velicinom piksela i rezultat koji dobijes sa njegovom promenom (rezultat u smislu duzine ekspozicije i tezeg/lakseg pracenja) ce biti samo "zamena teze"
Sve je uslovno jedno naspram drugog, ali tek posto imamo odredjenu aperturu i fokalnu duzinu samog teleskopa.
Gde je problem sa tvojim tvrdnjama u ovoj prici koji konstantno produbljuje ovu diskusiju, odnosno vrti je u krug?
Pa u tome sto pokusavas da umanjis sve vrednosti optickog sisetma naspram digitalnog senzora i njegovih karkateristika.
Nema sanse da uspes u tome. Ne zato sto neko ne zeli da razume sta ti zelis da kazes, vec zato sto je to dodavanje sekundarnog faktora na koji pokusavas
da preneses termine i njihove vaznosti koje koristimo iskljucivo vezane za samu optiku (nevezano u smislu vizulenog ili astrofotografskog koriscenja)
Ja bih rekao ovako:
Svetlosnu efikasnost odnosno kracu/brzu ekspoziciju odredjuju sledeci faktori po vaznosti od najbitnijeg do najsporednijeg.
1) APERTURA
Zasto je najvaznija? Zato sto je nepromenljiva. Jedini aposlutan parametar u celom optickom sistemu.
Svaki pokusaj promene aperture ce najdrasticnije menajti svaki sledeci parametar koji zavisi od nje.
2) FOKALNA DUZINA
Zasto je manje vazna od aperture? Zato sto je ona veza izmedju parametara velicine aperture i izlaznog rezultata koji belezimo okom/digitalnim senozorom.
Ona vec moze biti promenjliva (barlow/reduktor) i rezultati nastali njenom izmenom su UVEK uslovno podredjeni aperturi i zeljenom uvecanju: Duzi fokus =manje svetlosti po povrsini, veca rezolucija; Kraci fokus = suprotno.
3) OKO/SENZOR
Zasto je najmanje vazan fatkor za dobar rezultat?
Zato sto je na kraju celog lanca. Shodno tome, prilagodjava se svakom mogucem paramateru postavljenom do tada. Na nama je da odaberemo najidealniju vrstu senzora koja ce nam najbolje iskoristiti vec navedeno iznad.
Dalji problem koji proizilazi je taj sto je nemoguce odrediti matematicki savrsene parametre za astrofotgrafiju a da se ne radi o profesionalnom naucnom radu.
U astrofotografiji kojom se mi amateri bavimo je umetnicki dozivljaj i estetika u velikoj sustini najbitiniji faktor na koji obracamo paznju. (pricam o vecini ne o izuzecima)
Dva "sirova" bitna aspekta estetike jedne prosecne DSO astrofotke ce biti sigurno kolicina signala koja je prikazana na povrsini odredjene rezolucije npr na ekranu u pikselima.
Znaci na nama je da odredimo ta dva faktora na nivo i ravnotezu koji nam se dopada kako izgleda i deluje. Ovo je vrlo diskutabilno i podleze odredjenom gledistu i ukusu. Reci nekome da
ima prava mera kako to treba da bude precizno i tacno odredjeno je vrlo nezahvalna rabota i dovodi do oprecnih misljenja.
Ali, ako ostavimo sve individualne faktore estetike po strani i osvrnemo se na tehnicki aspekt o kom u sustini i govoris. Svodjenje celog teleskopskog sistema na jedan jedini faktor a to je u ovom
slucaju iskljucivo velicina piksela otpickog senzora, nesumnjvio je veoma koplikovano, skupo i neprakticno jer je prirodno primenljivo samo na limitiran broj meta i to u specificnim uslovima u smislu atmosfere i polozaja na nebu. Limit vezan za odredjene mete si cini mi se i sam primetio u jednom od ranijih postova...
Sve sto ti pricas uopste nije nemoguce!!! Ne zelim, niti osporavam tvoje tvrdnje koje se odnose na vreme skupljanja svetlosti na toliko razlicitim sistemima.
Samo je to po meni vrlo ogranicen pogled na stanje stvari i veliko ogradjivanje od svih drugih vrlo, vrlo bitnih aspekata astrofotgrafije a koji uopste nisu podlozni preciznoj matematici.
PS:
Nevezano za ovaj post, i van konteksta, takodje bih se osvrnuo na pogresnu karaktertizaciju telskopskih sistema koje ovde pominjes:
Quote from: vlaiv on April 23, 2016, 05:24:04 pm
Za refraktore i sisteme koji nisu kompaktni (RC, MC, SCT) fokalna duzina predstavlja i duzinu tubusa...
Sigurno nije namerna greska u pitanju ;)
RC, MC i SCT kao i sve kasegrejnove varijacije
jesu kompaktni sistemi i njima duzine tubusa nikako ne oslikavaju ukupnu fokalnu duzinu za razliku od refraktora i njutna.
Quote... Ali, ako ostavimo sve individualne faktore estetike po strani i osvrnemo se na tehnicki aspekt o kom u sustini i govoris. Svodjenje celog teleskopskog sistema na jedan jedini faktor a to je u ovom slucaju iskljucivo velicina piksela otpickog senzora, nesumnjvio je veoma koplikovano, skupo i neprakticno jer je prirodno primenljivo samo na limitiran broj meta i to u specificnim uslovima u smislu atmosfere i polozaja na nebu. Limit vezan za odredjene mete si cini mi se i sam primetio u jednom od ranijih postova...
Uh, ne znam zasto si stekao takav utisak, al naprotiv, ja preporucujem da se sistem (teleskop / kamera / mount) posmatra kao niz parametara podjednake vaznost, znaci ne samo teleskop kroz F/broj, nego naprotiv, teleskop / kamera / mount (sada dodajem i mount jer pricamo i o vodjenju) a to su redom: velicina objektiva, fokalna duzina, velicina piksela. Bez ikakvih implikacija o tome sta je vaznije ili manje vazno - sve je podjednako vazno i njihov odnos je najvazniji. Rezoluciju u ovom slucaju potenciram zato sto je direktno vezana za kvalitet pracenja mount-a. Od toga smo posli, spor instrument i tezak za vodjenje. Ne znam zasto bi se percipiralo kao arogantno reci da problem vodjenja nije problem fokalne duzine nego rezolucije na kojoj se radi.
QuoteDalji problem koji proizilazi je taj sto je nemoguce odrediti matematicki savrsene parametre za astrofotgrafiju a da se ne radi o profesionalnom naucnom radu.
U astrofotografiji kojom se mi amateri bavimo je umetnicki dozivljaj i estetika u velikoj sustini najbitiniji faktor na koji obracamo paznju. (pricam o vecini ne o izuzecima)
Naravno da ce sveopsta analiza problema biti komplikovana, al to ne znaci da ne mozemo izvuci neke opste pretpostavke i odnose koji nam pomazu da bolje odradimo to sto radimo. Ne moramo da razradimo kompletnu dinamiku fluida da bi mogli da zakljucimo kako ce se ponasati cesma (precnik cesme / pritisak - da izracunamo okvirno koliko ce vode izaci). Moze se napraviti vrlo jednostavna formula koja ce nam u globalu dati smernice kako se cesma ponasa. Ideja mi je bila da uspostavimo i razumemo jednostavne odnose i vrlo jednostavne formule koje ce pomoci da razumemo kako medjusobno uticu velicina objektiva, fokalna duzina i velicina piksela. Zato sve vreme pominjem da iako je problematika mnogo opsirnija, mozemo odredjene vrednosti za ovo razmatranje da uzmemo za fiksne i/ili da zanemarimo uticaj.
QuoteDva "sirova" bitna aspekta estetike jedne prosecne DSO astrofotke ce biti sigurno kolicina signala koja je prikazana na povrsini odredjene rezolucije npr na ekranu u pikselima.
Znaci na nama je da odredimo ta dva faktora na nivo i ravnotezu koji nam se dopada kako izgleda i deluje. Ovo je vrlo diskutabilno i podleze odredjenom gledistu i ukusu. Reci nekome da
ima prava mera kako to treba da bude precizno i tacno odredjeno je vrlo nezahvalna rabota i dovodi do oprecnih misljenja.
Svakako mi nije namera da bilo kome sugerisem sta je ispravno u smislu odabira. Nadam se da se iz mog izlaganja nije stekao takav utisak, ako jeste izvinjavam se, u svakom slucaju to mi nije bila namera. Namera je bila u startu da dam savet kako neko moze da posmatra stvari prilikom sopstvenog odabira i da se osloni na odredjenu logiku kako bi dosao do zakljucka sta moze i/ili ne moze ocekivati od svog izbora (naravno, ne znaci da sam u pravu, zato i diskutujemo da bi zajedno pronasli ono sto stvarno funkcionise). Mislim da sam nedovoljno precizno izneo svoje vidjenje oko maksimalnih rezolucija na osnovu Nikvista. To je samo preporuka sta ce se desiti pod ekstremnim uslovima. Nigde nisam rekao - Ljudi nemojte slikati wide field - 5"/pixel do 10"/pixel, jer to ne valja. Takodje ono o cemu sam ja pricao je tehnicka strana, svakako da pitanja ukusa ostavljam po strani, jer je to zaista individualno, al opet posmatraj to na sledeci nacin: verujem da ce svaki umetnik hteti da ovlada tehnikom kako bi sto bolje mogao da prezentuje svoj artisticki utisak bez da mu se tehnikalije nadju na putu.
Sve u svemu da zakljucim, ja i dalje smatram da je ono sto sam ja izneo na mestu i da funkcionise. Naravno postoji mogucnost da to sto mi je na umu nisam izneao na adekvatan nacin, da se sluzim pogresnom terminologijom i da nisam bio dovoljno jasan. Takodje otvoren sam za diskusiju na ovu temu ako ima zainteresovanih da zajednicki uoblicimo i dodjemo do pravog zakljucka. Takodje mozemo i napraviti zajednicku akciju testiranja ovog svega - vec sam smislio metodologiju kojom bi se moglo to uraditi. Nezgodno je za bilo kog pojedinca da testira, sumnjam da bi bilo ko od nas na gomili imao dovoljno opreme da isproba razlicite kombinacije - al zato smo tu svi zajedno pa ko je zainteresovan, ima volje i zivaca za takav jedan eksperimetn - mozemo se usaglasiti oko metodologije i nacina na koji se to moze testirati.
PS
Quote from: VaskoGM on April 24, 2016, 05:18:39 pm
PS:
Nevezano za ovaj post, i van konteksta, takodje bih se osvrnuo na pogresnu karaktertizaciju telskopskih sistema koje ovde pominjes:
Quote from: vlaiv on April 23, 2016, 05:24:04 pm
Za refraktore i sisteme koji nisu kompaktni (RC, MC, SCT) fokalna duzina predstavlja i duzinu tubusa...
Sigurno nije namerna greska u pitanju ;)
RC, MC i SCT kao i sve kasegrejnove varijacije jesu kompaktni sistemi i njima duzine tubusa nikako ne oslikavaju ukupnu fokalnu duzinu za razliku od refraktora i njutna.
Opet moja greska, trebalo je da pise: "Za refraktore i sisteme koji nisu kompaktni (kao sto su to RC, MC, SCT) ...." - ono u zagradi se odnosilo na kompaktni sistemi, ne na pun deo sistemi koji nisu kompaktni.
teoretske I prakticne osobine astronomske opreme nisu iste.
Za onog kome nesto bas nije jasno, ja mislim da 99% ima sve objasnjeno na netu.
Plasim se da vise nisam siguran na sta se ustvari ceo ovaj offtopic uopste odnosi ali pretpostavljam da je od svega po malo.
Ako je to u redu, izdvojio bih bitnije teze koje se pominju kroz postove unazad.
-Dokazati da je vodjenje na visokom f-u lako, pod uslovom da napravimo kompromis snimanjem u manjoj rezoluciji.
-Dokazati da se veoma razliciti opticki sistemi teleskopa mogu izravnjati i uporedjivati u vremenskom smislu skupljanja svetlosti na senzoru samo manipulacijom velicine piksela senzora.
-Dokazati da se svi nedostaci setup-a (apertura, f) mogu kompenzovati razliciim velicinama piksela zenzora.
-Koriscenje generalne formule kojom se mogu uporedjivati medjusobni rezultati sa razlicitih sistema.
-Pomoci Darchy-u da nema problem sa vodjenjem na setup-u.
Preporucio bih da se pazljivije odredi smer i tema diskusije, jer je tesko naci pravi odgovor i zakljucak kada se obradjuje ovoliko mogucih aspekata diskusije istovremeno.
Pitam se kakav bi bio tvoj tacan naziv ove teme, odnosno off topic-a?
Quote from: vlaiv on April 24, 2016, 10:18:12 pm
Quote... Ali, ako ostavimo sve individualne faktore estetike po strani i osvrnemo se na tehnicki aspekt o kom u sustini i govoris. Svodjenje celog teleskopskog sistema na jedan jedini faktor a to je u ovom slucaju iskljucivo velicina piksela otpickog senzora, nesumnjvio je veoma koplikovano, skupo i neprakticno jer je prirodno primenljivo samo na limitiran broj meta i to u specificnim uslovima u smislu atmosfere i polozaja na nebu. Limit vezan za odredjene mete si cini mi se i sam primetio u jednom od ranijih postova...
Uh, ne znam zasto si stekao takav utisak, al naprotiv, ja preporucujem da se sistem (teleskop / kamera / mount) posmatra kao niz parametara podjednake vaznost, znaci ne samo teleskop kroz F/broj, nego naprotiv, teleskop / kamera / mount (sada dodajem i mount jer pricamo i o vodjenju) a to su redom: velicina objektiva, fokalna duzina, velicina piksela. Bez ikakvih implikacija o tome sta je vaznije ili manje vazno - sve je podjednako vazno i njihov odnos je najvazniji. Rezoluciju u ovom slucaju potenciram zato sto je direktno vezana za kvalitet pracenja mount-a. Od toga smo posli, spor instrument i tezak za vodjenje. Ne znam zasto bi se percipiralo kao arogantno reci da problem vodjenja nije problem fokalne duzine nego rezolucije na kojoj se radi.
Mogu da objasnim. Problem je jer je to samo privid lakseg vodjenja. To sto smo smanjili rezoluciju senzora da bi lakse vodili ceo sistem je vrlo diskutabilno kao resenje za problem vodjenja na
dugom f-u. Takodje uz to, ista je situacija i sa periodom osvetljavanja senzora. Naravno da ce biti krace kao i kada koristimo 2x binning ili veci piksel. Medjutim ono sto meni smeta je sto apsolutno mora da se
napomene da ce koriscenje senzora velikih piksela drasticno smanjiti rezoluciju rezultata. Koliko je to zaista opravdano raditi? Svesno smanjiti opticke performanse da bi lakse vodili ili brze snimili
materijal? Verovatno nesto sto cemo rado uraditi u odredjenim limitiranim situacijama, npr ako snimamo iz grada gde su turbulencija daleko gore. Sta raditi kada imamo odlican seeing? Svesno snimati ispod moguceg nivoa? Undersample bi bio cesci nego sto mislis. Mora se biti svestan da je u pitanju kompromis a ne krajnje resenje za problem.
Takodje, zna se da probleme sa vodjenjem ne pravi samo mali piksel senzora i dugi f, vec i mogucnosti montaze, izbor i vrsta gajdera. Kako resiti sve te varijabile i sve predstaviti npr univerzalnom
formulom? Priznaces, nije lako. To sto nije lako, naravno da ne znaci da je nemoguce, i to niko ni ne kaze, samo je pitanje sta imamo od toga? Na koji bi nacin najbolje iskoristili tu informaciju, odnosno rezultat formule sem za izbor velicine piksela senzora da bi lakse vodili sistem i snimili duze ekspozicije? Po meni dobicemo odredjen aspekt individualnog setup-a ali je tesko u praksi zaista uporediv sa necim drugim...
Nemoj mi zameriti sto ovako strogo analiziram sve sto pises, ali nalazim ovu diskusiju vrlo zanimljivu i vaznu za shvatanje DSO astrofotografije.
Mislim da je vazno da se vratim na sam pocetak oftopic-a kada je Darchy pomenuo razmisljanje o boljoj montazi. (nigde nije rekao da ima probleme sa vodjenjem, vec da samo pretpostavlja da ce da ih ima). Nalazim arogantnom (vise u smislu nepromisljenosti) tvrdnju da ce on sve probleme da resi sa novom kamerom a ne sa novom montazom.
To nije istina.Gledano na duze staze, to bi bio samo skup kompromis, a mislim da ako vec mora da bude skupo, bolje je ici na sigurno resenje problema a ne na kompromis.
Sto se bas Darchy-a tice, najverovatnije nece morati da pravi nijedan sa njegovim setup-om.
Da, evo da se osvrnem zasto mislim da je sve sto sam naveo a ti nabrojao u sustini povezano medjusobno.
Glavni problem je sto kako kazes, stvara se privid lakseg vodjenja. Moje pitanje je sta definise lako/tesko vodjenje? Sa jedne strane imamo mehanicko ogranicenje mount-a u smislu nosivosti i preporucenog opterecenja. Mislim da ovaj Meade zajedno sa svom opremom potrebnom za snimanje (pogotovu ako nisu u pitanju teske kamere i tockovi sa filterima, i zaseban guide scope, nego obican finder), sasvim u granicama nosivosti pomenutog HEQ5 mount-a. Nadalje sta predstavlja gresku vodjenja? Gresku vodjenja predstavlja odstupanje u sfernim koordinatama od precizne pozicije - ugaono odstupanje u RA i ugaono odstupanje u DEC. Upravo o tome pricam, recimo ako je ugaono odstupanje po bilo koje dve koordinate za vreme ekspozicije +/- 1" (peak2peak) a snima se na rezoluciji od recimo 4"/piksel. Sta to znaci? pa znaci da u bilo kom trenutku meta nece odstupati vise od 1/4 piksela - ne verujem da ce bilo ko biti u stanju da primeti da je doslo do odstupanja golim okom. Ako se snima na rezoluciji od 2"/piksel - to znaci da ce po pola piksela gore dole da se mozda i primeti da je doslo do greske vodjenja. Za rezoluciju od <1"/piksel - svakako ce se primetiti na slici da zvezda nema oblik kakav bi trebalo - ili je deformisana ili naduvana.
Ono sto ja iz licnog iskustva znam vezano za HEQ5 jeste da postizem sledece rezultate vodjenja: ~<0.7-0.8" rms odstupanje, i tezim da ga smanjim i nadam se da cu uspeti da ga smanjim na <0.2-0.3" rms. Ono sto meni pravi problem kod vodjenja je uglavnom sledece: prevelik teleskop za HEQ5 (odnosno na granici) - citav moj setup ja cenim ima oko 12kg mozda malo jace od toga, takodje teleskop sam po sebi je dugacak preko metar i 20. Druga stvar koja mi verovatno prestavlja problem jeste kratka perioda jedne komponente periodicne greske (znaci komponente koje su u rasponu 4-13s - koje imaju dovoljno veliku amplitudu da mi prave problem) - ovo cu resiti belt modom mount-a. Ionako planiram da u neko dogledno vreme nabavim novi teleskop za snimanje (RC8" - koji ima FL od 1600mm i F/8) - al mislim da cu ga lakse voditi zbog kompaktnosti i tezine (on je samo 7.5kg naspram ovog tubusa od >10kg)
Znaci ono sto sam ja hteo da kazem vezano za vodjenje jeste - nije fokalna duzina kao takva problem nego rezolucija na kojoj se radi. Takodje nisam sugerisao da je potrebno da se kupi nova kamera. U krajnjoj liniji Darchy zna cime snima i koliki su mu pikseli pa moze da izracuna rezoluciju. Takodje moze na internetu da pronadje koji DSLR aparati imaju koju velicinu piksela i ako ne poseduje neki koji odgovara moze da zovne "Peru" koji ima takav aparat i da pita Peru da li moze da pozajmi fotoaparat cisto da isproba ovo sto sam ja rekao (i to ne zato sto sam ja to rekao, nego da isproba snimanje na svom teleskopu sa svojim mountom na svom vodjenju i vidi da li ce mu vodjenje biti lakse u zavisnosti od rezolucije, cisto da ne bi unapred odustao od pokusaja- jer je opste misljenje da "to nikad nece da poleti"). Ako je zadovoljan snimanjem sa tim teleskopom, nakon toga moze da izracuna koja mu je najpovoljnija kombinacija (da li odgovarajuci aparat, da li kombinacija reduktor + neki drugi aparat, da li ce moci sa onim sto trenutno ima i sta moze da ocekuje - koje rezultate).
Ono sto mogu dalje da kazem za vodjenje jeste da bi mozda trebalo da se drzi koliko je god moguce pravila 1/4 - rezolucija na kojoj radi guider treba da bude u rangu 1/4 od rezolucije na kojoj se snima (moze i nize tipa 1/5 - 1/6, al najbolje radi na 1/4). Cesto se na internetu pronalazi ista ova tvrdnja al za fokalne duzine. Opet to nije tacno u potpunosti, nije do odnosa fokalnih duzina nego do rezolucije. Evo i reference (covek obradjuje temu odnosa fokalnih duzina za snimanje i vodjenje i u sustini dolazi do istog zakljucka - nije fokalna duzina nego rezolucija):
http://www.wilmslowastro.com/tips/autoguiding.htm (http://www.wilmslowastro.com/tips/autoguiding.htm)
Znaci sto se tice naslova teme, ona u startu i nije bila druga tema nego vise komentar i osvrtanje na to na sta treba obratiti paznju da bi se taj meade uspesno koristio kao fotografski teleskop - a to je uparivanje sa odgovarajucom kamerom (ili naravno stavljanje fokalnog reduktora i onda uparivanje sa odgovarajucom kamerom - a u zavisnosti od zeljene rezolucije) - kao i da svetlosna moc takvog sistema zavisi od 3 komponente - precnika objektiva, fokalne duzine i velicine piksela kamere, a deo toga igrom slucaja ima uticaja i na uspesno vodjenje koje je takodje pomenuto - a to je rezolucija na kojoj se radi (fokalna duzina i velicina piksela).
Nakon toga smo napravili digresiju (pored toga sto je krenulo objasnjavanje i razjasnjavanje vezano za svetlosnu moc odnosno fotografsku brzinu) u smislu da sam ja rekao da se moze uobliciti formula koja ce dati jasniju sliku o fotografskoj brzini setup-a (teleskop+kamera) koja ce za rezultat dati broj kojeg je direktno moguce porediti izmedju dva setupa a ideja mi je bila ako ja snimim svojim setupom recimo M51 i neko drugi je zadovoljan mojim radom ili misli da to moze bolje ili sta god, moze da uzme moje vreme ekspozicije, moju svetlosnu moc setupa i na osnovu svoje svetlosne moci setupa aproksimira koliko bi njemu vremena trebalo na toj meti da postigne odredjene rezultate. Mislim da bi jedna takva formula pomogla pocetnicima da razumeju zasto uspevaju ili ne uspevaju da postignu odgovarajuce rezultate. Naravno da je formula okvirna i da ima jos mnogo, mnogo parametara koji se mogu menjati pa neki i izracunati koji ce dovesti do boljih rezultata (na primer kako totalno vreme ekspozicije podeliti na subove a u zavisnosti od karakteristika kamere i neba pod kojim se snima). Al to nije poenta ove "formule" i ove aproksimacije, isto kao sto ti F/5 teleskopa ne govori o tima aspektima, tako ni ova svetlosna moc ne prica o tim aspektima, al po meni daje vise informacija o kompletnom setupu (teleskop+kamera) nego sto to daje samo brzina teleskopa - odnosno F/broj.
Quote from: vlaiv on April 25, 2016, 01:34:34 am
Ionako planiram da u neko dogledno vreme nabavim novi teleskop za snimanje (RC8" - koji ima FL od 1600mm i F/8)
To ce da bude full :)
Ne zaboravi da nam pokazes i sadasnji setup sto si nam obecao!
Evo veceras se setih da sam obecao neke slike setup-a :D
Nazalost nije fotoaparat nego mobilni u mraku, pa slike i nisu neke (drhte ruke :D ), sledeci put ce da bude bolje, obecavam :D
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2016-05-18%2Fpost_01%2F01.jpg&hash=23ab1904dfec5468ea9cb20b3480610c)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2016-05-18%2Fpost_01%2F02.jpg&hash=c088820d34f21c2369f6b3c84c424ade)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2016-05-18%2Fpost_01%2F03.jpg&hash=26e92a221fa71893d165bf3a66f6a5ba)
To je setup nakon balansiranja i pre kacenja kablova spreman za rad na guiding-u (trenutno pokusavam da sredim guiding da bude upotrebljiv i konzistentan).
Vlaiv, tvoji problemi sa gajdovanjem su se rastegli vec neko vreme. :-\
Gotovo sam siguran da je problem do nosivosti montaze... A sad kada sam video fotke, nemam nikakve sumnje.
200/1200 tubus ima 11kg
Prstenovi i sina 1,5kg
Trazioc sa gajd kamerom verovatno oko 1kg
dodaj na to i ASI kameru i suvisne nosace od dobson montaze...
Verovatno je ukupno oko >13,5kg
Dodatan otezavajuci faktor bi bila i duzina samog tubusa koja dodaje nestabilnosti...
Tvoj setap me vrlo podseca na moj slucaj kada sam pokusavao da radim astrofotografiju sa robusnim MN-om na HEQ5.
Takodje sam indeticno bio dodao teg jer je setap za fotkanje imao oko 13kg.
Licno sam se morao zadovoljiti iskljucivo sa pracenjem od maks 30s, a da ne pominjem 30% propalih ekspozicija.
Ti si vec postizao sa ovim setapom solidan rezultat na M51 od 60s, za sta bih rekao da uspeh.
Sigurno je pomoglo unapredjenje belt modifikacija koju si uradio, izgleda da si izvukao maksimum od HEQ5 sto se tice astrofoto.
Secifikacije HEQ5 kazu da je nosivost 14kg, apsolutno se misli na posmatracki rad.
Uspesna astrofotografija sa njom je maks na 11kg :(
I ja mislim da je deo problema do nosivosti. Ali ima i ona priča o primerku koji ti se zalomi; nije to baš kinez napravio svemirskom tehnologijom. Da, i meni na 30sec otpadne recimo trećina, ali to nema veze sa nosivošću već sa primerkom (EQ6 nisu baš osvedočene kao precizne, EQ6 pro/goto/syntrack su već bolje) a možda se vremenom i nakupilo nekakvih luftova. Jedno sam siguran: ne smem ništa da čačkam da nešto ne napravim još gore nego što je sad.
A šta ćes... jedan od razloga što su Synta proizvodi prišutljivi je i taj što im kontorla kvaliteta nije na nekom visokom nivou.
Sreca je da su neprijatnosti retke, ali sve ima svoje...
Konacno sam ga ukebao!
Evo sta mi je pravilo najveci problem na mount-u:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2016-05-29%2Fpost_01%2Fkobni_lezaj.jpg&hash=1bbc69422868797fb656ef2e4f5f9012)
Cinjenica da nije znacajna slika opreme, al je ipak slika opreme :D
Ovo su lezajevi sa RA worma na mom HEQ5 - jedan je napukao, a i generalno od 12 lezajeva koliko ukupno ima 8 su bili za zamenu - ponajvise su pravili problem ovi mali lezajevi na wormu.
Sada sam mnogo blize dovoljno dobrom vodjenju :D (trenutno 0.9" RA RMS i 0.44" DEC-RMS), sto se tice DEC-a tu dalje necu ici sa sredjivanjem, jednostavno je dovoljno dobro i zavisi samo od seeinga (sto je i normalno, u idealnim uslovima DEC i ne treba da se pomera ako je useveravanje na mestu). Kod RA mi je jos ostalo da ispeglam na neki nacin oscilaciju od +/- 1" do 1.5" sa periodom od 13.6s i onda cu biti zadovoljan :D
Od cega li je pukao, kad ne trpi nikakvo opterecenje? :o Vjerovatno su ga takvog i ugradili. Dobro je sto mijenjas sve lezajeve. I ta 4 sto izgledaju dobro, ja bih zamijenio, kad je vec rasklopljena montaza. A i ne vjerujem zutima nista.
Uf covece... pa da su od plastike pa da tako puknu i da razumem.
Bas bezveze ali je super sto si nasao problem.
Evo da se malo pohvalim mojom novom "dvocevkom" :D
Naravno, kvalitet slika je ocajan - opet mobilni iz ruke u sred noci :D, al racunam da se razaznaje sta je sta
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2016-07-31%2Fpost_01%2FIMG_20160730_214004.jpg&hash=937c1563d0123aabe7387a1f4dd9081a)
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2016-07-31%2Fpost_01%2FIMG_20160730_214040.jpg&hash=7e9a1755bf1fe0ce0a192344e87bb721)
Djeluje jako moćno! :)
Super je! Bela oprema izgleda odlicno a i prakticnije je u mraku ;)
Odličan PVO :)
Quote from: VaskoGM on July 31, 2016, 03:26:34 pm
Super je! Bela oprema izgleda odlicno a i prakticnije je u mraku ;)
Sreća pa SW na crnim tubusima stavlja šljokice, da se lakše vide u mraku ;D
Quote from: Yagodinac on August 02, 2016, 08:25:25 am
Quote from: VaskoGM on July 31, 2016, 03:26:34 pm
Super je! Bela oprema izgleda odlicno a i prakticnije je u mraku ;)
Sreća pa SW na crnim tubusima stavlja šljokice, da se lakše vide u mraku ;D
Joj znam šta pričaš... Moralo se intervenisati... ::)
(https://c1.staticflickr.com/9/8887/28101622364_d003dca31f_o.jpg)(https://c1.staticflickr.com/9/8094/28101624334_750bb19817_o.jpg)
prinova, evolution 8
http://imgur.com/a/2qQKo
@VaskoGM
Brutalna intervencija matori.
@Maki
Čestitamo :)
Čestitke svima na predstojećem potopu.
verovao ili ne, potop je izostao...ali je stigao tačno na pun mesec, što mu otprilike izađe na isto.
@Vasko
Dobar ti taj C12, kako si to modovao? Jel neko radi kao servis ili si sam pravio?
to je onaj 'stealth' look što se radi obično po besnim sportskim kolima. :)
Quote from: Maki on August 02, 2016, 11:07:55 pm
prinova, evolution 8
http://imgur.com/a/2qQKo
To bre! Nek je sa srećom!
Quote from: Darchy on August 03, 2016, 10:13:18 am
@VaskoGM
Brutalna intervencija matori.
Da nisam video od tebe, ne bih se nikad setio! :)
Hvala ti prijatelju na odličnoj ideji.
Quote from: vlaiv on August 03, 2016, 03:20:03 pm
Dobar ti taj C12, kako si to modovao? Jel neko radi kao servis ili si sam pravio?
U pitanju je samo kozmetika, auto folija (http://www.autofolija.rs/katalog?node=1) ;)
Sam sam odradio, nije ni teško.
Hahaha, izgleda ko pravo!
ajmo sad jednu tehničku diskusiju o tome da li pomaže kod toplotnih turbulenci unutar tubusa. :)
Quote from: Maki on August 03, 2016, 10:37:13 pm
ajmo sad jednu tehničku diskusiju o tome da li pomaže kod toplotnih turbulenci unutar tubusa. :)
Ahahah ;D :P
Nekoliko dobrih strana upotrebe:
1. Ako je tubus nov, bolje izgrebati foliju nego originalan lak.
2. Ako je tubus star i izgreban, napravice da izgleda kao nov.
2. Kada dodje do kondenzacije, dosta je sigurniji za držanje jer se manje kliza pod rukama.
3. I naravno, najvaznije, baš je COOL! ;D
Evo malo prinove....
...i još koja slikica...
Optika je iznad očekivano odlična. Napiso sam neku malu recenziju pa pročitajte....
http://www.cloudynights.com/topic/546459-explore-scientific-102mm-ed-apo-f7-fcd-100-cf-unboxing-and-short-test/#entry7372212
Denise, vec sam navikao da cim vidim tvoj post, prvo dobro udahnem. A od sad cu morati i vodu da spremim. Kakva prelepa sprava !!!!
Pre neku noc sam i ja testirao jedan takav ... a onda sam se probudio :'( :'( :'(
Sad razmišljam o 127mm CF APO....možda ga kupim :-)
brutalno. razmisljam o 80mm varijanti kao necemu sto bih mogao da nosim i u avionu (uz neki carbon photo tripod) ali mi se cini da je ipak preveliko...sve i da cenu ostavim po strani. :)
Evo nove prinove :)
Veći i masivniji od 102 modela, ali i bolji za promatranja sa binoviewerima.
Prelepo! 8)
A sta će biti sa manjim burazerom?
On je već prodan :)
To je to... bolje od toga ne treba :)
Da malo refreshamo, Canon 15x50 IS.
Malo upgradean sa Hoya filterima i Canon poklopcima za objektive koji se ne isporučuju inače.
Odličan dvogle, najbolji od svih koje same imao do sad, uključujući Zeiss 15x60 GAT*, Nikon 18x70, APM 15x50 ED APO, APM 16x70 ED APO, APM 20x70 ED APO, TS Marine series do 50mm do 110mm itd.....
Stabilizator slike je fantastična stvar, a optika je super oštra i kontrastna...
Gledao sam na YT kako radi stabilizacija na tom (ili slicnom) Canon dvogledu. Nevjerovatno sta su sve spakovali u to cudo!
Cestitam!
Ma da, i ja sam dugo vremena čitao o tome, i čitao i čitao, i nikako da probam....a i bilo me je malo skupo.....
I sad kad sam probao kako radi IS, više se ne vraćam na "obične" dvoglede bez IS.
Kad bacim pogled na M36, i Starfish cluster, definitivno vidim da se radi o kuglastim skupovima, i mogu brojati zvijezde, dok bez IS vidim da je tamo neki magličasti objekt i ništa više...
Orion nebula otkriva više nebuloziteta, i mogu brojati zvijezde za razliku 15x70 binoa.
IS system je vrlo fascinantan, ali i optika u Canonu je najbolja od svih dvogleda koje sam imao do sad.
Još malo prinove sa slikama ovdje :)
https://www.cloudynights.com/topic/569131-got-canon-15x50-is-and-canon-18x50-help-please/page-4
...evo još malo prinove....
Nova igračka...
Auh, APM od 6 inča...ima li nešto što to čudo ne može?
Ne može da se nađe za male pare... Heheh ;D
...još malo prinove...
TS 125mm APO sa upgraded 3" TS R&P fokuserom, i kraćom tubom...
...i novi APM 120mm APO bino...
a ja se cudim otkud toliki sneg u Hrvatskoj, a kod nas nista.
:)
Postovani Denise!
Intresuje me Vase misljenje o dvogledu BTC 20x80 akoste nesto culi ili procitali o njemu.Jos me intresuje ko je proizvodjac tog BTC-a i za kojeg prodavca rade.Unapred veliko hvala na odgovoru.Pozdrav od Gileta.
Quote from: gilecais on February 13, 2018, 11:18:53 pm
Postovani Denise!
Intresuje me Vase misljenje o dvogledu BTC 20x80 akoste nesto culi ili procitali o njemu.Jos me intresuje ko je proizvodjac tog BTC-a i za kojeg prodavca rade.Unapred veliko hvala na odgovoru.Pozdrav od Gileta.
Pozdrav Gile, sory na kasnijem javljanju.....
To je sve Kineska roba. Sve u svemu dobar dvogled za malo para, a ovo je njihov službeni sajt
http://www.united-optics.com/projectlist.asp?LarCode=Binoculars&Midcode=Full%20Size/Zoom%20Binoculars
Malo precijenjen u odnosu na ovaj model
https://www.teleskop-express.de/shop/product_info.php/info/p1415_TS-Optics-Optics-20x80-Porro-Binoculars---LE-Series---Light-Gathering-Giant.html
Inaće, kao tog centralnog fokusiranja dolazi do pre velikog shiftanja okulara, a mehanika sve u svemu nije baš nešto....
Optika relativno dobra, sa kromatskim aberacijama, ali za tu cijenu ti dvogledi se isplate sve u svemu.
LP
Denis
Postovani Denise!
Veliko hvala na odgovoru.Pozdrav od Gilecaisa.
Postovani Denise. Interesuje me vase misljenje o novim Bresser teleskopima .pogoto me interesuju maksutov teleskopi 127 /1900 i 150/1900 i refraktor 102/1350 kakvog su kvaliteta. Da li vredi uloziti u njih ili su bolji sky watcherovi teleskopi. Unapred hvala na odgovoru. Pozdrav.
Danas naletim na pijaci na montažu za neke sitne pare, pošto nema nikakve oznake ako može pomoć koja je montaža u pitanju ?
Ekvatorijalna EQ2 montaža za refraktor.
Hvala Danijel, fali joj par šrafića ali za 1500 d pogodak.
Ah, to je sitnica, šarafići se uvijek nekakvi nađu. :)
Ja bih zapravo rekao da je to Eq3 pre nego Eq2.
Imao sam Eq2 i ono sto ih razlikuje je to sto ova montaza ima Vixen dovetail konekciju za teleskop. Eq2 ima samo metalnu plocicu sa par rupa za srafove od prstenova.
Boja i oblik jako podsecaju na stare Eq3 modele.
Evo sam uspeo naci par slika na ovom linku:
https://imgur.com/gallery/WzFGO (https://imgur.com/gallery/WzFGO)