Mislim da će ovo da bude interesantna tema u kojoj svako ko je pogledao u zvezdano nebo ili ko je pokušao/radi astrofotografiju može nešto reći.
Verujem da postoji mnogo ljudi koji odluče da kupe teleskop,očekivaju da će uspeti da vide magline i galaksije kao sa fotografije,samo da bi se razočarali,i mislim da baš iz tog razloga vizuelna astronomija počinje da gubi popularnost. Mada nije to jedini doprinos konverziji ljudi iz vizuela u astrofotografiju. Ljudi hoće da podele svoja posmatračka iskustva sa prijateljima preko interneta. 21. je vek,neće više niko skicirati (svaka čast onima koji i dalje to rade),tako da je lakše to fotografisati.Tako funkcioniše i dobar deo ovog foruma i to je veoma divna stvar koja se nije mogla ostvariti pre par vekova,možda čak i par decenija.
Ja sam tek zagrebao pojam astrofotografije prošle godine,nisam naučio ni delić onoga čega može o tome da se nauči kada vidim o kakvim pojmovima i stvarima pričaju veterani astrofotografije sa ovog foruma.Ali čak i toliko koliko sam malo u celoj toj priči,verujem da će mi vizuelna astronomija ostati zauvek favorit nad astrofotografijom. Lep je osećaj kada krenem da razvlačim stack i polako otkrivam kakve boje i strukture su se krile u toj magli sveže eksportovanog stacka,ali mislim da mi to nikada neće doći do nivoa kada u širokom vidnom polju posmatram objekte dubokog neba. Imam osećaj kao da sam tamo u svemiru među tim maglinama i zvezdama. Ni jedna količina lepo pozicioniranih i ofarbanih piksela ne može to zameniti.
Šta po vama predstavlja veći užitak i daje bolji rezultat spram vaših očekivanja?
Long stori šort, vizuelna, i to samo sa rustičnim dvogledom Carl Zeiss 7x50. Astrofotografija je precenjena kategorija.
Podjednako
Kada sam kupovao dobsona razmišljao sam o EQ montazi i verovatno ću je nekad kupiti, ali ipak više volim posmatračku astronomiju pa mi nije trebalo dugo da odlučim.
Volim da napravim, odnosno zabeležim neko pomračenje, kometu i sl.
Ipak najveće mi je uživanje da postavim dobsona, stolicu, sto sa kartama i krenem po nekoliko sati da posmatram objekte.
Čak sam kupio stellarium na telefonu, ali opet koristim karte.
Stellarium samo kad su u pitanju novootkriveni objekti.
U astrofotografiju sam ušao preko fotografije koja je moj celoživotni hobi i fascinacija, tako da... Jasno je šta preferiram :P
Mada najtačniji odgovor bi trebalo da glasi - i vizuelno i astrofotografija, samo je potrebno znati gde je kojoj grani mesto. Danas astrofotografija postaje izuzetno tehnički kompleksna i vremenski i svakako drugačije zahtevna, dok je vizuelna astronomija nešto najčistije i najbliže onome kad smo bili deca i zamišljali kako bi bilo fascinantno nebo gledati teleskopima. I danas kad sve podesim i dok oprema fotografiše, ja špartam po Mlečnom Putu dvogledom. Jednog dana će uz astrofoto opremu tu biti dobson za ubijanje vremena, zasad samo dvogledi.
Takođe, činjenica je da oduvek astrofotografija "vidi" više i dalje u svemir. Šta ako juriš kvazar 18mag a tvoj teleskop vizuelno prikazuje 13mag? Ništa, uzmeš fotoaparat :)
Quote from: Yagodinac on August 05, 2020, 01:07:43 pmTakođe, činjenica je da oduvek astrofotografija "vidi" više i dalje u svemir. Šta ako juriš kvazar 18mag a tvoj teleskop vizuelno prikazuje 13mag? Ništa, uzmeš fotoaparat :)
Cenim da ce se uskoro (u astronomskom smislu reci uskoro) na trzistu pojaviti konzumer grejd elektronski okulari, poput viewfindera koji se nalazi na EOS R ili X-T3 kameri. To bi trebalo da otkloniti nekoliko nedostataka klasicnih okulara a i ljudskog oka. I to bi onda bila neka hibridna varijanta (vizuelno ali preko senzora i displeja). Vec postoji par teleskopa koji rade na tom principu, prave nekoliko fotografija ukupne ekspozicije par sekundi na jako visokoj ISO brzini, stekiraju ih i prikazuju na displeju pa deleuje gotovo kao u realnom vremenu. Siguran sam da bi se u ovom momentu mogao naci neko ko ce to doziveti kao svetogrdje, al avaj, tehnolođija ne mari.
Da, to već postoji, postoje i razne night_vision naprave i to jako dugo. Problem je što ti okulari koštaju taman toliko da za te pare kupiš dobson duplo veće aperture, što bih ja ipak pre odabrao. Ali dobro, uvek postoji napredak i dobro je što je tako; pa će u nekom momentu biti moguće takvim okularom videti 18mag umesto 13mag, ali će tad neki mirrorless čupati 21mag... ;D
EDIT: EVF kod novijih mirrorless-a su sasvim druga vrsta naprave i svakako su daleko moćniji od "elektronskih" okulara. Pre svega jer signal čitaju sve vreme sa senzora, koji je fulfrejm, i koji je ipak nešto najnaprednije što trenutna fotografska industrija ima, tako da je logično da vide sve i svašta u mraku. Okulari će biti isti takvi kad im staviš 24x36mm senzor ispred :-)
Quote from: Yagodinac on August 05, 2020, 02:54:10 pmtako da je logično da vide sve i svašta u mraku
Najbolje od svega je sto na EVF u realnom vremenu mozes videti i promenu DOF-a, i promenu ISO brzine i promenu ekspozicije, tj. kako ce promena parametara rezultovati na krajnji rezultat odnosno fotku, za razliku od pasivnog zuhera kroz koji vidis uvek isto bez obzira koju ekspoziciju ili ISO brzinu stavis. Igrao sam se sa EOS R kamerom i poprilicno sam odusevljen. Probao sam i fujifilm T-X2, ni on nije los, iako je jedan FF a drugi krop. Jedino nezgodno kod njih je to sto kad gledas u EVF, brightness te zaslepi i onda treba par minuta da se oko opet navikne na mrak :D
Stoji da su mirrorless-i budućnost, ali i stoji da su trenutni DSLR-i itekako moćne i za 99.9% stvari dovoljne mašine. Meni lično EVF na teleskopu sa rušenjem adaptacije eliminiše isti iz priče, posebno što se, kao što rekoh, sve vreme čita sa glavnog senzora pa isti ostaje zagrejan (termički šum). Kod DSLR-a toga nema, senzor je hladan koliko god da gledaš u tražilo; mada i DOF možeš uvek videti pritiskom na DOF_preview dugme. Kroz eosovo tražilo se vidi ipak malo manje nego kroz neki 20mm okular, ali se vidi sasvim dovoljno da kadriraš, ništa te ne zaslepljuje. Za ISO simulaciju i slično - live view to prikazuje odvajkada. Dakle, sve ima svoje mane i prednosti, skoro pa podjednako.
Mada da sad počinjem od nule sa telima i objektivima - samo mirrorless. Zašto? Budućnost.
Sve ima svoje čari.
Kada krenem jednog dana sa astrofotografijom znam da će biti ista strast kao i vizuelno, samo još da nađem vremena da sedim celu noć zbog jednog objekta na nekom zabačenom mestu i gledam kako oprema radi a je samo gledam. A posle još i za obradu...Ali valjda je u tom čekanju poenta.
Oprema i za astrofoto i dobson za posmatranje su ipak previše tereta za soliter i stalno fizikalisanje. :)
Vizuelna! Definitivno.
To sto vidim je "to", ja sam direktni svedok nekog dogadjaja, izmedju mene i objekta koji gledam nalazi se samo parce stakla. A moze i bez toga... I nema veze sto su uslovi za posmatranje sve gori. Tako je kako je. Uzivam u tome sto vidim, u tom trenutku, na tom mestu gde sam...
Volim i astrofoto, jer to je izazov druge vrste. Ali se tu uvek pitam da li sam bolje snimio ili obradio, i iz cega sam mogao da izvucem vise, teleskopa, kamere, montaze ili racunara... Za tu disciplinu je potrebno i imati opremu i umeti je korisiti, bez toga mozes samo da se nerviras...
Ja trenutno niti imam, niti umem dovoljno. Ako jednog dana i promenim taj status, mozda ce mi astrofoto biti malo draza, ali sigurno nece izazvati vise uzbudjenja od posmatranja. Nedavni prolazak komete Neowise me je potpuno uverio u to.
Moj lični stav je da volim ASTRONOMIJU!
Dakle ne razdvajam, u stilu "kog sina više voliš, mlađeg ili starijeg?"...
Ne bih ja to merio....
Koliki su samo doprinos dale robotske misije na planete, iako nismo "videli lično" već putem fotografije, ne bih ja to odbacio tako lako...
S druge strane ogroman je doprinos i decenija i stoleća vizuelnih posmatranja svemira.
Jednostavno UŽIVAJTE!
Vedro nebo.
Quote from: Sinisa on August 04, 2020, 11:03:52 pmMislim da će ovo da bude interesantna tema u kojoj svako ko je pogledao u zvezdano nebo ili ko je pokušao/radi astrofotografiju može nešto reći.
Verujem da postoji mnogo ljudi koji odluče da kupe teleskop,očekivaju da će uspeti da vide magline i galaksije kao sa fotografije,samo da bi se razočarali,i mislim da baš iz tog razloga vizuelna astronomija počinje da gubi popularnost. Mada nije to jedini doprinos konverziji ljudi iz vizuela u astrofotografiju. Ljudi hoće da podele svoja posmatračka iskustva sa prijateljima preko interneta. 21. je vek,neće više niko skicirati (svaka čast onima koji i dalje to rade),tako da je lakše to fotografisati.Tako funkcioniše i dobar deo ovog foruma i to je veoma divna stvar koja se nije mogla ostvariti pre par vekova,možda čak i par decenija.
Ja sam tek zagrebao pojam astrofotografije prošle godine,nisam naučio ni delić onoga čega može o tome da se nauči kada vidim o kakvim pojmovima i stvarima pričaju veterani astrofotografije sa ovog foruma.Ali čak i toliko koliko sam malo u celoj toj priči,verujem da će mi vizuelna astronomija ostati zauvek favorit nad astrofotografijom. Lep je osećaj kada krenem da razvlačim stack i polako otkrivam kakve boje i strukture su se krile u toj magli sveže eksportovanog stacka,ali mislim da mi to nikada neće doći do nivoa kada u širokom vidnom polju posmatram objekte dubokog neba. Imam osećaj kao da sam tamo u svemiru među tim maglinama i zvezdama. Ni jedna količina lepo pozicioniranih i ofarbanih piksela ne može to zameniti.
Šta po vama predstavlja veći užitak i daje bolji rezultat spram vaših očekivanja?
Astrofotografija je meni robija. Meni. Drugima je zadovoljstvo. Da pojasnim, nisam probavao pa da mi je robija nego mi deluje kao nešto što bi meni sada bilo robija.
Ne umem da objasnim pošto nisam ludista (imam dve goto i tri manuelne montaže). Zaista uživam u fotografijama koje ovde ljudi kače, gledam na CN da vidim potvrdu šta sam to sinoć gledao na Jupiteru ili Marsu ali vizuelna astronomija je meni ono...vreme za mene. Više volim da pamtim nego da fotografišem (moja žena obrnuto).
Kada jednom budem prestao da radim za kompjuterom, omatorim da me mrzi da se smrzavam napolju i naučim obradu možda i krenem...od wide field 70mm. :)
A dotle...pamtim svoje wow momente i kad kažem wow to je obično i u nekom dobrom društvu. Dobar seeing, tamno nebo, dobri teleskopi...čak i poneki astrofotograf. :)
Ajd da i ja dodam svoje mišljenje.
Ne moze se fotka meriti sa onim kad ti vidiš okom neke formacije zvezda itd...
Medjutim baš sinoć fotkam Hart Nebulu.
To se ne vidi okom ne znam kakav teleskop da je .
Mozda neki od 12 inva dub i moze al nisam imao pa ne znam .
Tako da za mene vizuelno i foto .
Vizuelno najcesce vrtim dvogled 7x50 ili 10x 50
Teleskop mi nekako previše zumira ostane par zvezda i nije pogled tako moćan mada postoje izuzetci
Obzirom da još uvek nisam ni odškrinuo vrata astrofotografije, ne mogu toliko biti objektivan, ali imam neki trenutni sud i viđenje te dve, po meni podjednako bitne grane astronomije.
Naime, kao i svakoga od nas i mene fasciniraju slike planeta, zvezda, a posebno DSO koje ovde postavljaju kolege.
Nema sumnje, da nije bilo prelepih fotografija kako astro amatera, a posebno sa Habla ili zemaljskih profesionalnih teleskopa mnogi ne bi bili zaintrigirani lepotama naše vasione.
Mnoge od nas, a posebno klince privlače spektakularni, živopisni motivi galaksija, maglina, planeta itd i oni su taj okidač da se zaljubimo u ovaj hobi i napravimo iskorak ka prvom teleskopu.
E onda, dolazi do druge strane medalje. U želji da se lično uverimo u taj čarobni, spekularni svet koji smo videli na fotografijama, mi kroz okular vidimo nejasne fleke, mrlje, bele i sive objekte, ni nalik onima sa fotografija. I onda umesto da postavimo poslednju kartu na vrh, ta se kula urušava i mnogi ljudi, razočarani, zauvek odustanu od sveta astronomije.
Tako da, moje neko viđenje, astrofografija je odličan, čudesni magnet koji čak uspeva da privuče isti pol, ali epilog "sudara" istih polova je poznat.
Još jedna stvar koju bih "zamerio" astrofografiji je što kada npr. gledam neku udaljenu galaksiju, to su samo neke naznake, blede konture objekta, a često toliko prozračne da nema ni govora o spektakularnim spiralinim kracima, a o bojama da i ne govorim.
To je ono što, verovatno i kolege isto vide, ali onda nakon fotografisanja, raznim obradama i šta ti ja znam, oni izvuku ono što ljudsko oko ne može i dobijemo spektakularnu, živopisnu galaksiju. To malo podseća na cheat dok igraš igrice... ;)
Nadam se da me niko neće shvatiti pogrešno, izneo sam svoje trenutno viđenje stvari, ali pored svega navedenog, zaista jedva čekam kada ću biti u mogućnosti da uplovim u svet astrofografije jer je to zaista svojevrsna umetnost i nerazdvojna grana astronomije.
Ja bih dodao još jednu granu astrofotografije, a to bi bila neka vrsta dokumentarne astrofotografije. Naime, ne snimaju svi one lijepe šarene fotke svemira. Tu su i monokromatske fotografije ili fotografije aktualnih događaja poput okultacija, konjunkcija, kretanja planeta ili asteroida u prostoru i slično.
Ja recimo nisam do sada snimio niti jednu maglicu ili galaksiju. Nemam znanja za to, a iskreno, niti volje satima snimati i onda još satima obrađivati to i izvlačiti detalje i boje. Mene zanimaju događanja. Njih volim snimati, dokumentirati. Jer dogode se sada i tko zna kada će opet. Ako ih ne snimim u tom trenutku, drugog pokušaja možda neću imati. Galaksije i maglice će i dalje biti tu. ;)
Svako opet ima svoje vidjenje ali je u principu najlepse pronaci nesto za sebe bilo vizuelno bilo foto.
Dugo se bavim racunarima pa su masine na kojima sam poceo odavnooo retro ali rado ponekad startujem neku od njih i uzivam kao pre 30 godina. Novi kompovi imaju X puta vecu rezoluciju, u jednom ropu graficke ima vise snage nego u celoj takvoj masini. Za 10-15 godina ce neki aparat iscupati slike za koje ce danasnje biti prosecne a ljudi ce i dalje imati zelju da vide vizuelno bez obzira na "razocarenje" u odnosu na ocekivano.