Je'l to ta? :)
-
48x15s @ 1600ISO
(https://i.imgur.com/MB4C6aA.jpg)
Sudeci po ovome, jeste:
http://aladin.unistra.fr/AladinLite/?target=23%2046%2039.975%2B31%2009%2021.37&fov=1.10&survey=P%2FDSS2%2Fcolor
Tvoja slika je 90 stepeni u odnosu na Aladina-a (tvoje gore je na aladinu levo) ali je to to!
Odlicno! Bas mi je drago sto sam uspeo da je upecam na dan "krstenja" :)
Bravo. U pravi čas.
Me like this ;D
Btw upecati Vlasinu, e to je hard-core. Šalu na stranu, odličan rad i u pravo vreme.
Hvala vam :)
Možda će Vidojevica jednog dana uspeti da upeca tranzit Vlasine ;D
Quote from: Yagodinac on December 18, 2019, 02:24:42 pmBtw upecati Vlasinu, e to je hard-core.
Evo ga domaci zadatak za zainteresovane.
Korak jedan - izracunati okvirno koliku razliku u magnitudi mozemo ocekivati
- velicina zvezde 1.14 R sunca
- velicina planete 0.9 R jupitera
Korak dva - buduci da je Morava 12.18 magnitude - izracunati kolika je ekspozicija (ili stack) potrebna za SNR koji bi detektovao promenu magnitude
Ukoliko je su odgovori u granicama moguceg za teleskop - prionuti na posao :D
Uz maksimalna uprošćavanja, ako je površina Sunčevog diska tačno 100x veća od površine Jupitera; dalje imamo 1.14/0.9, to znači da se za Moravu i Vlasinu odnos Sunca i Jupitera množi sa 1.27x.
Okreni/obrni, gubitak Sunčevog sjaja prilikom tranzita Jupitera je stoti deo sjaja odnosno pet magnituda. Dakle, Morava pada za 0.0196mag prilikom tranzita na 12.38mag.
Ovaj ovde kaže da se 50 i 85mm objektivima DSLR može uz neke trikove naterati na 0.02mag preciznosti prilikom merenja; verovatno on statistički izračuna prosek iz više snimaka dobijenih u kraćem vremenskom periodu (recimo 20 snimaka po pola minuta). Ta preciznost meni deluje dostižno teleskopom, ali objektivima... Možda i može, ne znam.
http://www.britastro.org/vss/JBAA%20120-3%20%20Loughney.pdf
Bilo kako bilo, ovo je zaista dobra ideja za projekat, ali meni (standardno) nedostaje vreme za ovakva merenja.
Вас двојица се шалите?
Malo šale i šege nije na odmet :D
Zapravo ja se nisam šalio - postavilo se pitanje da li je moguće i meni logičan prvi korak je proračun - makar okvirni da li je u domenu amaterske opreme.
Nema potrebe biti preterano precizan, niti je moguće, ali okvirno se može videti da li ima smisla probati, a nije preterano ni teško izračunati to sve.
Evo Yagodinac je uzeo 1% gubitak Sunčeve svetlosti prilikom tranzita Jupitera kao osnovu i dobio okvirno pad sjaja od 0.0196mag.
Ja ću probati drugim putem da aproksimiram gubitak svetla pa da uporedimo rezultat. Radius Sunca je 695510 Km a radius Jupitera je 69911 Km
Gore sam naveo da je ova zvezda oko 1.14r a planeta oko 0.9r. Znači odnos prečnika je kao 794021:62920 = ~12.62 a odnos površina je kvadrat toga odnosno oko 159.25
Kada 159.25 puta manji objekat zakloni veći, gubitak svetla je oko 1/159.25 odnosno razlika u magnitudama je -2.5*log(1/(1-1/159.25)) = -0.00684mag
U pitanju je razlika od 0.00684 magnitude po mom proracunu (približno isti procenat gubitka smo dobili - pada sa 100% na 99.37% ali se računica magnituda razlikuje iz nekog razloga).
Kolika nam treba ekspozicija da bi smo uspeli da zabeležimo toliki pad sa nekom sigurnošću? I to se da izračunati. Prvo nam treba SNR.
Ako ciljamo da pouzdano detektujemo pad od oko 0.6% ili 6 od 1000, greska treba da bude bar jedno 5-6 puta manja od toga - znači greška je 1 od 1000, odnosno SNR treba da bude 1000.
Sledeća aproksimacija je da većina šuma dolazi od šuma mete - jer je u pitanju zvezda i u tom slučaju možemo da kažemo da nam treba oko signal čija je vrednost oko milion da bi dobili SNR od 1000 (milion je 1000 x 1000, odnosno kvadratni koren iz milion je hiljadu, što znači da je signal milion a šum hiljadu pa je njihov odnos isto hiljadu - taman koliko nam treba).
Kolika nam ekspozicija treba da skupimo milion fotona? Hajdemo uzeti neki običan teleskop - recimo Newton od 150mm sa 26% centralne obstrukcije i 94% refleksivnosti ogledala. Neka radimo sa kamerom od 50% kvantne efikasnosti.
Neka je zbog ekstinkcije atmosfere magnituda zvezde 13 umesto 12.18. Zvezda nulte magnitude emituje ~1000000 fotona u sekundi po santimetru kvadradnom.
Zvezda 13 magnitude je ~158489 puta slabijeg sjaja, znači da ona emituje oko 6.31 foton po kvadratnom santimetru po sekundi.
Teleskop 150mm prečnika sa 26% centralne obstrukcije ima površinu sakupljanja (7.5*7.5-1.95*1.95)*PI = 188.66 centimetara kvadratnih.
Ako uračunamo gubitke od dva puta po 94% refleksivnosti i jednom 50% kvantne efikasnosti, dobijemo oko 83.35 centimetara kvadratnih.
Pomnožimo to sa 6.31 i dobijamo signal od ~526 fotona po sekundi od te zvezde na senzoru (možda je bolje reči elektrona u ovom trenutku jer smo uračunali kvantnu efikasnost).
To znači da treba oko 1900 sekundi totalne integracije za merenje koje ima SNR približno 1000. Ukoliko "olabavimo" kriterijum na SNR 500 (to je i dalje dovoljno da se detektuje tranzit), dovoljne su ekspozicije od 10-tak minuta (ili par kraćih koje se sumiraju).
Vrlo izvodljivo amaterskim teleskopom.
Jedino što nismo uzeli u obzir dužinu tranzita, ali verujem da je i to odgovarajuće.
Мој рачун се слаже са Јагодинчевим, а твој је баш депресиван.Седам хиљадитих, ко ће то приметити!
Којом методом је откривена Морава? Фотометрија са Земље ми не изгледа баш вероватна.
Quote from: DraganTesic on December 19, 2019, 06:34:49 amМој рачун се слаже са Јагодинчевим, а твој је баш депресиван.Седам хиљадитих, ко ће то приметити!
Којом методом је откривена Морава? Фотометрија са Земље ми не изгледа баш вероватна.
Da, fotometrija sa zemlje je bas metod kojim je otkrivena. Tranzit metoda - ova koju smo sada razmatrali je koriscena. Otkrivena je 2011 godine u okviru WASP programa, o samom programu vise ima ovde:
https://en.wikipedia.org/wiki/Wide_Angle_Search_for_Planets
Inace oprema koriscena je "amaterska" - dve observatorije sa 8x Canon 200mm F/1.8 objektiv i 2048x2048 CCD. Dobro, montaza nije bas amaterska :D
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f7/Sw8cams.jpg)
Osoba koja se uputi u avanturu da zabelezi tranzit vlasine,preko cega poredi magnitudu bez tranzita i sa tranzitom? U prevodu,kako se zabelezava tranzit,amaterski?
Quote from: Sinisa on December 19, 2019, 01:00:50 pmOsoba koja se uputi u avanturu da zabelezi tranzit vlasine,preko cega poredimo magnitudu bez tranzita i sa tranzitom? U prevodu,kako se zabelezava tranzit,amaterski?
Jako je jednostavno - u principu ponovis to sto si uradio za sliku samo duze - bar par sati snimanja u totalu (recimo 4h total).
Pojedinacne ekspozicije onda podelis u grupe od po recimo 40 komada (ako koristis 15s ekspoziciju) - to je grupa od 10 minuta total, znaci imaces takvih 20tak grupa. Svaku grupu stackujes kao sto si uradio za sliku (al iskljucis "napredne" opcije - ides samo na prostu srednju vrednost bez kalibracije pozadine, bez uklanjanja hot piksela i slicno).
To ti daje na kraju 20tak slika za 20 merenja. Merenje se vrsi tako sto uradis aperture fotometriju na datoj zvezdi i na recimo 10tak drugih zvezda na istoj slici. Bitan je odnos sjaja zvezda po slici - ostale zvezde nece imati tranzit i one ce biti "konstantne" u sjaju. Sve zvezde ce menjati sjaj zbog promena vezanih za poziciju objekta na nebu i atmosferu ali ce odnos njihovog sjaja zavisiti samo od tranzita.
Postoji besplatan software koji moze da se koristi za to - AstroImageJ (siguran sam da postoje i drugi software-i koji su besplatni i mogu to sve da automatizuju).
Nedavno je sarajevo (clan ovde na forumu) pisao na svom blogu na ovu temu a i postavio je temu ovde na forumu, pa mozes vise procitati o tome:
http://forum.astronomija.org.rs/index.php?topic=6951.0 (http://forum.astronomija.org.rs/index.php?topic=6951.0)
Tranzit amaterski nije preterano teško zabeležiti, svojevremeno sam probao to sa Betom Lyrae i pedeseticom sa tripoda i stvar funkcioniše. Trenutno nešto krčkam sa Algolom i ubrzo ću nešto napisati na tu temu, pošto je Algol idealna početnička zvezda za takva merenja, njen opseg promene magnitude je vidljiv i vizuelno.
Metoda koja se koristi je aperturna fotometrija i ovde je do detalja opisana pomoću DSLR-a:
https://www.aavso.org/sites/default/files/publications_files/dslr_manual/AAVSO_DSLR_Observing_Manual_V1.4.pdf
Ukratko meri se posmatrana zvezda a u vidnom polju je referentna zezda (jedna ili više njih). Softver računa razliku u sjaju tih zvezda i to je to. Program koji ja koristim je Iris, malo navrat-nanos napisan ali radi sve radnje koje treba da radi. Razlog zašto ga ja obožavam je jer mi je keva poreklom iz Pirota, tj program je potpuno džabe.
Uu,hvala vam na informacijama :) Orbitalni period je 4.3 dana,a na 0.05 AU je. Kapiram da je sam tranzit veoma brz,ali i čest. Biće interesantno eksperimentisati
Zavisi pod kojim uglom prelazi disk, ali i to mozemo da sracunamo (opet okvirno).
8.25 miliona kilometara i 4.3 dana.
Duzina orbite je ~51.84 miliona kilometara (2 r pi) i to prelazi za 4.3 * 86400 = 371520 sekundi.
Krece se otprilike brzinom od 139.5 km/s.
Precnik zvezde je ~ 1585762 kilometara i neka tranzit ide 50% od toga to je ~5684 sekunde a to je nesto vise od sat ipo. Znaci za full prelaz preko ekvatora bi trebalo oko 3 sata.
Mozemo slobodno da procenimo da tranzit traje izmedju jednog i tri sata.
Mislim, mozemo i da racunamo a mozemo i da pronadjemo originalni naucni rad :D
https://www.aanda.org/articles/aa/pdf/2013/01/aa20363-12.pdf
Koji kaze da je period tranzita: 0.139±0.005 dana (odnosno 3.3 sata, ili oko 3 sata i 18 minuta)
Takodje i grafik pokazuje koliki je raspon mangitude zvezde:
You cannot see attachments on this board.
Koliko ja vidim sa ovog grafika (koji bi inace trebalo da se dobije merenjem - crvene tackice su rezultati merenja - onih 20tak merenja koje sam pominjao bi dalo 20tak tacaka), promena magnitude je oko jedne trecine od 0.02 a to je otprilike 0.006666 - vrlo blizu 0.00684 magnitude koja je dobijena racunicom dole.
Ih, to je i za 150/750 ozbiljan zadatak. Ne može svakako sa tripoda...
Quote from: Sinisa on December 17, 2019, 08:46:41 pmOdlicno! Bas mi je drago sto sam uspeo da je upecam na dan "krstenja" :)
Lijepi ulov Siniša! :)
I ja sam na dan krštenja snimao naše kandidate. U Hrvatskoj su to Stribor i Veles. Upravo je Saša
objavio članak (http://www.astronomija.org.rs/vesti/13633-upoznajte-stribora-prvu-hrvatsku-zvijezdu-na-nebu). :)
Malo zanimljivosti:
Naša zvijezda je u muškom rodu, kao i njezin egzoplanet Veles. U kod vas u Srbiji su zvijezda-planet kandidati ženskog roda, a u BiH i Sloveniji imaju muško-ženski par. :)
Da je članak pisao Marino, u njemu bi se svakako nekako našle i sise i guzice. ;D ;D ;D
Quote from: Danijel on December 20, 2019, 01:01:12 amLijepi ulov Siniša! :)
I ja sam na dan krštenja snimao naše kandidate. U Hrvatskoj su to Stribor i Veles. Upravo je Saša objavio članak (http://www.astronomija.org.rs/vesti/13633-upoznajte-stribora-prvu-hrvatsku-zvijezdu-na-nebu). :)
Malo zanimljivosti:
Naša zvijezda je u muškom rodu, kao i njezin egzoplanet Veles. U kod vas u Srbiji su zvijezda-planet kandidati ženskog roda, a u BiH i Sloveniji imaju muško-ženski par. :)
Da je članak pisao Marino, u njemu bi se svakako nekako našle i sise i guzice. ;D ;D ;D
Veoma lep ulov! Mislim i na snimak i na dodeljenu zvezdu,komsiluk vam krasi jako lepa galaksija,upadace u kadar svaki put kada neko bude snimao NGC2683 ;D
Pa da, no dok sam snimao nisam ju vidio. Tek kad sam obrađivao fotografije, odjednom je odnekuda isplivala pa sam ju onda morao i označiti, da mi ljudi ne prigovaraju da mi je slika zaflekana. ;D
Inače je još 2013. godine Vladimir Benišek snimio tranzit Wasp-60b sa svoje opservatorije u Sopotu. Ima o tome u Exoplanet Transit Database na linku: http://var2.astro.cz/EN/tresca/transit-detail.php?id=1382353279&lang=en
I mi smo u Bosni dobili neku zvijezdu i egzoplanet - Bosona i Naron (Bosna i Neretva). Valjalo bi to fotometrijski uhvatiti kad se stigne...
Quote from: Jaro on December 20, 2019, 02:29:42 amInače je još 2013. godine Vladimir Benišek snimio tranzit Wasp-60b sa svoje opservatorije u Sopotu. Ima o tome u Exoplanet Transit Database na linku: http://var2.astro.cz/EN/tresca/transit-detail.php?id=1382353279&lang=en
Divno :) Eto,neko je vec ulovio Vlasinu,pre nego sto je to ustvari bila Vlasina ;D Svaka cast Vladimiru
Danas sam snimio i Bosonu (https://www.zvjezdarnica.com/astronomija/osvrt/bosona-prva-bih-zvijezda/2953). :)
I pritom se smrzo kooooo... :o
Ljudi, snimio sam i Moravu (https://www.zvjezdarnica.com/astronomija/osvrt/ovo-je-morava-zvijezda-sa-srpskim-imenom/2956), pogledajte kako izgleda zvijezda s imenom iz Srbije. :)
Divno,Danijel! Ima li jos koja Balkanska zvezda na meniju? ;D
Ima, WASP-38 Irena iz Slovenije, no nju bih morao loviti pred jutro, ali tko će me dignut iz toplog kreveta. ;D
Svaka čast za trud, a i dobra je ideja generalno da ljudi glasaju za imena zvezda i njihovih planeta (popularizacija nauke).
Bravo Danijele!
Ta Zvjezdarnica Apollo kad radi, radi cuda! Ko to vodi? ;D
Neki čudni tip koji pati od nesanice. ;D
Eto, završio sam s lovom na zvijezde. Zadnja je Irena, iz Slovenije (https://www.zvjezdarnica.com/astronomija/osvrt/irena-zvijezda-s-imenom-iz-slovenije/2957). Sad idem jest i pit, oslabio sam od lova. ;D