Video koji je napravio student astronomije sa Berklija, kretanje planeta oko zvijezde udaljene 129 sg od Zemlje:
https://www.youtube.com/watch?v=KVgKidAuf4o
Nisam odavno ništa bolje vidio na netu :D
Nisam znao da je moguce teleskopima sa Zemlje videti planete oko drugih zvezda. Neverovatno!
koliko ja znam i nije...tek webb teleskop ce to omoguciti, a njega lansiraju za par godina. šta je ovo tačno?
http://www.manyworlds.space/index.php/2017/01/24/a-four-planet-system-in-orbit-directly-imaged-and-remarkable/
Nisam ni ja znao da je to moguće teleskopima sa Zemlje. Evo već 30. put gledam.
"Svakoga dana u svakom pogledu...." (važi samo za astronomiju :) )
Izgleda da ima još snimaka: http://www.keckobservatory.org/gallery
http://www.keckobservatory.org/gallery#prettyPhoto[pp_gal]/7/
Postoje direktni snimci planeta koje kruže oko matične zvezde. Npr. postoji snimak planete "super-Jupiter" koja kruži oko zvezde Kappa Andromedae, a postoji i snimak celog sistema od valjda 4 planete, ali ne znam koja je beše zvezda u pitanju. Moguće da je neka iz misije Kepler, ali nisam siguran.
Direktni snimci "vanzemaljskih" teleskopa su OK, ali tako nesto sa Zemlje... to mi je cudno.
Atmosfera i ostala ogranicenja...
Ovo moze objasniti toliko dobru rezoluciju:
http://newatlas.com/magao-adaptive-optics-highest-resolution-astronomical-images/28801/ (http://newatlas.com/magao-adaptive-optics-highest-resolution-astronomical-images/28801/)
Stvarno je fascinantan snimak, nisam uspeo zapaziti, ne znam da li je neko pronasao negde, o kojim velicinama se radi u videu? (u smislu arksekundi rastojanja izmedju objekata)?
Vlaiv me preteče...
Današnja ugaona rezolucija Keck-a je oko 30-60 milisekundi, zahvaljujući adaptivnoj optici. Bez toga rezolucija tog istog teleskopa teško da bi prešla jednu sekundu a razlika je jedno dvadesetak puta ;D
Mi sa amaterskim nebom i teleskopima retko kad imamo rezoluciju ispod dve sekunde, što onda znači da sa bilo kojim DSLR-om nemam ni približne šanse da izvučem više detalja sa bilo kojim većim teleskopom od 150/750. Ovo naravno važi za deepsky astrofotografiju i duge ekspozicije; planetarna fotografija dovoljno govori u prilog suprotnom.
Ako sam dobro razumeo tekst na linku koji je postavio Maki, ovo nije "snimak uzivo" vec animacija, sastavljena od razlicitih materijala i zestoko kompjuterski obradjena.
Svakako da je i to neverovatan uspeh ali nije ono sto sam u prvom trenutku pomislio da jeste. Moracemo izgleda jos da cekamo da bi direktno videli sta rade "komsije".
Quote from: spadej on January 27, 2017, 04:18:24 pm
Ako sam dobro razumeo tekst na linku koji je postavio Maki, ovo nije "snimak uzivo" vec animacija, sastavljena od razlicitih materijala i zestoko kompjuterski obradjena.
Da, da video je napravljen od višegodišnjih materijala. Ali je svakako impresivno vidjeti nešto ovakvo. Na njegovom kanalu se može naći još jedan video koji je isto dobar.
Kako to mislite nije uzivo?
Ako mislite na to da nije ta orbitalna brzina u realnom vremenu - onda to svakako. Ima dole levo "kalendar" koji prikazuje vreme - znaci video prikazuje jedno 7 godina (pocinje negde 2009 a zavrsava 2016) - i napravljen je od 8 originalnih fotografija interpolacijom frejmova - znaci fotke (ovih 8 komada) jesu snimljene "uzivo".
Cisto da stavimo u perspektivu - razmak izmedju zvezde i najblize planete je nesto manji od 20AU, po skali sa videa. Zvezda je 129 svetlosnih godina daleko od zemlje.
Znaci da tih 20 AU na nebu predstavlja oko 0.5 lucnih sekundi ( arctan( 10 / 129 * 63241) * 2) - mi amateri standardno snimamo planete u rangu 0.1"-0.3"/pixel - znaci na nasoj slici bi razmak izmedju zvezde i planete da snimamo "planetarno" bio oko 2-5 piksela. Posto sa adaptivnom optikom na velikim teleskopima moze da se postigne 0.025"/pixel - to znaci da na je njihovoj slici razmak izmedju zvezde i planete - oko 20 piksela. Tako otprilike i izgleda na videu (jeste da je smoothovano zbog povecanja i animacije, al nivo detalja je otprilike tu oko 20 piksela izmedju).
Jeste Vlaiv, u pravu si. "Live View" je u pitanju.
Necu vise da pratim forum na poslu. Ili je mozda bolje da prestanem sa radom dok citam forum. Prevideo sam danas kljucnu rec - GPI. Tj. tri kljucne reci : Gemini Planet Imager.
GPI nije od juce, u funkciji je vec 3 godine (Cerro Pachon, Chile, The Southern Gemini Telescope ). Nije mi samo jasno kako do sad nisam cuo za to? Jesmo li uopste pricali o tom cudu ovde na forumu? Eh, kakve sve "prazne slame" mlatimo a ovako nesto nismo ni pomenuli, bar ja nisam nisam nasao bilo sta o tome .
Upravo citam na planetimager.org :"GPI will detect DIRECTLY the light from an extrasolar planet ..." .
A pre nesto manje od 40 godina, kao osnovac, u casopisu Covjek i Svemir sam citao da i sa najvecim teleskopima zvezde uvek moci da vidimo samo kao svetle tackice. Neverovatno...kakav ogroman skok, za samo 4 decenije ...
Osim toga, sjaj same zvijezde je zaklonjen kako bi se vidio slabašni sjaj planeta.
Quote from: vlaiv on January 27, 2017, 08:45:05 pm
Kako to mislite nije uzivo?
Ako mislite na to da nije ta orbitalna brzina u realnom vremenu - onda to svakako. Ima dole levo "kalendar" koji prikazuje vreme - znaci video prikazuje jedno 7 godina (pocinje negde 2009 a zavrsava 2016) - i napravljen je od 8 originalnih fotografija interpolacijom frejmova - znaci fotke (ovih 8 komada) jesu snimljene "uzivo".
Cisto da stavimo u perspektivu - razmak izmedju zvezde i najblize planete je nesto manji od 20AU, po skali sa videa. Zvezda je 129 svetlosnih godina daleko od zemlje.
Znaci da tih 20 AU na nebu predstavlja oko 0.5 lucnih sekundi ( arctan( 10 / 129 * 63241) * 2) - mi amateri standardno snimamo planete u rangu 0.1"-0.3"/pixel - znaci na nasoj slici bi razmak izmedju zvezde i planete da snimamo "planetarno" bio oko 2-5 piksela. Posto sa adaptivnom optikom na velikim teleskopima moze da se postigne 0.025"/pixel - to znaci da na je njihovoj slici razmak izmedju zvezde i planete - oko 20 piksela. Tako otprilike i izgleda na videu (jeste da je smoothovano zbog povecanja i animacije, al nivo detalja je otprilike tu oko 20 piksela izmedju).
kakva racunica!
znaci i amateri bi mogli slikati blize zvezde..
koliko vidim njena magnituda je 5.9 sto znaci da je i vidljiva skoro golim okom tako da hmmm ima i blizih zvezda...
Planetarni sistem oko zvezde HR 8799 je sniman još 2010-te godine kao demonstracija mogućnosti kombinacije vortex koronografa (zbog problema koje je Danijel u predhodnom postu naveo) i adaptivne optike na teleskopu aperture 1,5 metar za metodu direktnog snimanja ekstrasolarnih planeta:
https://en.wikipedia.org/wiki/Vortex_coronagraph
Quote from: kruska on January 27, 2017, 11:35:16 pm
...
znaci i amateri bi mogli slikati blize zvezde..
koliko vidim njena magnituda je 5.9 sto znaci da je i vidljiva skoro golim okom tako da hmmm ima i blizih zvezda...
Cim prodje ovo sumanuto (ne)vreme, i magla se malo podigne i temperatura dodje sebi, planiram iskoristiti noci pod mesecinom (kad se ne moze ozbiljnije fotkati i gledati), da isprobam neke teorije vezano za snimanje dvojnih zvezda da vidim sta ce da ispadne - pristup slican planetarnom snimanju - kratka ekspozicija, stack dobrih frejmova, i onda malo igranja sa dekonvolucijom i slicno - zivo me interesuje da li se mogu razdvojiti binarni sistemi "ispod" rezolucije teleskopa.
Ja mislim da ćeš bez problema moći da ideš ispod teorijske rezolucije - ako atmosfera dozvoli. Lucky imaging se zove tehnika, gomila veoma kratkih ekspozicija i biraju se najoštrije. Ja to nisam isprobao samo jer mi žao šatera na DSLR-ima ;D
mozda neki filter treba poseban...
Quote from: kruska on January 28, 2017, 04:58:29 pm
mozda neki filter treba poseban...
Pa jedino gde sam video da se preporucuju filteri je kod merenja traznita (razlike u jacini svetlosti zvezde kad planeta prelazi preko diska) - tu preporucuju filter koji odseca plavi deo spektra. Astrodon ima tako nesto u svojoj ponudi (ne znam da li je opravdana cena):
http://www.astrodon.com/store/p9/Exo-Planet_Filter.html (http://www.astrodon.com/store/p9/Exo-Planet_Filter.html)
Al citava ova prica me je zainteresovala, pa razmisljam da li je moguce i da amateri sa prosecnom opremom mogu da snime extrasolarne planete.
Trenutno razmisljam o sledecem: pravljenje stelarnog coronagrapha - jednostavne varijante, al mozda sa malim izmenama u odnosu na pravu varijantu.
Da bi se snimila planeta - a inace ima dobrih kandidata - recimo konkretno oko ove zvezde orbitiraju do sada otkrivene 4 planete, najdalja je oko 1.7 ark sekundi (b) a sledeca bliza je oko 1 arksekunde - mislim da su nam obe ove mete moguce, problem je sa svetloscu zvezde - i snr-om. Znaci na delu gde je planeta pada i dosta svetla od zvezde koji treba nekako eliminisati.
Samo svetlo sa zvezde koje ne pada na planetu nije problem, bar ja ne vidim da je problem - ti pikseli ce biti u saturaciji, a posto moderni cipovi imaju antiblooming i mozemo koristiti kratku ekspoziciju - gomilu frejmova (cak je i pozeljno) - necemo imati problem sa tim delom. Problem je onaj deo svetlosti koji zbog difrakcija pada na piksele gde se nalazi planeta.
E sad, imam ideju za stelnarni koronagraf (jos uvek ne znam kako bi se tehnicki to izvelo, al mozemo razmisljati o tome):
Potrebno je naci odgovarajuci okular - idealno da ima flat polje, da je optimizovan za okularnu projekciju i da mu je fokalna ravan u ravni fieldstop-a. Na u fokalnoj ravni se stavi minijaturni (ovo treba smisliti kako) deo koji zaklanja sjaj zvezde - znaci u pitanju je maska sa precnikom reda mikrona - mozda najjednostavnije uzeti clear glass filter i nekako naneti masku te velicine i naci nacin
da se montira u fokalnoj ravni okulara.
E sad, posto nisam siguran da ce ovakav pristup dati dobre rezultate - palo mi je na pamet da se malo istrazi sledeci pristup - ista prica sa filterom i maskom, al je maska ovog puta malo veca i ne nalazi se u samom fokusu - ideja je da se maskira vecina svetlosti koja dolazi sa zvezde - cak i onaj deo koji ce prekriti planetu, al van fokusa - na taj nacin ce se maskirati i deo koji prekriva planetu. Ideja je naravno da se nadje takva pozicija koja maksimizuje pokrivanje zvezde a minimizuje pokrivanje planete - da bi se postigao sto bolji snr. U zavisnosti od pozicije maske za ovaj pristup mozda i nije potreban okular i okularna projekcija - moguce je montirati filter dovoljno blizu senzora (jer ionako ne treba da bude u fokalnoj ravni).
Ako se dobro odradi matematika - tehnicki aspekt mislim da nije neresiv u DIY izvedbi - potrebno je znaci jedan clear glass filter i nacin da se na njega nanese minijaturna maska (znaci i dalje pricamo o mikronima).
@kruska: dobra ideja. IR je skoro pa nezahvaćen seeingom, a mogu da pomognu i near-infrared filteri (npr Hoya R72). Ali to bi verovatno poprilično zatamnilo kadar tako da bi verovatno vreme izlaganja moralo da bude dosta duže.
Čitajući članak:
http://www.universetoday.com/62817/could-an-amateur-astronomer-snap-a-picture-of-an-exoplanet/
stekao sam utisak da ipak treba prvo obezbediti adaptivnu optiku a zatim rešiti koronograf. Zbog čega? Pa lucky imaging ipak daje prekratke ekspozicije da bi se došlo do potrebnog sjaja planeta koji je (grubo) stotinama puta tamniji od matične zvezde tako da ipak treba veliko ogledalo, veće nego što ga mi amateri koristimo.
sto se tice nasih setup teleskopa moja varijanta
sct 8 incha do f/10 i 2000mm zize npr pixel kamerom od 3.4 mikropiksela maksimalno ima oko (0.5 do 0.3)arcsec ''/pixel
a hm
http://pick17.net/aia-0171.html
ultraviolet filter bi bio npr ok
a Multi object adaptive optics (MOAO)
varijanta koja se koristi radi boljeg pracenja
http://web.uvic.ca/~ravenmoa/index.html
sa 0.15-arcsecond resolution
Prakticno nemoguce bez znatno naprednije tehnologije gore pomenute.
Snimiti Sirijus B je dovoljno tesko a to je decija igra u poredjenju sa egzoplanetom.
Ima li neko ideju o redu velicina prividne magnitude exoplaneta?
Ja sam probao da nadjem, al mi nije poslo za rukom.
Ovo zvuči jako interesantno ali mi deluje skoro nemoguće sa amaterskom opremom. Meni za nedelju-dve stiže C11 pa bih vrlo rado probao ovako nešto samo ne znam odakle bih počeo. ;D
Nasao sam nesto vrlo interesantno na ovu temu, u pitanju je jedan rad koji obasnjava (dosta temeljno i dosta naucno) trenutne metode, ako nekog zanima (engleski je u pitanju)
http://bulletinsdistribution.amnh.org/content/download/53052/796511/file/DirectImagingChapter.pdf (http://bulletinsdistribution.amnh.org/content/download/53052/796511/file/DirectImagingChapter.pdf)
Eh... Engleski je za nas amatere tu najmanji problem. Čim sam video prvih par slika (Keck, Hubble) shvatio sam da je dalje čitanje pointless.
http://www.space.com/35539-birth-of-young-planets-seen-keck-photos.html
Quote from: vlaiv on January 31, 2017, 11:58:12 am
Ima li neko ideju o redu velicina prividne magnitude exoplaneta?
Probao sam da izračunam koliki je pridni sjaj egzoplanete HR 8799 b
koristeći se formulom za izračunavanje prividnog sjaja egzoplanete sa stranice:
http://phl.upr.edu/library/notes/theapparentbrightnessandsizeofexoplanetsandtheirstars
ulazni podaci:
rastojanje egzoplanete od zvezde 68 AU (astronomske jedinice)
rastojanje posmatrača na zemlji do egzoplanete 39 pc (parseka)
fazni integral (vrednost od nule do jedinice) 1 za punu fazu (pomalo podseća na posmatranje Venere sa Zemlje uz ekstremnu malu elongaciju)
geometrijski albedo 0,3 prosečna vrednost
luminoznost matične zvezde HR 8799 je 4,92 luminoznosti Sunca
prečnik planete HR 8799 b je 13,5 Zemljinih prečnika (oko 30% veća od Jupitera)
i konačno, prividni sjaj HR 8799 b posmatrana sa Zemlje je 32,7 magnitude.
U pitanju je najudaljenija planeta u sistemu HR 8799, nešto je veća od Jupitera, orbitalni period joj je 460 godina i nalazi se na granici oblaka prašine u planetarnom sistemu pa je snimana u infracrvenom delu spektra.
Ukoliko je moja računica tačna, zaista je gotovo neverovatan poduhvat snimanja ove planete sa ogledalom od 1,5 metar!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
doduše, moguće je da joj je sjaj u IC području za koju magnitudu veći ali opet to je veoma tamnih 30 magnituda...
Da, video sam tu forumulu, taman sam i ja razmisljao da se bacim u racunicu.
Ovo je jos i najoptimisticniji proracun (fazni integral 1) - ako sam dobro skontao sa snimka i animacije - sistem posmatramo "od gore" - pa su planete verovatno osvetljene samo 1/2 - znaci fazni integral 0.5 u najboljem slucaju.
Da je do 25 te magnitude pa da covek kaze, mozda je moguce i za nas amatere, al ovo je vise od x100 manji signal :D - bojim se da ni 100 dana stakovanja ne bi pomoglo - ode planeta u medjuvremenu na drugu stranu zvezde :D
Evo našao sam nešto što bi moglo biti interesantno:
http://brucegary.net/book_EOA/x.htm
Čovek je napisao knjigu koja je besplatna u PDF-u. Već sam počeo da čitam i ne deluje loše.
Možda nešto ipak i može da se uradi... :)