Imam par pitanja a znanje na ovu temu mi je skoro ne postojece.
Naime, okušao sam se u amaterskoj astrofotografiji sa svojim dobsonom koristeci telefon na okularu.
Postupak je sledeci: snima se planeta koja prolazi kroz vidno polje okulara, pauziras video, pomeris teleskop tako da planeta opet prolazi kroz okular, opet snimis nekoliko sekundi i tako u krug dok ne dobijes odredjenu minitazu snimka.
Posle u PIPP-u iz tog video izvlacim pojedinacne frejmove koje posle slazes da bi dobio konacnu fotografiju.
E sad, kvalitet videa je koliko se meni cini uvek ili skoro uvek manje rezolucije od fotografije. Takodje u snimku se planeta krece tako da je planeta "uhvacena u pokretu" pa se cesto desi da je planeta elipticna a ne okrugla. Sveukupno kvalitet pojedinacnog frejma izvadjenog iz videa, u odosu na kvalitet slike je daleko losiji.
Da li je to ok pretpostavka?
E sad kad pricamo o DSLR kamerama, one kada se koriste u astrofotografiji, one slikaju pojedinacne fotografije, ne video, i u zavisnosti od duzine ekspoziture, "upijaju" vise svetla a samim tim i detalja pre nego sto uslikaju fotografiju.
Sad mene zanima da li je neko koristio DSLR kameru na isti nacin kao sto sam ja koristio telefon?
Da se DSLR kamera namontira na okular i da se sa njom snima video (montaza bez pracenja) po princiju pusti da objekat ili planeta prodje kroz okular pa pomeri, cijom bi se kasnijom obradom slicnom koju bih i ja koristio u mom navedenom primeru snimanja telefonom dobila konacna fotografija.
E sad, verovatno cete reci da su za planete bolje planetarne kamere od DSLR kamera zbog velicine čipa.
Evo uzmimo mesec za primer onda.
Da li bi neko bio voljan da uporedi razliku izmedju slikanja sa pracenjem sa DSLR kamerom naspram snimanja DSLR kamerom bez pracenja pa da vidimo kakvi bi se rezultati dobili.
Ukoliko bi se sistemom video bez pracenja moglo dobiti nesto solidno, mozda bi to dalo podstrek ljudima sa dobsonima ili sa montazama bez pracenja da se okusaju u amaterskoj astrofotografiji, postepeno, prvo da se kupi kamera pa da se ide ka dobroj montazi sa pracenjem.
Quote from: Magelan118 on February 13, 2022, 03:18:36 pmE sad, kvalitet videa je koliko se meni cini uvek ili skoro uvek manje rezolucije od fotografije. Takodje u snimku se planeta krece tako da je planeta "uhvacena u pokretu" pa se cesto desi da je planeta elipticna a ne okrugla. Sveukupno kvalitet pojedinacnog frejma izvadjenog iz videa, u odosu na kvalitet slike je daleko losiji.
Da li je to ok pretpostavka?
Može da bude i ne mora da znači.
Jako bitna stvar kod planetarne fotografije je da kontrolišeš dužinu ekspozicije. Ako je moguće da podesiš manuelno brzinu ekspozicije na recimo 5ms ili 1/200, dobićeš dobar snimak.
Elongacija koju pominješ se dešava ako je ekspozicija jako dugačka i planeta stigne da se pomeri mnogo.
Za 8" teleskop, kritična rezolucija za snimanje ti je oko 0.258"/px.
Sideralna brzina je oko 15"/s, to znači da se za 1/200 sekundi planeta pomeri 15"/200 = 0.075" ili oko 0.075/0.258 = 0.3px
Ako imaš dobru brzinu ekspozicije - ne da ćeš samo zaustaviti seeing nego ćeš zaustaviti i "motion blur" zbog rotacije zemlje - odnosno on će biti trećinu jednog piksela po ekspoziciji.
Quote from: Magelan118 on February 13, 2022, 03:18:36 pmE sad kad pricamo o DSLR kamerama, one kada se koriste u astrofotografiji, one slikaju pojedinacne fotografije, ne video, i u zavisnosti od duzine
ekspoziture, "upijaju" vise svetla a samim tim i detalja pre nego sto uslikaju fotografiju.
Za planetarno snimanje se opet koristi video i kod DSLR kamere i važe ista pravila.
Ono što bi ti ja preporučio ako želiš da probaš to sa telefonom kako treba je sledeće:
1. izračunaj optimalne parametere i pažljivo odaberi okular.
- ovde je bitno da podesiš "zum" tako da je optimalan
- bitno je da upariš telefon sa odgovarajućim okularom zbog izlazne i ulazne pupile - da ne gubiš svetlo
- da postaviš telefon na pravu udaljenost od okulara da opet ne bi gubio svetlo (eye relief)
2. Da pronađeš aplikaciju koja je u stanju da snima raw video (ako je android telefon u pitanju, treba ti CameraAPI2 kompatibilan telefon) i kod koje možeš da kontrolišeš dužinu ekspozicije.
Ostalo ide kao što si već radio - PIPP da se stabilizuje slika i poravnaju frejmovi i AS!3 za stackovanje, Registax za finalnu obradu.
Moj trenutni telefon je stariji i nema RAW opciju tako da nisam u mogucnosti da se igram sa tim podesavanjima.
Primer telefona sam samo naveo kao proces kroz koji prolazi video, sa kojim sam upoznat, u odnosu na slikanje pojedinacnih slika.
Nisam znao da se i sa DSLR za planetarno slikanje zapravo koristio video format.
Sto se tice elongacije planete, to u mom slucaju nije stvar duge ekspozicije, jer ja kada snimam video to nemam, vec je razlog pre los seeing a preveliko uvecanje, jer je čip kamere telefona premali pa uvecanja od 120x na ekranu telefona deluju veoma mala i onda prevelikim uvecanjem pokvarim sve.
Quote from: vlaiv on February 13, 2022, 06:02:36 pmOno što bi ti ja preporučio ako želiš da probaš to sa telefonom kako treba je sledeće:
1. izračunaj optimalne parametere i pažljivo odaberi okular.
- ovde je bitno da podesiš "zum" tako da je optimalan
- bitno je da upariš telefon sa odgovarajućim okularom zbog izlazne i ulazne pupile - da ne gubiš svetlo
- da postaviš telefon na pravu udaljenost od okulara da opet ne bi gubio svetlo (eye relief)
2. Da pronađeš aplikaciju koja je u stanju da snima raw video (ako je android telefon u pitanju, treba ti CameraAPI2 kompatibilan telefon) i kod koje možeš da kontrolišeš dužinu ekspozicije.
Ostalo ide kao što si već radio - PIPP da se stabilizuje slika i poravnaju frejmovi i AS!3 za stackovanje, Registax za finalnu obradu.
Ovo su dobri saveti koje cu primeniti kad planete opet dodju u visoke pozicije.
Trenutno, a to je i glavno pitanje koje me u ovoj temi zanima je razlika izmedju dva metoda koriscenja DSLR kamere.
1. Snimanje objekta bez pracenja objekta (sistem cekas da prodje kroz vidno polje)
2. Slikanje objekta sa montazom koja prati objekat
Zanima me poredjenje ta dva metoda i krajnji rezultat.
Bilo bi interesantno da neko od astrofotografa pokusa da odradi oba metoda na istom objektu, recimo mesecu jer nije potreban okular, pa da se vide rezultati.
Za mesec ne bi trebalo da ima neke razlike između dva metoda.
Kod planeta je stvar drugačija.
Mesec je manje više isti satima - nema značajnije promene u izgledu - sporo rotira pa je i promena senke spora. Kada je na istoku/zapadu nešto je manji nego kad je u zenitu ali to se ne primeti na samom snimku (a i stacking software može to da sredi čak i da je izraženo).
Što znači da se za mesec može snimati prelaz kroz vidno polje koliko god hoćeš puta i tako se nakupi dovoljno frejmova za stek.
Kod planeta postoji problem ograničenog vremena. Planete na kojima se vide detalji kao Jupiter i Saturn rotiraju i kod njih je vreme snimanja ograničeno da bi se izbegao blur od same rotacije planete. To pravi mnogo veći problem za "drift" metodu snimanja jer se mnogo vremena gubi na "premotavanje" teleskopa.
Takođe je zgodnije da se snima veći kadar jer je planeta duže u vidnom polju a to onda ograničava broj frejmova koji se može zabeležiti zbog brzine snimanja (više podataka - manji FPS).
Iako je moguće snimiti planete sa drift metodom - značajno bolji rezulati će se dobiti sa praćenjem.
Da, odprilike sam i ja to mislio (minus sve ovo tehnicke prirode sto si ti naveo).
Hvala na odgovorima
Da, i to se radi ali meni se ne dopada mada jako davno sam poslednji put pokusavao. Standardno Canon koristi H.264 loosy MPEG-4 video kompresiju, veoma nekvalitetno. A moj konkretno u video modu ne moze ni ISO da menja i uvek ga zakljucava na 6400. Sve u svemu ako postoji mogucnost da se stavi Magic Lantern (ili CHDK na idiota) onda snimanje planeta videom uopste ima puno vise potencijala jer se moze koristiti RAW video zapis, podesavati ISO, ekspozicija pojedinacnog frejma, iskljuciti integrisani ND filter ako ga ima itd. To vazi generalno za snimanje videom, a sto se drift metode tice, postoji jos jedan problem, aberacije su vise izracene po ivicama vidnog polja pa mislim da recimo koma moze da pravi problem pa mnogo frejmova mora da se odbaci, uglavnom se zadrzava mozda 5% onih najboljih koji su obicno pri sredini vidnog polja.
Quote from: CyberianIce on February 14, 2022, 03:12:18 pmTo vazi generalno za snimanje videom, a sto se drift metode tice, postoji jos jedan problem, aberacije su vise izracene po ivicama vidnog polja pa mislim da recimo koma moze da pravi problem pa mnogo frejmova mora da se odbaci, uglavnom se zadrzava mozda 5% onih najboljih koji su obicno pri sredini vidnog polja.
Odlično si se toga setio!
To je isto bitna stavka. Kod newtona je to koma, kod refraktora field curvature. U svakom slučaju treba proveriti koliki deo centralnog polja je bez aberacija i samo to koristiti.
Da li bi neko bio voljan da prakticno testira razliku izmedju ova dva metoda?
Na bilo kom objektu.
Mogu ja u nekom trenutku, samo ne mogu da obećam kada će to biti.
Svakako sam planirao da napravim jedan test sa 4" F/10 ahromatom i snimanjem meseca sa manualne montaže, pa mogu dodati i snimak sa praćenjem za poređenje.
Odlicno, kad uhvatis vremena.
Bice zanimljivo videti rezultate i eventualne razlike.
Pozdrav. Mene interesuje kakva ce biti razlika izmedju va snimka.
Quote from: Boka76 on February 14, 2022, 06:31:07 pmPozdrav. Mene interesuje kakva ce biti razlika izmedju va snimka.
Nisam baš siguran da razumem šta pitaš?
Razlika između slika ili razlika između snimaka?
Zdravo Vlaiv. Mislio sam na gotove obradjene slike kakva ce biti razlika.
Quote from: Boka76 on February 15, 2022, 06:46:20 pmZdravo Vlaiv. Mislio sam na gotove obradjene slike kakva ce biti razlika.
Zavisi od fotografa :D
U principu, za mesec ne bi trebalo da bude razlike, dok će za planete, slike sa montažom biti jednostavno bolje - više detalja, oštrije, manje šuma.
Ja sam sa MAC127 i kamericom ASI290MC snimao Jupiter, Saturn i Mars na oba načina. Nekada sam imao samo ručnu montažu i onda drift. Nekada AZ-GTi i onda praćenje. Na žalost, nisam još ustanovio rutinu da zapisujem sve uslove snimanja, pa ne znam koja je fotka na koji način rađena ali imam originalne video snimke pa mogu potražiti.
Svakako je bolje sa praćenjem. Sve kako Vlaiv i Cyber rekoše...
Nisam ja ni sumnjao da je bolje sa pracenjem. Naravno da jeste.
Meni je glavno pitanje bilo da li je razlika sa i bez pracenja bas toliko razlicita ili je rec o "malim razlikama", koje mogu "da progutam" hehe
Laci sa foruma je ranije snimao drift metodom planete nekim velikim dobsonom i fotke su bile odlične, pa to malo potraži. Ali, jasno je da bi sa montaže koja ima praćenje bile mnogo bolje. E sad koliko... to je dobro pitanje. Ja sam trenutno par hiljada km udaljen od svog teleskopa da bih ti ovo demonstrirao, tako da ti ostaje da mi veruješ na reč da je razlika itekako primetna. I ja sam davno to probavao, tako da ako imaš praćenje - upotrebi ga. Ako nemaš, onda snimaj onako kako možeš i ne opterećuj se nego skupljaj pare za bolju montažu.
Neko vece sam snimao mesec.
Nisam snimao ceo vec samo jedan deo.
Snimci koje sam pravio su bili 5min dugi, sa oko 8900 frejmova.
Od tih 8900, u pipp-u sam izabrao da se zadrzi 1200 najboljih.
Kada sam u AS ubacio snimak, po dijagramu kvaliteta, samo 30tak sam zadrzao pre nego sto je kriva otisla ispod nekih 60% kvaliteta.
Zakljucak, kada je rec o celoj rezoluciji slike ili kada je objekat koji se slika prilicno velik, jako puno frejmova se odbaci.
Da sam imao pracenje, ta regija meseca bi provela svih 5 min u okularu i verovatno bih imao preko 1000 frejmova boljeg kvaliteta od kojih bi onda mogao da biram koliko zelim da stekujem pa bih samim tim dobio i daleko bolju sliku.
To je samo jedna od mnogih prednosti pracenja.
Sa druge strane, opet sam dobio koliko toliko solidnu, ali ne bas zadovoljavajucu krajnju sliku. E tu je sustina pitanja.
Koliko se moze izvuci iz videa sa, naspram bez pracenja.
Mislim da je kod planeta i celog meseca razlika daleko manja jer onda ima puno vise frejmova u kojima se nalazi ceo objekat.
Mislim da sam ovo pitanje razlike postavio najvise iz razloga da vidim da li bi eventualna kupovina DSLR kamere bila opravdana, kao i da li bih, posto montazu sa pracenjem nemam, mogao DSLR koristiti bez pracenja drift metodom dok se ne dodje do montaze sa pracenjem.
A cak i ako se ne odlucim za kupovinu DSLR kamere, opet me zanima razlika koja bi se dobila izmedju dve metode.
Mada sa druge strane, DSLR je vise namenjen slikanju DSO.
Za DSO je potrebno pracenje ne samo zbog "uvrtanja" slike bez EQ montaze vec i zbog ovoga sto sam shvatio snimajuci deo meseca. Neophodno je da objekat bude konstantno u kadru. U suprotnom, drift metodom, veoma mali broj frejmova bi se mogao iskoristiti.
DSLR nije bas pogodan za planete tako da mislim da je sto se DSO tice, DSLR bez pracenja ne vredi puno.
Za planete bi se koristila druga planetarna ili web kamera.
Mislim da je time mozda i zavrsena ova tema koja se ticala DSLR kamera i onda bi se trebalo uporediti neka planetarna kamera drift metodom napram snimanja sa pracenjem.