Vizuelno posmatranje meteora

[Pavdu]

Evo, nova tema...

Da li neko zna kako se meteori posmatraju vizuelnom metodom?

Ovo je jedan od najboljih načina popularizacije astronomije. Posmatranje meteora.

Postoje dve metode vizuelnog posmatranja meteora. To su metoda prebrojavanja (counting) i metoda ucrtavanja (ploting).

Kod metode prebrojavanja se broje meteorski tragovi koji se opažaju i zapisuje se pripadnost roju, sjaj (upoređuje sa sa zvezdama za koje se zna koje su magnitude) i vreme.

Kod meteode ucrtavanja se meteorski tragovi ucrtavaju na gnomonske mape.

Eto, za početak, a ima još mnogo toga da se piše...

Svako može da posmatra meteore i da pritom da veliki doprinos nekome.

[sale11472]

Evo odma pitanje
Šta su to gnomonske mape

[Pavdu]

Gnomonske mape su one mape kod kojih su svi veliki krugovi prave linije. A veliki krugovi su svi krugovi na sveri koji imaju isti poluprečnik kao i sama sfera (centar kruga je u centru sfere), Samim tim meteori se ucrtavaju kao prave linije pošto je trajektorija meteora na nebeskoj sferi veliki krug.

Evo jednog primera gnomonske mape sa meteorima:

[mravic]

Tema je odlicna. Imam i ja pitanje.
Dali se ucrtavaju po pamcenju, svaki posebno pod baterijom ili?
Ima li neki link da se skinu te karte za posebne rojeve ili ih sami crtate?

Nazalost, nikada nisam belezio tragove ili magnitude meteora. Nisam imao prilike da mi to neko pokaze. Mada sam pratio nekoliko rojeva.

[Pavdu]

Tema je odlicna. Imam i ja pitanje.
Dali se ucrtavaju po pamcenju, svaki posebno pod baterijom ili?
Ima li neki link da se skinu te karte za posebne rojeve ili ih sami crtate?

Nazalost, nikada nisam belezio tragove ili magnitude meteora. Nisam imao prilike da mi to neko pokaze. Mada sam pratio nekoliko rojeva.

Ja nisam imao priliku da posmatram metodom ucrtavanja, ali da, ucrtavaju se po pamćenju i to odmah nakon opažanja. Opazi se meteor i odmah se ucrta (tačno se zna koji posmatrač koji deo neba posmatra i on dobija kartu za taj deo neba) i mislim da se pored pravca i smera upisuje i vreme... I to je malo težak posao zato što se radi pod baterijom. Kod nas, u Srbiji, ne verujem da iko posmatra ploting metodom. Bar ne posmatramo mi u PMG-u, a nisu mi poznate druge organizacije i drugi ljudi koji posmatraju ovom metodom. Poljaci su poznati po posmatranju ucrtavanjem (kucajte u google-u Arkadiusz Olech, on vodi ceo taj projekat posmatranja meteora u Poljskoj).

Što se tiče linka, na sajtu Međunarodne Meteorske Organizacije, IMO-a, se mogu naći gnomonske mape za ucrtavanje meteora, ali one su valjda podeljene po sazvežđima... Tako da je još tže kad imate nekoliko mapa, a meteor proleti u desetom delu sekunde i onda jurite da nađete odgovarajuću mapu, da ga ucrtate i zapišete sve potrebne podatke. To je, po meni, stvarno izazovan posao. To što se može naći na IMO-ovom sajtu je Gnomonski atlas Brno (u pdf-u su sve mape i ima ih 15-ak) i to na stranici http://www.imo.net/visual/minor/gnomic/atlas.

[mravic]

Odlicno.
Imam jos pitanja. Ima da dobijes zuljeve na jagodicama.
Interesuje me dali znas ista o meteorskoj mrezi kod nas. Mislim da jos nije proradila ali sam cuo da je Nikola Bozic nabavio dve kamere i da jedna treba da bude montirana kod mene u komsiluku u Backom Petrovcu a druga na Petnici. Ja sam nedavno narucio jednu modifikovanu bas za te svrhe pa me interesuje hoce li to proraditi ili cu se umreziti sa amaterima u Hrvatskoj jer kod njih to funkcionise vec dugo .

Dali znas ista o tim kamerama? Dali znas mozda do koje magnitude mogu da primete meteor. Ova koju sam ja narucio moze samo do 3m.

[Pavdu]

Meteorska mreža kod nas za sada ne postoji, ali je u planu. PMG (i Nikola Božić, mada je tu glavni Savan) ima dve video kamere (marka je "Watec"). Najbolje je, ako te interesuje saradnja, da se obratiš Igoru Smoliću, koordinatoru Video sekcije PMGa. Poslaću ti njegov mail mailom ako te interesuje (i ako nemaš) a bilo bi dobro da uspostavimo saradnju.

A što se tiče granične magnitude to zavisi i od brzine. Meteore 2. magnitude hvata sve, a treća pa na više pola hvata, a pola ne hvata... Odprilike.

A pričalo se i o saradnji sa Hrvatskom Meteorskom Mrežom, ali još ništa ne znam zvanično. Mi još uvek nismo rešili da postavimo ovu drugu kameru u Bački Petrovac... Treba prvo da vidimo kako bi to sve funkcionisalo i da vidimo kako ćemo sa softverom koji koristimo... Za sad se ove dve kamere paralelno koriste samo u Petnici.

[Pavdu]

Evo, da dodam, mislim da su kamere baš ove: http://www.watec.net/english/bw/wat_902_ultimate.html

A ovde je i link na kome je objavljen test te kamere: http://www.astrosurf.com/buil/watec120n/test.htm

A ovde imaš još Watec-ovih kamera: http://www.watec.net/english/bw_top.html

[mravic]

Odlicno, sve crno na belo. Detaljno i precizno. Svaka cast. Sutra nastavljamo sa pitanjima.

[Pavdu]

Hajde da se vratimo vizuelnom posmatranju meteora.

Ja sam posmatrao metodom prebrojavanja (counting) jer je ona lakša i jer u PMG-u ne koristimo podatke dobijene plotting metodom jer niko ne posmatra njom.

Metoda preborjavanja se, već sam rekao, sastoji u tome da se meteori broje, zapisuje se kojem roju pripadaju, koji im je sjaj, za one sjajnije (ako je ima) zapisuje se i boja, a radio sam i sa zapisivanjem brzina (odprilike procenjenih).

Znači, sve se zapisuje. Sve što vam je potrebno je papir i obična olovka (drvena, nikako tehnička i sl) dužine 3-4 cm. I, naravno, vreća za spavanje. Papiri se iscepaju tako da imate dug, a uzak papir. Npr. papir A4 formata se cepa tako što se po dužini presavije na pola a onda se svaka polovina cepa na tri dela tako da dobijate šest papira od jednog A4 formata (ovako ja radim, a drugi mogu da rade i drugačije i da od jednog A4 papira naprave više užih, ako nameravaju da štede papir, ili, pak, manje, ako im je potrebno više mesta za pisanje).

Pošto se meteoroidi u međuplanetarnoj sredini kreću paralelnim putanjama (može se napraviti takva aproksimacija) sa impulsom komete od koje potiču, projekcija svetlećeg traga koji ostavljaju za sobom prolaskom kroz atmosferu (na visino od 80 do 120 kilometara) na nebesku sferu su lukovi (rekao sam već, delovi velikih krugova). Kada se tragovi dva ili više meteora koji pripadaju iszom roju (tj. potiču od iste komete) "produže" unazad oni će se svi seći u jednoj tački (odnosno u jednoj površini) na nebeskoj sferi. Ta tačka se naziva radijant. To što prividno svi meteori izlaze iz te tačke (koja se, logično, za različite rojeve razlikuje i po tome što se nalazi na drugom delu nebeske sfere i po površini itd) je, dakle, posledica projekcija tragova meteoroida koji se kreću paralelno, odnosno perspektive. Evo, pokušaću da to ilustrujem ovom slikom (sam sam je crtao pa skenirao pa izvinite ako sse ne snađete lepo, pošto nisam našao adekvatnu na netu):



Na slici kružnica najmanjeg poluprečnika predstavlja površinu zemlje, kružnica A1 predstavlja gornju, a A2 donju granicu atmosfere zemlje do između kojih se dešavaju "sagorevanja" meteoroida i stvaranje meteorskog traga, a poslednja, najveća kružnica predstavlja nebesku sferu. Ove paralelne linije kojih ima desetak su putanje (orbite) meteorskih čestica, a samim tim i matičnog tela tog roja. Linija, tj. duž H1H2 predstavlja horizont, P je posmatrač, a R radijant. Lukovi na nebeskoj sferi su tragovi meteora koje mi vidmo, a sa strane (u gornjem desnom uglu) skicom je predstavljen radijant i meteori i drvo i put i saobraćajni znak,,, Da se vidi kako to izgleda "u stvarnosti".

U zavisnosti od toga u kojem se sazvežđu nalazi radijant meteori dobijaju imena Perseidi (u sazvežđu Persej), Leonidi (u sazvežđu Lava), itd.

Sad, treba primetiti da su tragovu duži ukoliko se nalaze dalje od radijanta. To je jedan od kriterijuma koji se koristi za određivanje pripadnosti meteora roju, posle odreživanja tačke iz koje je meteor "došao". Još jedan kriterijum je brzina. Pošto sam rekao da se meteorske čestice kreću sa impulsom svog matičnog tela one imaju približno istu brzinu kao i to matično telo. Tako se zna da su Perseidi dosta brzi, da su Bootidi dosta spori itd.

Znači, kad odredite na osnovu svih ovih kriterijuma koji je meteor u pitanju, tj, kojem roju pripada na papiru (traci koju ste presavili ili niste, objasniću kasnije) zapišete "Per" ako je Perseid ili samo "P".

Onda na red dolazi sjaj. Sjaj se određuje tako što se upoređuje sa zvezdama u okolini meteora. Pošto se meteor, zavisno od brzine, dešava u jako kratkom vremenskom iintervalu (poneki put i nekoliko desetih delova sekunde) onda je jako teško odrediti kojeg je sjaja (tj. opaziti), a i nije svuda na meteorskom tragu istai sjaj. Smatra se da je ono što se opaža ta čuvena treća četvrtina traga koja je najsjajnija, ali to još nije dokazano... Znači kad se sjaj uporedi sa sjajem refrentnih zvezda zapiše se i koje je meteor magnitude, pa sad imate na papiru napisano "Per 1" ili "Per 1,5" u zavisnosti na koliko (da li na celu ili na pola) magnitude merite sjaj. naravno, oni baš sjajni (bolidi) se procenjuju na dve magnitude, pa nemamo meteor 5-e magnitude već 4, 6, 8, a oni jako sjajni (vatrene lopte) na više (razlika je 4, 6 itd magnitude) jer ne postoji neko referentno telo koje će nam poslužiti da odredimo sjaj meteora (tu je Mesec, ali on i smeta tako da je jako teško proceniti magnitude onih sjajnih meteora).

Uh. umorio sam se...

hajde neki u nekom drugom postu nastavljamo.

[mravic]

Ova tvoja skica je odlicna. Sad su mi neke stvari jasnije. Nisam imao pojma da oni padaju pravolinijski tj da su paralelni .
Samo verovatno treba dosta iskustva i poznavanja sjaja zveda da im se odredi magnituda. Verovatno se vezbom postigne rutina. Ja naime ne znam ni jednu zvezdu koje je magnitude dok ne pogledam na neki planetarijum program.

[Pavdu]

Pa ovo što se tiče sjaja zvezda se brzo nauči (isto onoliko brzo koliko se brzo uče i sazvežđa), Vremenom se to dopunjava i onda za većinu sjajnijih zvezda znaš koje su magnitude.

E, rekao sam da ću objasniti zašto se papir presavija. Naime, ta traka, služi za zapisivanje podataka u mraku, u vreći, dok non-stop gledate u nebo. Pošto ne gledate u papir (pišete napamet) može da se desi da pišete jedno preko drugog i onda ne znate koji je koji meteor i ti podaci ne vrede uopšte. Zato se koristi traka i za svaki meteor ona se presavija. Neki presaviju trake pre posmatranja pa posle odvijaju, a neki ne presavijaju nego čim zapišu podatke o meteoru presaviju papir itd.

Znači sad na papiru imamo napisano "Per 1". Odredili smo pripadnost roju i sjaj meteora. Ako su neki sjajniji pored toga, rekao sam, zapisuje se i boja (to može biti jedno slovo, npr "ž" za žutu, "z" za zelenu, itd).

Zavisi od roja koji smo posmatrali nekad smo zapisivali i brzine. Tako smo meteore delili na "spore", "srednje" i "brze". Za ovo smo koristili oznake "x", "y" i "z".

I sad na papiru imamo napisano: "Per 3 z z". I to je sve što se tiče zapisivanja podataka o meteoru.

Što se tiče vremena, može se vreeme zapisivati za svaki meteor (u obliku hhmmss ili sl) a može se ići i na intervale (što je, naravno, lakše). Pa onda onaj ko govori vreme na svakih 5 ili 10 ili 15 (zavisi od aktivnosti roja) izgovara glasno vreme. Npr. kaže "01:15h, pa posle 01:30h itd". I za vreme se koristi poseban deo na papiru, tj, posle zapisivanja vremena se presavija papir (ili odvija).

Posle posmatranja (preporučljivo odmah posle) se ti podaci sa posmatranja sređuju. Prvo se koriste radni formulari IMO-a (nemam sad neki da skeniram) na kojima se zapisuje vreme i redom podaci o meteoru koje ste zapisali tokom posmatranja... Ali možda je bolje da sređivanje podataka ostavim za neki drugi post...

I još nešto, da bi se kasnije, pri račinanju, zenitne časovne frekvencije, koja je mera aktivnosti meteorskog roja uračunala korekcija za graničnu magnitudu (a samim tim i svetlosno zagađenje) pre posmatranja (a preporučljivo je i u toku posmatranja, posle 2 i više sati posmatranja) odrediti graničnu magnitudu posmatrača. To se radi tako što se broje zvezde koje vidite u posebno određenim poligonima (određenim od strane IMO-a) čija su temena neke sjajne zvezde. Pa npr. imamo poligon u Labudu koji je trougao a temena su mu Gama, Eta i Epsolon Labuda. Znači, broje se zvezde unutar tog trougla i broje se sve mrlje koje se opažaju perifernim vidom (jer se traži granična magnituda koju oko može da opazi). Na IMO-ovom sajtu možete naći mape tih poligona i tablice koje služe za određivanje granične magnitude posmatrača kasnije (posle posmatranja). Npr. ako u poligonu Labuda izbrojite 22 zvezde granična magnituda koju vaše oko može da opazi je 6,5 (ovo možda nije tačno, lupio sam, ali tu je negde). te tablice se sastoje iz dve kolone (jedna za broj zvezda u poligonu a druga za graničnu magnitudu ta odgovarajući broj zvezda).

Takođe se pre posmatranja (a i kasnije, posle 2 i više sata posmatranja) zapiosuje i centar vidnog polja. To se radi tako što se neka zvezda koja najviše odgovara, tj. najbliža je centru vidnog polja koje imate kad se najudobnije namestite, zapiše na papir. Npr. zapisujete "Delta Orla" i sl. Morate paziti kod odabira CVPa (centra vidnog polja) da to bude negde da ne može teško pobeći (zbog prividnog okretanja nebeske sfere) i da to bude na lepoj udaljenosti od radijanta (najbolje nekih 20-30 stepeni od njega) kako ne biste samo zapisivali stacionarne meteore (one u blizini radijanta koji su tačke; pogledajte onu moju skicu gore) pošto je verovatnoća opažanja stacionarnih meteora veoma mala. Imoa se paziti da to ne bude negde blizu horizonta jer onda gubite polovinu meteora (ne mogu da se računaju oni koji "zađu" za horizont jer ne znate gde će se "završiti", tj. koliko će biti dugi, ato je jedan od kriterijuma određivanja pripadnostiroju pa automatski nećete znati kojem roju pripada meteor koji ste videli)- Najbolje je da to bude na lepoj udaljenosti od zenita (opet 20-30 stepeni).

Dosta za sad...

[stameni]

Izvanredan tekst! Bravo, Pavdu!

Saša, mislim da vredi da se nađe na sajtu "Astronomskog magazina", ako ova tema nije već obrađivana.

Ako budem u  prilici, možda bih mogao da nažvrljam u Corelu ilustraciju. Prilično je izvesno da neću moći "odmah"...