- Dobro došli na Forum Astronomskog Magazina.
Skorašnje poruke
#81
Astrofotografija / Odg: Komete, asteroidi, meteor...
Poslednja poruka kruska - Oktobar 07, 2025, 07:24:32 POSLE PODNENisam nesto skoro obradjivao komete.
Kad je bila prosle godine kratke su bile ekspozicije, a ni kolimacija nije bila podesena.
P.S. Cekamo vedro predvece
Kad je bila prosle godine kratke su bile ekspozicije, a ni kolimacija nije bila podesena.
P.S. Cekamo vedro predvece
#82
Astrofotografija / Odg: Komete, asteroidi, meteor...
Poslednja poruka Predrag - Oktobar 07, 2025, 02:05:56 POSLE PODNENisam koristio, ali sam video da u DSS postoji opcija za stakiranje komete.
Samo da razvedri da snimim malo materijala pa da probam neku obradu.
Samo da razvedri da snimim malo materijala pa da probam neku obradu.
#83
AstroBerza / Odg: Rigel Quickfinder - nov
Poslednja poruka Maki - Oktobar 07, 2025, 11:01:51 PRE PODNEProdato, može lock.
#84
Astrofotografija / Odg: Komete, asteroidi, meteor...
Poslednja poruka Yagodinac - Oktobar 07, 2025, 08:35:00 PRE PODNEImaš dve mogućnosti, jedna je da se registruje samo na kometu i to može ako se ne varam svaki astronomski softver. Onda dobiješ startrails ali i detalje u repu. Najveći svetski lovci na komete isto tako rade i nimalo se ne uzbuđuju zbog zvezda, jer im nisu one cilj. Druga mogućnost je da se rade obe registracije, zvezde i komete, i to ne može svaki softver 
Recimo Iris ne može ali ja posle u PS uklopim ta dva steka.
Tutorial za Iris, usput će ti tražiti parametar kometine brzine u pikselima na sat, a za to ti treba razlika između prvog i zadnjeg frejma sa tačnim vremenima u obe ose (vidiš u EXIF-u). Osim te egzotike sve ostalo nije ništa komplikovano.
Recimo Iris ne može ali ja posle u PS uklopim ta dva steka.
Tutorial za Iris, usput će ti tražiti parametar kometine brzine u pikselima na sat, a za to ti treba razlika između prvog i zadnjeg frejma sa tačnim vremenima u obe ose (vidiš u EXIF-u). Osim te egzotike sve ostalo nije ništa komplikovano.
#85
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka PavleR - Oktobar 06, 2025, 09:11:30 POSLE PODNEDSO u sazvezdju Andromeda - Andromeda galaksija sa satelitima i svojim globularnim jatom:
- M31 - Andromeda Galaxy (spiralna galaksija)
- NGC 206 (zvezdani oblak u Andromeda galaksiji)
- M32 (kompaktna patuljasta elipticna galaksija)
- M110 (patuljasta elipticna galaksija)
- G1 - Mayall II (globularno jato u orbiti oko Andromeda galaksije)
- M31 - Andromeda Galaxy (spiralna galaksija)
- NGC 206 (zvezdani oblak u Andromeda galaksiji)
- M32 (kompaktna patuljasta elipticna galaksija)
- M110 (patuljasta elipticna galaksija)
- G1 - Mayall II (globularno jato u orbiti oko Andromeda galaksije)
U danasnjem postu bavicu se svima dobro poznatom Andromeda galaksijom, kao i sa cetiri objekta povezana sa njom. Dok su satelitske Andromedine galaksije M32 i M110 uobicajene mete amaterskih astronoma, obradicu i dva poprilicno ''egzoticna'' objekta. Prvi, NGC 206, je teleskopski osmotriv zvezdani oblak unutar M31. Drugi, Mayal II, je globularno jato koje orbitira oko Andromeda galaksije i zaista je unikatno posmatranje (koliko i tesko). U pitanju je pravo pravcato ekstragalakticko jato, nepovezano sa Mlecnim Putem, a ipak osmotrivo u teleskopima srednjih velicina. Nalazi se poprilicno daleko od M31 i predstavlja separatnu metu.
M31 - Andromeda Galaxy
Ne bih trosio previse reci o objektu sa kojim je svaki amaterski astronom upoznat. U pitanju je ogromna galaksija nase Lokalne Grupe, i jedina galaksija lako vidljiva golim okom.
Prvi pisani dokaz o vizuelnom uocavanju ove galaksije ostavio je arapski astronom Al-Sufi 964. godine. On ju je opisao kao ,,maglovitu tacku''. Prvu teleskopsku opservaciju izvrsio je nemacki astronom Simon Marius 1612. godine. Medjutim, pravi oblik spiralne galakticke strukture otkriven je 1888. godine, kada je M31 fotografisao Isaac Roberts. Sve do 1923. Godine nije se znalo da je M31 u stvari galaksija, vec se smatralo da je u pitanju maglina unutar Mlecnog Puta. 1921. godine odrzana je cuvena ''Velika debata'' a 1923. Godine Edwin Hubble nedvosmisleno je dokazao da je u pitanju objekat udaljen 2.5 miliona svetlosnih godina od nas. Opsirnije o tome sam pisao ovde: https://forum.astronomija.org.rs/index.php/topic,7675.195.html#:~:text=Posto%20Delta%20Cephei,ikada%20u%20
M 31 je deo Lokalne Grupe galaksija. Lokalnu Grupu cine tri gravitaciono povezane galaksije i njihovi sateliti. U pitanju su Mlecni Put, M31 Andromeda galaksija i M33 Triangulum galaksija. Andromeda ja nama bliza od M33 i udaljena je od Mlecnog Puta ''samo'' 2.5 Mly. Zanimljivo je da se galaksija krece prema nama brzinom od -300 km/s, te ce se za 4.5 milijardi godina sudariti sa Mlecnim Putem. Jos zanimljivije je da su radjeni mnogi matematicki proracuni i vrsene komjuterske simulacije spajanja dve galaksije. Pri tome se racunala verovatnoca da ce pri spajanju galaksija doci do direktnog sudara neke od njihovih zvezda. Doslo se do rezultata da je verovatnoca za to gotovo jednaka nuli !!!! Ta brojka govori koliko su obe galaksije ogromne i koliki su prazni prostori izmedju njihovih zvezda. Ono sto ce se desiti je gubitak spiralne forme obe galaksije i spajanje u jednan objekat, koji ce posle serije faznih prelaza postati elipticna galaksija.
Sto se tice fizickih osobina M31, u pitanju je istinski kolosalna spiralna galaksija. Skoro duplo je veca od Mlecnog Puta, ali je zanimljivo da je manje mase. Galaksija meri ogromnih 150.000 ly u precniku i predstavlja dom cak 1 trilionu zvezda. Nama je najbliza spiralna galaksija i u nasoj liniji pogleda se pokazuje nagnuta pod uglom od 12.5º. M31 ima cak 35 satelitskih galaksija od kojih su mnoge teleskopski itekako osmotrive. Medju najprominentnijima su M32, M110, NGC 185 i NGC 147.
Lociranje: objekat sam video golim okom i direktno ga naciljao.
Opservacija: Siguran sam da nema kolege koji nije posmatrao ovaj objekat. Stoga zaista ne zelim da ispadne prepotentno sa moje strane da opisujem kako on izgleda u okularu, pa cu se potruditi da u opisu dam one delove pogleda koji mozda nije bas svaki kolega uspeo da osmotri: dve trake prasine, zvezdani oblaci pa cak i jedno globularno jato.
M31 ima najvecu magnitudu od svih osmotrivih galaksija ali se ona rasipa preko takodje najvece prividne velicine od svih galaksija. To rezultuje da mnogi posmatraci vide samo svetlo jezgro galaksije. Medjutim, pod malo tamnijim nebom i cescim posmatranjem uocice se mnogo toga u ovom galaktickom gigantu.
- centralna regija
Ono sto dominira pogledom na galaksiju je njena sjajna i velika centralna regija, koja je ovalna i dvostruka. Unutar centralne regije nalazi se mali ''uzareni'' nukleus koji je skoro loptast, tek blago ovalan. On je okruzen izrazito elipsastim jezgrom tek nesto manjeg sjaja od nukeusa. Duza osa jezgra javlja se u 3x vecoj dimenziji od krace.
- trake prasine
Ono sto mnogim osmatracima izmice, a sto je mozda i najlepsi deo objekta, su dve prominente trake prasine koje se pruzaju ispod jezgra. Meni se one u okularu pokazuju juzno od jezgra pa cu ih tako i opisivati:
- prva traka prasine se javlja na nekih 5' juzno od centra galaksije i promonentno se istice jer bukvalno odseca deo jezgra. Naime, dok se na severu jezgro pojavljuje jasno zaobljeno, na jugu je skoro pravolinijski odseceno tamnom trakom. Cak i ko ne vidi samu traku, jasno moze da osmotri razliku izmedju severnog i juznog kraja centralne regije. Traka je dugacka i mnogo je uocljivija levo od centra. Ona se pruza vise od 10' u ravnomerno-krivudavom hodu sa velikim poluprecnikom krivine. Potom se traka blago savija prateci zaobljenje centralne regije i zavrsava se udarom u levi deo duze ose galaksije.
Traka izgleda jako tamno i u dobrim nocima se jasno vidi. Dobro je definisana i javlja se sa ostrim ivicama, gde je mnogo izrazenija levo od centra. Sa te strane joj je jasno vidljiv zavrsetak, dok se sa desne vrlo brzo utopi u halo i nije toliko ostro vidljiva.
Prizor na ovu traku je prelep i od svih elemenata Andromede taj me najvise odusevljava.
- druga traka javlja se tek koji minut ispod prve. E sad, pretpostavljam da je njeno uocavanje problem jer se za to mora primetiti tanak sloj materijala galaksije koji se pruza izmedju dve trake. Ako se taj sloj ne uoci trake ce izgledati spojeno i pravice vizuelnu varku da je u pitanju otvoreni svemir. Ako uocavanje tog sloja materijala izmedju traka predstavlja problem, treba otici na malo veca uvecanja ne bi li se povecao kontrast - trake prasine uvek vole jaci kontrast.
Ova traka je mnogo manje prominentna od gornje i tesko je videti gde se zavrsava jer se sa juga utapa u okruzujuci mrak.
Obe trake dobijaju na uocljivost sa duzinom posmatranja. Konkretno, kada sam vrsio osmatranje u cilju pisanja ovog izvestaja nisam se makao od okulara 42 minuta. Uocljivost traka na pocetku i kraja posmatranja bila je drasticno razlicita. Treba pustiti oci da se naviknu na pogled i upiju svaki foton - sto vise materijala M31 uocimo izmedju dve trake i same trake ce se pokazati u vecoj definisanosti.
- halo
Jezgro galaksije obavija ogromni bledi halo. Halo je toliko velik da jedva staje u dva poteza okulara malog uvecanja. Sa moje pozicije halo se mnogo jasnije javlja levo od jezgra, sto je odlicno, jer se bas u tom delu nalazi zvezdani oblak NGC 206 koji cu kasnije opisati.
Levi deo hala javlja se kao maglovita mlecnost, izrazito je izduzen i pruza se skoro celo jedno okularsko polje. Zanimljivo je da je levi deo hala sjajniji na svoj kraju nego blize centru. Naime, galaksija je prepuna zvezdanih oblaka i regija zvezdane formacije, a oni su pogotovo prisutni na levom kraju gaklasije. To se kroz okular itekako vidi u vidu gusce maglovitosti hala pri krajevima nego u sredini. Periferni vid pokaze levi kraj galaksije jos svetlije i to je divna opservacija posto cini zavrsetak galaksije jasno uocljivim.
Deo hala desno od jezgra javlja se u mnogo bledjoj i ravnomernijoj nebuloznosti.
Preko cele galaksije nalaze se superimponirane zvezde. Naravno, nijedna od njih ne pripada Andromedi, vec su to zvezde Mlecnog Puta izmedju nas i M31.
- uvecanje
Iako se po ''pravilu'' ova galaksija posmatra na malim uvecanjima, ja iskreno mislim da je to poprilicno ''fraza''. Ima stosta u M31 da se pogleda sto zahteva malo veca uvecanja. Slican je slucaj recimo i sa M42 - Orion maglinom. Kod izuzetno svetlih objekata njihov sjaj preplavi detalje u sebi, te se mora ici na veca uvecanja da bi se smanjio sjaj a povecao kontrast. Tek na vecim uvecanjima Orionova maglina ce pokazati svoju unutrasnju paucinastu ili vretenastu strukturu. Slicno je i kod M31: sjaj jezgra je toliki da se naporsto preliva preko cele galaksije. Za NGC 206, bledi materijal izmedju dve trake prasine, fine varijacije u sjaju preko tela hala - mora se otici na makar sledece uvecanje posle najmanjeg. Ja sam cak posmatrao M31 na uvecanju od 176x. I tek na njemu sam uspeo da uocim da je preko jezgra superimponirana jedna zvezda. Takodje, ako se na tom uvecanju odmaknemo od centra na levo, videcemo gustu strukturu hala sa nejednakostima u sjaju - kao gigantsjka emisiona maglina sa ''rupama'' u sebi. Granica izmedju juznog dela jezgra i prve trake prasine izgleda fantasticno na vecim uvecanjima. Tek tada se vidi koliko ostro traka preseca jezgro: iznad trake vidi se gusta strukltura jezgra koja se odjednom izgubi u jednom pravolinijskom rezu - kao da je deo jezgra nestao.
NGC 206
NGC 206 je veliki i svetao zvezdani oblak unutar M31. U pitanju je gigantska zvezdana asocijacija koja predstavlja mesto zvezdane formacije unutar galaksije. Velicina oblaka je neverovatnih 2.700 ly, sto je neuporedivo vece od zvezdanih grupacija Mlecnog Puta, koje u dimenzijama mere najvise nekoliko stotina svetlosnih godina. Stoga je ovaj oblak uz mnogo muke teleskopski osmotriv. I ne samo to, vec teleskopi veci od mog mogu cak da uoce i granulaciju po povrsini oblaka jer NGC 206 sadrzi cak 12 zvezda magnitude 16.
Lociranje: nalazi se na levom kraju galaksije, u regiji najsvetlijeg dela hala. Ja imam svoj nacin kako da tacno lociram mesto oblaka preko okolnih zvezda. Naime, oblak se nalazi tacno na liniji koja spaja dve svetle zvezde: SAO 36585 tik uz M32 i SAO 36525, ispod levog dela hala galaksije. U principu, oblak nije potrebno tako locirati - ako ga je noc dobra a oko ostro, mozda se NGC 206 pokaze sam od sebe.
Opservacija: NGC 206 je posmatranje koje ne uspevam da izvrsim uvek, kao i objekat koji sam uspeo da osmotrim tek nakon puno ponovljenih posmatranja. Oblak je utopljen u najsjajniji deo hala i uopste ga nije lako izdvojiti. Ja ga jedva uocavam perifernim vidom kao tek blago zasijanje unutar hala u odnosu na okruzenje. Ono sto objektu pomaze da se istakne je njegov izduzeni oblik. Oblak je mali i meri tek oko 1.5'. Ja ne uspevam da vidim nikakvu granulaciju preko tela objekta, mada je to moguce.
Objekat dobro reaguje na pomeranje tubusa teleskopa, sto dosta istakne njegov izduzeni oblik. Takodje, kada ga osmatram malo povecam uvecanje na 107x ne bi li umanjio sjaj samog hala i iz vidnog polja izbacio sto vise superimponiranih zvezda preko tela galaksije. Periferni vid takodje umnogome pomaze, samo sto sam ja imao problem sto mi perfierni vid bolje radi kada objekat pomerim blize nosu. Kako je kod NGC 206 potrebno iz vidnog polja ukloniti sjaj jezgra, to znaci da sam objekat treba staviti na desnu stranu vidnog polja a pogled usmeriti ka u levo. To mi uvek predstavlja problem, kao da pisem levom rukom.
M32
Kompaktna elipticna patuljasta galaksija magnitude 8.1 i prividne velicine 8.7'x6.5'.
M32 je satelitska galaksija Andromede i fizicki se nalazi ispred nje, gledano sa Zemlje. Pretpostavlja se da galaksija predstavlja jezgro necega sto je nekada bila mnogo veca galaksija. Vremenom je M31 ''progutala'' vecinu spoljasnjeg materijala svog satelita te je ostalo samo malo i uzareno jezgro koje mi vidimo kroz teleskop. I sama velicina galaksije govori u korist te teroije: M32 je precnika samo 6.500 ly i u njoj boravi samo 400.000 miliona zvezda. Iako taj broj zvuci ogromno, to je sasvim skromna populacija za elipticne galaksije.
M32 je ''prototip'' kompaktnih elipticnih galaksija i predstavlja njihovog najprominentnijeg predstavnika. U pitanju su guste galaksija male mase, cije se fizicke osobine objasnjavaju bas prisustvom veceg suseda koji ih je lisio spoljasnjih slojeva.
Lociranje: nalazi se tik uz severni deo hala M31, sa leve strane centra. Od jezgra M31 udaljena je oko 30'.
Opservacija: ovaj objekat ima ''nesrecu'' sto je zasenjen grandioznoscu M31. Mi danas nekako isuvise lagano opisujemo ovu galaksiju kao ''sjajni disk bez detalja''. Da se ova galaksija nalazi negde drugo na nebu i da je posmatramo kao zaseban objekat, ubedjen sam da bi M32 bila jedno od najboljih galaktickioh osmatranja. Ako svetle elipticne galaksije Virgo Clustera smatramo odlicnim pogledima, sta bi onda rekli o M32 koja ih sve nadsijava.
Galaksija sija izuzetno svetlo i pokazuje dvostruku strukturu. U samom centru galaksija vidi se malecko ''uzareno'' jezgro koje je okruzeno bledjim ovalnim halom. Jezgro je izuzetno kompaktno i isijava sjaj. Taj sjaj se relativno naglo prekida na granici sa halom. Halo dalje ravnomerno bledi kok se ne utopi u okruzujuce polje.
Mozda galaksija na malim uvecanjima deluje loptasto, ali na vecim uvecanjima se jasno vidi da je ovalnog oblika. Jezgro i dalje deluje okruglo, dok je halo taj koji se prikazuje u ovalnom obliku.
Galaksija sija viskim povrsinskim sjajem i dobro podnosi uvecanja. Moze se gledati na svim uvecanjima, od najmanjeg do najveceg, bez skoro ikakvog gubitka u pogledu. Pri proceni kvaliteta pogleda mora se uzeti u obzir da se M32 nalazi jako blizu ogromnog i isijavajuceg jezgra Andromeda galaksije. I pored toga, galaksija sija svetlo i jasno - dovoljan pokazatelj kvaliteta ovog osmatranja.
Mislim da je M32 objekat koji trpi najvise ''nepravde'' od strane posmatraca. Da je na njenom mestu bila koja druga galaksija sjaj M31 bi je skoro u potpunosti ugusio. Medjutim, M32 ponosno sveli i pored blizine sjajnog jezgra maticne galaksije, i za mene ona je najlepsa elipticna galaksija na nebu.
M 110
Patuljasta elipticna galaksija, magnitude 8.07 i prividne velicine 19'x12.5'.
Ova galaksija takodje je satelit M31, i fizicki se nalazi iza maticne galaksije. U pitanju je sferoidalna patuljasta elipticna galakjsija poprilicno velike mase. Najveca je satelitska galaksija Andromede, iako je male stvarne velicine od 16.000 ly.
Lociranje: galaksija se jasno vidi u okularu, na udaljenosti 35' juzno od M31. Nalazi se na liniji koja polazi iz centra M31 i upravna je na duzu osu galaksije.
Opservacija: galaksija se javlja u izrazito izduzenom obliku. Unutar galaksije jasno je izdvojivo gusto i svetlo jezgro, koje je okruzeno izrazito izduzenim bledim halom. Izduzenost hala prati izduzenost jezgra. Halo je svetliji na jugu nego na severu. Razlog tome je sto mozda sjaj M31 neznatno prigusuje blize delove svoje satelitske galaksije. Na uvecanju 107x moze se ouciti jedva vidljiva zvezdica na severnoj ivici hala.
I ova galaksija fino podnosi uvecanja. Na 176x, kada se sjaj hala umanji, jasno se vidi koliko je centar galaksije gust i koliko nadsijava halo. Na ovom uvecanju zvezda na severnoj ivici postaje jasno vidljiva.
U nekim tekstovima procitao sam da su neki autori videli dve tamne trake blizu centra galaksije. Ja nisam uspeo da uocim takve strukture. Trazio sam ih na svim uvecanjima, cak i 320x, ali bez uspeha.
G1 (Mayal II)
G1 je globularno jato koje orbitira oko Andromeda galaksije. Da, bas tako, pravo pravcato ekstragalkticko globularno jato !!! Sama cinjenica da je globular koji pripada nekoj drugoj galaksiji uocljiv u teleskopima srednje velicine dovoljno govori o kakvom kolosu je rec.
G1 je najvece globularno jato Lokalne Grupe i dvostruko je masivnije od Omega Centauri. Magnitude je 13.81, sto vec govori koliko je ovo jato tesko uocljivo u teleskopu. I lokacija jata je izuzetno teska jer je objekat poprilicno udaljen u centra svoje maticne galaksije. U stvarnosti, G1 nalazi se cak 130.000 ly od centra M31. U praksi, lokacija ovog jata je oko 2.5º od centra M31, znaci skoro citav potez trazioca daleko. Stoga se G1 posmatra kao zasebna meta i ne moze stati u isti okularski prikaz sa prethodna 4 objekta.
G1 je toliko masivan da se sugerise da je u pitanju jezgro bivse galaksije koje je preostalo posto ju je M31 ''prozdrala''. Ime Mayal II jato je dobilo po naucniku koji ga je otkrio. Jato su otkrili americki astronomi Nicholas Mayall i Olin Eggen 1953. godine na fotografskim plocama koje su uslikane u znamenitoj Palomar Opservatoriji.
Lociranje: brutalno teska lokacija. Jato sija magnitudom 13.81, sto znaci da se ne moze videti na malim uvecanjima. Stoga je cilj ''dogegati'' se do najblize zvezde vidljive u traziocu, pa potom okularski naci jato. Medjutim, to je opet jako tesko jer se objekat mora traziti na vecem uvecanju zbog mizerne magnitude.
Ja sam jato nasao koristeci mape https://www.deepskycorner.ch/obj/g1.en.php. Na ovom linku nalazi se serija mapa, od najsireg do najuzeg trazilackog pogleda i preko nje se jato relativno lako locira. I pored mape, ova lokacija je ipak za malo iskusnije star-hoppere, posto su zvezde vodilje magnitude 9. One zahtevaju malo bolji trazilac i iskustvo u gledanju kroz njega. Ja necu u detalje objasnjavati star-hopp, sve je na mapama u linku.
Opservacija: Kada sam traziocem stigao do zvezde HD 2775 magnitude 8.8, prebacio sam se na okularski pogled. Nije dovoljno otici na malo uvecanje jer jato sija magnitudom 13.8, vec sam ga nasao na uvecanju 176x. To je izuzetno tezak posao jer su zvezde magnitude 13 i 14 jako blede, i nije lak posao izdvojiti onu pravu. Koristio sam nekoliko optickih duplih zvezdi u polju, dok nisam dosao do ''zvezde'' magnitude 14.
Sama opservacija jata umnogome zavisi od seeinga. Naime, G1 se nalazi tik uz dve blede zvezde sa kojima gradi jednakokraki trougao. Ako je seeing los sjaj zvezda ce se razmazati i iako ce nam se ciniti da vidimo jato to u stvari nece biti tako. Pri losim uslovim sjaj dve zvezde i jata pokazuje se kao jedna pufnasta mrljica. Tek u noci odlicnog seeinga na uvecanju 320x uspeo sam da jasno razdvojim dve zvezde od jata. Jato je jasno istice u odnosu na zvezdice jer se pokazuje pufnastije, a i polozaj mu je tacno izmedju njih.
Ovaj pogled je uzasno bled. I dve zvezdice i jato u su magnitude oko 14, i sve je to jedva vidljivo. Jato se ne prikazuje nista vise od preblede pufne. Medjutim, osecaj je fantastican! Ne samo zbog osmotranja ekstragalaktickog globularnog jata vec i zbog muke ulozene u lociranje objekta.
M31 - Andromeda Galaxy
Ne bih trosio previse reci o objektu sa kojim je svaki amaterski astronom upoznat. U pitanju je ogromna galaksija nase Lokalne Grupe, i jedina galaksija lako vidljiva golim okom.
Prvi pisani dokaz o vizuelnom uocavanju ove galaksije ostavio je arapski astronom Al-Sufi 964. godine. On ju je opisao kao ,,maglovitu tacku''. Prvu teleskopsku opservaciju izvrsio je nemacki astronom Simon Marius 1612. godine. Medjutim, pravi oblik spiralne galakticke strukture otkriven je 1888. godine, kada je M31 fotografisao Isaac Roberts. Sve do 1923. Godine nije se znalo da je M31 u stvari galaksija, vec se smatralo da je u pitanju maglina unutar Mlecnog Puta. 1921. godine odrzana je cuvena ''Velika debata'' a 1923. Godine Edwin Hubble nedvosmisleno je dokazao da je u pitanju objekat udaljen 2.5 miliona svetlosnih godina od nas. Opsirnije o tome sam pisao ovde: https://forum.astronomija.org.rs/index.php/topic,7675.195.html#:~:text=Posto%20Delta%20Cephei,ikada%20u%20
M 31 je deo Lokalne Grupe galaksija. Lokalnu Grupu cine tri gravitaciono povezane galaksije i njihovi sateliti. U pitanju su Mlecni Put, M31 Andromeda galaksija i M33 Triangulum galaksija. Andromeda ja nama bliza od M33 i udaljena je od Mlecnog Puta ''samo'' 2.5 Mly. Zanimljivo je da se galaksija krece prema nama brzinom od -300 km/s, te ce se za 4.5 milijardi godina sudariti sa Mlecnim Putem. Jos zanimljivije je da su radjeni mnogi matematicki proracuni i vrsene komjuterske simulacije spajanja dve galaksije. Pri tome se racunala verovatnoca da ce pri spajanju galaksija doci do direktnog sudara neke od njihovih zvezda. Doslo se do rezultata da je verovatnoca za to gotovo jednaka nuli !!!! Ta brojka govori koliko su obe galaksije ogromne i koliki su prazni prostori izmedju njihovih zvezda. Ono sto ce se desiti je gubitak spiralne forme obe galaksije i spajanje u jednan objekat, koji ce posle serije faznih prelaza postati elipticna galaksija.
Sto se tice fizickih osobina M31, u pitanju je istinski kolosalna spiralna galaksija. Skoro duplo je veca od Mlecnog Puta, ali je zanimljivo da je manje mase. Galaksija meri ogromnih 150.000 ly u precniku i predstavlja dom cak 1 trilionu zvezda. Nama je najbliza spiralna galaksija i u nasoj liniji pogleda se pokazuje nagnuta pod uglom od 12.5º. M31 ima cak 35 satelitskih galaksija od kojih su mnoge teleskopski itekako osmotrive. Medju najprominentnijima su M32, M110, NGC 185 i NGC 147.
Lociranje: objekat sam video golim okom i direktno ga naciljao.
Opservacija: Siguran sam da nema kolege koji nije posmatrao ovaj objekat. Stoga zaista ne zelim da ispadne prepotentno sa moje strane da opisujem kako on izgleda u okularu, pa cu se potruditi da u opisu dam one delove pogleda koji mozda nije bas svaki kolega uspeo da osmotri: dve trake prasine, zvezdani oblaci pa cak i jedno globularno jato.
M31 ima najvecu magnitudu od svih osmotrivih galaksija ali se ona rasipa preko takodje najvece prividne velicine od svih galaksija. To rezultuje da mnogi posmatraci vide samo svetlo jezgro galaksije. Medjutim, pod malo tamnijim nebom i cescim posmatranjem uocice se mnogo toga u ovom galaktickom gigantu.
- centralna regija
Ono sto dominira pogledom na galaksiju je njena sjajna i velika centralna regija, koja je ovalna i dvostruka. Unutar centralne regije nalazi se mali ''uzareni'' nukleus koji je skoro loptast, tek blago ovalan. On je okruzen izrazito elipsastim jezgrom tek nesto manjeg sjaja od nukeusa. Duza osa jezgra javlja se u 3x vecoj dimenziji od krace.
- trake prasine
Ono sto mnogim osmatracima izmice, a sto je mozda i najlepsi deo objekta, su dve prominente trake prasine koje se pruzaju ispod jezgra. Meni se one u okularu pokazuju juzno od jezgra pa cu ih tako i opisivati:
- prva traka prasine se javlja na nekih 5' juzno od centra galaksije i promonentno se istice jer bukvalno odseca deo jezgra. Naime, dok se na severu jezgro pojavljuje jasno zaobljeno, na jugu je skoro pravolinijski odseceno tamnom trakom. Cak i ko ne vidi samu traku, jasno moze da osmotri razliku izmedju severnog i juznog kraja centralne regije. Traka je dugacka i mnogo je uocljivija levo od centra. Ona se pruza vise od 10' u ravnomerno-krivudavom hodu sa velikim poluprecnikom krivine. Potom se traka blago savija prateci zaobljenje centralne regije i zavrsava se udarom u levi deo duze ose galaksije.
Traka izgleda jako tamno i u dobrim nocima se jasno vidi. Dobro je definisana i javlja se sa ostrim ivicama, gde je mnogo izrazenija levo od centra. Sa te strane joj je jasno vidljiv zavrsetak, dok se sa desne vrlo brzo utopi u halo i nije toliko ostro vidljiva.
Prizor na ovu traku je prelep i od svih elemenata Andromede taj me najvise odusevljava.
- druga traka javlja se tek koji minut ispod prve. E sad, pretpostavljam da je njeno uocavanje problem jer se za to mora primetiti tanak sloj materijala galaksije koji se pruza izmedju dve trake. Ako se taj sloj ne uoci trake ce izgledati spojeno i pravice vizuelnu varku da je u pitanju otvoreni svemir. Ako uocavanje tog sloja materijala izmedju traka predstavlja problem, treba otici na malo veca uvecanja ne bi li se povecao kontrast - trake prasine uvek vole jaci kontrast.
Ova traka je mnogo manje prominentna od gornje i tesko je videti gde se zavrsava jer se sa juga utapa u okruzujuci mrak.
Obe trake dobijaju na uocljivost sa duzinom posmatranja. Konkretno, kada sam vrsio osmatranje u cilju pisanja ovog izvestaja nisam se makao od okulara 42 minuta. Uocljivost traka na pocetku i kraja posmatranja bila je drasticno razlicita. Treba pustiti oci da se naviknu na pogled i upiju svaki foton - sto vise materijala M31 uocimo izmedju dve trake i same trake ce se pokazati u vecoj definisanosti.
- halo
Jezgro galaksije obavija ogromni bledi halo. Halo je toliko velik da jedva staje u dva poteza okulara malog uvecanja. Sa moje pozicije halo se mnogo jasnije javlja levo od jezgra, sto je odlicno, jer se bas u tom delu nalazi zvezdani oblak NGC 206 koji cu kasnije opisati.
Levi deo hala javlja se kao maglovita mlecnost, izrazito je izduzen i pruza se skoro celo jedno okularsko polje. Zanimljivo je da je levi deo hala sjajniji na svoj kraju nego blize centru. Naime, galaksija je prepuna zvezdanih oblaka i regija zvezdane formacije, a oni su pogotovo prisutni na levom kraju gaklasije. To se kroz okular itekako vidi u vidu gusce maglovitosti hala pri krajevima nego u sredini. Periferni vid pokaze levi kraj galaksije jos svetlije i to je divna opservacija posto cini zavrsetak galaksije jasno uocljivim.
Deo hala desno od jezgra javlja se u mnogo bledjoj i ravnomernijoj nebuloznosti.
Preko cele galaksije nalaze se superimponirane zvezde. Naravno, nijedna od njih ne pripada Andromedi, vec su to zvezde Mlecnog Puta izmedju nas i M31.
- uvecanje
Iako se po ''pravilu'' ova galaksija posmatra na malim uvecanjima, ja iskreno mislim da je to poprilicno ''fraza''. Ima stosta u M31 da se pogleda sto zahteva malo veca uvecanja. Slican je slucaj recimo i sa M42 - Orion maglinom. Kod izuzetno svetlih objekata njihov sjaj preplavi detalje u sebi, te se mora ici na veca uvecanja da bi se smanjio sjaj a povecao kontrast. Tek na vecim uvecanjima Orionova maglina ce pokazati svoju unutrasnju paucinastu ili vretenastu strukturu. Slicno je i kod M31: sjaj jezgra je toliki da se naporsto preliva preko cele galaksije. Za NGC 206, bledi materijal izmedju dve trake prasine, fine varijacije u sjaju preko tela hala - mora se otici na makar sledece uvecanje posle najmanjeg. Ja sam cak posmatrao M31 na uvecanju od 176x. I tek na njemu sam uspeo da uocim da je preko jezgra superimponirana jedna zvezda. Takodje, ako se na tom uvecanju odmaknemo od centra na levo, videcemo gustu strukturu hala sa nejednakostima u sjaju - kao gigantsjka emisiona maglina sa ''rupama'' u sebi. Granica izmedju juznog dela jezgra i prve trake prasine izgleda fantasticno na vecim uvecanjima. Tek tada se vidi koliko ostro traka preseca jezgro: iznad trake vidi se gusta strukltura jezgra koja se odjednom izgubi u jednom pravolinijskom rezu - kao da je deo jezgra nestao.
NGC 206
NGC 206 je veliki i svetao zvezdani oblak unutar M31. U pitanju je gigantska zvezdana asocijacija koja predstavlja mesto zvezdane formacije unutar galaksije. Velicina oblaka je neverovatnih 2.700 ly, sto je neuporedivo vece od zvezdanih grupacija Mlecnog Puta, koje u dimenzijama mere najvise nekoliko stotina svetlosnih godina. Stoga je ovaj oblak uz mnogo muke teleskopski osmotriv. I ne samo to, vec teleskopi veci od mog mogu cak da uoce i granulaciju po povrsini oblaka jer NGC 206 sadrzi cak 12 zvezda magnitude 16.
Lociranje: nalazi se na levom kraju galaksije, u regiji najsvetlijeg dela hala. Ja imam svoj nacin kako da tacno lociram mesto oblaka preko okolnih zvezda. Naime, oblak se nalazi tacno na liniji koja spaja dve svetle zvezde: SAO 36585 tik uz M32 i SAO 36525, ispod levog dela hala galaksije. U principu, oblak nije potrebno tako locirati - ako ga je noc dobra a oko ostro, mozda se NGC 206 pokaze sam od sebe.
Opservacija: NGC 206 je posmatranje koje ne uspevam da izvrsim uvek, kao i objekat koji sam uspeo da osmotrim tek nakon puno ponovljenih posmatranja. Oblak je utopljen u najsjajniji deo hala i uopste ga nije lako izdvojiti. Ja ga jedva uocavam perifernim vidom kao tek blago zasijanje unutar hala u odnosu na okruzenje. Ono sto objektu pomaze da se istakne je njegov izduzeni oblik. Oblak je mali i meri tek oko 1.5'. Ja ne uspevam da vidim nikakvu granulaciju preko tela objekta, mada je to moguce.
Objekat dobro reaguje na pomeranje tubusa teleskopa, sto dosta istakne njegov izduzeni oblik. Takodje, kada ga osmatram malo povecam uvecanje na 107x ne bi li umanjio sjaj samog hala i iz vidnog polja izbacio sto vise superimponiranih zvezda preko tela galaksije. Periferni vid takodje umnogome pomaze, samo sto sam ja imao problem sto mi perfierni vid bolje radi kada objekat pomerim blize nosu. Kako je kod NGC 206 potrebno iz vidnog polja ukloniti sjaj jezgra, to znaci da sam objekat treba staviti na desnu stranu vidnog polja a pogled usmeriti ka u levo. To mi uvek predstavlja problem, kao da pisem levom rukom.
M32
Kompaktna elipticna patuljasta galaksija magnitude 8.1 i prividne velicine 8.7'x6.5'.
M32 je satelitska galaksija Andromede i fizicki se nalazi ispred nje, gledano sa Zemlje. Pretpostavlja se da galaksija predstavlja jezgro necega sto je nekada bila mnogo veca galaksija. Vremenom je M31 ''progutala'' vecinu spoljasnjeg materijala svog satelita te je ostalo samo malo i uzareno jezgro koje mi vidimo kroz teleskop. I sama velicina galaksije govori u korist te teroije: M32 je precnika samo 6.500 ly i u njoj boravi samo 400.000 miliona zvezda. Iako taj broj zvuci ogromno, to je sasvim skromna populacija za elipticne galaksije.
M32 je ''prototip'' kompaktnih elipticnih galaksija i predstavlja njihovog najprominentnijeg predstavnika. U pitanju su guste galaksija male mase, cije se fizicke osobine objasnjavaju bas prisustvom veceg suseda koji ih je lisio spoljasnjih slojeva.
Lociranje: nalazi se tik uz severni deo hala M31, sa leve strane centra. Od jezgra M31 udaljena je oko 30'.
Opservacija: ovaj objekat ima ''nesrecu'' sto je zasenjen grandioznoscu M31. Mi danas nekako isuvise lagano opisujemo ovu galaksiju kao ''sjajni disk bez detalja''. Da se ova galaksija nalazi negde drugo na nebu i da je posmatramo kao zaseban objekat, ubedjen sam da bi M32 bila jedno od najboljih galaktickioh osmatranja. Ako svetle elipticne galaksije Virgo Clustera smatramo odlicnim pogledima, sta bi onda rekli o M32 koja ih sve nadsijava.
Galaksija sija izuzetno svetlo i pokazuje dvostruku strukturu. U samom centru galaksija vidi se malecko ''uzareno'' jezgro koje je okruzeno bledjim ovalnim halom. Jezgro je izuzetno kompaktno i isijava sjaj. Taj sjaj se relativno naglo prekida na granici sa halom. Halo dalje ravnomerno bledi kok se ne utopi u okruzujuce polje.
Mozda galaksija na malim uvecanjima deluje loptasto, ali na vecim uvecanjima se jasno vidi da je ovalnog oblika. Jezgro i dalje deluje okruglo, dok je halo taj koji se prikazuje u ovalnom obliku.
Galaksija sija viskim povrsinskim sjajem i dobro podnosi uvecanja. Moze se gledati na svim uvecanjima, od najmanjeg do najveceg, bez skoro ikakvog gubitka u pogledu. Pri proceni kvaliteta pogleda mora se uzeti u obzir da se M32 nalazi jako blizu ogromnog i isijavajuceg jezgra Andromeda galaksije. I pored toga, galaksija sija svetlo i jasno - dovoljan pokazatelj kvaliteta ovog osmatranja.
Mislim da je M32 objekat koji trpi najvise ''nepravde'' od strane posmatraca. Da je na njenom mestu bila koja druga galaksija sjaj M31 bi je skoro u potpunosti ugusio. Medjutim, M32 ponosno sveli i pored blizine sjajnog jezgra maticne galaksije, i za mene ona je najlepsa elipticna galaksija na nebu.
M 110
Patuljasta elipticna galaksija, magnitude 8.07 i prividne velicine 19'x12.5'.
Ova galaksija takodje je satelit M31, i fizicki se nalazi iza maticne galaksije. U pitanju je sferoidalna patuljasta elipticna galakjsija poprilicno velike mase. Najveca je satelitska galaksija Andromede, iako je male stvarne velicine od 16.000 ly.
Lociranje: galaksija se jasno vidi u okularu, na udaljenosti 35' juzno od M31. Nalazi se na liniji koja polazi iz centra M31 i upravna je na duzu osu galaksije.
Opservacija: galaksija se javlja u izrazito izduzenom obliku. Unutar galaksije jasno je izdvojivo gusto i svetlo jezgro, koje je okruzeno izrazito izduzenim bledim halom. Izduzenost hala prati izduzenost jezgra. Halo je svetliji na jugu nego na severu. Razlog tome je sto mozda sjaj M31 neznatno prigusuje blize delove svoje satelitske galaksije. Na uvecanju 107x moze se ouciti jedva vidljiva zvezdica na severnoj ivici hala.
I ova galaksija fino podnosi uvecanja. Na 176x, kada se sjaj hala umanji, jasno se vidi koliko je centar galaksije gust i koliko nadsijava halo. Na ovom uvecanju zvezda na severnoj ivici postaje jasno vidljiva.
U nekim tekstovima procitao sam da su neki autori videli dve tamne trake blizu centra galaksije. Ja nisam uspeo da uocim takve strukture. Trazio sam ih na svim uvecanjima, cak i 320x, ali bez uspeha.
G1 (Mayal II)
G1 je globularno jato koje orbitira oko Andromeda galaksije. Da, bas tako, pravo pravcato ekstragalkticko globularno jato !!! Sama cinjenica da je globular koji pripada nekoj drugoj galaksiji uocljiv u teleskopima srednje velicine dovoljno govori o kakvom kolosu je rec.
G1 je najvece globularno jato Lokalne Grupe i dvostruko je masivnije od Omega Centauri. Magnitude je 13.81, sto vec govori koliko je ovo jato tesko uocljivo u teleskopu. I lokacija jata je izuzetno teska jer je objekat poprilicno udaljen u centra svoje maticne galaksije. U stvarnosti, G1 nalazi se cak 130.000 ly od centra M31. U praksi, lokacija ovog jata je oko 2.5º od centra M31, znaci skoro citav potez trazioca daleko. Stoga se G1 posmatra kao zasebna meta i ne moze stati u isti okularski prikaz sa prethodna 4 objekta.
G1 je toliko masivan da se sugerise da je u pitanju jezgro bivse galaksije koje je preostalo posto ju je M31 ''prozdrala''. Ime Mayal II jato je dobilo po naucniku koji ga je otkrio. Jato su otkrili americki astronomi Nicholas Mayall i Olin Eggen 1953. godine na fotografskim plocama koje su uslikane u znamenitoj Palomar Opservatoriji.
Lociranje: brutalno teska lokacija. Jato sija magnitudom 13.81, sto znaci da se ne moze videti na malim uvecanjima. Stoga je cilj ''dogegati'' se do najblize zvezde vidljive u traziocu, pa potom okularski naci jato. Medjutim, to je opet jako tesko jer se objekat mora traziti na vecem uvecanju zbog mizerne magnitude.
Ja sam jato nasao koristeci mape https://www.deepskycorner.ch/obj/g1.en.php. Na ovom linku nalazi se serija mapa, od najsireg do najuzeg trazilackog pogleda i preko nje se jato relativno lako locira. I pored mape, ova lokacija je ipak za malo iskusnije star-hoppere, posto su zvezde vodilje magnitude 9. One zahtevaju malo bolji trazilac i iskustvo u gledanju kroz njega. Ja necu u detalje objasnjavati star-hopp, sve je na mapama u linku.
Opservacija: Kada sam traziocem stigao do zvezde HD 2775 magnitude 8.8, prebacio sam se na okularski pogled. Nije dovoljno otici na malo uvecanje jer jato sija magnitudom 13.8, vec sam ga nasao na uvecanju 176x. To je izuzetno tezak posao jer su zvezde magnitude 13 i 14 jako blede, i nije lak posao izdvojiti onu pravu. Koristio sam nekoliko optickih duplih zvezdi u polju, dok nisam dosao do ''zvezde'' magnitude 14.
Sama opservacija jata umnogome zavisi od seeinga. Naime, G1 se nalazi tik uz dve blede zvezde sa kojima gradi jednakokraki trougao. Ako je seeing los sjaj zvezda ce se razmazati i iako ce nam se ciniti da vidimo jato to u stvari nece biti tako. Pri losim uslovim sjaj dve zvezde i jata pokazuje se kao jedna pufnasta mrljica. Tek u noci odlicnog seeinga na uvecanju 320x uspeo sam da jasno razdvojim dve zvezde od jata. Jato je jasno istice u odnosu na zvezdice jer se pokazuje pufnastije, a i polozaj mu je tacno izmedju njih.
Ovaj pogled je uzasno bled. I dve zvezdice i jato u su magnitude oko 14, i sve je to jedva vidljivo. Jato se ne prikazuje nista vise od preblede pufne. Medjutim, osecaj je fantastican! Ne samo zbog osmotranja ekstragalaktickog globularnog jata vec i zbog muke ulozene u lociranje objekta.
#86
AstroBerza / Rigel Quickfinder - nov
Poslednja poruka Maki - Oktobar 06, 2025, 06:00:52 POSLE PODNENov, neotpakovan i nekoriscen Rigel Quickfinder - greškom naručio dva, srećom (opet greškom) nisu naplatili ni carinu i PDV. Prodajem po FLO ceni bez carine i PDV - 50 evra.
#87
Astrofotografija / Odg: Komete, asteroidi, meteor...
Poslednja poruka Predrag - Oktobar 06, 2025, 04:34:10 POSLE PODNENa koji način obrađujete slike kometa? Recimo 1h izlaganja.
Sve komete koje sam do sada slikao bilo je po 20s ili minut pa nije bilo zahtevno za obradu.
Sve komete koje sam do sada slikao bilo je po 20s ili minut pa nije bilo zahtevno za obradu.
#88
Oprema / Odg: Preporuka za dvogled!
Poslednja poruka Ljubiša - Oktobar 06, 2025, 09:34:11 PRE PODNEHvala na odgovoru. Da, video sam da imaju veliki izbor proizvoda pa i onih MNOGO skupljih. Ćerka povremeno koristi dvogled jer joj je lakše nego teleskop. Opet kažem, imali smo neki stari ruski...ali morali smo da ga vratimo. Njoj je sasvim odgovarao, pretpostavljam da bi joj i ovaj bio sasvim u redu.
#89
AstroBerza / Odg: Kupujem UV/IR cut filter ...
Poslednja poruka areudeadyet - Oktobar 06, 2025, 03:55:39 PRE PODNENa kraju sam poručio tako da može lock.
#90
AstroBerza / Prodajem montažu SkyWatcher EQ...
Poslednja poruka Tomas - Oktobar 05, 2025, 04:05:07 POSLE PODNEProdajem montažu EQ3 SkyWatcher na aluminijumskom tripodu. Uz montažu ide GoTo kontroler Asterion EQStar sa steper motorima i prenosima sa rebrastim kaišem. Kontroler ima funckiju upravljanja preko malog Joistick-a, ili se povezuje preko USB-a na računar. Kontroler komunicira sa računarom pomoću ASCOM platforme i npr. Stelariuma. Moguće bežično upravljanje putem WiFi veze sa mobilnim telefonom i odgovarajuće aplikacije (Stelarijum, SkySafari). Uz montažu ide SkyWatcher-ov originalan kofer i polarni tražilac. Montaža je idealna za manje sisteme, do oko 5,5 kg. Cena 450 Eur.