81
AstroBerza / Re: Prstenovi za Samyang 135 m...
Last post by vlaiv - November 13, 2024, 08:25:37 pmQuote from: Predrag on November 13, 2024, 08:03:43 pmReci koliko bi me koštalo pa se dogovaramo.
Pola džabe, pola za badava
Matrijal izađe negde oko 3 dinara gram, znači stvarno nije mnogo osim ako se štampaju stvari koje imaju tipa pola kile ili kilu
Zbog toga ja nisam ni hteo da naplaćujem al se onda pobunila raja, neće da im štampam a da "ostanu dužni"
pa sam onda uveo neku tarifu od tipa 1e po satu štampe (struja i amotrizacija) + materijal.Znači cena zavisi od toga koliko je nešto veliko. Ako nađeš model na netu za taj Samyang (a mogu i ja da ti potražim) onda ti tačno mogu reći koliko bi izašlo po gornjoj računici.
82
AstroBerza / Re: Prstenovi za Samyang 135 m...
Last post by Predrag - November 13, 2024, 08:03:43 pmU suštini mi je bitno samo da imam prstenove jer sa aparatom teži oko 1,5 kg pa je nestabilno na šini sa jednim šrafom.
Reci koliko bi me koštalo pa se dogovaramo.
Reci koliko bi me koštalo pa se dogovaramo.
83
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by vlaiv - November 13, 2024, 08:01:07 pmInteresantno je još primetiti da iako tako možda izgleda - H beta talasna dužina nije svetlija od H alpha talasne dužine što se tiče ljudskog vida i boje.
Ako uzmemo dnevnu osetljivost oka kada se vide boje, onda kriva osetljivosti izgleda ovako:
Uzeto sa ovog linka https://en.wikipedia.org/wiki/Photopic_vision.
Meni na tom grafiku izgleda kao da je oko otprilike podjednako osetljivo na 486 i 656 nanometara.
Pretpostavljam da je poreklo tog verovanja da smo osetljiviji na H beta zapravo noćna osetljivost oka (tada ne vidimo boje pa se ne može reći da je oko osetljivije na plavičastu h bete nego na crvenu h alphe već je samo osetljivije na "sivu" datih talasnih dužina).
Kriva tada izgleda ovako:
odnosno dosta je pomerena prema kraćim talasnim dužinama.
Ako uzmemo dnevnu osetljivost oka kada se vide boje, onda kriva osetljivosti izgleda ovako:
Uzeto sa ovog linka https://en.wikipedia.org/wiki/Photopic_vision.
Meni na tom grafiku izgleda kao da je oko otprilike podjednako osetljivo na 486 i 656 nanometara.
Pretpostavljam da je poreklo tog verovanja da smo osetljiviji na H beta zapravo noćna osetljivost oka (tada ne vidimo boje pa se ne može reći da je oko osetljivije na plavičastu h bete nego na crvenu h alphe već je samo osetljivije na "sivu" datih talasnih dužina).
Kriva tada izgleda ovako:
odnosno dosta je pomerena prema kraćim talasnim dužinama.
84
ATM / Re: Onstep maxesp3
Last post by mitja - November 13, 2024, 07:48:57 pmDobra stvar je sto sam samo esp stavio u hedere...
85
AstroBerza / Re: Prstenovi za Samyang 135 m...
Last post by vlaiv - November 13, 2024, 07:40:36 pmNemam, ali ako budeš hteo možda da ih 3d štampaš, tu mogu da pomognem ...
86
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Ljubo - November 13, 2024, 07:16:36 pmQuoteJa sam bio ubeđen da nivo emisije na određenoj liniji zavisi od energije pobuđivanja. Ako elektron ne bude pobuđen na četvrtu orbitalu on jednostavno ne može da napravi skok sa četvrte na drugu orbitalu (Balmerova serija skokova na drugu orbitalu gde pripadaju emisije u vidljivom delu spektra za razliku od Limanove i ostalih serija vodonika).
Da li ima energije za pobuđivanje na taj nivo zavisi od temperature gasa kao i od toga da li postoji neka zvezda (zračenje) ili neki proces koji jonizuju taj gas odnosno pobuđuju elektrone na više orbitale.
Da, to je tačno... Ali to je jedan dio priče. Ima i nastavak: U tim oblacima vodonika o kojima se ovdje priča ima dosta HII gasa, pa se veliki dio energije koji bi inače pojačao H-beta signal, utroši na tzv. proces rekombinacije jonizovanog vodonika - zato sam i reagovao kad sam vidio tvrdnju "H-beta dominira" - to jednostavno nije tako. Eskimo je samo jedan od svega nekolicine izuzetaka - a to zapravo znači da te oblasti nisu bogate HII gasom.
87
AstroBerza / Prstenovi za Samyang 135 mm
Last post by Predrag - November 13, 2024, 06:29:09 pmDa li neko ima za prodaju prstenove za objektiv Samyang 135mm f/2.0 ED UMC?
88
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by vlaiv - November 13, 2024, 06:14:02 pmQuote from: bratislav on November 13, 2024, 11:26:06 amH-alfa (656.3nm) ne postoji izolovano u prirodi. Uvek je prati kompletna serija od kojih su 4 pomenute u vidljivom delu spektra, ali H-beta apsolutno dominira jer pada u za nase oko daleko najosetljiviji deo spektra.
Nema maglina sa 100% H-a. To je fizicki nemoguce - jednom pobudjen vodonik mora da emituje i na 486nm. Koliko da je, nije vazno. Ima ga uvek.
Ja sam bio ubeđen da nivo emisije na određenoj liniji zavisi od energije pobuđivanja. Ako elektron ne bude pobuđen na četvrtu orbitalu on jednostavno ne može da napravi skok sa četvrte na drugu orbitalu (Balmerova serija skokova na drugu orbitalu gde pripadaju emisije u vidljivom delu spektra za razliku od Limanove i ostalih serija vodonika).
Da li ima energije za pobuđivanje na taj nivo zavisi od temperature gasa kao i od toga da li postoji neka zvezda (zračenje) ili neki proces koji jonizuju taj gas odnosno pobuđuju elektrone na više orbitale.
Evo primera gde je dominantna Ha bez ostalih linija:
a evo i primera gde imamo ostale linije ali dosta slabije u odnosu na Ha (manje od 25% jer opet kažem zavisi od statistike koliko je adekvatno pobuđenih elektrona)
89
ATM / Re: Onstep maxesp3
Last post by Joza - November 13, 2024, 05:42:35 pmMalo sam detaljnije pogledao i analizirao šemu koju sam našao.
Jedna dioda D2 (S310FA) povezuje Vcc (pin 1 na ESP32 modulu. Izlaz iz naposkog regulatora 3.3V na ESP32) i VM (napon napajanja koji dovodiš na uređaj).
Pošto si okrenuo diodu napan napajanja je direktno došao na ESP32 tamo gde je smeo da bude maksimalno 3.3V.
Taj isti vod Vcc koji treba da ima 3.3V ide na drajvere za motor A4988 (označeni U2, U3, U4)
On ide i na sat DS3231 (označen sa RTC1)
Zaključak: ESP32 je spržen i najverovatnije sve ovo što sam nabrojao.
Vcc ide i na LED diodu D3 ala je ona verovatno preživela i sijala jače.
Druga dioda (D5) je vezana za WEMOS D1 (U8). Ona vodi napon 5V sa regulatora na WEMOS D1, tako da njeno okretanje nije moglo da prouzrokuje problem poput predhodnog.
Postoji mogućnost i da je WEMOS D1 stradao ukoliko je ESP32 tako izgoreo da je ovaj veliki napon izbio na njegove nožice povezane sa WEMOS-om.
Nažalost, naučio si lekciju na teži način. Pre postavljanja kola i modula u podnožija proveri pločicu i napone na pinovima konektora.
Jedna dioda D2 (S310FA) povezuje Vcc (pin 1 na ESP32 modulu. Izlaz iz naposkog regulatora 3.3V na ESP32) i VM (napon napajanja koji dovodiš na uređaj).
Pošto si okrenuo diodu napan napajanja je direktno došao na ESP32 tamo gde je smeo da bude maksimalno 3.3V.
Taj isti vod Vcc koji treba da ima 3.3V ide na drajvere za motor A4988 (označeni U2, U3, U4)
On ide i na sat DS3231 (označen sa RTC1)
Zaključak: ESP32 je spržen i najverovatnije sve ovo što sam nabrojao.
Vcc ide i na LED diodu D3 ala je ona verovatno preživela i sijala jače.
Druga dioda (D5) je vezana za WEMOS D1 (U8). Ona vodi napon 5V sa regulatora na WEMOS D1, tako da njeno okretanje nije moglo da prouzrokuje problem poput predhodnog.
Postoji mogućnost i da je WEMOS D1 stradao ukoliko je ESP32 tako izgoreo da je ovaj veliki napon izbio na njegove nožice povezane sa WEMOS-om.
Nažalost, naučio si lekciju na teži način. Pre postavljanja kola i modula u podnožija proveri pločicu i napone na pinovima konektora.
90
ATM / Re: Onstep maxesp3
Last post by mitja - November 13, 2024, 02:28:58 pmJozo, da li invertovan smer dioda moze da dovede do problema te vrste?