- Dobro došli na Forum Astronomskog Magazina.
Skorašnje poruke
#21
Astrofotografija / Odg: Wide field astrofotografi...
Poslednja poruka Yagodinac - Avgust 14, 2026, 01:08:06 PRE PODNESamo da se pohvalim 
#22
Astrofotografija / Odg: NGC i IC objekti
Poslednja poruka Polare - Avgust 13, 2026, 12:53:44 POSLE PODNEDugo vremena ne fotkam ništa normalno,samo mjerenja Asteroida/Kometa/Sn/Varijabilnih zvijezda....itd!
Ali evo uspio sam nešto spojiti nakon par večeri
Unutar IC 1848... ima jedan neobičan tamni, antropomorfni oblik koji se nazire u središtu zelenog područja je poznati isparavajući plinski globula (EGG), gusti, kompaktni džep međuzvjezdanog plina i prašine koji služi kao inkubator za rađanje novih zvijezda.
Ritchey-Chrétien 12"
CMOS PlayerOne-Poseidon
Filter: Optolong H-Alpha /7nm
65 x 180''
Filter: Optolong OIII /3nm
24 x 180''
Filter: Optolong S2 /6.5nm
33 x 180''
Softver: PixInsight
http://[url="https://postimg.cc/LhWDhMJP"]
[
Ali evo uspio sam nešto spojiti nakon par večeri
Unutar IC 1848... ima jedan neobičan tamni, antropomorfni oblik koji se nazire u središtu zelenog područja je poznati isparavajući plinski globula (EGG), gusti, kompaktni džep međuzvjezdanog plina i prašine koji služi kao inkubator za rađanje novih zvijezda.
Ritchey-Chrétien 12"
CMOS PlayerOne-Poseidon
Filter: Optolong H-Alpha /7nm
65 x 180''
Filter: Optolong OIII /3nm
24 x 180''
Filter: Optolong S2 /6.5nm
33 x 180''
Softver: PixInsight
http://[url="https://postimg.cc/LhWDhMJP"]
[ #23
Astrofotografija / Odg: Wide field astrofotografi...
Poslednja poruka Yagodinac - Avgust 12, 2026, 10:09:42 POSLE PODNEIzvolte večerašnje pomračenje 
Eclipse by Millan Milloradovic, on Flickr
Kropovano je sa 200mm tako da se na Flickru ne vidi Exif, ali uglavnom je kompozit sa različitim brzinama šatera na ISO100, 200mm, f16; išlo je od 1/5000sec do 1/250.
Dakle nikakav solarni filter, ništa, samo CPL koji je oborio svetlost za možda jednu blendu.
Eclipse by Millan Milloradovic, on FlickrKropovano je sa 200mm tako da se na Flickru ne vidi Exif, ali uglavnom je kompozit sa različitim brzinama šatera na ISO100, 200mm, f16; išlo je od 1/5000sec do 1/250.
Dakle nikakav solarni filter, ništa, samo CPL koji je oborio svetlost za možda jednu blendu.
#24
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka PavleR - Avgust 09, 2026, 01:49:07 POSLE PODNESazvezdje Lyra:
- Delta1 i Delta2 (𝞭1 i 𝞭2) Lyrae i Stephenson 1 (dvojna zvezda i otvoreno jato)
- Messier 56 (globularno jato)
- Minkowski 1-64 (planetarna maglina)
Delta1 i Delta2 (𝞭1 i 𝞭2) Lyrae i Stephenson 1
𝞭1/𝞭2 Lyrae je opticka dvojna zvezda cije komponente nisu gravitaciono povezane, jer im se udaljnost od nas znatno razlikuje. Svetija zvezda - 𝞭2 Lyrae nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja teme krace stranice paralelograma koja je bliza Vegi.
U pitanju je uparenost zvezda visokog sjaja i koloricnog kontrasta, a zvezde su taman dovoljnih magnituda da prizor bude prelep i jako ugodan za oko. Zvezde se nalaze na velikoj separaciji od 10.3'. Par je okruzen clanicama otrovenog jata Stephenson 1, centriranog oko 𝞭2 Lyrae.
𝞭2 Lyrae je istinski gigant. Narandzasti je dzin M-tipa, i uz to semiregularna varijabilna zvezda cija se magnituda krece u rasponu 4.22-4.33. Najimpresivnija karakeristika zvezde je njena velicina. Kao i kod svih dzinovskih zvezda podaci o velicinu ne mogu se sa sigurnoscu utvrditi ali se zna da joj je radijus 286-381x veci od Suncevog. Ta velicina stavlja je u red dvadesetak najvecih zvezda na nocnom nebu. Kao i svi crveni dzinovi, 𝞭2 Lyrae se ohladila i tempreatura njene fotosfere je 3.500 K, sto je znatno hladnije od Suncevih 5.500 K. Znaci imamo zvezdu koja moze progutati hiljade Sunaca ali je skoro duplo hladnija od njega.
𝞭1 Lyrae je u potpunosti drugacija zvezda. Manja je i mnogo toplija. Plavo-bela je zvezda je glavne sekvence B-tipa, temperature fotosfere 18.000-20.000 K. Magnitude je 5.6.
𝞭2 Lyrae je centar svetlog i rasutog otvorenog jata Stephenson 1. Jato broji 77 zvezda, svetle je magnitude 4 i velike je velicine od 20'. Iz brojki je jasno da je jato nekondenzovano zbog malog broja zvezda na ogromnoj povrsini.
Lociranje: 𝞭2 Lyrae je deo glavnom asterizma sazvezdja, video sam je golim okom i direktno naciljao.
Opservacija: Prelepo! Mocan koloricni kontrast dve isijavajuce zvezde.
𝞭2 Lyrae sija jarko narandzastom bojom ali joj je magnituda taman tolika da zvezda ne raspia svoj sjaj vec sija tackasto i ostro. Jako me podeca na zvezdu Eltanin (𝞬 Draconis) za koju sam verovatno vec puno mesta napisao da je meni najlepsa zvezda na nebu. Zamimljiva je i percepcija boja jer je kod sistema 𝞭1-2 Lyrae prisutna promenjena vizuelizacija realnih boja usled koloricnog kontrasta. Iako bi zvezda trebalo da sija vise crvenom bojom nego narandzastom, 𝞭2 Lyrae ostavlja utisak dominantno narandzaste zvezde koja cak vise ide ka zutoj nego ka crvenoj. Tu opservaciju izvrsili su mnogi posmatraci a 𝞭2 Lyrae nije usamljena zvezda u tom pogledu. Mnoge zvezde u dvojnim sistemima prikazuju se u ''nerealnoj'' boji zbog blizine svetlog sekundara drugacije boje.
𝞭1 Lyrae nalazi se na 8h od svetlije zvezde, a sistem je jako razmaknut. Sija ostro, plavo-belom bojom. Prizor treba posmatrati na malom uvecanju ili eventualno srednje-malom. Ja sam koristio uvecanja 62.5x i 107x.
- Stephenson 1
Ovo veliko i rasuto jato sija magnitudom 3.8. Sacinjeno je od 77 zvezda magnitude uglavnom oko 8 i zauzima veliku povrsinu od 20'. Jato je nazvano po americkom astronomu Charles Stepenson-u, koji je sumnjao da ova gruba grupisanost nije sluvcajna vec da je u pitanju pravo zvezdano jato. Kasnije opservacije potvrdile su da je Stephenson bio u pravu pa je jato nazvano njenu u cast.
Iako se cini da je upravo je 𝞭2 Lyrae najsvetlija zvezda ovog svetlog i rasutog jata, ona to nije. Ona je samo superponirana zavezda koja je skoro 400 ly blize nama od zvezda Stephenson 1 (740 ly naprema 1.200 ly). Sa drudge strane, za 𝞭1 Lyrae se smatra da jeste prava clanica jata, Ostale prominentne zvezde jate ''uvukle'' su se u procep izmedju 𝞭2 i 𝞭1 Lyrae u vidu luka koji izgleda kao ''smesko''. Taj luk ima 7 svetlih zvezda i izgleda kao siroki osmeh. Jos jedna svetla zvezda jata smestila se neposredno severno od 𝞭2 Lyrae pa izgleda kao njen pratilac. Sve zajedno prizor malo podseca na asterizam ''Cheshire Cat's Smile'' u sazvezdju Auriga: 𝞭2 Lyrae i njen pratilac izgledaju kao oci a luk od 7 zvezda kao rasireni osmeh. Jato je blize narandzastoj zvezdi 𝞭2 Lyrae.
Ostale zvezde jata rasute su preko velike povrsine pa je malo tesko odrediti koje zvezde pripadaju jatu a koje zvezdanoj pozadini. Ja sam izbrojao nekih 40-tak zvezda za koje imam utisak da su deo jata. Osim pomenitog ''smeska'', prominentan je vertikalni lanac od 4 zvezde odmah levo od 𝞭2 Lyrae, a postoje i jos dve koncentracije zvezda u vidu jos dva luka na severu. Jedan je sirok i sastoji se od tri svetle zvezda, a severno od njega nalazi se jos jedan luk sastavljen od vise zvezda ali mnogo bledjih - otprilike magnitude 10. I oko 𝞭1 Lyrae ima razbacanih zvezda, ali u manjoj koncentraciji nego oko 𝞭2 Lyrae.
Jato je jako veliko a zvezde su mu relativno nasumicno razbacane, pa se stoga objekat tesko izdvaja iz pozadine.
𝞭1-2 Lyrae i Stephenson 1 su zaista prelep pogled. Kontrast boja tackastih ali svetlih zvezda okupanih u sitnijim ali svetlim zvezdama otvorenog jata.
Messier 56
Globularno jato u sazvezdju Lyra, magnitude 8.3 i prividne velicine 8.8'.
Najsjajnija zvezda u jatu sija magnitudom 13.3, pa je odmah jasno da ce biti tesko primetiti pojedinacne zvezde u ovom objektu. Magjitum, opservaciji razlucivih zvezda umnogome ce pomoci cinjenica da je Shapley-Sawer klasa jata visokih 10. To znaci da jato ima veoma malo koncentracije prema centru, te da su mu zvezde rasute poput gusto otvorenog jata. Stavise , postoje samo dva Messier globulara sa manjm koncentracijom od M 56 - M 55 i M 71.
U velikom izboru letnjih globularnih jata kao posmatrackih meta, M56 nije na vrhu liste. U poredjenju sa razlucivim svetim gigantima M13, M22, M5, M92, M10 i M12, ovo jato je malo, bledo i jedva razlucivo, Medutim, ipak je ova meta vredna paznje jer se u njoj nalaze neke od najstarijih zvezda u Univerzumu. Naime, procenjena starost jata je citavih 13.7 milijardi godina !!! To je starost samo nesto manja od procenjene starosti samog Univerzuma. Cisto da naglasim, najstarija pojedinacna zvezda vidljiva teleskopom je Methuselah - HD 140283 (prikladno ime), u sazvezdju Libra, i stara je drevnih 12 milijardi godina. U ovom jatu gotovo sve zvezde starije su od nje. Posmatrajuci M 56 posmatramo kreaciju najranijeg Univerzuma, stvorenu pre nego sto je nasa galaksija uopste pocela da se stvara. Odakle onda ove zvezde u nasoj galaksiji? Na to pitanje sam detaljno dao odgovor u svom clanku u ''Horizontima'', broj 12. Naime, prisustvo globularnih jata u halu nase galaksije jos uvek je pitanje na koje fizika nije dala konacan odgovor. Model koji je fizicki i matematicki najodrziviji je da su sva ona bila deo patuljastih galaksija i da ih je Mlecni Put preuzeo kada je ''rastrgao i preuzeo'' te galaksije. Za neka jata se smatra da su bila jezgra tih galaksija. Za ovo jato se smatra da je bilo deo galaksije Gaia Enceladus, sa kojom se Mlecni Put sudario pre 9-11 milijardi godina. Stoga M 56 ne mora biti tek neka bleda mrlja koju cemo jedanput pogledati da joj se nikada ne vratimo. Objekat to mozda jeste sa cisto osmatracke tacke gledista, ali sa astronomske tacke ovo jato je pogled u najstariju ''decu'' Univerzuma.
Takodje, u ''Horizontima'' sam se bavio i putanjom globularnih jata oko centra nase galaksije. Jeste da globulari nastanjuju halo galaksije, ali oni tamo ne miruju vec se krecu oko centra Mlecng Puta, cesto po ekscentricnim orbitama. Pri tome globulari presecaju galakticku ravan. Najbolji primer za takvo kretanje je upravo M 56. Jato ima visoko eksentricnu orbitu i u ovom trenutku je u procesu prolaska kroz ravan galaksije. Stoga je M 56 jedan uniklatan pogled globulara koji trenutno ne obitava visko u halu, vec je mnogo blizi galalktickom disku i vecini zvezda i otvorenih jata u njemu.
Opservacija: Meta je srednje-velika, bleda i peskasta, bez cetralne kondenzacije jezgra. Shapley-Sawyer klasa jata je visokih X, sto znaci da je jato rasute koncentracije, sto potpuno odgovara okularskom pogledu.
Na malom uvecanju jato izgleda relativno sajajno i lako je uocljivo.
Na uvecanju 176x se vidi da objekat nije kruzne forme vec trougaone, sa vrhom trougla okrenutim prema dole. Jato ima vidno granuliranu tekstruru, pomalo i paucinastu. Strpljivim posmatranjem, zvezde najudaljenije od centra pocinju da se razlucuju, ali ne i ostatak objekta. Najjasnija i najsvetlija pojedinacna zvezdica nalazi se na samom obodu jata, i to bas na vrhu trougla (na jugu). Objekat nema centar u vidu svetle uzarene kugle kao mnogi drugi globulari, pa samim tim je tesko reci i da jato ima halo. Umesto toga, objekat izgleda kao spljostena gomila peska gde gustina zrna raste kako idemo ka centru. Pogled je ujednacen, nema svetlih zvezda koje sjajem odskacu od okoline a centar nije mnogo sjajniji od ostatka objekta, jedino sto je gusci. Zbog nedostatka kondenzacije centra, rani posmaraci su ovaj objekta klasifikovali kao gusto otvoreno jato.
Samo jato okruzeno je jako bledim zvezdicama koje verovatno nisu deo jata, ali formiraju sliku kao da je jato ulovljeno u paucinu. Iako bled i tesko razluciv, pogled na jato ima neku svoju draz i nije dosadan.
Kada se zavrsi sa ispitivanjem unutrasnjosti jata, treba se vratiti na malo uvecanje da bi se uzivalo u zvezdanom polju u kome jato lezi.
Minkowski 1-64
Planetarna maglina magnitude 13.3 i prividne velicine 28''.
Jos jedna maglina iz kataloga koji je sastavio legendarni astronom Rudolph Bernhard Minkowski. Njegov katalog sadrzi 66 planetarnih maglina podeljenih u 4 kategorije. Iako sve magline nose njegovo ime, sam Minkowski otkrio je svega nekoliko njih. Minkowski je sirokoj astronomskoj zajednici pre svega poznat kao lider poduhvata Palomar Observatory Sky Survey (POSS), kada je fotografskim putem sacinjen atlas severne hemisfere.
Minkoiwski 1-64 nepoznata je maglina vecini amaterskih astronoma, i kada se pogleda magnituda i velicina stice se utisak da je to opravdano. Medjutim, mislim da se necu prevariti ako kazem da ovaj je objekat istrpeo veliku nepravdu od strane nas amatera. Naime, u pitanju je maglina iz Minkowski kataloga koji uvezbano oko moze da primeti u direktnom pogledu bez filtera, i ja je smatram za jednu od najjasnije uocljivih Minkowki planetarki. Lociranje objekta ume da bude tesko i skoro je nemoguce bez precizne mape, ali u blizini magline postoje jasni zvezdani markeri, pa je cilj naci njih, a ne samu maglinu.
Po morfologiji, Minkowski 1-64 je umanjena verzija M 57 (Ring magline). Na fotografijama pokazuje kruzni prstenasti izduzeni oblik, koji je jako tesko izvuci mojom aparaturom teleskopa.
Opservacija: opis dajem na osnovu dve opservacije, 29.06.2025 i 18.07.2026..
Neverovarno je kako se ova bleda maglina jasno pokazuje u direktnom pogledu bez filtera. Nalazi se neposredno uz trapez 4 blede zvezde, i do nje se dolazi prouzetkom jednog kraka trapeza za jednu njegovu duzinu. Na bilo kom uvecanju pojavljuje se u skoro savrsenom kruznom obliku. Homogene je ispune i mojim teleskopom nemoguce je izvuci prstenastu strukturu. Koliko sam ja upoznat, prsten se vidi teleskopima od 20'' pa na vise. Moj utisak je da maglina izgleda kao bleda kruzna galaksija bez svetlog jezgra. Pri prvom posmatranju video sam je perifernim vidom na uvecanju 176x, da bih je ove godine odmah uocio direktnim vidom na istom uvecanju. Kako kazu, ponavljanje je majka mudrosti.
Na uvecanju 320x mi se ucinilo da je mozda vidim pomalo izduzenu u smeru od 1 ka 7h, ali je uopsteno oblik magline kruzni. Ovo uvecanje nije dobro za posmatranje magline jer se objekat javlja vise amorfno, manje svetlo, a pojacani kontrast ovde ne opravdava gubitak sjaja.
OIII i UHC filteri ne pokazuju nove detalje ali joj izostravaju ivice i bolje je oblikuju.
- Delta1 i Delta2 (𝞭1 i 𝞭2) Lyrae i Stephenson 1 (dvojna zvezda i otvoreno jato)
- Messier 56 (globularno jato)
- Minkowski 1-64 (planetarna maglina)
Delta1 i Delta2 (𝞭1 i 𝞭2) Lyrae i Stephenson 1
𝞭1/𝞭2 Lyrae je opticka dvojna zvezda cije komponente nisu gravitaciono povezane, jer im se udaljnost od nas znatno razlikuje. Svetija zvezda - 𝞭2 Lyrae nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja teme krace stranice paralelograma koja je bliza Vegi.
U pitanju je uparenost zvezda visokog sjaja i koloricnog kontrasta, a zvezde su taman dovoljnih magnituda da prizor bude prelep i jako ugodan za oko. Zvezde se nalaze na velikoj separaciji od 10.3'. Par je okruzen clanicama otrovenog jata Stephenson 1, centriranog oko 𝞭2 Lyrae.
𝞭2 Lyrae je istinski gigant. Narandzasti je dzin M-tipa, i uz to semiregularna varijabilna zvezda cija se magnituda krece u rasponu 4.22-4.33. Najimpresivnija karakeristika zvezde je njena velicina. Kao i kod svih dzinovskih zvezda podaci o velicinu ne mogu se sa sigurnoscu utvrditi ali se zna da joj je radijus 286-381x veci od Suncevog. Ta velicina stavlja je u red dvadesetak najvecih zvezda na nocnom nebu. Kao i svi crveni dzinovi, 𝞭2 Lyrae se ohladila i tempreatura njene fotosfere je 3.500 K, sto je znatno hladnije od Suncevih 5.500 K. Znaci imamo zvezdu koja moze progutati hiljade Sunaca ali je skoro duplo hladnija od njega.
𝞭1 Lyrae je u potpunosti drugacija zvezda. Manja je i mnogo toplija. Plavo-bela je zvezda je glavne sekvence B-tipa, temperature fotosfere 18.000-20.000 K. Magnitude je 5.6.
𝞭2 Lyrae je centar svetlog i rasutog otvorenog jata Stephenson 1. Jato broji 77 zvezda, svetle je magnitude 4 i velike je velicine od 20'. Iz brojki je jasno da je jato nekondenzovano zbog malog broja zvezda na ogromnoj povrsini.
Lociranje: 𝞭2 Lyrae je deo glavnom asterizma sazvezdja, video sam je golim okom i direktno naciljao.
Opservacija: Prelepo! Mocan koloricni kontrast dve isijavajuce zvezde.
𝞭2 Lyrae sija jarko narandzastom bojom ali joj je magnituda taman tolika da zvezda ne raspia svoj sjaj vec sija tackasto i ostro. Jako me podeca na zvezdu Eltanin (𝞬 Draconis) za koju sam verovatno vec puno mesta napisao da je meni najlepsa zvezda na nebu. Zamimljiva je i percepcija boja jer je kod sistema 𝞭1-2 Lyrae prisutna promenjena vizuelizacija realnih boja usled koloricnog kontrasta. Iako bi zvezda trebalo da sija vise crvenom bojom nego narandzastom, 𝞭2 Lyrae ostavlja utisak dominantno narandzaste zvezde koja cak vise ide ka zutoj nego ka crvenoj. Tu opservaciju izvrsili su mnogi posmatraci a 𝞭2 Lyrae nije usamljena zvezda u tom pogledu. Mnoge zvezde u dvojnim sistemima prikazuju se u ''nerealnoj'' boji zbog blizine svetlog sekundara drugacije boje.
𝞭1 Lyrae nalazi se na 8h od svetlije zvezde, a sistem je jako razmaknut. Sija ostro, plavo-belom bojom. Prizor treba posmatrati na malom uvecanju ili eventualno srednje-malom. Ja sam koristio uvecanja 62.5x i 107x.
- Stephenson 1
Ovo veliko i rasuto jato sija magnitudom 3.8. Sacinjeno je od 77 zvezda magnitude uglavnom oko 8 i zauzima veliku povrsinu od 20'. Jato je nazvano po americkom astronomu Charles Stepenson-u, koji je sumnjao da ova gruba grupisanost nije sluvcajna vec da je u pitanju pravo zvezdano jato. Kasnije opservacije potvrdile su da je Stephenson bio u pravu pa je jato nazvano njenu u cast.
Iako se cini da je upravo je 𝞭2 Lyrae najsvetlija zvezda ovog svetlog i rasutog jata, ona to nije. Ona je samo superponirana zavezda koja je skoro 400 ly blize nama od zvezda Stephenson 1 (740 ly naprema 1.200 ly). Sa drudge strane, za 𝞭1 Lyrae se smatra da jeste prava clanica jata, Ostale prominentne zvezde jate ''uvukle'' su se u procep izmedju 𝞭2 i 𝞭1 Lyrae u vidu luka koji izgleda kao ''smesko''. Taj luk ima 7 svetlih zvezda i izgleda kao siroki osmeh. Jos jedna svetla zvezda jata smestila se neposredno severno od 𝞭2 Lyrae pa izgleda kao njen pratilac. Sve zajedno prizor malo podseca na asterizam ''Cheshire Cat's Smile'' u sazvezdju Auriga: 𝞭2 Lyrae i njen pratilac izgledaju kao oci a luk od 7 zvezda kao rasireni osmeh. Jato je blize narandzastoj zvezdi 𝞭2 Lyrae.
Ostale zvezde jata rasute su preko velike povrsine pa je malo tesko odrediti koje zvezde pripadaju jatu a koje zvezdanoj pozadini. Ja sam izbrojao nekih 40-tak zvezda za koje imam utisak da su deo jata. Osim pomenitog ''smeska'', prominentan je vertikalni lanac od 4 zvezde odmah levo od 𝞭2 Lyrae, a postoje i jos dve koncentracije zvezda u vidu jos dva luka na severu. Jedan je sirok i sastoji se od tri svetle zvezda, a severno od njega nalazi se jos jedan luk sastavljen od vise zvezda ali mnogo bledjih - otprilike magnitude 10. I oko 𝞭1 Lyrae ima razbacanih zvezda, ali u manjoj koncentraciji nego oko 𝞭2 Lyrae.
Jato je jako veliko a zvezde su mu relativno nasumicno razbacane, pa se stoga objekat tesko izdvaja iz pozadine.
𝞭1-2 Lyrae i Stephenson 1 su zaista prelep pogled. Kontrast boja tackastih ali svetlih zvezda okupanih u sitnijim ali svetlim zvezdama otvorenog jata.
Messier 56
Globularno jato u sazvezdju Lyra, magnitude 8.3 i prividne velicine 8.8'.
Najsjajnija zvezda u jatu sija magnitudom 13.3, pa je odmah jasno da ce biti tesko primetiti pojedinacne zvezde u ovom objektu. Magjitum, opservaciji razlucivih zvezda umnogome ce pomoci cinjenica da je Shapley-Sawer klasa jata visokih 10. To znaci da jato ima veoma malo koncentracije prema centru, te da su mu zvezde rasute poput gusto otvorenog jata. Stavise , postoje samo dva Messier globulara sa manjm koncentracijom od M 56 - M 55 i M 71.
U velikom izboru letnjih globularnih jata kao posmatrackih meta, M56 nije na vrhu liste. U poredjenju sa razlucivim svetim gigantima M13, M22, M5, M92, M10 i M12, ovo jato je malo, bledo i jedva razlucivo, Medutim, ipak je ova meta vredna paznje jer se u njoj nalaze neke od najstarijih zvezda u Univerzumu. Naime, procenjena starost jata je citavih 13.7 milijardi godina !!! To je starost samo nesto manja od procenjene starosti samog Univerzuma. Cisto da naglasim, najstarija pojedinacna zvezda vidljiva teleskopom je Methuselah - HD 140283 (prikladno ime), u sazvezdju Libra, i stara je drevnih 12 milijardi godina. U ovom jatu gotovo sve zvezde starije su od nje. Posmatrajuci M 56 posmatramo kreaciju najranijeg Univerzuma, stvorenu pre nego sto je nasa galaksija uopste pocela da se stvara. Odakle onda ove zvezde u nasoj galaksiji? Na to pitanje sam detaljno dao odgovor u svom clanku u ''Horizontima'', broj 12. Naime, prisustvo globularnih jata u halu nase galaksije jos uvek je pitanje na koje fizika nije dala konacan odgovor. Model koji je fizicki i matematicki najodrziviji je da su sva ona bila deo patuljastih galaksija i da ih je Mlecni Put preuzeo kada je ''rastrgao i preuzeo'' te galaksije. Za neka jata se smatra da su bila jezgra tih galaksija. Za ovo jato se smatra da je bilo deo galaksije Gaia Enceladus, sa kojom se Mlecni Put sudario pre 9-11 milijardi godina. Stoga M 56 ne mora biti tek neka bleda mrlja koju cemo jedanput pogledati da joj se nikada ne vratimo. Objekat to mozda jeste sa cisto osmatracke tacke gledista, ali sa astronomske tacke ovo jato je pogled u najstariju ''decu'' Univerzuma.
Takodje, u ''Horizontima'' sam se bavio i putanjom globularnih jata oko centra nase galaksije. Jeste da globulari nastanjuju halo galaksije, ali oni tamo ne miruju vec se krecu oko centra Mlecng Puta, cesto po ekscentricnim orbitama. Pri tome globulari presecaju galakticku ravan. Najbolji primer za takvo kretanje je upravo M 56. Jato ima visoko eksentricnu orbitu i u ovom trenutku je u procesu prolaska kroz ravan galaksije. Stoga je M 56 jedan uniklatan pogled globulara koji trenutno ne obitava visko u halu, vec je mnogo blizi galalktickom disku i vecini zvezda i otvorenih jata u njemu.
Opservacija: Meta je srednje-velika, bleda i peskasta, bez cetralne kondenzacije jezgra. Shapley-Sawyer klasa jata je visokih X, sto znaci da je jato rasute koncentracije, sto potpuno odgovara okularskom pogledu.
Na malom uvecanju jato izgleda relativno sajajno i lako je uocljivo.
Na uvecanju 176x se vidi da objekat nije kruzne forme vec trougaone, sa vrhom trougla okrenutim prema dole. Jato ima vidno granuliranu tekstruru, pomalo i paucinastu. Strpljivim posmatranjem, zvezde najudaljenije od centra pocinju da se razlucuju, ali ne i ostatak objekta. Najjasnija i najsvetlija pojedinacna zvezdica nalazi se na samom obodu jata, i to bas na vrhu trougla (na jugu). Objekat nema centar u vidu svetle uzarene kugle kao mnogi drugi globulari, pa samim tim je tesko reci i da jato ima halo. Umesto toga, objekat izgleda kao spljostena gomila peska gde gustina zrna raste kako idemo ka centru. Pogled je ujednacen, nema svetlih zvezda koje sjajem odskacu od okoline a centar nije mnogo sjajniji od ostatka objekta, jedino sto je gusci. Zbog nedostatka kondenzacije centra, rani posmaraci su ovaj objekta klasifikovali kao gusto otvoreno jato.
Samo jato okruzeno je jako bledim zvezdicama koje verovatno nisu deo jata, ali formiraju sliku kao da je jato ulovljeno u paucinu. Iako bled i tesko razluciv, pogled na jato ima neku svoju draz i nije dosadan.
Kada se zavrsi sa ispitivanjem unutrasnjosti jata, treba se vratiti na malo uvecanje da bi se uzivalo u zvezdanom polju u kome jato lezi.
Minkowski 1-64
Planetarna maglina magnitude 13.3 i prividne velicine 28''.
Jos jedna maglina iz kataloga koji je sastavio legendarni astronom Rudolph Bernhard Minkowski. Njegov katalog sadrzi 66 planetarnih maglina podeljenih u 4 kategorije. Iako sve magline nose njegovo ime, sam Minkowski otkrio je svega nekoliko njih. Minkowski je sirokoj astronomskoj zajednici pre svega poznat kao lider poduhvata Palomar Observatory Sky Survey (POSS), kada je fotografskim putem sacinjen atlas severne hemisfere.
Minkoiwski 1-64 nepoznata je maglina vecini amaterskih astronoma, i kada se pogleda magnituda i velicina stice se utisak da je to opravdano. Medjutim, mislim da se necu prevariti ako kazem da ovaj je objekat istrpeo veliku nepravdu od strane nas amatera. Naime, u pitanju je maglina iz Minkowski kataloga koji uvezbano oko moze da primeti u direktnom pogledu bez filtera, i ja je smatram za jednu od najjasnije uocljivih Minkowki planetarki. Lociranje objekta ume da bude tesko i skoro je nemoguce bez precizne mape, ali u blizini magline postoje jasni zvezdani markeri, pa je cilj naci njih, a ne samu maglinu.
Po morfologiji, Minkowski 1-64 je umanjena verzija M 57 (Ring magline). Na fotografijama pokazuje kruzni prstenasti izduzeni oblik, koji je jako tesko izvuci mojom aparaturom teleskopa.
Opservacija: opis dajem na osnovu dve opservacije, 29.06.2025 i 18.07.2026..
Neverovarno je kako se ova bleda maglina jasno pokazuje u direktnom pogledu bez filtera. Nalazi se neposredno uz trapez 4 blede zvezde, i do nje se dolazi prouzetkom jednog kraka trapeza za jednu njegovu duzinu. Na bilo kom uvecanju pojavljuje se u skoro savrsenom kruznom obliku. Homogene je ispune i mojim teleskopom nemoguce je izvuci prstenastu strukturu. Koliko sam ja upoznat, prsten se vidi teleskopima od 20'' pa na vise. Moj utisak je da maglina izgleda kao bleda kruzna galaksija bez svetlog jezgra. Pri prvom posmatranju video sam je perifernim vidom na uvecanju 176x, da bih je ove godine odmah uocio direktnim vidom na istom uvecanju. Kako kazu, ponavljanje je majka mudrosti.
Na uvecanju 320x mi se ucinilo da je mozda vidim pomalo izduzenu u smeru od 1 ka 7h, ali je uopsteno oblik magline kruzni. Ovo uvecanje nije dobro za posmatranje magline jer se objekat javlja vise amorfno, manje svetlo, a pojacani kontrast ovde ne opravdava gubitak sjaja.
OIII i UHC filteri ne pokazuju nove detalje ali joj izostravaju ivice i bolje je oblikuju.
#25
Astronomija / Perseidi i pomračenje Sunca
Poslednja poruka Astro_fun_times - Avgust 07, 2026, 09:16:11 PRE PODNEPozdrav, samo da vas obavestim da će se organizovati posmatranje kiše meteora na odmaralištu Letenka u subotu 08.08.
Prijave nisu neophodne, ponesite nešto za udobno sedenje/ležanje, možda tople odeće za svaki slučaj, nešto protiv komaraca, malo hrane, grickalica, vode i šta god mislite da će vam trebati.
Prognoze pokazuju da bi od ponoći trebalo da se potpuno razvedri dok će do ponoći biti delimično oblačno.
Isto tako, u sredu, 12.08. na Petrovaradinskoj tvrđavi kod sata od 19:15h biće organizovano posmatranje delimičnog pomračenja Sunca.
Nakon toga u 20h će se održati predavanje "Neka svemir čuje nemir" u planetarijumu, dok ne padne mrak.
Nakon predavanja, od 21h se prelazi na malo tamniji deo tvrđave kod Dance arene odakle će se posmatrati kiša meteora.
Događaj organizuju NVO Carpe Noctem, klub fizičara sa PMF-a, ADNOS i AD "Pod zvezdama".
Nadamo se da će nas vreme poslužiti.
Ukoliko vreme bude loše, otkazaće se događaji, ili bar deo događaja. Pratite na društvenim mrežama kako biste saznali za izmene ukoliko do njih dođe. Najbolje na Instagramu.
Prijave nisu neophodne, ponesite nešto za udobno sedenje/ležanje, možda tople odeće za svaki slučaj, nešto protiv komaraca, malo hrane, grickalica, vode i šta god mislite da će vam trebati.
Prognoze pokazuju da bi od ponoći trebalo da se potpuno razvedri dok će do ponoći biti delimično oblačno.
Isto tako, u sredu, 12.08. na Petrovaradinskoj tvrđavi kod sata od 19:15h biće organizovano posmatranje delimičnog pomračenja Sunca.
Nakon toga u 20h će se održati predavanje "Neka svemir čuje nemir" u planetarijumu, dok ne padne mrak.
Nakon predavanja, od 21h se prelazi na malo tamniji deo tvrđave kod Dance arene odakle će se posmatrati kiša meteora.
Događaj organizuju NVO Carpe Noctem, klub fizičara sa PMF-a, ADNOS i AD "Pod zvezdama".
Nadamo se da će nas vreme poslužiti.
Ukoliko vreme bude loše, otkazaće se događaji, ili bar deo događaja. Pratite na društvenim mrežama kako biste saznali za izmene ukoliko do njih dođe. Najbolje na Instagramu.
#26
Astronomija / Odg: Astronomski kamp "Pod zve...
Poslednja poruka Astro_fun_times - Avgust 07, 2026, 08:44:36 PRE PODNEKamp je protekao sjajno, možete pročitati izveštaj na ovom linku
Izveštaj sa kampa
A ovde ćete pronaći kolekciju albuma sa slikama sa kampa
https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/collections/72157725140162034/
Hvala svima koji su posetili kamp
Izveštaj sa kampa
A ovde ćete pronaći kolekciju albuma sa slikama sa kampa
https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/collections/72157725140162034/
Hvala svima koji su posetili kamp
#27
AstroBerza / Odg: Na prodaju okulari Explor...
Poslednja poruka Ljubomir Vatralj - Avgust 04, 2026, 03:01:57 POSLE PODNEPozdrav. Je li ES24mm jos uvek dostupan?
#28
Astrofotografija / Odg: Wide field astrofotografi...
Poslednja poruka Yagodinac - Jul 31, 2026, 10:42:34 POSLE PODNE
#29
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka Maki - Jul 31, 2026, 10:41:49 POSLE PODNECitat: vlaiv poslato Jul 28, 2026, 06:16:52 POSLE PODNECitat: goran.nikacevic poslato Jul 28, 2026, 05:38:44 POSLE PODNETelrad je super, nabavi to i milina
Kad smo već kod toga, telrad ili rigel quickfinder ili ES reflexsight?
Rigel je odličan, imam ga na synta findershoe.
Realno, na klot dobson bez enkodera Pifinder je majka, ali skup.
#30
Oprema / Odg: Trazioc
Poslednja poruka PavleR - Jul 28, 2026, 08:12:45 POSLE PODNEJa godinama koristim trazilac sa ispravnom slikom (sa pravougaonim uvidom) i nista uz njega. Naci zvezdu preko njega je samo stvar vezbe i niceg drugog. Poravna se oko sa telom trazioca i nisani se prst ispod zvezde - i to je sve. Licno mislim da postoji previse komplikacije oko trazioca, dva ili tri trazioca na jednom tubusu je po mom misljenmju potpuno nepotrebno. Samo je stvar vezbe i iskustva. Ostalo je licna preference posmatraca,