- Dobro došli na Forum Astronomskog Magazina.
Skorašnje poruke
#11
Oprema / Odg: Interesantan elektronski ...
Poslednja poruka spadej - Jul 15, 2025, 09:45:20 PRE PODNECitat: mboskovic poslato Jul 14, 2025, 09:45:07 POSLE PODNENemoj tako. Nikada nije dosta projekata. Naročito ako se ne realizujuU toj "disciplini" sam apsolutni šampion
#12
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka PavleR - Jul 15, 2025, 12:29:18 PRE PODNESazvezdje Sagittarius:
- Palomar 9 (NGC 6717) (globularno jato)
- NGC 6818 - Little Gem Nebula (planetarna maglina)
- NGC 6822 - Barnard's Galaxy (iregularna galaksija)
- Palomar 9 (NGC 6717) (globularno jato)
- NGC 6818 - Little Gem Nebula (planetarna maglina)
- NGC 6822 - Barnard's Galaxy (iregularna galaksija)
Palomar 9 (NGC 6717)
Globularno jato magnitude 8.4 i prividne velicine 5.4'.
Palomar 9 je najsvetliji predstavnik globularnih jata iz Palomar kataloga. Katalog sadrzi 15 globularnih jata koja su identifikovana u godinama posle znamenite ''Palomar Observatory Sky Survey'' (POSS). U pitanju je snimanje (fotografisanje) nocnog neba kakvo do tada nikada nije radjeno i koje su vrsili najprominentniji astrofizicari tog vremena, a projekat su predvodili Rudolph Minkowski i George Abell. Sva snimanja radjena su iz Palomar Observatory (San Diego, California), a prva takva snimanja izvrsena su 1950-tih godina. Pomenutih 15 globularnih jata rezultat su pregleda fotografskih poloca iz bas te prve serije snimanja. Za snimanje je koriscena Schmidt kamera od 48'', koja je zabelezila brojne objekte koji do tada nisu bili poznati i nisu bili identifikovani od strane ranijih posmatraca. Pri pregledu ploca identifikovano je 15 globularnih jata, od kojih se za 13 utvrdilo da nikada ranije nisu otkrivena, dok su dva (Palomar 7 i 9) bila osmotrena i ranije. Konkretno, Palomar 9 osmotrio je jos Willlam Herschel 1784. godine. Vrti se u glavi od prominentnih imena naucnika koji su ucestvovli u stvaranju Palomar kataloga: Edwin Hubble, Walter Baade, Fritz Zwicky, George Abell, Milton Humason, Halton Arp. Oni su sastavili veoma ''egzotican'' katalog, koji se sastojao od nekih globulara vidljivih i amaterskim teleskopima, do toliko bledih i udaljenih da je samo kamera od 48'' mogla da ih ''uhvati''. Najsvetlije jato u katalogu je upravo Palomar 9 sa magnitudom 8.4, dok najbledji Palomar 14 svetli bolnom magnitudom od 14.7.
Lociranje: jato se nalazi samo 1.5' od zvezde 𝝼2 Sagitarii, pa je poenta naci tu zvezdu u pogledati je kroz okular. Jato ce se videti tik uz nju.
- krenuo sam od trojca 𝝿-𝝾-𝝽2 Sgr, tripleta svetih zvezda severoistocno od asterizma ''Cajnik''. Trojac se lako vidi golim okom.
- 1.5º juzno od zvezde 𝝽2 Sgr uocice se prominentan ostrouglo-jednakokraki trougao, sa vrhom usmerenim ka dole. Levo teme osnovice je trazena zvezda 𝝼2 Sagitarii magnitude 5.
Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 27.06.2025., u 23:57.
Palomar 9 je jedan prelep i unikatan pogled, i zbog teksture jata i zbog bliske uparenosti sa zvezdom 𝝼2 Sagitarii Jato se vidi vec na malom uvecanju od 62.5x, na kome se javlja tik uz zvezdu, na njenih 11h i vidi se kao malecka bleda mrlja. Malo je ali poprilicno svetlo i jasno vidljivo.
Na uvecanjima 176x i pogotovo 320x, jato otkriva svoj jedinstven oblik. Naime, jato izgleda kao da ima tri ''jezgra''. U stari, u pitanju je jedno jezgro ali i jos dve kondenzacije sjaja na 10h i 4h od jezgra. Na astrofotografijama se vidi da su te dve kondenzacije u stvari superimponirane zvezde, ali kroz okular to ne izgleda tako. U okurskom pogledu te zvezde postavljene su preko granulirane maglovite pozadine i uopste ne izgledaju zvezdoliko vec kao kao dve guste regije veceg zasijanja. Od tih kondenzacija srednja je najveca i najsvetlija, potom ide ona na 4h, da bi namanja i najbledja bila kondenzacija na 10h. Sveukupan pogled izgleda kao tri svetle kondenzacije preko maglovitog sjaja.
Zvezdu 𝝼2 Sagitarii nemoguce je izbaciti iz pogleda, ali kad je vec tu onda treba uzivati u divnoj uparenosti nje i jata. Zvezda sija zlatno-zutom bojom i pravi lep estetski dozivljaj posmatranja Palomar 9.
Da budem iskren, nisam se previse trudio da izbrojim razlucive zvezdice u jatu, jer mi se cini da je kod Palomar 9 ta prica u drugom planu. Sama jedinstvena struktura objekta je ono sto me je zaokupilo tokom posmatranja, jer ne mogu da se setim jos nijednog globulara sa tri regije kondenzacije. Fantasticno posmatranje.
NGC 6818 - Little Gem Nebula
Planetarna maglina magnitude 9.3 i dimenzija 22''x15''.
NGC 6818 je veoma lep objekat koji krasi ''prazno'' parce neba izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus. Fizicki, maglina je kompaktna i bez spoljasnje skoljke. Na astrofotografijama se vidi da je obod diska magline svetliji od unutrasnjosti i to se kroz okular ponekad moze i videti.
Lociranje: Objekat se nalazi u velikom predelu nocnog neba lisenog svetlih zvezda izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus i nije ga lako naci. Ja sam nasao star-hopp koji maglinu nalazi relativno brzo:
- u trazilac lociramo zvezde 𝞺¹ i 𝞺² Sagittarii na krajenjem severoistoku asterizma sazvezdja Sagittarius
- pomerimo trazilac oko 3.5º istocno dok ne dodjemo do dve svetle zvezde jenda ispod druge.
- Iznad njih cemo videti lanac od tri svetle zvezde koji se pruza na sever: 54 Sgr, 55 Sgr i HD 186185.
- Poslednja zvezda u lancu, HD 186185, gradi jednakokraki trougao sa dve zvezde na severoistoku i severozapadu, sa temenom u HD 186185. Centriramo trazilac na sredinu osnovice tog trougla, pogledamo kroz okular, izostrimo sliku i medju ostrim zvezdama uocicemo kruznu prstenastu maglovitost ostrih ivica - Little Gem Nebula.
Lociranje mozemo da proverimo i umetanjem O III filtera izmedju oka i okulara. Sve zvezde ce ubledeti a maglina nece izgubiti na sjaju.
Opservacija: usmerenja su data na osnovu posmatranja iz 2023. godine, za koje nazalost nisam zabelezio datum i vreme.
NGC 6818 jedna je od onih planetarki manjeg povrsinskog sjaja, kada je pogled mnogo suptilniji nego kod maglina koje sijaju toliko jako da im se sjaj preliva preko unutrasnje strukture (recimo NGC 6572 Emerald Nebula u sazvezdju Ophiuchus). NGC 6818 jeste mala ali je taman tolikog povrsinskog sjaja da objekat bude jasno vidljiv a da opet pokazuje unutrasnju strukturu. Naprosto, sve se skockalo za jedno fantasticno posmatranje. Maglina je okrugla, relativno bleda, zelenkaste boje i izgleda predivno u zvezdanom polju. Kao neki duh. U dobrim nocima i kada je posmatrac koncentrisan, vec na uvecanju od 136x moze se videti koliko je unutrasnjost bledja od ivice, sto joj daje oblik minijaturne verzjie M 57 - Ring Nebula. Izuzetno je ostrih ivica. Na uvecanjima 176x i 320x vidi se da maglina nije bas kruzna nego vise ovalna i jos jasnije dolazi do izrazaja svetli obod nasuprot tamnije unutrasnjosti. Centralnu zvezdu nisam video, za nju su potrebne vece aperture teleskopa jer sija magnitudom 15.
Ovu maglinu posmatrao sam i na vecim uvecanjima ali moram reci da tada magija nestaje. Naime, ovaj objekat estetski je nerazdvojiv od pozadine u kojoj se nalazi - prstenasti disk koji poput duha plovi u moru sitnih zvezdica. Kada ga veliko uvecanje izoluje pogled nije vise tako ugodan za oko. Takodje, pri tako velikom uvecanju gubi se ostrina ivica a ne posjavljuje se mnogo novih detalja.
NGC 6822 - Barnard's Galaxy
Barnardova galaksija nalazi se samo 40' od prethodne mete, sto znaci da je u istom okularskom pogledu sa NGC 6818. Medjutim, njeno opazanje nije lako jer je u pitanju objekat izuzetno malog povrsinskog sjaja.
Galaksija je deo Lokalne Grupe galaksija i najbliza je nesatelitska galaksija Mlecnom Putu. Iregularna je galaksija bez centralne kondenzacije, a kada se uzme u obzir da je udaljena samo 1.63 Mly zavrsava se sa ogromnom prividnom velicinom od 15.5'x13.5'. Pri toj velicini, iregularne galaksije bez svetlog centra jako su teski osmatracki objekti. Magnituda od 9.3 kod ovakvih galaksija ne znaci apsolutno nista, jedno sto je merodavno za posmatranje je povrsinski sjaj. Galaksija nosi ime po cuvenom astronomu Edward Emerson Barnard-u, koji ju je otkrio 1881. reftaktorom od samo 6''.
Lociranje: nalazi se u istom okularskom pogledu malog uvecanja sa NGC 6818, 40' severno od nje.
Opservacija: galaksiju sam posmatrao vise sezona. U pocetku nisam uspevao da uhvatim njen bledi sjaj, sto zbog nedovoljno tamnog neba, sto zbog nedostatka u mojim posmatrackim tehnikama. Medjutim, poslednjih sezona uspevam da je vidim, ali nista vise do kao prebledo zasijanje okolnog neba, izduzeno ugrubo sever-jug. Objekat uglavnom hvatam skeniranjem tog dela neba pomeranjem tubusa teleskopa, sa puno koncentracije i strpljenja. Inace, galaksija je puna HII regija, pa su posmatraci sa velikim aparaturama i pod dovoljno tamnim nebom cak pravili i mape corica unutar galaksije. Ja nista od toga nisam uspeo da vidim, samo amorfnu regiju malo svetliju od okruzujuce pozadine.
Mape lociranja cu ostati duzan jer se nalazim van Beograda.
Globularno jato magnitude 8.4 i prividne velicine 5.4'.
Palomar 9 je najsvetliji predstavnik globularnih jata iz Palomar kataloga. Katalog sadrzi 15 globularnih jata koja su identifikovana u godinama posle znamenite ''Palomar Observatory Sky Survey'' (POSS). U pitanju je snimanje (fotografisanje) nocnog neba kakvo do tada nikada nije radjeno i koje su vrsili najprominentniji astrofizicari tog vremena, a projekat su predvodili Rudolph Minkowski i George Abell. Sva snimanja radjena su iz Palomar Observatory (San Diego, California), a prva takva snimanja izvrsena su 1950-tih godina. Pomenutih 15 globularnih jata rezultat su pregleda fotografskih poloca iz bas te prve serije snimanja. Za snimanje je koriscena Schmidt kamera od 48'', koja je zabelezila brojne objekte koji do tada nisu bili poznati i nisu bili identifikovani od strane ranijih posmatraca. Pri pregledu ploca identifikovano je 15 globularnih jata, od kojih se za 13 utvrdilo da nikada ranije nisu otkrivena, dok su dva (Palomar 7 i 9) bila osmotrena i ranije. Konkretno, Palomar 9 osmotrio je jos Willlam Herschel 1784. godine. Vrti se u glavi od prominentnih imena naucnika koji su ucestvovli u stvaranju Palomar kataloga: Edwin Hubble, Walter Baade, Fritz Zwicky, George Abell, Milton Humason, Halton Arp. Oni su sastavili veoma ''egzotican'' katalog, koji se sastojao od nekih globulara vidljivih i amaterskim teleskopima, do toliko bledih i udaljenih da je samo kamera od 48'' mogla da ih ''uhvati''. Najsvetlije jato u katalogu je upravo Palomar 9 sa magnitudom 8.4, dok najbledji Palomar 14 svetli bolnom magnitudom od 14.7.
Lociranje: jato se nalazi samo 1.5' od zvezde 𝝼2 Sagitarii, pa je poenta naci tu zvezdu u pogledati je kroz okular. Jato ce se videti tik uz nju.
- krenuo sam od trojca 𝝿-𝝾-𝝽2 Sgr, tripleta svetih zvezda severoistocno od asterizma ''Cajnik''. Trojac se lako vidi golim okom.
- 1.5º juzno od zvezde 𝝽2 Sgr uocice se prominentan ostrouglo-jednakokraki trougao, sa vrhom usmerenim ka dole. Levo teme osnovice je trazena zvezda 𝝼2 Sagitarii magnitude 5.
Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 27.06.2025., u 23:57.
Palomar 9 je jedan prelep i unikatan pogled, i zbog teksture jata i zbog bliske uparenosti sa zvezdom 𝝼2 Sagitarii Jato se vidi vec na malom uvecanju od 62.5x, na kome se javlja tik uz zvezdu, na njenih 11h i vidi se kao malecka bleda mrlja. Malo je ali poprilicno svetlo i jasno vidljivo.
Na uvecanjima 176x i pogotovo 320x, jato otkriva svoj jedinstven oblik. Naime, jato izgleda kao da ima tri ''jezgra''. U stari, u pitanju je jedno jezgro ali i jos dve kondenzacije sjaja na 10h i 4h od jezgra. Na astrofotografijama se vidi da su te dve kondenzacije u stvari superimponirane zvezde, ali kroz okular to ne izgleda tako. U okurskom pogledu te zvezde postavljene su preko granulirane maglovite pozadine i uopste ne izgledaju zvezdoliko vec kao kao dve guste regije veceg zasijanja. Od tih kondenzacija srednja je najveca i najsvetlija, potom ide ona na 4h, da bi namanja i najbledja bila kondenzacija na 10h. Sveukupan pogled izgleda kao tri svetle kondenzacije preko maglovitog sjaja.
Zvezdu 𝝼2 Sagitarii nemoguce je izbaciti iz pogleda, ali kad je vec tu onda treba uzivati u divnoj uparenosti nje i jata. Zvezda sija zlatno-zutom bojom i pravi lep estetski dozivljaj posmatranja Palomar 9.
Da budem iskren, nisam se previse trudio da izbrojim razlucive zvezdice u jatu, jer mi se cini da je kod Palomar 9 ta prica u drugom planu. Sama jedinstvena struktura objekta je ono sto me je zaokupilo tokom posmatranja, jer ne mogu da se setim jos nijednog globulara sa tri regije kondenzacije. Fantasticno posmatranje.
NGC 6818 - Little Gem Nebula
Planetarna maglina magnitude 9.3 i dimenzija 22''x15''.
NGC 6818 je veoma lep objekat koji krasi ''prazno'' parce neba izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus. Fizicki, maglina je kompaktna i bez spoljasnje skoljke. Na astrofotografijama se vidi da je obod diska magline svetliji od unutrasnjosti i to se kroz okular ponekad moze i videti.
Lociranje: Objekat se nalazi u velikom predelu nocnog neba lisenog svetlih zvezda izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus i nije ga lako naci. Ja sam nasao star-hopp koji maglinu nalazi relativno brzo:
- u trazilac lociramo zvezde 𝞺¹ i 𝞺² Sagittarii na krajenjem severoistoku asterizma sazvezdja Sagittarius
- pomerimo trazilac oko 3.5º istocno dok ne dodjemo do dve svetle zvezde jenda ispod druge.
- Iznad njih cemo videti lanac od tri svetle zvezde koji se pruza na sever: 54 Sgr, 55 Sgr i HD 186185.
- Poslednja zvezda u lancu, HD 186185, gradi jednakokraki trougao sa dve zvezde na severoistoku i severozapadu, sa temenom u HD 186185. Centriramo trazilac na sredinu osnovice tog trougla, pogledamo kroz okular, izostrimo sliku i medju ostrim zvezdama uocicemo kruznu prstenastu maglovitost ostrih ivica - Little Gem Nebula.
Lociranje mozemo da proverimo i umetanjem O III filtera izmedju oka i okulara. Sve zvezde ce ubledeti a maglina nece izgubiti na sjaju.
Opservacija: usmerenja su data na osnovu posmatranja iz 2023. godine, za koje nazalost nisam zabelezio datum i vreme.
NGC 6818 jedna je od onih planetarki manjeg povrsinskog sjaja, kada je pogled mnogo suptilniji nego kod maglina koje sijaju toliko jako da im se sjaj preliva preko unutrasnje strukture (recimo NGC 6572 Emerald Nebula u sazvezdju Ophiuchus). NGC 6818 jeste mala ali je taman tolikog povrsinskog sjaja da objekat bude jasno vidljiv a da opet pokazuje unutrasnju strukturu. Naprosto, sve se skockalo za jedno fantasticno posmatranje. Maglina je okrugla, relativno bleda, zelenkaste boje i izgleda predivno u zvezdanom polju. Kao neki duh. U dobrim nocima i kada je posmatrac koncentrisan, vec na uvecanju od 136x moze se videti koliko je unutrasnjost bledja od ivice, sto joj daje oblik minijaturne verzjie M 57 - Ring Nebula. Izuzetno je ostrih ivica. Na uvecanjima 176x i 320x vidi se da maglina nije bas kruzna nego vise ovalna i jos jasnije dolazi do izrazaja svetli obod nasuprot tamnije unutrasnjosti. Centralnu zvezdu nisam video, za nju su potrebne vece aperture teleskopa jer sija magnitudom 15.
Ovu maglinu posmatrao sam i na vecim uvecanjima ali moram reci da tada magija nestaje. Naime, ovaj objekat estetski je nerazdvojiv od pozadine u kojoj se nalazi - prstenasti disk koji poput duha plovi u moru sitnih zvezdica. Kada ga veliko uvecanje izoluje pogled nije vise tako ugodan za oko. Takodje, pri tako velikom uvecanju gubi se ostrina ivica a ne posjavljuje se mnogo novih detalja.
NGC 6822 - Barnard's Galaxy
Barnardova galaksija nalazi se samo 40' od prethodne mete, sto znaci da je u istom okularskom pogledu sa NGC 6818. Medjutim, njeno opazanje nije lako jer je u pitanju objekat izuzetno malog povrsinskog sjaja.
Galaksija je deo Lokalne Grupe galaksija i najbliza je nesatelitska galaksija Mlecnom Putu. Iregularna je galaksija bez centralne kondenzacije, a kada se uzme u obzir da je udaljena samo 1.63 Mly zavrsava se sa ogromnom prividnom velicinom od 15.5'x13.5'. Pri toj velicini, iregularne galaksije bez svetlog centra jako su teski osmatracki objekti. Magnituda od 9.3 kod ovakvih galaksija ne znaci apsolutno nista, jedno sto je merodavno za posmatranje je povrsinski sjaj. Galaksija nosi ime po cuvenom astronomu Edward Emerson Barnard-u, koji ju je otkrio 1881. reftaktorom od samo 6''.
Lociranje: nalazi se u istom okularskom pogledu malog uvecanja sa NGC 6818, 40' severno od nje.
Opservacija: galaksiju sam posmatrao vise sezona. U pocetku nisam uspevao da uhvatim njen bledi sjaj, sto zbog nedovoljno tamnog neba, sto zbog nedostatka u mojim posmatrackim tehnikama. Medjutim, poslednjih sezona uspevam da je vidim, ali nista vise do kao prebledo zasijanje okolnog neba, izduzeno ugrubo sever-jug. Objekat uglavnom hvatam skeniranjem tog dela neba pomeranjem tubusa teleskopa, sa puno koncentracije i strpljenja. Inace, galaksija je puna HII regija, pa su posmatraci sa velikim aparaturama i pod dovoljno tamnim nebom cak pravili i mape corica unutar galaksije. Ja nista od toga nisam uspeo da vidim, samo amorfnu regiju malo svetliju od okruzujuce pozadine.
Mape lociranja cu ostati duzan jer se nalazim van Beograda.
#13
Oprema / Odg: Astromodifikacija DSLR ap...
Poslednja poruka areudeadyet - Jul 15, 2025, 12:19:21 PRE PODNEOno kad pitas za modifikovanje DSLR-a...
#14
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka Danijel - Jul 15, 2025, 12:08:21 PRE PODNEIzvanredno! 
#15
Oprema / Odg: Interesantan elektronski ...
Poslednja poruka mboskovic - Jul 14, 2025, 09:45:07 POSLE PODNENemoj tako. Nikada nije dosta projekata. Naročito ako se ne realizuju
#16
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka mboskovic - Jul 14, 2025, 09:44:08 POSLE PODNEBravo Miloše!!
#17
Oprema / Odg: Astromodifikacija DSLR ap...
Poslednja poruka vlaiv - Jul 14, 2025, 02:32:50 POSLE PODNECitat: Astro_fun_times poslato Jul 14, 2025, 01:55:08 POSLE PODNENe mogu sad da se setim gde sam to video, ne kod mene jer ja koristim darkove uvek tako da ne mogu da tvrdim da li ditherovanje poništava dead pixele ili ne.
Diterovanje, samo po sebi ne radi ništa sa hot/dead pikselima, osim što ih "razbaca" da ne budu na istom mestu kada se subovi poravnaju za stackovanje.
Da bi se efektivno uklonili posle, potrebno je koristiti sigma klip ili neki od sličnih metoda stackovanja koji uklanjaju ekstremne vrednosti. To jednako radi za hot/dead piksele kao i za tragove aviona i satelita i slične anomalije.
#18
Oprema / Odg: Astromodifikacija DSLR ap...
Poslednja poruka Astro_fun_times - Jul 14, 2025, 01:55:08 POSLE PODNENe mogu sad da se setim gde sam to video, ne kod mene jer ja koristim darkove uvek tako da ne mogu da tvrdim da li ditherovanje poništava dead pixele ili ne.
#19
Oprema / Odg: Astromodifikacija DSLR ap...
Poslednja poruka vlaiv - Jul 14, 2025, 12:57:02 POSLE PODNECitat: Astro_fun_times poslato Jul 14, 2025, 12:54:16 POSLE PODNENarocito kad ditherujes pa imas "ruže" mrtvih pixela koji nisu uklonjeni jer nisi koristio darkove.
Poenta ditherovanja je izmedju ostalog i da ukloni hot i dead piksele. Ako imaš "ruže" posle ditherovanja - onda nisi dobro stackovao jer ditherovanje služi da možeš u stackovanju da ukloniš sve što se ne ponavlja na istom mestu na slici.
#20
Oprema / Odg: Astromodifikacija DSLR ap...
Poslednja poruka Astro_fun_times - Jul 14, 2025, 12:54:16 POSLE PODNESvakako, moraju se koristiti darkovi zbog mrtvih i hot pixela.
Narocito kad ditherujes pa imas "ruže" mrtvih pixela koji nisu uklonjeni jer nisi koristio darkove.
Narocito kad ditherujes pa imas "ruže" mrtvih pixela koji nisu uklonjeni jer nisi koristio darkove.