Sekula, oduvijek me zanimalo, kako izgleda profesionalni radni dan (noć) na opservatoriji? Tko planira što će se raditi? Što se tamo zapravo radi? Šta se događa s podacima koje napraviš i slično?
Quote from: Danijel on April 29, 2015, 12:22:21 am
Sekula, oduvijek me zanimalo, kako izgleda profesionalni radni dan (noć) na opservatoriji? Tko planira što će se raditi? Što se tamo zapravo radi? Šta se događa s podacima koje napraviš i slično?
U principu taj rad je vrlo determinisan i ima svoju strogu proceduru. Posmatracki proces pocinje tako sto se kupola/paviljon pripremi jedno par sati pre zalaska Sunca i ostavi da se teleskop tj ambijentalna temperatura iznutra i spolja da se sto vise izjednaci. Pri tome se vodi racuna da se ona ne otvara ako je vlaga prevelika tj da se zatvori ako je vlaga prekoracila granicu. Svuda je granica 90% vlage na posmatrackoj mikrolokaciji.
U vreme astronomskog sumraka pre zalaska treba obaviti flatove, uzimajuci u obzir linearnost kamere i optimalno zasicenje chipa. Kada se odradi darkovi, odrade se i biasi. Isto to se uradi i u vreme astronomskog sumraka ujutru, na kraju posmatranja.
Posmatranje krece na pocetku astronomskog mraka tj noci i zavrsava se kada se ono zavrsava za tu lokaciju. Pre pocetka posmatranja se eventualno proverava sink teleskopa tj njegova preciznost usmeravanja na objekte po zadatim koordinatama, a pod obavezno se proverava fokus zbog mogucnosti raznoraznih fleksija konstrukcije. Fokus bi trebalo proveravati za svaki novi objekat. Dobar fokus je narocito vazan za astrometriju i nije toliko apsolutan za fotometriju.
Posmatra se iskljucivo po prethodno utvrdjenom planu za odredjene potrebe projekata: unapred definisana tela, sa unapred definisanim filterima i ako je to moguce sa expozicijama. Obicno se sva posmatranja vrse za astrometrijske i fotometrijske potrebe. Najmanje se posmatra i snima za potrebe dobijanja samo lepih fotografija. Dakle, u zavisnosti od mogucnosti instrumenta, najvise se posmatraju mala tela kao sto su pre svega asteroidi i komete i to ponajpre zbog astrometrijskih potreba, a isto tako i tela dubokog neba kao sto su: kvazari, promenljive zvezde i slicno. I tu se obicno radi fotometrija. I za jedna i druga i za treca posmatranja se obicno koristi set fotometrijskih filtera. Redosled objekata se pravi po pricipu prioriteta ili po rektascenzijskom nizu tako da se optimalno prati kada su koji najpodesniji. Gleda se uvek da se uhvati objekat koji je minimum iznad 30 stepeni iz razloga kvaliteta snimka. Naravno, kada je to moguce biraju se uvek objekti koji su blizu meridijana.
Podaci se na kraju dana prebacuju na server koji se uredno backup-uje i odakle ih projektni timovi koji su narucioci posmatranja preuzimaju za dalju obradu. Obrada podataka se moze vrsiti i u toku dana pre posmatranja. Ako je nesto jako hitno onda to obicno rade odmah projektni timovi.
Smene na opservatorijama za astronome i tehnicare obicno traju po nedelju dana, mada se moze gurati i par nedelja. Ovaj drugi primer sam i ja isprobao i uvideo da je izvodljivo. Naravno, treba napomenuti da je posmatracki rad narocito naporan zimi, ne toliko zbog same zime i debelog minusa, koliko zbog duze noci koja je samim tim i posmatracki duza. Drugim recima zimi stignete tek toliko da se izmedju dva posmatranja naspavate koliko toliko i da nesto na brzinu pojedete i onda pravo u paviljon na teleskop.
Sto se tice drugih stvari, hrane, pica i ostalog, u svakom slucaju je najbitnije ocuvati koncetraciju. I paziti na svoju liniju i zdravlje u celini...
Puno ti hvala na ovako iscrpnom odgovoru! :)
Vazno je zapaziti da bi trebalo da ga puste da se naspava danju....
Sekula, da li radite spektroskopiju? Da li koristite ASCOM za automatizaciju opreme ili nešto drugo?
Quote from: vasja on April 29, 2015, 01:08:13 pm
Sekula, da li radite spektroskopiju? Da li koristite ASCOM za automatizaciju opreme ili nešto drugo?
Spektroskop je u spisku opreme ali za sada nije koriscen za projektne potrebe.
ASCOM se koristi za automatizaciju opreme, kako za upravljanje teleskopom, tako i za upravljanje kupolom. To je bio izbor i samog proizvodjaca koji je uz teleskop isporucio i upravljacki softver (firma ASA).
Quote from: kruska on April 29, 2015, 08:34:27 am
Vazno je zapaziti da bi trebalo da ga puste da se naspava danju....
To svakako. :)
Quote from: Danijel on April 29, 2015, 07:04:42 am
Puno ti hvala na ovako iscrpnom odgovoru! :)
Molim. I drugi put, naravno. :)
Sekula, da li bi mogao da nam kažeš kako izvodiš precizna fotometrijska merenja? U pitanju je pretpostavljam merenje sjaja zvezda? Da li se to radi isključivo CCD-om? Oduvek mi je izgledalo da je merenje sjaja zvezda neprecizna rabota - kolika se greška pravi današnjim metodama?
Pozdrav svima. Interesuje me o kom opservatorijumu je reč? Da li možete proslediti neke osnovne specifikacije teleskopa koji koristite? Interesuje me takođe da li se u Vašem radu desilo da otkrijete neko nebesko telo ili pojavu odnosno da li postoji rad na teleskopu kada random pokušae da ulovite neku nebesku pojavu ili telo ?
Quote from: vasja on May 02, 2015, 11:15:16 pm
Sekula, da li bi mogao da nam kažeš kako izvodiš precizna fotometrijska merenja? U pitanju je pretpostavljam merenje sjaja zvezda? Da li se to radi isključivo CCD-om? Oduvek mi je izgledalo da je merenje sjaja zvezda neprecizna rabota - kolika se greška pravi današnjim metodama?
Merenje se izvode preko fotometrijskih BVRI filtera. Izvodi se iskljucivo sa CCD kamerom. http://en.wikipedia.org/wiki/UBV_photometric_system.
Filteri bi trebalo da su precizni i vremenom moze da se proverava u posebnim opto-laboratorijskim uslovima njihova talasna propusnost na kojoj fabricki kalibrisani. Isto tako se vremenom proverava i linearnost CCD kamere. Dakle, metoda jeste precizna.
Quote from: Alchemist on May 02, 2015, 11:57:21 pm
Pozdrav svima. Interesuje me o kom opservatorijumu je reč? Da li možete proslediti neke osnovne specifikacije teleskopa koji koristite? Interesuje me takođe da li se u Vašem radu desilo da otkrijete neko nebesko telo ili pojavu odnosno da li postoji rad na teleskopu kada random pokušae da ulovite neku nebesku pojavu ili telo ?
U pitanju je AS Vidojevica (http://vidojevica.aob.rs/). Postoji sajt na kojem ima podataka o instrumentu kao i raspolozivoj opremi. Na ovoj opservatoriji za sada nije tragano za novim malim telima sunchevog sistema, sto ne znaci da nece biti pokrenut takav program.
Kakva je razlika izmedju UBVRI i UGRIZ fotometarskih sistema?
sekula...hvala ti na odgovoru na danijelovo pitanje...smijem li tvoj odgovor (uz navodjenje autora) iskoristiti u nekom buducem clanku koji o astronomskm opservatorijama?
Quote from: vlaiv on May 03, 2015, 06:34:38 pm
Kakva je razlika izmedju UBVRI i UGRIZ fotometarskih sistema?
Koliko je meni poznato UBVRI se koriste za klasicnu astrometriju i fotometriju a ovi UGRIZ se koriste u Sloan Digital Sky Survey (SDSS) (http://en.wikipedia.org/wiki/Sloan_Digital_Sky_Survey) projektu. Trebalo bi da ovi drugi imaju drugaciju mogucnost kao sto je merenje crvenog pomaka (red shift). Dakle, vise se koriste za taj projekat koji se bavi pretrazivanjem i preciznim kartiranjem kosmosa. Ali se opet to svodi na astrometrijske proracune i fotometriju, a pogotovu za spektografiju gde su ovi filteri prilicno vazni. Npr. tacno pozicioniranje i prostiranje neke udaljene galaksije kao i njen sjaj. Sa tim setom filtera se dobijaju karte u boji plus trodimenzionalnost istih a sto je i znacajan deo SDSS projekta pretrazivanja i kartiranja neba. Interesantno da kod snimanja u okviru SDSS projekta se ne koristi teleskop kojem radi pracenje vec on deo nebo posmatra sa fiksnim poljem i iskljucenim pracenjem, tako da se dobiju linije na snimcima u sirokom polju. Naime, ovakav sistem snimanja daje mnogo preciznije podatke snimanja za potrebe astrometrijske obrade i proracuna, posto je iskljucena greska koju pracenje svakako moze da pravi makar i na nekoj desetoj decimali. Naravno, distorzija koja se javlja na chipu je isto faktor koji treba uzeti kao korekcioni. A kad smo kod kamera koje rade sa ovim setom filtera one su ultimativne sa poredjanih sest chipova ukupne rezolucije od 120 gb.
Nadam se da sam dao kakav takav odgovor na ovo pitanje?
Quote from: marino on May 04, 2015, 01:43:10 pm
sekula...hvala ti na odgovoru na danijelovo pitanje...smijem li tvoj odgovor (uz navodjenje autora) iskoristiti u nekom buducem clanku koji o astronomskm opservatorijama?
Ako mislis da to ima smisla objaviti, mozes, naravno. :)
U svakom slucaju jesi, hvala.
UGRIZ i jesam video na SSDS.
Ja sam mislio da je nesto tipa, jedno je istorijski standard, a drugo je novi standard (iz bilo kog razloga, recimo preciznost izrade filtera i standardizacija ili sta god),
pa mi je onda bilo cudno da vi koristite UBVRI (znaci da neko iz nekog razloga koristi stari standard, ili vi ili oni).
Nisam posebno obratio paznju na spektralne odzive pojedinacno ali izgleda da se tu lezi zec. Pretpostavljam da spektralni odzivi zapravo diktiraju upotrebu.
Quote from: Sekula on May 04, 2015, 11:23:57 pm
Ako mislis da to ima smisla objaviti, mozes, naravno. :)
tnx...ma u nekom planu je ozivljavanje M111...ako uspijemo jedna od prvih tema broja ce biti "opservatorijska"...budem jos pitao oko toga
Da izvučem ovu temu iz prašine. :)
Sekula, zanima me koji softver koristite u opservatoriji Vidojevica (http://vidojevica.aob.rs/) na teleskopima za snimanje astrokamerama?
Quote from: Danijel on August 20, 2020, 05:25:35 pmDa izvučem ovu temu iz prašine. :)
Sekula, zanima me koji softver koristite u opservatoriji Vidojevica (http://vidojevica.aob.rs/) na teleskopima za snimanje astrokamerama?
Ja dugo ne zalazih na ovaj forum. Izvini što se javljam sa kašnjenjem više od četiri meseca... :(
Da odgovorim, koristimo MaximDL.
Uh, dobro je...nisu te oteli vanzemaljci ;)
Quote from: Sekula on December 31, 2020, 07:11:44 amJa dugo ne zalazih na ovaj forum. Izvini što se javljam sa kašnjenjem više od četiri meseca... :(
Da odgovorim, koristimo MaximDL.
Aha, hvala. Nego, kako ide upravljanje teleskopom? Koristi li se neki od softvera koje i mi amateri koristimo ili je možda riječ o posebnom programu koji je proizvođač teleskopa napravio? Znam da ide preko ASCOM-a koji je svojevrsni interfejs između teleskopa i kompjutera, no nečime treba upravljati. Ja recimo koristim 95% komercijalni program
AstroPlanner (https://www.astroplanner.net/), a 5%
Sky Chart/CdC (https://www.ap-i.net/skychart/en/start).