Pozdrav. Interesuje me da li kod nas neko radi ponovno aluminisanje ogledala? Trebalo bi mi na masutov cassegrain teleskopu secundarno ogledalo ponovo da se aluminise. Pozdrav.
Nazalost, niko kod nas, koliko sam upoznat. Citao sam na komsijskom forumu da jedino u Madjarskoj to moze da se odradi.
Izgleda da cu morati dalje od madjarske 3 ljudi radi navodno. Svakoga sam kontaktirao jedan onaj koji radio ibad97 reflexivni sloj odustao vise neverujem da radi jer dobio sam odgovor da ove godine sigorno a pitnje dal ce i iduce opste da prihvati aluminisanje i koated optike drugi nece da se bakce sa 34mm velicinom ogledalom a treci rekao da moze da se uradi trazio sam cenu koja bi bila eto otad pisao jos 3 poruke coveku za cenu itd i covek nestao kao da se naljutio ili neznam vec sta. Neznam da li ima hrvatskoj neko ko radi to?
Ovako, Atila iz Mađarske se time više ne bavi. Niti kod nas u Hrvatskoj nema nikoga tko to radi. Imamo iste probleme (https://www.zvjezdarnica.com/astroforum/index.php?topic=1656.0).
Jeste shne attila je taj. Pa me reusmerio kod Almasi Čabe vlasnika unioptik u budimpesti oni navodno rade bas sve od pravljenja ogledala za newton i cassegrain tipove i aluminisanje sa kvarcnom zastitom. Ali mi dzabe rekao covek da moze moj mak cas da se napravi i sliku sam mu poslao ali opet kazem dzaba otad 3 poroke pustio coveku za cenu i za uplatu i za te detalje covek uredno procita moje poruke al nece da mi odgovori pa mi vec neprijatno da mu pisem poruke. Stvarno bi trebalo nesto preko teleskop cetra da se organizuje pa da resimo nase sitne ili vece probleme. Imam poznanika u madjarskoj kome je ovaj čaba radio aluminisanje i pitao ga sta se desava i on je rekao da isto nezna sta se desava zbog cega nece da rade aluminisanje i uopste coated optike.
Jeste shne attila je taj. Pa me reusmerio kod Almasi Čabe vlasnika unioptik u budimpesti oni navodno rade bas sve od pravljenja ogledala za newton i cassegrain tipove i aluminisanje sa kvarcnom zastitom. Ali mi dzabe rekao covek da moze moj mak cas da se napravi i sliku sam mu poslao ali opet kazem dzaba otad 3 poroke pustio coveku za cenu i za uplatu i za te detalje covek uredno procita moje poruke al nece da mi odgovori pa mi vec neprijatno da mu pisem poruke. Stvarno bi trebalo nesto preko teleskop cetra da se organizuje pa da resimo nase sitne ili vece probleme. Imam poznanika u madjarskoj kome je ovaj čaba radio aluminisanje i pitao ga sta se desava i on je rekao da isto nezna sta se desava zbog cega nece da rade aluminisanje i uopste coated optike.
Evo, najnovija informacija s Astroforuma, Poljaci vrše aluminizaciju zrcala (https://www.taurustelescopes.com/en/coating/).
Na zalost isto se desava i sa poljacima ,juce sam ih pitao da li primaju posiljku iz srbije ,dobio sam odgovor da da i sta mi je u planu da im posaljem. Ja lepo sve napisao i poslao sliku i napisao da mi treba 96% coated i koliko sve to kosta sa sipingom i eto od odgovora nema nista..
Evo stigao odgovor. Mora da se sale samnom bez sipinga da mi naprave 96% coated na selundarno ogledalo maksutov casegrain teleskopa traze 250 eura jos postarina oko 100 , ceo teleskop nisam platio toliko...
OK znači neisplativo je. Tada imaš dvije opcije. Kupi drugo, zamjensko gotovo ogledalo ili kupi drugi teleskop.
Некада се сребро наносило?
Quote from: DraganTesic on April 22, 2020, 10:37:40 amНекада се сребро наносило?
I danas se za neke stvari koristi srebro. Za neke se čak i koristi zlato - recimo za teleskope koji rade u infracrvenom delu spektra.
Čuvene BBHS sitall Baader-ove dijagonale koriste srebro umesto aluminijuma. BBHS je skraćenica za Broad Band Hard Silver.
Evo grafika reflektivnosti nekih materijala koji se koriste za ogledala:
(https://www.photonics.com/images/Web/Articles/2009/3/8/Mirrors_JDSU_Figure1.jpg)
Srebro slabije reflektuje ispod 500nm od aluminijuma ali zato jače iznad 500nm.
Понекад се заволини нека ствар, рецимо телескоп, па ју је тешко заменити новом, макар и бољом. Површно сам погледао поступак, претпостављам да би се могао обавити у кухињи, то би онда била права ствар за оне који све воле да ураде сами.
Problem sa srebrom je što prstima možeš da ga skineš sa ogledala, to uopšte ne bi izdržalo svakodnevnu upotrebu. Doduše, kod zatvorenih sistema tipa Cass možda i pije vodu, ne znam...
Da postoji neka zamensko ogledalo sto bi se moglo zalepiti na ovaj stariji bilo bi ok ali posto je ovo maksutov cassegrain ivaj standardni ima direkt na korekcijobom socivu nanet reflektivni sloj ili da kupim novo korekciono socivo pa da zamenim ali sve mi govori da posebno kupiti skoro pa nemoguce ili isto kosta vise nego teleskop sa alt-azinut goto montazom. Nisam pametam.
Koji teleskop tačno imaš? Šta mu fali? Ako je neki SW možda pokušaš da pitaš koliko košta preko nekog evropskog dobavljača samo taj prednji korektivni meniskus sa nanetom aluminizacijom kao rezervni deo, pa ti da montiraš. Doduše, logično je da kod montiranja treba biti baš precizan... A i ne deluje mi da je to jeftino, verovatno košta kao pola teleskopa.
Dupli post...
Celestron 127/1500 maksutov iman. Raspitacu se mada cisto sumnjam, samo ono malo sam razocaran da jedno 34mm precnika ogledalo skoro nemoguce ponovo aluminizovati u madjarskoj atila koji vise neradi on je ogledalo od 254mm sa ibad 97 uradio za 20000ft odnosno 65eura ovi hoce za 34mm 250 nerazumem.
Svjesni su da to na ovim prostorima nitko drugi više ne radi. Oni su izgleda ostali jedini i to im daje tu računicu. Zato što mogu i zato što žele što prije vratiti uloženo u opremu. Znaju da je neisplativo slati ta zrcala štajaznam, u Kinu, USA, AU ili negdje dalje, tko zna gdje nabavljaju kemikalije i sve što je potrebno.
Osim toga, u današnje vrijeme jako malo ljudi se uopće upušta u tako nešto. Kada se nešto potroši, ošteti ili razbije, to se baca i kupuje novo, drugačije, veće, manje, kvalitetnije... U današnje vrijeme tržište je krcato teleskopima svih vrsta i cijena. Možeš birati što god hoćeš. Danas je ElDorado po tom pitanju, za razliku od prije samo tridesetak godina kada toga svega nije bilo i kada smo i najmanji teleskop plaćali masno, a nije bio nikako opremljen.
Tada je imalo smisla praviti komore za aluminizaciju jer su se ljudi više bavili samogradnjom teleskopa. Danas je to nešto egzotično pa su i takve cijene. Znači, kako vidiš, neisplativo ti je. Ili ćeš kupiti novu optičku cijev, ili ćeš pregristi tu njihovu cijenu i poslati im to na aluminizaciju po cijeni koju traže.
Jel moze ovde nekako da se postavi slika?
https://kepkuldes.com/boka76
(https://kepkuldes.com/images/3603827fcaa80e45423b21835ff38edb.jpg)
Neznam dal moze da se vidi slika. Sve ostalo na teleskopu je bez ijedne male ogrebotine samo sekundarno ima falinku.
Pa baš bedak. Kakva je slika? Ako baš imaš problem onda probaj da prelepiš preko neku neprovidnu lepljivu traku, bar da malo smiriš kontrast i da ti nefokusirana svetlost ne upada u okular. Fotografi kad ogrebu objektiv ogrebotinu ispune grafitom iz olovke ili crnim flomasterom, naprosto prednji element je jako tolerantan prema takvim egzibicijama. Zadnji, s druge strane, ne trpi ni otisak prsta.
Zdravo. Pa to sam primetio da kad stavim ruku iza dela gde je aluminisano te greske u potpunosti nestaju i imam utisak kad ne stavim ruku iza i okrenem prema jakom svetlu kao da prolazi svetlo kao da je pretanki reflektivni sloj a kad stavim ruku iza imam utisak da celo malo ogledalo mnogo bolje i jace reflektuje svetlo. Imam jedan crni mat poklopac od okullara koji tacno u milimetar pokriva aluminisani deo pa razmisljam da ga zalepim pa ce mi mak liciti kao mljadji i skromniji brat Intes micro maksutovima hehe "mada mi se place" jos da smislim cim da ga zalepim da ne ostetim staklo i u slucaju ako treba da mogu da ga skinem i lepo ocistim.
Quote from: vlaiv on April 22, 2020, 01:12:42 pmQuote from: DraganTesic on April 22, 2020, 10:37:40 amНекада се сребро наносило?
I danas se za neke stvari koristi srebro. Za neke se čak i koristi zlato - recimo za teleskope koji rade u infracrvenom delu spektra.
Čuvene BBHS sitall Baader-ove dijagonale koriste srebro umesto aluminijuma. BBHS je skraćenica za Broad Band Hard Silver.
Evo grafika reflektivnosti nekih materijala koji se koriste za ogledala:
(https://www.photonics.com/images/Web/Articles/2009/3/8/Mirrors_JDSU_Figure1.jpg)
Srebro slabije reflektuje ispod 500nm od aluminijuma ali zato jače iznad 500nm.
Зашто се огледала не праве од алуминијума или се можда праве? Не би их требало алуминисати.
Quote from: DraganTesic on May 06, 2020, 10:54:30 amЗашто се огледала не праве од алуминијума или се можда праве? Не би их требало алуминисати.
Ogledala se ne prave od metala prevashodno zato što imaju visoke koeficijente termalne ekspanzije - šire se sa povećanjem temperature.
To znači da se ogledalo deformiše pri promeni temperature. To se dešava i sa staklom ali daleko manje. Zato je potrebno da se sačeka da se teleskop ohladi da bi imali najbolju sliku.
Aluminijum: 23.1
Staklo: 8.5
Borosilikatno staklo: 3.3
Fused quartz: 0.59
Glass-ceramic "Sitall": 0±0.15
Glass-ceramic "Zerodur": ≈0.007-0.1
Sada znate zašto su skupa ogledala i dijagonale od Sitall-a ili Zerodur-a
Pored toga, metali oksidiraju i svakako bi trebalo da mu se uradi zaštitni sloj. Aluminijumski sloj na ogledalu je zaštićen dodatnim slojem (obično SiO2 ali ima i specijalnih "enhanced" zaštitnih slojeva koji dodatno povećavaju reflektivnost - ili čak dielektričnih slojeva za 99% refleksivnosti).
Био сам убеђен да је слаба топлопроводивост стакла заправо његова мана. Површина се загреје,рашири, унутрашњост не толико и ето деформације. Код метала све то брзо прође. Цело огледало се, након тога, повећа, смањи, али се облик не мења.Фокус се можда повећа, смањи?
Како се наносе ти специјални заштитни слојеви?
Надам се да те не давим мојим почетничким питањима?
Quote from: DraganTesic on May 06, 2020, 12:33:06 pmБио сам убеђен да је слаба топлопроводивост стакла заправо његова мана. Површина се загреје,рашири, унутрашњост не толико и ето деформације. Код метала све то брзо прође. Цело огледало се, након тога, повећа, смањи, али се облик не мења.Фокус се можда повећа, смањи?
Како се наносе ти специјални заштитни слојеви?
Надам се да те не давим мојим почетничким питањима?
U početnom delu dok se čeka hlađenje teleskopa - jeste mana - sporije se hladi ogledalo, ali kada dostigne ambijentalnu temperaturu - mnogo je otpornije na promene temperature. Noću često temperatura pada i do jedan stepen na sat a nekad i brže.
Tada je bolje imati materijal koji nema toliki termalni koeficijent ekspanzije.
Problem je što ogledalo nije podjednako izloženo ambijentalnoj temperaturi - jedna strana gleda u nebo - ta strana je "najhladnija". Drugi deo je zaštićen tubusom a donja strana otvorena za ambijentalni vazduh.
Samim tim se i ne hladi jednako na svim delovima i ne širi jednako na svim delovima. Kada se jedna strana brže širi od druge (ili skuplja) - dolazi do savijanja. Tako rade bimetalni osigurači - dva različita metala i kad je struja dovoljno velika da zagreje jedan više od drugog (različita otpornost) - jedan se savije više od drugog i iskrivi se sklop i napravi prekid u kolu.
Oni brojevi koje sam naveo su inače 10 na -6 metara po metru po kelvinu. Aluminijum ima 20 mikrona promene na svakih metar na promenu od 1 kelvin (ili 1 celzijum). Talasna dužina svetlosti je pola mikrona. Ako se ogledalo iskrivi za 1/6 talasne dužine to će se primetiti.
To znaju ljudi koji slikaju i imaju teleskope sa telom od metala. Dovoljno je da temperatura padne za jedan stepen i moraju da kompenzuju fokus zbog toga. Dođe do promene dužine teleskopa!
Što se tiče nanošenja - tu baš i ne znam puno. Koliko znam - aluminijum se "ispari" tako da pređe u stanje pare - visoka temperatura i pritisak nizak i onda se ogledalo naelektriše i to privlači atome aluminijuma i oni se lepe za ogledalo i jedan po jedan prave sloj.
Tehnologija je komplikovana jer sloj mora biti uniformno debeo - svaka razlika u debljini menja profil ogledala.
Хвала, интересантна област.
(не знам да ли су на форуму дозвољене кратке поруке типа "хвала" ?)
Quote from: DraganTesic on May 06, 2020, 02:23:58 pm(не знам да ли су на форуму дозвољене кратке поруке типа "хвала" ?)
A što da ne? :D
Ono sto treba uraditi je da se mi skupimo napravimo mashinu , i bog te veselio .
Gde se ljudi razumeju i pomazu tu nema da fali ista .
Jedino je problem skupiti ljude , organizovati , treba vremena .
Usput da pitam a jel ima uopste da se nabavi Blenkova za ogledala ,za izradu . Chitam na forumu kao neki su uzeli za klub 16 koma od 12incha po 60$ komad u amerikama .
Za te pare bi uzeo odma . Ali izgleda cu pre uzeti neki 250mm aluminijum , pa da od aluminijuma probam , da vidim kako sta . Cenim za moje potrebe bice dobro , al nikad probao ne znam .
Trebali bi se mi skupiti i napraviti tu machinu za isparivanje aluminijuma , cenim nas 10 bi naslo sve potrebne delove bukvalno okolo .
naravno , bolja mashina bolji sloj .
Najveci je problem velicina za neka ogledala od 300mm plus , treba imati komoru od metar bar mozda i vise , nisam siguran .
A za malo ogledalo , moze i tegla od krastavaca .Nije to ne znam sta . Al opet kvalitet tog premaza tu ne moze da se meri sa necim pro .
Mada mislim da bi se uz rotiranje ogledala dobio zadovoljavajuci kvalitet premaza . Chak i sa minimum opremom .
Није да не може, могуће је направити и ево, један је аматер успео:
https://drive.google.com/open?id=1foUApRju1NcM_Z52irsskpo4BXHwrxkY
https://drive.google.com/open?id=1t9RRbufPZaXNxyU5gWUia2SZG5qI0p0C
Машинерија је веома компликована, потребне су веома моћне вакум пумпе, а и сама процедура алуминисања није тако једноставна. Ништа се не каже за силицијумску превлаку.
Реалније је радити посребравање, то је лакше и доступније је.
@DraganTesic
Ja nesto razmisljam , a jel mora bas mega vakum da bude .
Naravno za pro mashine treba , ali da bi se samo postigao efekat za amatersko koriscenje , znaci gde ne mora biti savrseno dal mora mega vakum .
Cenim da se moze i sa obicnim pumpama , nesto ovako .
Za sekundarno okledalo od 30mm ovo bi bila dovoljna velicina komore .
A vakum nisam radio nikad , kako bi process isparivanja aluminijuma protekao nisam siguran .
Al ovo je tako jednostavno za napraviti da bi mozda bilo dobro probati .
https://www.youtube.com/watch?v=Vv0ECOX0JSM
Потребан је вакум од 10 на минус 4, минус 5 мм живиног стуба, то је 10 на минус 7, минус 8 техничких атмосфера. То је тако мало молекула ваздуха да атоми алуминијума , са испаритеља, не могу да се сударе са њима, лепо долете до стакла.
Да би се постигао толики вакум потребне су две пумпе. Једна обична роторна и друга за високи вакум, живина или молекуларна или нека уљана дифузна (ако сам добро превео?).Поред пумпи потребно је још пуно тога, све у свему нема ту леба.
Pozdrav. Jel neko cuo ,li ima neku informaciju da je iko u blizini ,komsiluku poceo aluminisanje ogledala ?