91
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Yagodinac - November 13, 2024, 01:07:43 pmQuote from: vlaiv on November 13, 2024, 10:45:34 amKad pojačamo svetlost tog izvora da li se boja promeni ili ostane ona koja je bila sve vreme samo je mi nismo mogli videti?
Upravo tako; na najmanjem intenzitetu se pored čepića aktiviraju prvo zeleni štapići i prvo se javlja zelena boja u M42 ili nekoj sličnoj sjajnoj maglini. Ovo je iluzija, objekat nije zelen već se PRVO aktiviraju zeleni receptori. To je upravo primer razlike između teorije i prakse. Kad bismo u nekom teleskopu mogli da pojačamo vizuelni sjaj magline za 1000x (nemoguće zbog izlazne pupile, ali kad bismo mogli kao što je moguće f-odnosom slobodno manipulisati u npr videografiji, odvrneš blendu i sve sjajnije) onda bi i M42 bila verovatno istih ili veoma sličnih boja kao u nemodifikovanom DSLR-u.
Ali to nije moguće i cela vizuelna astronomija tamnih objekata i njihovih boja je - subjektivnost. Subjektivnost je i digitalna astrofotografija, hteo ti to da priznaš ili ne: efikasnost kamera po kanalima se razlikuje, softver ovo treba da ukalkuliše (a verovatno neki softver to i radi, ne pratim) i kamere treba da se kalibrišu prethodno, ekspozicije i signal treba da se uklope i onda kad ti jednom dobiješ tu i takvu 100% realnu sliku - dođe neki narodni heroj-astrofotograf i sve to ofarba kako on misli da treba. Nijedna Hablova slika nije realna, nijedna Vebova, ja to mogu sad da daunloudujem i drndam celo popodne, SDSS je emulzija, svi kanali i bendovi osim RGB su emulacije onoga što ljudsko oko može da vidi. Mislim to su realno sve objektivno u tim uslovima snimljene stvari, neki signal je tu zabeležen na nekim frekvencijama ali onog momenta kad to uđe u oko - prestaje svaka objektivnost. Jer mi ne čitamo frekvenciju i fluks, mi OSEĆAMO boju, to je ono što je subjektivno. Nekome je ova fotka previše crvena, nekome previše ljubičasta, svako ima svoju percepciju i teoriju.
Kad bismo sve doveli u neku kalibrisanu ravan (efikasnost kamere 100%, ravnomerno od 400 do 700nm, sva tri kanala jednako eksponirana, obrađeno sve linearno kako treba) onda bi dobili neku tzv tehnički "realnu" sliku koja bi opet odstupala od vizuelnih boja. Bela zvezda npr Vega ne bi bile bela na tim fotkama nego neke druge boje, jer se ta "realna" slika jednostavno ne uklapa sa onim kako funkcioniše ljudski vid, i onda smo na početku: kome treba takva fotka? Sa nje može softver nešto da analizira i to je u redu, jedino polje primene mada astrometriji i fotometriji svakako revizija ne treba, one imaju svoje kanale gde mere isto kao i do sada; nama amaterima tek ne treba, pa kome onda treba? Kome treba nešto što ne možeš ispravno da percipiraš jer je tvoja percepcija sasvim drugačija?
To je kao kad neko da nekom mučeniku knjigu na sanskritu i kaže "evo ti, ovde piše kako da postigneš prosvetljenje". Ali džabe, on kaže "pa ja ne znam sanskrit."
Ta realna slika tj objektivnost koja tebe zanima, to postoji jedino u spektroskopiji i spektrografiji, tu nema laži i nema prevare (hint: kupi analajzer
)(šalim se, nemoj sad da ispadne da navodim ljude da troše pare).92
ATM / Re: Onstep maxesp3
Last post by Joza - November 13, 2024, 12:36:52 pmRegulator napona 5.0V na #.3V je onaj deo izmedju kola koje je crklo i mikrolontrolera (pločica sa oklopljenim delom) ESP32.
Integralno kolo koje je izdimilo služi za komunikaciju sa računar-mikokontroler odnosno konvertuje USB na UART.
Ako si ranije upisao program u mikrokontroler i ne treba uređaj da priključuješ na računar preko USB.a
-a ono nije bitno.
Ono nema veze veze sa ostalim delom šeme. Moguće da je problem na samom modulu. Eventualno da su pinovi Tx i Tx2 u kratkom spoju ka masi mada bi kolo trebalo da ima zaštitu za tako nešto.
Haje da u proveru krenemo redom, najpre napajanje. Izvadi sve module (drajvere za motore, ESP32 i ostalo pa proveri napone na izlazu iz regulatora i na podnožiju za ESP32 kao što je objašnjeno ranije.
Ja ću u međuvremenu detaljnije da pogledam šemu modula kao i tvog uređaja.
Integralno kolo koje je izdimilo služi za komunikaciju sa računar-mikokontroler odnosno konvertuje USB na UART.
Ako si ranije upisao program u mikrokontroler i ne treba uređaj da priključuješ na računar preko USB.a
-a ono nije bitno.
Ono nema veze veze sa ostalim delom šeme. Moguće da je problem na samom modulu. Eventualno da su pinovi Tx i Tx2 u kratkom spoju ka masi mada bi kolo trebalo da ima zaštitu za tako nešto.
Haje da u proveru krenemo redom, najpre napajanje. Izvadi sve module (drajvere za motore, ESP32 i ostalo pa proveri napone na izlazu iz regulatora i na podnožiju za ESP32 kao što je objašnjeno ranije.
Ja ću u međuvremenu detaljnije da pogledam šemu modula kao i tvog uređaja.
93
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by bratislav - November 13, 2024, 12:20:11 pmQuote from: Ljubo on November 13, 2024, 12:13:15 pmOvo je teško rastumačiti da li se priča o osjetljivosti oka ili o odnosu H-beta i H-a?
Elem, sve emisione magline koje zrače u vidljivom dijelu spektra imaju 100% H-a, a tek nešto oko 20% H-beta - to je jednostavno po zakonima kvantne fizike. Zato i nema potrebe snimati u H-beta, osim ako vam hvali još signala u Balmerovoj seriji vodonika (da pojačate H-a za tih dvadesetak posto).
Naravno da se prica o osetljivosti oka. I naravno da tih 2,3,5 ili 15% u H-beta ima ulogu - prvo, omogucava nam da vidimo maglinu (jer je nasa scotopic osetljivost na H-alpha prakticno nula!), a drugo pada u drugi deo spektra pa mozemo da "farbamo" nasu sliku u razlicitim bojama. Crveno-zeleno, plavo-zlatno zuto, ljubicasto i narandzasto, kako vec "umetnik" to hoce.
94
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Ljubo - November 13, 2024, 12:13:15 pmQuoteH-alfa (656.3nm) ne postoji izolovano u prirodi. Uvek je prati kompletna serija od kojih su 4 pomenute u vidljivom delu spektra, ali H-beta apsolutno dominira jer pada u za nase oko daleko najosetljiviji deo spektra.
Nema maglina sa 100% H-a. To je fizicki nemoguce - jednom pobudjen vodonik mora da emituje i na 486nm. Koliko da je, nije vazno. Ima ga uvek.
Ovo je teško rastumačiti da li se priča o osjetljivosti oka ili o odnosu H-beta i H-a?
Elem, sve emisione magline koje zrače u vidljivom dijelu spektra imaju dominantno H-a prelaz, a tek nešto oko 20% H-beta - to je jednostavno po zakonima kvantne fizike. Zato i nema potrebe snimati u H-beta, osim ako vam hvali još signala u Balmerovoj seriji vodonika (da pojačate H-a za tih dvadesetak posto).
95
ATM / Re: Onstep maxesp3
Last post by mitja - November 13, 2024, 11:31:24 amZdimio se ovaj deo. Verovatno je to taj regulator napona.
96
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by bratislav - November 13, 2024, 11:26:06 amQuote from: vlaiv on November 12, 2024, 08:44:31 pmNisam siguran šta podrazumevaš pod ekvivalent tom svetlu, ali - svako svetlo koje proizvodi iste XYZ koordinate bi videli kao isto svetlo - u smislu intenziteta i boje - odnosno da ih gledamo jedno pored drugog rekli bi da je ista stvar u pitanju.
H-alfa (656.3nm) ne postoji izolovano u prirodi. Uvek je prati kompletna serija od kojih su 4 pomenute u vidljivom delu spektra, ali H-beta apsolutno dominira jer pada u za nase oko daleko najosetljiviji deo spektra.
Nema maglina sa 100% H-a. To je fizicki nemoguce - jednom pobudjen vodonik mora da emituje i na 486nm. Koliko da je, nije vazno. Ima ga uvek.
Poenta je kad vec izolujemo H-a (nije vise stvarnost) sto bi ga pa nesto posebno drugacije tretirali od nacina kad ga kombinujemo sa S-II i O-III? Tu H-a ide u zelen kanal, nekad i u plav, pa ga svako farba kako mu se svidja. I to je prihvatljivo. Sto bi onda bili opsednuti time kako H-a zaista izgleda? Jer kako izgleda H-alfa sigurno nije isto s time kako izgleda galaksija (ili maglina). Jeste, H-a "pada" u duboko crveni deo spektra, ali H-beta se vise vidi okom. Sta je tu "korektno"?
Samo glasno razmisljam.
Quote from: undefinedPitanje je samo odakle dolazi zelena? Moja pretpostavka je da dolazi od OIII pre nego od vodonikovih prelaza. Ako pogledamo spektar:
čak i 486nm je više plava nego zelena boja. Ustvari, ima i ova slika koja baš lepo prikazuje vodonikove spektralne linije u vidljivom delu spektra
E pa tu se razlikuju teorija i praksa.
Prvo, cak i sa vise nego dovoljno svetla, kad pogledam tokom dana beo papir kroz UHC filter, meni je vise zelen nego plav, a crvene nema nigde (iako je H-beta/O-III relativno uzan bandpass, dok je H-alfa deo filtra koji propusta sve preko ~650nm). Sad, mozda tu igra ulogu i moje arhaicno oko (ja sam 65+ a ocno socivo definitivno zuti sa godinama. Moj astro drugar je komentarisao kako su mu plave daleko intenzivnije otkako je zamenio socivo).
Drugo, od svih maglina na nebu (a neke bi sigurno bile ta kategorija od "skoro 100% H-alfa") ja vidim tragove crvene u tacno dve - krak u M42 i delove Homunculusa oko Eta Carinae. Sve ostale su zelenkasto plave - vise zelene nego plave, nisam nikad cuo da je iko deklarisao magline kao "blue" (osim izrazito plavih kao Blue Planetary, NGC3918), svi koriste epitet "green" ili "greenish".
Sa 1m dobsonom sve magline u LMC u zelenkaste. Cak i one koje su na slikama uradjenim sa non-modified DSLR izrazito crvene. Osim onih ciji je povrsinski sjaj premali, te su jednostavno sive.
Na kraju, evo prostog eksperimenta za zainteresovane koji ce nam u praksi pokazati kako mi dozivljavamo H-a "svetlo".
Uzmite najveci teleskop koji imate. Izaberite najduzi okular (da pupila bude blizu maksimuma - 5 do 7mm). Stavite jedan uzan H-alpha filter (<8nm recimo) i pogledajte najsjajniji objekat - M42. (Imajte u vidu da M42 ne bi bila sjajnija nego to cak i sve da se priblizimo njoj na puskomet)
Ocekujem izvestaje - ja cu da dam svoj na kraju.
97
ATM / Re: Onstep maxesp3
Last post by mitja - November 13, 2024, 11:20:31 amPrvo sam mislio da je do holdera za osigurac.. i onda sam dodatno istrazivao. Prvi put sam lemio smd diode. One imaju |< OZNAKU polariteta na plocici. Ja sam invertovao polaritet dioda odnosno onu linijicu sam okrenuo >|
To me dodatno smorilo jer imaju 2 diode i ne znam sta sam spalio dodatno.
To me dodatno smorilo jer imaju 2 diode i ne znam sta sam spalio dodatno.
98
ATM / Re: Onstep maxesp3
Last post by Joza - November 13, 2024, 10:56:17 amESP32 je modul i na njemu ima dosta delova. Sam mikrokontroler je onaj oklopljeni deo. Šta je tačno izdimilo? Slikaj taj deo modula da vidimo šta je crklo.
Verovatno regulator napona na 3.3V koji je na modulu.
Dok je modul u podnožiju proveri napone između nožica 14 i 19 kao i 14 i 1.
Izvadi Modul iz podnožija i proveri napone koji dolaze na podnožije za ESP32.
Izmedju nožica 14 i 19 dolazi napajanje i tu treba da ima 5V sa tvog regulatora.
Umesto nožice 14 možeš koristiti i 38 ili 32. Na svima je oznaka GND.
Proveri napone izmedju nožice 14 (GND) i svih ostalih. Naponi ne bi smeli da pređu 5V.
Verovatno regulator napona na 3.3V koji je na modulu.
Dok je modul u podnožiju proveri napone između nožica 14 i 19 kao i 14 i 1.
Izvadi Modul iz podnožija i proveri napone koji dolaze na podnožije za ESP32.
Izmedju nožica 14 i 19 dolazi napajanje i tu treba da ima 5V sa tvog regulatora.
Umesto nožice 14 možeš koristiti i 38 ili 32. Na svima je oznaka GND.
Proveri napone izmedju nožice 14 (GND) i svih ostalih. Naponi ne bi smeli da pređu 5V.
99
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by vlaiv - November 13, 2024, 10:45:34 amQuote from: Yagodinac on November 13, 2024, 08:35:56 amnema onda više nikakve objektivnosti
Zašto ne bi bilo?
Svesni smo nedostataka sopstvenog sistema za vid. Znamo kako se ponaša u određenim uslovima. Znamo da kad je izvor svetla dovoljno slab - vidimo monohromatski. Da li to znači da je boja nestala? Kad pojačamo svetlost tog izvora da li se boja promeni ili ostane ona koja je bila sve vreme samo je mi nismo mogli videti?
Analogno tome - torba je nam je nekad teška ako smo umorni ili laka ako smo odmorni, al ona objektivno ima 15Kg.
Analogno tome - melodiju telefona nekada čujemo jasno, a nekada čujemo jedva ako smo u gužvi, al on objektivno proizvodi zvuk melodije od 56 decibela.
Analogno tome - da ne ponavljam opet primer sa temperaturom (voda objektivno ima 15C
)itd.
100
ATM / Re: Onstep maxesp3
Last post by Ljubo - November 13, 2024, 10:32:42 amPrekidač regulatora napona sa 12V na 5V?
Invertovan polaritet otpornika, kondenzatora, LED-a?
Mnogo toga treba pazit, kaže ovdje: https://onstep.groups.io/g/main/wiki/15166
Mislim da je najbolje da nakon prečešljavanja ove stranice, ako imaš još nedoumica, postaviš tu na toj Onstep grupi pitanje, obično brzo neko odgovori.
Invertovan polaritet otpornika, kondenzatora, LED-a?
Mnogo toga treba pazit, kaže ovdje: https://onstep.groups.io/g/main/wiki/15166
Mislim da je najbolje da nakon prečešljavanja ove stranice, ako imaš još nedoumica, postaviš tu na toj Onstep grupi pitanje, obično brzo neko odgovori.