Jel neko upoznat sa kvalitetom ovih Levenhuk teleskopa?
Pogledao sam njihov sajt i on je baš, baš...baš jadan. Planiram da kupim neki manji teleskop za osmogodišnjaka da se uči na vreme :) a u TC cene ovih teleskopa u osnosu na SW su povoljnije. Pretpostavljam da je SW kvalitetniji, ali me zanima koliko i da li se isplati ako uštedim na kupovini u korist ovog iz naslova?
Pozdrav
I ja pogledah i... Pa šta znam. Nisu konkretno napisali gde ih proizvode (a mnogo skuplji brendovi se ne libe da priznaju da se sve to pravi u Tajvanu ili Kini). Teleskopi deluju kao Optisan sa 1.25" okularima. Pogledaj oblik i konstrukciju fokusera - daleko je to od SW.
Kontam naravno da su daleko od SW, ali me zanimalo koliko. Gledam par varijanti, ali lako može da se desi da mu ipak uzmem neki manji SW refraktor od 70 ili 80 mm, pa čak i njutn od 114/500 na EQ1.
Nadam se da nisam okasnio sa odgovorom.
Moj savet Vam je dobar dvogled i obavezno seoska lokacija!
Te dve stvari su za pocetak i vise nego dovoljne.
Dobar dvogled npr. ruski BPC 10x50 mozete kupiti za relativno male pare 50-tak € ili ga pozajmiti od prijatelja.
Teleskop je nezgodna sprava za taj uzrast i napravice vise frustracija nego koristi i sigurno vodi u napustanje ovog predivnog hobija!
Pogotovo ovi teleskopi bez kvaliteta, njih NIKAKO ne kupujte!
Nisi. :)
Neće se frustrirati jer se već "mučio" sa mnom na SW 150/750 na EQ3.
Pregledao sam i razmislio o svim varijantama i dvogleda i reflektora i rafraktora...i došao sam do zaključka da ću pazariti SW 200/1000 na EQ5. :)
Ne daje mi se novac za ove jeftinije, a klinac će ionako uvek sa mnom da posmatra. Ovaj teleskop je i bio razlog prodaje starog, ali se neke stvari iskomplikovale u međuvremenu.
Dakle odlučio sam...još samo da pitam ženu. :) :)
To je dobra odluka. Mi imamo isti takav teleskop i vrlo smo zadovoljni njime. Odnos kvalitet cena je super.
Ako ce klinac biti sa tobom onda nema frke, samo uzivanje!
Zeni uvek mozes da pokazes neki jeftiniji, one ionako ne vide razliku. :)
"i došao sam do zaključka da ću pazariti SW 200/1000 na EQ5."
Brale to je fenomenalan teleskop, optika mu je izvanredna! Samo ima jednu manu... ogromno je čudo. Ako planiraš da ga vucaraš okolo po "šumama i gorama" onda nije baš zgodan, samo tubus zauzme čitavo zadnje sedište putničkog automobila. Dešavalo mi se da moram da se propnem na prste kako bih se "namestio" za posmatranje objekata u zenitu, a visok sam 193cm pa ti vidi :)
Ako želiš posmatrački teleskop za te novce možeš kupiti izvanrednog doba!
http://www.teleskop.rs/teleskop/na-dobson-montazi/2501200-dobson-draco-10-skywatcher-flex-%E2%80%9Csklopivi%E2%80%9D
Nemoj da te ova konstatacija odbije, jednostavno imaj to na umu. I dalje stoji da je to fenomenalan instrument...!
Na letekni sam se vrteo oko tog dobsona i s obzirom da nisam ni ja nizak previše je boravka na kolenima tokom traženja objekata.
Nemam preterane ambicije za astrofoto, ali na eq5 kupovinom motora može se i sa tim malo zanimati...makar planete.
Možda preskočim objekte i zenitu :)
Jedino mi smeta što ga isporučuju u kompletu sa aluminijumskim stalkom koji je i na strom teleskopu bio problem.
Hvala na informacijama i utiscima o teleskopu.
Ljudiiii, žena je rekla DA...za kupovinu teleskopa. Eto, još ne verujem :)
E sad...
Pošto je Darchy pomenuo 250/1200 dobsona, mene zanima koja je razlika između belog tubusa na dobsonu (ne flex) i crnog od 250mm...naravno osim u boji?
Odnosno, da li kasnije u slučaju kupovine recimo EQ6 ovaj beli tubus može da se iskoristi?
Full tubus sa dobsona moze da se koristi na EQ montazi, uz odgovarajuce prstenove ali (naravno ima ali :D ):
Postoje dve varijante da se montira na EQ montazu - prva je da mu ostanu "usi", i ta varijanta je ok ako se planira ponovno vracanje na dob montazu i ako se moze "istrpeti" da okular nije uvek u zgodnoj poziciji. Problem je sto se tubus ne moze skroz rotirati oko svoje ose zbog "usiju", pa samim tim i okular nije uvek u najboljoj poziciji.
Druga varijanta je da se "usi" skinu i tubus adaptira za EQ permanentno - mora se voditi racuna kako se "usi" skidaju jer unutar tubusa imaju matice - koje ne bi trebalo da padnu na primar - znaci tubus u horizontalnoj poziciji i posle se matice izvuku napred blagim nagibom tubusa da se same otklizu prema prednjem otvoru.
Nije bas zgodno sa se tubus prebacuje izmedju EQ i Dob montaze stalnim skidanjem i vracanjem usiju - bas zbog matica - na manjim modelima je problem da se matice drze na odgovarajucem mesto kad se srafi sa spoljne strane.
Evo slike kako to izgleda (10" dob ota na EQ6):
(https://c1.staticflickr.com/8/7411/11979143244_c6b541b34a_b.jpg)
I na slici se lepo vidi problem sa "usima" - crni kolutovi na tubusu koji sprecavaju da se OTA rotira u potpunosti jer udaraju u dovetail bar (sinu za montazu).
Slika sa skinutim "usima":
(https://stargazerslounge.com/uploads/monthly_01_2012/post-13701-133877711236.jpg)
Zbog svega ovog, za Dob + Eq montazu je verovatno ovo bolji izbor:
https://explorescientificusa.com/collections/dobsonians/products/firstlight-10-dobsonian (https://explorescientificusa.com/collections/dobsonians/products/firstlight-10-dobsonian)
Na njemu se vrlo lako menja montaza, a i mozda je bolji za balansiranje sa tezim okularima jer se tubus moze pomerati "gore"-"dole" i na dob montazi za optimalan balans.
Teleskop vec dolazi sa prstenovima, jedino treba obezbediti sinu za montazu (mozda bolje losmandy od 3" za vecu stabilnost na EQ6).
PS ne znam kolika je razlika u kvalitetu optike izmedju ES i SW dob-ova (ali sam gotovo uveren da su iz kine i jedan i drugi :D )
Hvala na brzom odgovoru.
Baš taj deo me je zanimao. Dakle, zaključak je da može kada se skinu uši, a kada bi uzimao kasniije eq6 ne bi se više vraćao na dobsona, tako da bi to uradio samo jednom.
Bitno mi je da znam da ću sačuvati tubus u tom slučaju, ali to neće biti skoro...ipak je to još preko 1000e trošak.
Ovaj beli tubus ide sa mikrofokuserom, a takav crni bez montaže sa prstenovima 75000. Tako da vredi da tubus može i kasnije da se koristi ako zatreba na drugoj montaži.
Četiri rupice sa strane neće smetati. :)
Ja koliko kapiram i sa ušima možeš (do jedne mere) rotirati tubus, samo bez ušiju možeš u potpunosti. Ili otvoriš prstenove i okreneš sve za 180 stepeni. Dakle, ne moraš da skidaš uši.
Quote from: Yagodinac on August 02, 2018, 11:02:49 pm
Ja koliko kapiram i sa ušima možeš (do jedne mere) rotirati tubus, samo bez ušiju možeš u potpunosti. Ili otvoriš prstenove i okreneš sve za 180 stepeni. Dakle, ne moraš da skidaš uši.
Da, skontao sam, ali pošto ga ne bi vraćao ponovo na dobsona (kada bi imao eq6) ne bi vraćao uši. Bilo bi zamorno otvarati prstenove, pa ponovo šrafiti...
Biće bolje bez njih :)
Teleskop je super, ali mnogo mesta treba za transport. Kopletno zadnje sedište za tubus, a montaža sa bazom od oko 60 i visinom od oko 75 cm (moram da proverim) može da bude problem (pod uslovom da se ne rasklapa svaki put).
Moram sve da premerim i proračunam pre kupovine, da ne bide posle... :)
@Predrag
Brale kad bih sad mogao da biram teleskop na osnovu sledećih parametara "univerzalnost+mobilnost+lova+za-sva-vremna" to bi onda bio APO ili ED od 110 - 130mm f5 - f7.
Nešto ovako https://www.teleskop-express.de/shop/product_info.php/language/en/info/p4652_TS-Optics-ED-110mm-f-7-APO--refractor-telescope-with-3--Crayford-focuser.html
Veruj, probao sam većinu tipova teleskopa i sve je to super.... ali, APO je APO! Najprijatnija slika, kontrast, boja... malih dimenzija i kompaktan... nisu neophodne kolimacije...
Ako si već uspeo da "obradiš" ženu, skupi još malo para i kupi sebi 110-130mm APO, nakrivi kapu i uživaj!!!
Ja se ozbiljno razmišljam da prodam malog ED80 i SCT, da kupim 5" APO i da završim jurnjavu sa optikom...
Jos jednom da se na kratko ukljucim... na moru sam pa nisam bas azuran u prepisci...
Slazem se sa svim gore navedenim konstatacijama, i ovo sto je Darchy naveo verovatno je vrlo tacno za foto namene...
Ali kada je vizuelna astronomija u pitanju postoji jedno sveto pravilo: "There is no substitude for aperture!"
"Aristarh" ima teleskope svih kategorija od 65 mm do 305 mm Dobsona i veruj mi uvek je red za posmatranje na 305 mm dobu. Sa kvalitetnim okularom za vizuelni rad nema bolje varijante!
Quote from: Darchy on August 03, 2018, 01:02:10 pm
@Predrag
Brale kad bih sad mogao da biram teleskop na osnovu sledećih parametara "univerzalnost+mobilnost+lova+za-sva-vremna" to bi onda bio APO ili ED od 110 - 130mm f5 - f7.
Nešto ovako https://www.teleskop-express.de/shop/product_info.php/language/en/info/p4652_TS-Optics-ED-110mm-f-7-APO--refractor-telescope-with-3--Crayford-focuser.html
Veruj, probao sam većinu tipova teleskopa i sve je to super.... ali, APO je APO! Najprijatnija slika, kontrast, boja... malih dimenzija i kompaktan... nisu neophodne kolimacije...
Ako si već uspeo da "obradiš" ženu, skupi još malo para i kupi sebi 110-130mm APO, nakrivi kapu i uživaj!!!
Ja se ozbiljno razmišljam da prodam malog ED80 i SCT, da kupim 5" APO i da završim jurnjavu sa optikom...
Slažem se, ali ti nije još malo štednje, jer u pitanju je još oko 1000 e.
O astrofotografiji ću razmišljati tek kad kupim novu EQ6 montažu, a do tada samo namigivanje okularu :)
Znam za APO prednosti, ali...
Ima i pored ovog dobsona jos gomila sitnica kao što je kolimator, po neki okular, filteri...
Jedno po jedno.
Quote from: Boki Aristarh on August 03, 2018, 01:55:14 pm
Jos jednom da se na kratko ukljucim... na moru sam pa nisam bas azuran u prepisci...
Slazem se sa svim gore navedenim konstatacijama, i ovo sto je Darchy naveo verovatno je vrlo tacno za foto namene...
Ali kada je vizuelna astronomija u pitanju postoji jedno sveto pravilo: "There is no substitude for aperture!"
"Aristarh" ima teleskope svih kategorija od 65 mm do 305 mm Dobsona i veruj mi uvek je red za posmatranje na 305 mm dobu. Sa kvalitetnim okularom za vizuelni rad nema bolje varijante!
Da. I na Letenki je sada bila gužva samo kod teleskopa od 10 pa na gore inča.
Ipak je ovaj od 250 neki limit za normalan prevoz.
Ja sam sad malo zbunjen :D
Sta mi zapravo ovde diskutujemo, krenuli smo od ultra jeftinih Levenhuk teleskopa a upravo se razglabaju 5" apoi i 10" dobovi :D
i pride buduca upotreba za astrofotografiju :D
@Darchy
Da dodam malo ulja na vatru, 5" APO su totalno out, sada je glavna stvar 6" APO :D
Koliko vidim novi SW 150ED je vrlo ozbiljna sprava, dobrog kvaliteta i jako pristupacna za 6" staklo sa minimumum CA
Jedino mi je jasno da od početka nisam znao šta hoću, ali su se kroz diskusiju neke stvari iskristalisale i odluka je pala. :)
Dakle, mi ovde diskutujemo o rešenju mojih dilema.
Zahvaljujem se svima što ste mi olakšali izbor.
Quote from: Predrag on August 03, 2018, 02:12:40 pm
Quote from: Boki Aristarh on August 03, 2018, 01:55:14 pm
Jos jednom da se na kratko ukljucim... na moru sam pa nisam bas azuran u prepisci...
Slazem se sa svim gore navedenim konstatacijama, i ovo sto je Darchy naveo verovatno je vrlo tacno za foto namene...
Ali kada je vizuelna astronomija u pitanju postoji jedno sveto pravilo: "There is no substitude for aperture!"
"Aristarh" ima teleskope svih kategorija od 65 mm do 305 mm Dobsona i veruj mi uvek je red za posmatranje na 305 mm dobu. Sa kvalitetnim okularom za vizuelni rad nema bolje varijante!
Da. I na Letenki je sada bila gužva samo kod teleskopa od 10 pa na gore inča.
Ipak je ovaj od 250 neki limit za normalan prevoz.
Za planete je i kontrast vazan, a ne samo apertura. Nije cudo da toliki vole da gledaju planete kroz APOe.
Ako planiras dva teleskopa, onda jedno vece ogledalo i jedan APO. Ako hoces jedan teleskop, onda dob/sct od 8 i više ili APO od 5 inca plus. Presaberi se koliko mozes da vuces, gde zivis, koliko brzo treba da se sklapa/rasklapa itd.
8 inca pa nagore je, rekao bih, preporuka za slabije DSO. Ono ispod moze za Mesec, planete i krupnije DSO.
E sad, ja imam tri teleskopa, a ako mi treba apertura (koju Boki opeva malo više) skoknuću do Aristarhovaca da gvirnem kroz 12 inča.
Uz kombinaciju određenih okulara i filtera može da se postigne mnogo na ovom teleskopu.
Quote from: Maki on August 03, 2018, 04:51:33 pm
Quote from: Predrag on August 03, 2018, 02:12:40 pm
Quote from: Boki Aristarh on August 03, 2018, 01:55:14 pm
Jos jednom da se na kratko ukljucim... na moru sam pa nisam bas azuran u prepisci...
Slazem se sa svim gore navedenim konstatacijama, i ovo sto je Darchy naveo verovatno je vrlo tacno za foto namene...
Ali kada je vizuelna astronomija u pitanju postoji jedno sveto pravilo: "There is no substitude for aperture!"
"Aristarh" ima teleskope svih kategorija od 65 mm do 305 mm Dobsona i veruj mi uvek je red za posmatranje na 305 mm dobu. Sa kvalitetnim okularom za vizuelni rad nema bolje varijante!
Da. I na Letenki je sada bila gužva samo kod teleskopa od 10 pa na gore inča.
Ipak je ovaj od 250 neki limit za normalan prevoz.
Za planete je i kontrast vazan, a ne samo apertura. Nije cudo da toliki vole da gledaju planete kroz APOe.
Ako planiras dva teleskopa, onda jedno vece ogledalo i jedan APO. Ako hoces jedan teleskop, onda dob/sct od 8 i više ili APO od 5 inca plus. Presaberi se koliko mozes da vuces, gde zivis, koliko brzo treba da se sklapa/rasklapa itd.
8 inca pa nagore je, rekao bih, preporuka za slabije DSO. Ono ispod moze za Mesec, planete i krupnije DSO.
E sad, ja imam tri teleskopa, a ako mi treba apertura (koju Boki opeva malo više) skoknuću do Aristarhovaca da gvirnem kroz 12 inča.
Naravno da je vazan i kontrast ali da li je zapravo i blizu bitan kao apertura/rezolucija sto je?
Pretpostavljam da je to vrlo subjektivna stvar ali opet kada su planete u pitanju ja to vidim ovako kao na ovoj ilustraciji sto prilazem.
Naravno, vrlo sam banalizovao prikaz i nije uvek sve tako crno belo ali nadam se da je jasna poenta...
Sviđa mi se poređenje.
Rezolucija i kontrast su usko povezane stvari, cak bi se moglo i reci da su dva razlicita lica jedne te iste stvari.
Gubitak rezolucije je usled gubitka kontrasta.
Moje licno misljenje je da nema zamene za aperturu. Cak je i pitanje centralne obstrukcije vezano za ovo sve.
Kada se porede dva dizajna, tipa reflektor i refraktor, najbolje je porediti odgovarajuce MTF dijagrame da bi se stekao utisak o tome koji ce dati jasniju planetarnu sliku. Problem sa MTF dijagramima je sto se obicno prikazuju u sledecem formatu:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.damianpeach.com%2Fimages%2Farticles%2Fmtf%2Fobs_mtfs.jpg&hash=b7e78196368b656bd1a8e20b1955413b)
Sa ove slike je jasno da je kod teleskopa sa centralnom obstrukcijom veci gubitak kontrasta u odnosu na teleskop bez obstrukcije - na slici linija predstavlja procenat gubitka kontrasta za komponente razlicitih frekvencija, gde je frekvencija na X osi i raste na desno (veliki detalji / velika talasna duzina / mala frekvencija - blizu 0 na X osi = mali gubitak kontrasta, mali detalji / mala talasna duzina / velika frekvencija - dalje od 0 na X osi = veci gubitak kontrasta). Ono sto nije jasno sa date slike je kako se u MTF-u porede dva teleskopa sa razlicitom aperturom. To je zato sto je ovaj dijagram prikazan na normalizovanoj skali frekvencija detalja - X osa ide od 0 do 1 gde jedan predstavlja maksimalnu frekvenciju / maksimalne detalje za datu aperturu.
Evo kako izgleda poredjenje 5" idealnog APO teleskopa sa 10" idealnim newton teleskopom sa 25% centralnom obstrukcijom. Ovaj put na grafiku vise nije relativna skala detalja nego apsolutna.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2018-08-03%2Fpost_01%2Fmtf_8vs5.jpg&hash=2bcd424e7bdef1d36c7934d9c423b914)
Crvena linija je MTF 10" newtona. Ko ima bolji kontrast? :D
Da bi se jasno videla razlika za okularom izmedju dva teleskopa, potrebno je na dobrom seeingu samo odabrati okulare koji na oba teleskopa daju isto povecanje i odmah ce biti jasno da dob daje generalno bolji kontrast. Ako se za oba teleskopa koristi povecanje koje se smatra maksimalnim povecanjem za datu aperturu (recimo x250 za APO i x500 za 10") onda ce stvarno slika u dobu izgledati kao manje kontrastna - ali ce se videti daleko vise detalja (naravno ako seeing dopusta).
Quote from: VaskoGM on August 03, 2018, 08:56:08 pm
Quote from: Maki on August 03, 2018, 04:51:33 pm
Quote from: Predrag on August 03, 2018, 02:12:40 pm
Quote from: Boki Aristarh on August 03, 2018, 01:55:14 pm
Jos jednom da se na kratko ukljucim... na moru sam pa nisam bas azuran u prepisci...
Slazem se sa svim gore navedenim konstatacijama, i ovo sto je Darchy naveo verovatno je vrlo tacno za foto namene...
Ali kada je vizuelna astronomija u pitanju postoji jedno sveto pravilo: "There is no substitude for aperture!"
"Aristarh" ima teleskope svih kategorija od 65 mm do 305 mm Dobsona i veruj mi uvek je red za posmatranje na 305 mm dobu. Sa kvalitetnim okularom za vizuelni rad nema bolje varijante!
Da. I na Letenki je sada bila gužva samo kod teleskopa od 10 pa na gore inča.
Ipak je ovaj od 250 neki limit za normalan prevoz.
Za planete je i kontrast vazan, a ne samo apertura. Nije cudo da toliki vole da gledaju planete kroz APOe.
Ako planiras dva teleskopa, onda jedno vece ogledalo i jedan APO. Ako hoces jedan teleskop, onda dob/sct od 8 i više ili APO od 5 inca plus. Presaberi se koliko mozes da vuces, gde zivis, koliko brzo treba da se sklapa/rasklapa itd.
8 inca pa nagore je, rekao bih, preporuka za slabije DSO. Ono ispod moze za Mesec, planete i krupnije DSO.
E sad, ja imam tri teleskopa, a ako mi treba apertura (koju Boki opeva malo više) skoknuću do Aristarhovaca da gvirnem kroz 12 inča.
Naravno da je vazan i kontrast ali da li je zapravo i blizu bitan kao apertura/rezolucija sto je?
Pretpostavljam da je to vrlo subjektivna stvar ali opet kada su planete u pitanju ja to vidim ovako kao na ovoj ilustraciji sto prilazem.
Naravno, vrlo sam banalizovao prikaz i nije uvek sve tako crno belo ali nadam se da je jasna poenta...
Pa da, zato sam i napisao da je 'i kontrast važan' a ne da je važniji.
Problem sa poređenjem je često i u kvalitetu, kakav APO i kakvo ogledalo. Ja imam ogledalo masovne produkcije u SCT dizajnu koji je sav u kompromisima. 8 inča tu ima dva ogledala i gubitak kontrasta, ogledalo je masovka i grubo (pa tu ima rasipanja na planetama i Mesecu). A APO je Tak. Nije fer.
Slažem se da apertura kida ali za seeing koji ne obuhvata onih 1 posto suludih noći limit je atmosfera a ne apertura. Najveća razlika mi je (nezavisno od seeinga) u bojama. Manja apertura daje manje zasićene boje po istom uvećanju, pre moraš da staneš da se ne raspu (što je kod Jupitera naročit problem).
Probali smo mi na DB SCT8 i Taka od 4 inča na Mesecu u super seeingu. Naravno da je bolje u SCT 8 zbog rezolucije, a i ja sam ga kolimirao kako valja. A opet su se čuli glasovi da je kontrastnije u Taku.
Trenutno sam na odmoru, poneo sam Taka, prošli put C8. Tak ima nula aklimatizaciju, oštar je kao žilet...a opet je jedno veče bio sjajan seeing i žao mi je što nisam imao više aperture. A opet više aperture na niskim planetama znači i više disperzije i ogledalo koje juri temperaturni ekvilibrijum (a kad je vlažno ko što jeste na dobrom seeingu Lymax nije preporučen), itd.
Sve u svemu, jedan teleskop je malo. Čisto mučenje. ;D
Quote from: vlaiv on August 03, 2018, 10:48:53 pm
Rezolucija i kontrast su usko povezane stvari, cak bi se moglo i reci da su dva razlicita lica jedne te iste stvari.
Gubitak rezolucije je usled gubitka kontrasta.
Moje licno misljenje je da nema zamene za aperturu. Cak je i pitanje centralne obstrukcije vezano za ovo sve.
Kada se porede dva dizajna, tipa reflektor i refraktor, najbolje je porediti odgovarajuce MTF dijagrame da bi se stekao utisak o tome koji ce dati jasniju planetarnu sliku. Problem sa MTF dijagramima je sto se obicno prikazuju u sledecem formatu:
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.damianpeach.com%2Fimages%2Farticles%2Fmtf%2Fobs_mtfs.jpg&hash=b7e78196368b656bd1a8e20b1955413b)
Sa ove slike je jasno da je kod teleskopa sa centralnom obstrukcijom veci gubitak kontrasta u odnosu na teleskop bez obstrukcije - na slici linija predstavlja procenat gubitka kontrasta za komponente razlicitih frekvencija, gde je frekvencija na X osi i raste na desno (veliki detalji / velika talasna duzina / mala frekvencija - blizu 0 na X osi = mali gubitak kontrasta, mali detalji / mala talasna duzina / velika frekvencija - dalje od 0 na X osi = veci gubitak kontrasta). Ono sto nije jasno sa date slike je kako se u MTF-u porede dva teleskopa sa razlicitom aperturom. To je zato sto je ovaj dijagram prikazan na normalizovanoj skali frekvencija detalja - X osa ide od 0 do 1 gde jedan predstavlja maksimalnu frekvenciju / maksimalne detalje za datu aperturu.
Evo kako izgleda poredjenje 5" idealnog APO teleskopa sa 10" idealnim newton teleskopom sa 25% centralnom obstrukcijom. Ovaj put na grafiku vise nije relativna skala detalja nego apsolutna.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2018-08-03%2Fpost_01%2Fmtf_8vs5.jpg&hash=2bcd424e7bdef1d36c7934d9c423b914)
Crvena linija je MTF 10" newtona. Ko ima bolji kontrast? :D
Da bi se jasno videla razlika za okularom izmedju dva teleskopa, potrebno je na dobrom seeingu samo odabrati okulare koji na oba teleskopa daju isto povecanje i odmah ce biti jasno da dob daje generalno bolji kontrast. Ako se za oba teleskopa koristi povecanje koje se smatra maksimalnim povecanjem za datu aperturu (recimo x250 za APO i x500 za 10") onda ce stvarno slika u dobu izgledati kao manje kontrastna - ali ce se videti daleko vise detalja (naravno ako seeing dopusta).
Ovo je sve tačno dok ne ukalkulišemo kvalitet izrade ogledala i sekundara u masovnoj produkciji, kolimaciju i termale. Kad se sve to skupi razlika je nešto manja.
Vlaiv, mešaš rezoluciju i kontrast. Veliki njutn ti je idealan primer dobre rezolucije i slabijeg kontrasta, a refraktor obrnuto. Možeš imati masu sitnih detalja na Jupiteru ali mali kontrast između pojaseva ili malu razliku u kontrastu Kasinijeve razdelnice - to je idealan opis velikog reflektora. Nikakav reflektor, pa ni onaj sa Palomara nema kontrast kao apo, samo ima neuporedivo sjajniju sliku i veću rezoluciju. Kad bismo smanjili sjaj Palomarskog Jupitera da bude uporediv malo apo-u, mali bi imao malo bolji kontrast. Razlog za ovo je isključivo sekundarna opstrukcija koja smanjuje kontrast. Ako s druge strane na Palomaru skloniš opstrukciju (tipa off-axis njutn) kontrast momentalno skače i postaje u rangu bilo kog refraktora.
Vasko: mislim da tvoj primer u kontekstu goreizrečenog treba da izgleda ovako...
Drugari, sve informacije koje ste ovde izneli su tačne i to niko ne spori! Naravno da je dijametar objektiva sve i svja posmatračke astronomije... ono što sam u ovom postu želeo da predočim Predragu je to da su u rasponu teleskopa od 80-250mm, apohromati od 110-130mm najuniverzalniji mobilniji instrumenti. Ne znam vama (Vasku i Danijelu sigurno nije bitno), ali meni je mobilnost veoma važan faktor. Ja svoju opremu mogu da dignem na ledja i da je iznesem gotovo na bilo koje posmatračko mesto, a da mi pri tome najveću muku pravi akumulator :). Složićete se da su +300mm teleskopi već stacionarni instrumenti. A uz sve ovo, često mi se dešavalo da omaleni ED80 "pojede za doručak" i DPS200 i SCT. Verujem da oni među vama koji su imali priliku da koriste takav mali "spotter scope" na visini većoj od 1000mnv znaju o čemu govorim. Mogu da mislim kakav posao obavlja TV-NP127....
Da rezimiram, ako neko hoće da mobilan "all-around" teleskop u rasponu od 80-250mm onda je to najverovatnije APO ili ED od f5-f7 120-130mm. Ako sam greška, onda se izvinjavam na unetoj pometnji :)
Quote from: Yagodinac on August 04, 2018, 11:00:55 am
Vlaiv, mešaš rezoluciju i kontrast. Veliki njutn ti je idealan primer dobre rezolucije i slabijeg kontrasta, a refraktor obrnuto. Možeš imati masu sitnih detalja na Jupiteru ali mali kontrast između pojaseva ili malu razliku u kontrastu Kasinijeve razdelnice - to je idealan opis velikog reflektora. Nikakav reflektor, pa ni onaj sa Palomara nema kontrast kao apo, samo ima neuporedivo sjajniju sliku i veću rezoluciju. Kad bismo smanjili sjaj Palomarskog Jupitera da bude uporediv malo apo-u, mali bi imao malo bolji kontrast. Razlog za ovo je isključivo sekundarna opstrukcija koja smanjuje kontrast. Ako s druge strane na Palomaru skloniš opstrukciju (tipa off-axis njutn) kontrast momentalno skače i postaje u rangu bilo kog refraktora.
Hm, prilicno sam siguran da znam o cemu pricam, al da ne bude rekla kazala, evo pokazacu o cemu je rec i kako je rezolucija vezana za kontrast.
Evo primera "sintetickog cassini division":
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2018-08-04%2Fpost_01%2Fmaximum_contrast.jpg&hash=e9963503f874392cae80d3268e8eb730)
Na ovoj slici kontrast je beskonacan - odnosno, odnos izmedju najsvetlijeg i najtamnijeg dela slike je 1:0 = beskonacno. U stvarnom zivotu to znaci - ima refleksije svetlosti od prstna, nema refleksije svetlosti od proreza.
Sledeca slika je ista ta gore, samo primenjen Gausov blur od 2.5 koji kao sto znamo igra ulogu low pass filtera i smanjuje rezoluciju (mogao sam da generisem i Airy disk kernel za konvoluciju, ali stvarno nema potrebe, ovo je jednostavnije a efekat koji prikazujemo je isti).
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2018-08-04%2Fpost_01%2Fless_blur_medium_contrast.jpg&hash=6403f671ed4431b8e0466435ac0d5498)
Kao sto vidimo doslo je do dva efekta: prvi je blurovana slika - odnosno gubitak rezolucije, a ako pogledamo grafik kontrasta, takodje primecujemo nesto interesantno, sada je odnos svetlo - tamno manji - konkretno u ovom slucaju 1:0.3 odnosno negde oko 3.33 ... znaci kontrast je sa beskonacnog pao na samo 3.33
Da bi videli sta se desava ako izgubimo jos malo rezolucije, evo i trece slike - ona je blurovana sa Gauss kernelom od 4.0.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fserve.trimacka.net%2Fastro%2FForum%2F2018-08-04%2Fpost_01%2Fmore_blur_low_contrast.jpg&hash=156370536f60faf095f1973b3973b28b)
Sada imamo jos vise blur-a (manje rezolucije) ali i manje kontrasta! Sa slike se ocitava da je sada kontrast: 1:~0.55 = ~1.8 - znaci manje od 2:1.
Primeti da ovde nismo koristili ni razlicite aperture, ni centralnu obstrukciju nego smo samo ustanovili vezu izmedju kontrasta i rezolucije. Gubitak kontrasta je posledica gubitka rezolucije.
Quote from: Maki on August 03, 2018, 10:54:19 pm
Pa da, zato sam i napisao da je 'i kontrast važan' a ne da je važniji.
Nisam ni mislio da si napisao da je vazniji, vec sam samo hteo da istaknem da nije ni blizu po vaznosti za vizuelno proucavanje planeta u odnosu na rezoluciju koja dolazi sa velikom aperturom.
Upravo zbog toga su veliki SCT teleskopi cest izbor "astronoma planetaraca" uprkos smanjenom kontrastu. (naravno ako kod reflektora izuzmemo maksutove kod kojih je gubitak kontrasta neznatan ali kao i kod apoa ograniceni su velicinom aperture - odnosno cenom iste, mada mnogo manje nego apo-i sto su.)
Quote from: Yagodinac on August 04, 2018, 11:00:55 am
Vasko: mislim da tvoj primer u kontekstu goreizrečenog treba da izgleda ovako...
Tako je. To je dosta tacnije. Ja sam ga ostavio prigusenog zapravo radi kompenzacije sa pozadinom koja je u mom primeru prikazana kao konstanta.
Mozda bi ova ilustracija bila jos tacnija?
@Vlaiv
Cekaj, znaci poenta tvoje analize je da apo refraktor ima i mali kontrast jer nema visoku razlucivost?
A npr veliki reflektor ima i veliki kontrast jer ima i visoku opticku rezoluciju? ???
Mislim da u tom zadnjem primeru pravis zabunu jer uporedjujes apo vece rezolucije sa apom slabije rezolucije... U tom slucaju ta analiza i tvoj zakljucak imaju smisao.
Ali Yagodinac ipak prica o uporedjivanju kontrasta izmedju optickog sistema sociva sa opsturisanom aperturom reflektora. I potpuno je u pravu.
Quote from: VaskoGM on August 04, 2018, 03:31:04 pm
@Vlaiv
Cekaj, znaci poenta tvoje analize je da apo refraktor ima i mali kontrast jer nema visoku razlucivost?
A npr veliki reflektor ima i veliki kontrast jer ima i visoku opticku rezoluciju? ???
Mislim da u tom zadnjem primeru pravis zabunu jer uporedjujes apo vece rezolucije sa apom slabije rezolucije... U tom slucaju ta analiza i tvoj zakljucak imaju smisao.
Ali Yagodinac ipak prica o uporedjivanju kontrasta izmedju optickog sistema sociva sa opsturisanom aperturom reflektora. I potpuno je u pravu.
Ja sam samo izneo sledece observacije:
1. Kontrast i rezolucija su povezani, odnosno kontrast zavisi od rezolucije, a oba zavise od PSF optickog sistema.
2. Kada se porede performanse idealnih optickih sistema (u praksi zavisi naravno i od drugih faktora, kao sto je Maki napomenuo, kvalitet izrade, termalna stabilnost, zavisnost uticaja seeinga od velicine objektiva, ....) da bi se videlo koji ce sistem pruziti bolju rezoluciju i kontrast, potrebno je uporediti odgovarajuce MTF grafike.
I konkretno sam naveo primer gde se pokazuje da ce 10" Newton sa 25% centralnom obstrukcijom imati bolju i rezoluciju i kontrast od 5" APO teleskopa (pogledaj MTF grafik iz prethodnog posta).
Ljudi obicno nisu svesni ovog sto sam naveo u prethodnoj recenici zato sto se MTF grafici prikazuju normalizovano (MTF dijagram gde se uporedjuje
ista obstruisana i cista apertura). Taj grafik pokazuje sta se desava kada imamo istu aperturu, jedna sa obstrukcijom, jedna bez - i sa njega je jasno vidljivo da je obstruisana apertura inferiorna po kontrastu (MTF linija obstruisane aperture je "niza" od linije ciste aperture). Ono sto sa takvog grafika ne mozes videti je sta se desava kad imas 2 teleskopa razlicite aperture (sa ili bez CO). Te sam napravio grafik koji predstavlja MTF 5" APO i 10" 25% CO Newton. I na ovom grafiku se vidi da bez obzira sto je APO kriva "ravnija" (nema stomacic na dole kao kriva sa CO) i dalje se nalazi ispod krive 10" newton-a. To konkretno znaci da su i kontrast i rezolucija 5" APO-a nizi u odnosu na 10" newton.
Na ovaj nacin se mogu analizirati performanse razlicitih tipova teleskopa i sa odgovarajuceg grafika procitati koji ce se efekat videti u kom teleskopu - recimo 4" APO u odnosu na 6" Mak, itd.
Ovo naravno podrazumeva idealne opticke sisteme. Moguce je cak i za realne opticke sisteme odraditi merenje PSF-a za svaki teleskop i generisati odgovarajuce MTF krive te ih na taj nacin uoprediti (recimo poznato je da CO i SA - odnosno sferna aberacija proizvode slican pad kontrasta kod iste aperture).
Pa i ja sam prilično siguran da znam šta pričam... ;)
Ajde ovako. Ako tvrdiš da kontrast zavisi samo od aperture onda nam snimi večeras dva Jupitera: jedan sa RC i drugi sa apo. Naravno neobrađene video sekvence okači negde i daj nam linkove. Pritom bi bilo lepo da napravimo neku odokativnu ekvivalenciju, recimo f20-30 ako imaš barlow. Ili još bolje napravi takvo uvećanje da Jupiter bude jednako sjajan na oba sistema (tipa u oba slučaja može da ide na 1/200sec ili štajaznam). Logično, Jup će biti triput veći u RC ali to i treba tako.
Onda ćemo da sednemo svi, vernici i nevernici, i da uporedimo kontrast ta dva sistema. Ja se unapred u pivo kladim na ahromat.
Predraze,
tvoja dilema o kupovini teleskopa napravila je prilicnu polemiku... 😀
Ja sam svojevremeno imao 250 mm dobson (GSO) i nije bio komplikovan i zahtevan za transport (tada sam vozio Yuga).
Po pitanju kvaliteta spadao je u srednju klasu, cena extra...
Sa njime sa prvi put posmatrao Veliku Orion M42 maglinu u boji.
Svakako, ako si u mogucnosti da kupis neki ovakav teleskop neces pogresiti.
Najvaznija stvar, bilo koji teleskop da nabavis, DA GA KORISTIS, i da posmatras, posmatras... i da uzivas!
Quote from: Boki Aristarh on August 04, 2018, 10:11:17 pm
Predraze,
tvoja dilema o kupovini teleskopa napravila je prilicnu polemiku... 😀
Ja sam svojevremeno imao 250 mm dobson (GSO) i nije bio komplikovan i zahtevan za transport (tada sam vozio Yuga).
Po pitanju kvaliteta spadao je u srednju klasu, cena extra...
Sa njime sa prvi put posmatrao Veliku Orion M42 maglinu u boji.
Svakako, ako si u mogucnosti da kupis neki ovakav teleskop neces pogresiti.
Najvaznija stvar, bilo koji teleskop da nabavis, DA GA KORISTIS, i da posmatras, posmatras... i da uzivas!
Da,ali zanimljiva polemika. :)
Kupovina će se, nadam se, desiti u drugoj polovini avgusta.
Bez teleskopa sam skoro dve godine pa odavno kriziram.
Odabrao sam baš ovaj zbog velikog tubusa koji bi mogao sada da koristim na dobsonu, a kasnije (za neku godinu) na EQ6...a na šta sam dobio odgovor da može.
A što se tiče redovnog posmatranja bio bi prezadovoljan i dva puta mesečno s obzirom na raspoloživo vreme.
PS.
Nisam ni razmišljao o tome da sa njime bilo koji DSO može da se vidi u boji. Super.