Evo jedno verovatno glupo pitanje :D

[Accuphase]

nego kad ce pukne Betelgeuse?
on nesto menja masu i velicinu ovih godina

Pa svakog momenta, u narednih 1000 godina. Zapravo, izgleda da je već eksplodirao ali to saznanje kasni 650 godina. Verovatno će to biti najsjajnija supernova u istoriji ljudske civilizacije.
Mene nešto drugo brine. Prilično je nejasno kolike će talase gama i drugog zračenja to da donese Zemlji, baš me briga za fotone u vidljivom spektru 
Moglo bi to da bude poprilično nezgodno za nas - ovo je naš neposredni komšiluk. Ne bih želeo da idem okolo i svetlim u mraku.

Kada smo već kod "nezgodnih zvezdanih suseda, temperamentne naravi", koja supernova je bila najbliža zemlji u pisanoj ili usmenoj istoriji ?
Ova bi trebala da bude najstarija...
http://www.tifr.res.in/~archaeo/papers/Prehistoric%20astronomy/Oldest%20Supernova%20record%20in%20Kashmir.pdf

[Danijel]

Mislim da više zračenja dobivamo od Sunca nego što ćemo ikada dobiti od eksplodiranog Betelgeusea

[mmilan]

Ako se jezgro sunca sastoji od vodonika koji se fuzijom pretvara u helijum,kako to da nikad ne dodje do explozije vodonika, i koji uslovi treba da postoje da bi se do dogodilo ?

Najjednostavnije rečeno esplozija je brzo, višestruko, povećavanje zapremine "nečega" najčešće uzrokovano oslobađanjem velike energije a kao posledica kreiarju se različiti udrani talasi itd.

Na, tačnije u, Suncu dolazi stanlo do "mini eksplozija", tj. do fuzionih reakcija vodonika u helijum. Da bi došlo do eksplozije većih razmera, npr. Sunca potrebno je da se naruši ravnoteža između toplotne energije koja nastaje i gravitacije, koja sve to drži na gomili.

[Ljubo]

Da bi došlo do eksplozije većih razmera, npr. Sunca potrebno je da se naruši ravnoteža između toplotne energije koja nastaje i gravitacije, koja sve to drži na gomili.

Ni tada ne dolazi do eksplozije, jer zvijezda prvo treba proći fazu naduvavanja, pa tek ako ima masu veću od 1,4 mase Sunca dolazi do eksplozije, i to samo vanjskog sloja. A to sa Suncem svakako nije slučaj, jer će nakon naduvavanja, poslije nedostatka kritične količine goriva (to jest potrebne početne mase) doći do sažimanja središnjeg njegovog dijela, hladjenja i pretvaranja u objekat poznat kao bijeli patuljak. Vanjski sloj Sunca (uglavnom vodonik, helijum i omanja količina težih elemenata) biće razduvan u prostor u toku nekoliko hiljada godina (možda i svih 10.000 god.), i nastaće ono što na nebu mi astronomi vidimo kao planetarna maglina. U stvari, ovaj proces se već trenutno odigrava i može posmatrati na konkretnoj zvijezdi koja se zove Mira (omikron Ceti).