- Dobro došli na Forum Astronomskog Magazina.
Skorašnje poruke
#1
Astrofotografija / Odg: Wide field astrofotografi...
Poslednja poruka Yagodinac - juče u 10:42:34 POSLE PODNE
#2
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka Maki - juče u 10:41:49 POSLE PODNECitat: vlaiv poslato Jul 28, 2026, 06:16:52 POSLE PODNECitat: goran.nikacevic poslato Jul 28, 2026, 05:38:44 POSLE PODNETelrad je super, nabavi to i milina
Kad smo već kod toga, telrad ili rigel quickfinder ili ES reflexsight?
Rigel je odličan, imam ga na synta findershoe.
Realno, na klot dobson bez enkodera Pifinder je majka, ali skup.
#3
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka PavleR - Jul 28, 2026, 08:12:45 POSLE PODNEJa godinama koristim trazilac sa ispravnom slikom (sa pravougaonim uvidom) i nista uz njega. Naci zvezdu preko njega je samo stvar vezbe i niceg drugog. Poravna se oko sa telom trazioca i nisani se prst ispod zvezde - i to je sve. Licno mislim da postoji previse komplikacije oko trazioca, dva ili tri trazioca na jednom tubusu je po mom misljenmju potpuno nepotrebno. Samo je stvar vezbe i iskustva. Ostalo je licna preference posmatraca,
#4
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka vlaiv - Jul 28, 2026, 06:16:52 POSLE PODNECitat: goran.nikacevic poslato Jul 28, 2026, 05:38:44 POSLE PODNETelrad je super, nabavi to i milina
Kad smo već kod toga, telrad ili rigel quickfinder ili ES reflexsight?
#5
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka goran.nikacevic - Jul 28, 2026, 05:38:44 POSLE PODNETelrad je super, nabavi to i milina 🙂 Sa njim je lako prici meti blizu, malo bacis pogled u opticki, vecina M-ova se vidi u optickom, i onda samo mala korekcija i gotovo 🙂
#6
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka PavleR - Jul 28, 2026, 02:56:05 POSLE PODNESavezdje Serpens:
Messier 16 i IC 4703 - Eagle Nebula (otvoreno jato i emisiona maglina)
Mlado zvezdano jato Messier 16, usadjeno u emisionu maglinu IC 4703, magnitude 6.4 i kataloskih dimenzija 45'x20'. Kroz okular se nece videti ta velicina vec se objekat prikazuje u oko dvostruko manjim dimenzijama.
Zvezdano jato se sastoji od dve sjajne grupe zvezda zbijenih duz severne i juzne strane objekta. Jato je izuzetno mlado, sa staroscu zvezda 1-2 miliona godina. Maglina i jato su udaljeni objekti i leze na rastojanju 5.700 - 7.000 ly od Zemlje. To je vise nego 5x veca udaljenost od Orionove magline, ali se Messier 16 i dalje pokazuje veliko i sa puno detalja. Najsjajnija clanica je zvezda magnitude 8.2 sa vise od 60 solarnih masa i 700.000x solarne luminoznosti. Zajedno sa tri drudge zvezde ona je takodje jonizucuji izvor Eagle magline.
Maglina IC 4703 je mesto aktivne zvezdane formacije. Ima oblik orla gde se na astrofotografijama vidi jasno profilisana glava, telo i dva krila ptice. Objekat se nalazi iza tamne magline koja u oblak useca prominenti trougaoni oblik sa severne stvane i time profilise glavu ''Orla''.
Ovaj objekat zauvek je usao u svaki dom zbog toga sto se unutar njega nalaze cuveni ''Pillars of Creation'', jedna od najlegendarnijih fotografija teleskopa Hubble. Fotografija prikazuje kule nebuloznog gasa, mesto intenzivne zvezdane formacije unutar magline, tzv. ''zvezdana porodilista''. Fotografija stubova bez premca je najslavnija fotografija koji je nacinio Hubble Space Telescope. Fotografija je nastala 1995. godine, a koriscena je ''Wide Field and Planetary Camera 2''. Medjutim, ono sto je mnogo manje poznato je da je Hubble ponovo posetio maglinu 2014. godine, i ovog puta je uslikao sa ''Wide Field Camera 3'', trazeci sire polje i vise detalja. Fotografisanje je izvrseno i u vidljivom i u infracrvenom opsegu. Infracrvene fotografije izgledaju fantasticno, otkrivajuci mnostvo zvezda unutar i iza stubova.
M 16 centralni je de neceg sto se naziva Serpens OB1 zvezdana asocijacija. Rec je skupu veroma mladih zvezda rodjenih u isto vreme, pre neka dva miliona godina, koja pokriva 1ºx1º nocnog neba. Nalazi se na spoljasnjoj strani Sagittarius spiralne ruke Mlecnog puta, onoj strani koja je okrenuta ka nama. Stoga gledajuci u nju mi gledamo u smeru ka centru galaksije. Ispred nje, oko 350 ly blize nama, nalazi se Serpens OB2 asocijacija, sa duplo starijom populacijom zvezda (oko 4 miliona godina starosti). Postoje jake hipoteze da je zvezdana formacija u njima povezana, stavise da se siri sve do M 17 (Swan Nebula), i da je u pitanju lanac medjusobno povezanih dogadjaja. Hipoteza kaze da se ponajpre dogodila zvezdana formacija u Ser OB2 asocijaciji, ciji su stelarni vetrovi i sok talasi mladih OB supernova izazvali zvezdanu formaciju u mladjoj Ser OB 1 asocijaciji. Danasnja meta, M 16, bila je jezgro te regije. Potom su se sok talasi sirili dalje i formirali trecu, najmadju regiju zvezdane formacije u vidu Messier 17 - Swan Nebula (starosti samo million godina). Cak se ide dotle da su sok talasi stigli do Sagittarius OB 1 asocijacije i doprineli stvaranju kompleksa super-zvezdane formacije koji mi poznajemo kao Messier 21 -Trifid Nebula.
Sada cu se takodje pozabaviti necim o cemu sam pisao u ''Horizontima'', u clanku koji se bavio otvotrnim jatima. U pitanju je povezanost zvezdanih jata i maglina koje ih okruzuju. M 16 je idealan primer te povezanosti, jer je maglina koja je izrodila zvezde jata jos uvek prisutna. Naime, maglina i otvoreno jato u njoj nisu nasumicno povezani objekti vec cine celinu. M16 je tipican predstavnik emisionih maglina, tj. HII regija - oblaka gusto spakovanog gasa i prasine u kojima se odvija zvezdana formacija. Vremenski gledano, maglina je uvek starija od jata usadjenog u nju. U pocetku maglina obitava sama u svemiru i neosmotriva je jer vodonik u njoj jos uvek nije jonizovan. Medjutim, tokom vremena, kako raste trenje izmedju cestica gasa tako se i povecava njegova temperatua dok ne pocne proces kolabiranja gasa u stotine, a ponekad i hiljade zvezda. Te zvezde su takodje gusto spakovane pa se cesto gravitaciono vezu i tako formiraju ono sto mi zovemo otvorenim jatima. Zvezde otvorenih jata oduzuju se svojoj maticnoj maglini na impozantan nacin - stelarni vetrovi novorodjenih zvezda bombarduju cestice vodonika, izbijaju elektrone iz svojih orbita (jonizacija gasa) a izgubljena energija materijalizuje se u obliku fotona i gas pocinje da emituje svetlost. Samo u tom trenutku nama za teleskopima je moguce da vidimo emisionu maglinu. Maglina je bila tu i pre toga, ali je mi nismo videli jer gas nije svetleo. U emisionim maglinama dominantno se jonizuje vodonik, zbog cega one svetle primarno crvenom bojom. M 16 je mozda jedan od najkasicnijih primera crvenih emisionih maglina, karakteristika prelepo vidljiva na astrofotografijama.
Treba reci da je opservacija emisionih maglina u principu retkost. Razlog za to je sto su im dani odbrojani onog trenutka kada magline pocinju da stvaraju zvezde. Naime, sok talasi koje stvaraju stelarni vetrovi zvezda rasprsuju oblake gasa magline i na kraju nama ostaje da osmotrimo samo prazno otvorno jato jer su zvezde jata odavno oduvale matricni gas u otvoreni svemir. Velika vecina otvorenih jata koje smo ikada posmatrali stoje usamljeno na nocnom nebu. Sva ona su nekada bila usadjena u maticnu emisionu maglinu koje vise nema. Stoga je videti prizor kao sto je M 16 ili M 42 poprilicna retkost i dragocen pogled.
Lociranje: Izuzetno lako lociranje. Postoje dva nacina:
1.) Krenemo od zvezde Polis (𝞵 Sagittarii). Severno od nje u trazilac ce ulaziti jedan za drugim svetli Messier objekti - M24, M18 i M17. Kad dodjemo do M17 - Omega (Swan) Nebula, pomerimo se oko 2.5º severozapadno i u traziocu cemo nepogresivo videti blestavo zvezdano jato povezano sa M16.
2.) Brzi ali tezi nacin je da u trazilac lociramo zvezdu Gamma Scuti, najuzniju zvezdu u glavom asterizmu sazvezdja Scutum. Pomerimo trazilac oko 2.5º zapadno i stigli smo do nase mete. Ovaj nacin je tezi jer je sazvezdje Scutum izuzetno bledo i vecini osmatraca nepoznato pa ce se pojaviti problem lociranja zvezde 𝞬 Scuti koja sija bledom magnitudom 4.65.
Opservacija: Ako je cilj opservacije posmatranje jata ovo je izuzetno laka meta. Ako je cilj posmatranje magline onda ona ume da bude teska, u zavisnosti od tamnoce neba pod kojim posmatramo.
Da krenemo od jata. Jato je veliko, sastoji se od preko 50-tak zvezda i treba ga posmatrati na uvecanju maksimalno 107x. Ako metu posmatramo bez O III filtera videcemo veliko i lepo otvoreno zvezdano jato sa malim tragovima nebuloznosti izmedju zvezda u svom centru. U okularskom pogledu jato je jasno razdvojeno na severni i juzni deo:
- juzni deo se sastoji od jako lepe koncentracije zbijenih zvezda, sa usekom na sredini ka jugu u obliku slova V. Taj deo ima prominentnu formaciju od sest zvezda u obliku kruznog luka poluprecnika oko 120º. Najsvetija zvezda u juznom dela je dvosturka i predstavlja centar tog luka, jer je podjenako udaljena od svake zvezde u luku. Ova formacija jako lepo izgleda i ugodna je za oko. Na istocni kraj luka nadovezuje se jedan lanac od pet izuzetno svetlih zvezda, koje sijaju osetno jace od zvezda u samom luku. I na zapadni deo luka se nadovezuje jedan lanac zvezda, ali kraci i bledjji. Taj lanac u sebi ima pet zvezda, od kojih su dve svetle i nalaze se na samom kraju lanca. Kako su ta dva lanca relativno upravna na luk, sve pomalo lici na zecju glavu sa dugackim usima.
- severni deo se sastoji od dva lanca zvezda jedan ispod drugog, gde je gornji lanac svetliji a donji bledji. Oba lanca izviru iz jedne tacke na zapadu i sire se krivudavo na istok.
Kada se zavrsi posmatranje jata treba ucvrstiti O III filter zbog posmatranja magline. Mogu da kazem da je za ovaj objekat seeing izuzetno znacajan, da ne pominjem sto tamnije nebo. Osmatranje moze ici od ''vidimo maglinu u delovima'' do ''vidimo maglinu u celosti''. Takodje, mislim da je M16 jedan od objekata gde su ponovljena osmatranja imperativ. Svaki sezonu i svako posmatranje maglinu vidim bolje i detaljnije. Moj opsti utisak je se ponovljenim osmatranjima oci naviknu na pojedine delove objekta i kod sledecih osmatranja automatski ih detektuju. Tada oci mogu da vide ono sto ranije nisu videle jer vise nije potrebna koncentracija za uocavanje opste forme. To je pogotovo vidljivo kod galaksije M51: kada se prvi put uoci spirala oci ce je odmah detektovati svako sledece posmatranje i moci cemo da se skoncentrisemo na detalje te spirale. Naravno, ovo je samo moj licni utisak a ne pravilo.
U principu ja danas maglinu vidim u celosti i svi njeni delovi spojeni su u nepogresivu konturu orla rasirenih krila. Maglina se moze podeliti u cetiri dela: juzno i severno krilo, telo i glavu orla:
- juzno krilo je prominentnije, uvek se pokaze i jasno se vidi. Na mestu gde se krilo spaja sa telom ptice jasno se vidi tamna maglina koja se useca duboko u objekat u obliku sirokog slova V.
- jugoistocno od tamne magline nalazi se glava ''Orla'' i njena vidljivost dosta zavisi od seeinga. Glava potpuno obuhvaca juzni deo zvezdanog jata i u njoj je maglovitost najredja. Ako je seeing los nece se videti forma glave vec samo magloviti ''jastucici'' oko zvezda koji samo nagovestavaju da se oko jata nalazi veca maglovita forma. Medjutim, pod dobrim seeingom glava se pokuzuje u celosti, potpuno povezana sa telom i krilima orla. Glava orla cak ima i ''kljun'' koji predstavljaju dva para bliskih zvezda iz jednog od gore pomenutih lanaca otvorenog jata.
- severno krilo je je malo bledje od juznog ali je zato prominentno i ja ga uvek jasno vidim. Sire je i vece od juznog ali je manje gusto.
- telo ''Orla'' cini maglovitost izmredju centralnih zvezda jata i ona se vidi ponekad cak i bez filtera a sa filterom se vidi uvek.
U dobrim nocima Orao se vidi u celosti, bez prekida u strukturi. Prelepo izgleda, velik i rasirenih krila, mocan prizor. Maglina je posebna po tome sto je otoreno jato usadjeno u nju toliko svetlo da mu se zvezde lagano probijaju cak i kroz OIII filter. Sto se tice filtera, meni se malo vise svideo pogled sa UHC: mozda je maglovotost malo slabija ali je ostrija i puna usadjenih zvezda. OIII pokaze vise maglovitosti ali ona gubi na ostrini i postaje pomalo difuzna.
Severozapadno od magline pruza se veliki lucni lanac svetlih zvezda koje nemaju veze sa maglinom ali umnogome obogacuju pogled. Taj lanac u sebi sadrzi i zvezde magnitude 8 koje su sjajnije od samih zvezda otvorenog jata u maglini. Sa tim lancem pogled postaje pun svetlih lukova zvezda na sve strane. Jako lep pogled.
Sto se tice ''Pillars of Creation'', naravno da sam pokusao da ih vidim na velikim uvecanjima, i naravno da ih nisam video. Znao sam tacno gde se nalaze, sta treba da vidim, ali mislim da sa svoje lokacije prosto nisam imao nikakve sanse pri bilo kakvom seeingu. Stoga necu ni opisivati polozaj stubova i tehnike koje sam koristio jer je osmatranje bilo neuspesno. Osmatranje Stubova je slicno kao i kod pokusaja osmatranje B33 Horsehead Nebula u sazvezdju Orion: kazu iskusni osmatraci da ako jasno ne vidimo Flame Nebula ne treba ni da pokusavamo da nadjemo B33. Nesto slicno je i sa Stubovima.
Sve u svemu, ovo je izuzetno zanimljiva i izazovna meta. Sa svakim novim posmatranjem videcemo nesto sto nam je promaklo u proslom. Cak i ako za neko vece ne planirate da posmatrate ovu metu, ako je seeing dobar uperite teleskop u M16 - mozda cete se iznenaditi i videti nesto novo.
Messier 16 i IC 4703 - Eagle Nebula (otvoreno jato i emisiona maglina)
Mlado zvezdano jato Messier 16, usadjeno u emisionu maglinu IC 4703, magnitude 6.4 i kataloskih dimenzija 45'x20'. Kroz okular se nece videti ta velicina vec se objekat prikazuje u oko dvostruko manjim dimenzijama.
Zvezdano jato se sastoji od dve sjajne grupe zvezda zbijenih duz severne i juzne strane objekta. Jato je izuzetno mlado, sa staroscu zvezda 1-2 miliona godina. Maglina i jato su udaljeni objekti i leze na rastojanju 5.700 - 7.000 ly od Zemlje. To je vise nego 5x veca udaljenost od Orionove magline, ali se Messier 16 i dalje pokazuje veliko i sa puno detalja. Najsjajnija clanica je zvezda magnitude 8.2 sa vise od 60 solarnih masa i 700.000x solarne luminoznosti. Zajedno sa tri drudge zvezde ona je takodje jonizucuji izvor Eagle magline.
Maglina IC 4703 je mesto aktivne zvezdane formacije. Ima oblik orla gde se na astrofotografijama vidi jasno profilisana glava, telo i dva krila ptice. Objekat se nalazi iza tamne magline koja u oblak useca prominenti trougaoni oblik sa severne stvane i time profilise glavu ''Orla''.
Ovaj objekat zauvek je usao u svaki dom zbog toga sto se unutar njega nalaze cuveni ''Pillars of Creation'', jedna od najlegendarnijih fotografija teleskopa Hubble. Fotografija prikazuje kule nebuloznog gasa, mesto intenzivne zvezdane formacije unutar magline, tzv. ''zvezdana porodilista''. Fotografija stubova bez premca je najslavnija fotografija koji je nacinio Hubble Space Telescope. Fotografija je nastala 1995. godine, a koriscena je ''Wide Field and Planetary Camera 2''. Medjutim, ono sto je mnogo manje poznato je da je Hubble ponovo posetio maglinu 2014. godine, i ovog puta je uslikao sa ''Wide Field Camera 3'', trazeci sire polje i vise detalja. Fotografisanje je izvrseno i u vidljivom i u infracrvenom opsegu. Infracrvene fotografije izgledaju fantasticno, otkrivajuci mnostvo zvezda unutar i iza stubova.
M 16 centralni je de neceg sto se naziva Serpens OB1 zvezdana asocijacija. Rec je skupu veroma mladih zvezda rodjenih u isto vreme, pre neka dva miliona godina, koja pokriva 1ºx1º nocnog neba. Nalazi se na spoljasnjoj strani Sagittarius spiralne ruke Mlecnog puta, onoj strani koja je okrenuta ka nama. Stoga gledajuci u nju mi gledamo u smeru ka centru galaksije. Ispred nje, oko 350 ly blize nama, nalazi se Serpens OB2 asocijacija, sa duplo starijom populacijom zvezda (oko 4 miliona godina starosti). Postoje jake hipoteze da je zvezdana formacija u njima povezana, stavise da se siri sve do M 17 (Swan Nebula), i da je u pitanju lanac medjusobno povezanih dogadjaja. Hipoteza kaze da se ponajpre dogodila zvezdana formacija u Ser OB2 asocijaciji, ciji su stelarni vetrovi i sok talasi mladih OB supernova izazvali zvezdanu formaciju u mladjoj Ser OB 1 asocijaciji. Danasnja meta, M 16, bila je jezgro te regije. Potom su se sok talasi sirili dalje i formirali trecu, najmadju regiju zvezdane formacije u vidu Messier 17 - Swan Nebula (starosti samo million godina). Cak se ide dotle da su sok talasi stigli do Sagittarius OB 1 asocijacije i doprineli stvaranju kompleksa super-zvezdane formacije koji mi poznajemo kao Messier 21 -Trifid Nebula.
Sada cu se takodje pozabaviti necim o cemu sam pisao u ''Horizontima'', u clanku koji se bavio otvotrnim jatima. U pitanju je povezanost zvezdanih jata i maglina koje ih okruzuju. M 16 je idealan primer te povezanosti, jer je maglina koja je izrodila zvezde jata jos uvek prisutna. Naime, maglina i otvoreno jato u njoj nisu nasumicno povezani objekti vec cine celinu. M16 je tipican predstavnik emisionih maglina, tj. HII regija - oblaka gusto spakovanog gasa i prasine u kojima se odvija zvezdana formacija. Vremenski gledano, maglina je uvek starija od jata usadjenog u nju. U pocetku maglina obitava sama u svemiru i neosmotriva je jer vodonik u njoj jos uvek nije jonizovan. Medjutim, tokom vremena, kako raste trenje izmedju cestica gasa tako se i povecava njegova temperatua dok ne pocne proces kolabiranja gasa u stotine, a ponekad i hiljade zvezda. Te zvezde su takodje gusto spakovane pa se cesto gravitaciono vezu i tako formiraju ono sto mi zovemo otvorenim jatima. Zvezde otvorenih jata oduzuju se svojoj maticnoj maglini na impozantan nacin - stelarni vetrovi novorodjenih zvezda bombarduju cestice vodonika, izbijaju elektrone iz svojih orbita (jonizacija gasa) a izgubljena energija materijalizuje se u obliku fotona i gas pocinje da emituje svetlost. Samo u tom trenutku nama za teleskopima je moguce da vidimo emisionu maglinu. Maglina je bila tu i pre toga, ali je mi nismo videli jer gas nije svetleo. U emisionim maglinama dominantno se jonizuje vodonik, zbog cega one svetle primarno crvenom bojom. M 16 je mozda jedan od najkasicnijih primera crvenih emisionih maglina, karakteristika prelepo vidljiva na astrofotografijama.
Treba reci da je opservacija emisionih maglina u principu retkost. Razlog za to je sto su im dani odbrojani onog trenutka kada magline pocinju da stvaraju zvezde. Naime, sok talasi koje stvaraju stelarni vetrovi zvezda rasprsuju oblake gasa magline i na kraju nama ostaje da osmotrimo samo prazno otvorno jato jer su zvezde jata odavno oduvale matricni gas u otvoreni svemir. Velika vecina otvorenih jata koje smo ikada posmatrali stoje usamljeno na nocnom nebu. Sva ona su nekada bila usadjena u maticnu emisionu maglinu koje vise nema. Stoga je videti prizor kao sto je M 16 ili M 42 poprilicna retkost i dragocen pogled.
Lociranje: Izuzetno lako lociranje. Postoje dva nacina:
1.) Krenemo od zvezde Polis (𝞵 Sagittarii). Severno od nje u trazilac ce ulaziti jedan za drugim svetli Messier objekti - M24, M18 i M17. Kad dodjemo do M17 - Omega (Swan) Nebula, pomerimo se oko 2.5º severozapadno i u traziocu cemo nepogresivo videti blestavo zvezdano jato povezano sa M16.
2.) Brzi ali tezi nacin je da u trazilac lociramo zvezdu Gamma Scuti, najuzniju zvezdu u glavom asterizmu sazvezdja Scutum. Pomerimo trazilac oko 2.5º zapadno i stigli smo do nase mete. Ovaj nacin je tezi jer je sazvezdje Scutum izuzetno bledo i vecini osmatraca nepoznato pa ce se pojaviti problem lociranja zvezde 𝞬 Scuti koja sija bledom magnitudom 4.65.
Opservacija: Ako je cilj opservacije posmatranje jata ovo je izuzetno laka meta. Ako je cilj posmatranje magline onda ona ume da bude teska, u zavisnosti od tamnoce neba pod kojim posmatramo.
Da krenemo od jata. Jato je veliko, sastoji se od preko 50-tak zvezda i treba ga posmatrati na uvecanju maksimalno 107x. Ako metu posmatramo bez O III filtera videcemo veliko i lepo otvoreno zvezdano jato sa malim tragovima nebuloznosti izmedju zvezda u svom centru. U okularskom pogledu jato je jasno razdvojeno na severni i juzni deo:
- juzni deo se sastoji od jako lepe koncentracije zbijenih zvezda, sa usekom na sredini ka jugu u obliku slova V. Taj deo ima prominentnu formaciju od sest zvezda u obliku kruznog luka poluprecnika oko 120º. Najsvetija zvezda u juznom dela je dvosturka i predstavlja centar tog luka, jer je podjenako udaljena od svake zvezde u luku. Ova formacija jako lepo izgleda i ugodna je za oko. Na istocni kraj luka nadovezuje se jedan lanac od pet izuzetno svetlih zvezda, koje sijaju osetno jace od zvezda u samom luku. I na zapadni deo luka se nadovezuje jedan lanac zvezda, ali kraci i bledjji. Taj lanac u sebi ima pet zvezda, od kojih su dve svetle i nalaze se na samom kraju lanca. Kako su ta dva lanca relativno upravna na luk, sve pomalo lici na zecju glavu sa dugackim usima.
- severni deo se sastoji od dva lanca zvezda jedan ispod drugog, gde je gornji lanac svetliji a donji bledji. Oba lanca izviru iz jedne tacke na zapadu i sire se krivudavo na istok.
Kada se zavrsi posmatranje jata treba ucvrstiti O III filter zbog posmatranja magline. Mogu da kazem da je za ovaj objekat seeing izuzetno znacajan, da ne pominjem sto tamnije nebo. Osmatranje moze ici od ''vidimo maglinu u delovima'' do ''vidimo maglinu u celosti''. Takodje, mislim da je M16 jedan od objekata gde su ponovljena osmatranja imperativ. Svaki sezonu i svako posmatranje maglinu vidim bolje i detaljnije. Moj opsti utisak je se ponovljenim osmatranjima oci naviknu na pojedine delove objekta i kod sledecih osmatranja automatski ih detektuju. Tada oci mogu da vide ono sto ranije nisu videle jer vise nije potrebna koncentracija za uocavanje opste forme. To je pogotovo vidljivo kod galaksije M51: kada se prvi put uoci spirala oci ce je odmah detektovati svako sledece posmatranje i moci cemo da se skoncentrisemo na detalje te spirale. Naravno, ovo je samo moj licni utisak a ne pravilo.
U principu ja danas maglinu vidim u celosti i svi njeni delovi spojeni su u nepogresivu konturu orla rasirenih krila. Maglina se moze podeliti u cetiri dela: juzno i severno krilo, telo i glavu orla:
- juzno krilo je prominentnije, uvek se pokaze i jasno se vidi. Na mestu gde se krilo spaja sa telom ptice jasno se vidi tamna maglina koja se useca duboko u objekat u obliku sirokog slova V.
- jugoistocno od tamne magline nalazi se glava ''Orla'' i njena vidljivost dosta zavisi od seeinga. Glava potpuno obuhvaca juzni deo zvezdanog jata i u njoj je maglovitost najredja. Ako je seeing los nece se videti forma glave vec samo magloviti ''jastucici'' oko zvezda koji samo nagovestavaju da se oko jata nalazi veca maglovita forma. Medjutim, pod dobrim seeingom glava se pokuzuje u celosti, potpuno povezana sa telom i krilima orla. Glava orla cak ima i ''kljun'' koji predstavljaju dva para bliskih zvezda iz jednog od gore pomenutih lanaca otvorenog jata.
- severno krilo je je malo bledje od juznog ali je zato prominentno i ja ga uvek jasno vidim. Sire je i vece od juznog ali je manje gusto.
- telo ''Orla'' cini maglovitost izmredju centralnih zvezda jata i ona se vidi ponekad cak i bez filtera a sa filterom se vidi uvek.
U dobrim nocima Orao se vidi u celosti, bez prekida u strukturi. Prelepo izgleda, velik i rasirenih krila, mocan prizor. Maglina je posebna po tome sto je otoreno jato usadjeno u nju toliko svetlo da mu se zvezde lagano probijaju cak i kroz OIII filter. Sto se tice filtera, meni se malo vise svideo pogled sa UHC: mozda je maglovotost malo slabija ali je ostrija i puna usadjenih zvezda. OIII pokaze vise maglovitosti ali ona gubi na ostrini i postaje pomalo difuzna.
Severozapadno od magline pruza se veliki lucni lanac svetlih zvezda koje nemaju veze sa maglinom ali umnogome obogacuju pogled. Taj lanac u sebi sadrzi i zvezde magnitude 8 koje su sjajnije od samih zvezda otvorenog jata u maglini. Sa tim lancem pogled postaje pun svetlih lukova zvezda na sve strane. Jako lep pogled.
Sto se tice ''Pillars of Creation'', naravno da sam pokusao da ih vidim na velikim uvecanjima, i naravno da ih nisam video. Znao sam tacno gde se nalaze, sta treba da vidim, ali mislim da sa svoje lokacije prosto nisam imao nikakve sanse pri bilo kakvom seeingu. Stoga necu ni opisivati polozaj stubova i tehnike koje sam koristio jer je osmatranje bilo neuspesno. Osmatranje Stubova je slicno kao i kod pokusaja osmatranje B33 Horsehead Nebula u sazvezdju Orion: kazu iskusni osmatraci da ako jasno ne vidimo Flame Nebula ne treba ni da pokusavamo da nadjemo B33. Nesto slicno je i sa Stubovima.
Sve u svemu, ovo je izuzetno zanimljiva i izazovna meta. Sa svakim novim posmatranjem videcemo nesto sto nam je promaklo u proslom. Cak i ako za neko vece ne planirate da posmatrate ovu metu, ako je seeing dobar uperite teleskop u M16 - mozda cete se iznenaditi i videti nesto novo.
#7
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka nemars - Jul 28, 2026, 01:55:06 POSLE PODNECitat: Damir poslato Jul 28, 2026, 12:22:21 POSLE PODNEE sad da li postoji opcija da uz trazioc koji imam dodam neki red dot
Postoji, samo se nadam da si koristio red dot ili tako nesto i da shvatas da je samo u pitanju rupica kroz koju vidis nebo iza i crvena tacka projektovana na to nebo. Dakle nema nikakve optike, nista nije svetlije ni vece nego sto je golim okom.
Sto se tice toga da imas vise stvari zakacenih na teleskop istovremeno (uglavnom trazilaca), kod nekih teleskopa vec ima na vise mesta prilike da se postavi trazilac (mozda ima 2 papucice, ili mesto gde moze da se zakaci druga), ali na vecini samo na jednom mestu ima papucica. Tu onda moze da ide recimo adapter (recimo ovakav ili ovakav), pa da u jednu papucicu moze vise stvari da se zakaci. Ljudi koji imaju njutn (jer se lako rasklapa) nekad rasklope pa izbuse tubus i zakace dodatnu papucicu. Najlaksa opcija je mozda telrad, on ne ide na papucicu, nego ima neku bazu koja se lepi na tubus (ima lepljivu traku sa 2 strane) i onda se telrad samo stavi na tu bazu. Meni se to iskreno ne svidja, i kabasto je, ali ne zahteva dodatne adaptere.
P.S. ono sto je dobra stvar kod telrada je sto su poznate velicine krugova koje projektuje (precnici su 0.5, 2 i 4 stepena). I onda su neke mape i aplikacije pocele da integrisu to. Npr imas na aplikaciji da ukjlucis telrad projekciju pa vidis tacno skalu koliko je nesto sto trazis u odnosu na krug. Ili na nekim mapama imas recimo uz njih mali kartoncic sa prozorcicem i iscrtanim krugovima velicine telrada, i onda mozes to da povlacis preko mape da vidis koliko veliko izgleda u telradu.
#8
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka vlaiv - Jul 28, 2026, 01:50:28 POSLE PODNECitat: Damir poslato Jul 28, 2026, 12:22:21 POSLE PODNE. E sad da li postoji opcija da uz trazioc koji imam dodam neki red dot, star pointer nesto sto bi mi olaksalo uz aplikaciju da pripomognem poziciji da budem blizu sa traziocem.
Naravno da postoji. Mnogi koriste više od jednog tražioca, neki čak 3 komada. Samo ti treba rešenje za montiranje drugog tražioca (red dot-a). To može na više načina, a najčešće se koristi ovako nešto:
https://www.aliexpress.com/item/1005012607485803.html
#9
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka Damir - Jul 28, 2026, 12:22:21 POSLE PODNEMislim meni ne smeta sto je obrnuta slika i pozicija trazioca sve mi je to super. Jedini je problem kad trazim nesto dosta manje. Ako ga ne dovedem skoro da je tu onda krece"veslanje" pogubim se sa traziocem. Desavalo se da odem skroz na drugu stranu kad se zanesem. E sad da li postoji opcija da uz trazioc koji imam dodam neki red dot, star pointer nesto sto bi mi olaksalo uz aplikaciju da pripomognem poziciji da budem blizu sa traziocem. A onda mi nije problem da nadjem uz male korekcije ovako se pogubim kad mora da se skroz oslonim na njega. Inace trzioc nema mogucnosti izmene.
#10
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka goran.nikacevic - Jul 28, 2026, 09:27:20 PRE PODNEHehe, klasicni problemi 🙂
Sta znam, mislim da je stvar navike. Dobson prikazuje obrnutu sliku, i to je tako. Sad, da li zelis da slika u optickom traziocu bude pribliznija onome sto vidis golim ocima ili bi radije da bude slicnija onome sto vidis kroz okular teleskopa? Svako ima svoje misljenje, ti vidi sta ti hoces 🙂
Ja licno volim "correct image", slaze mi se uz Telrad, a i volim tako da gledam golim ocima po nebu, pa mi tako lakse. Ali za star hopping, mozda je lakse ako je opticki slicniji okularu. Recimo Milos voli tako.
Opticki trazioc koji daje "ispravnu" sliku se zove RACI - Right Angle Correct Image. Njega ljudi cesto uzimaju da ne bi krivili vrat. Al nekom to i smeta, ne gledas u pravcu teleskopa. Opet, ko sta voli 🙂
U svakom slucaju, ako imas klasicni opricki koji dodje uz teleskop, ne znam da se on nekako moze prepraviti da daje korektnu sliku. Ako hoces to, moraces kupiti RACI.
Sto se tice mapa i aplikacija, tu nije problem, lako je tu obrnuti sliku, imas opcije za to.
Sta znam, mislim da je stvar navike. Dobson prikazuje obrnutu sliku, i to je tako. Sad, da li zelis da slika u optickom traziocu bude pribliznija onome sto vidis golim ocima ili bi radije da bude slicnija onome sto vidis kroz okular teleskopa? Svako ima svoje misljenje, ti vidi sta ti hoces 🙂
Ja licno volim "correct image", slaze mi se uz Telrad, a i volim tako da gledam golim ocima po nebu, pa mi tako lakse. Ali za star hopping, mozda je lakse ako je opticki slicniji okularu. Recimo Milos voli tako.
Opticki trazioc koji daje "ispravnu" sliku se zove RACI - Right Angle Correct Image. Njega ljudi cesto uzimaju da ne bi krivili vrat. Al nekom to i smeta, ne gledas u pravcu teleskopa. Opet, ko sta voli 🙂
U svakom slucaju, ako imas klasicni opricki koji dodje uz teleskop, ne znam da se on nekako moze prepraviti da daje korektnu sliku. Ako hoces to, moraces kupiti RACI.
Sto se tice mapa i aplikacija, tu nije problem, lako je tu obrnuti sliku, imas opcije za to.