PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[Astro_fun_times]

Opsiran izvestaj, i naucni deo i osmatracki, pravo uzivanje

[PavleR]

DSO u sazvezdju Aquarius:

- M 73 (asterizam)
- M72 (globularno jato)
- NGC 7009 - Saturn Nebula (planetarna maglina)

Sazvezdje Aquarius veliko je jesenje ekvatorijalno sazvezdje. Zauzuma veliki prostor na juznom nebu, izmedju sazvezdja Capricornus i Pisces.

Cest problem sa sazvezdjem je uocavanje njegovog glavnog asterizma. Asterizam prikazuje ''Vodoliju'' koji prosipa vodu iz krcaga. Ono sto je International Astoronomical Union odredila za zvanicni oblik asterizma nema sanse da se uoci na nebu. Asterizam je prekolmplikovan, isapajli su million linija a po njihovoj mapi glavni asterizam sadrzi ni manje ni vise nego 19 zvezda i 23 linije! U praksi postoji mnogo jednosatavniji asterizam koji ja uvek koristim i bez problema ga vidim na nocnom nebu. On sadrzi cetiri elementa spojenih sa ne vise od 4 zvezde:

- glava i krcag vodolije (asterizam ''Water Jar'')
- levi mlaz vode
- desni malz vode (ili noga vodolije)
- isruzenu desnu ruku vodolije

1.) Krcag i glava vodolije su najuocljiviji deo sazvezdja i sastoji de od 4 svetle zvezde koje po sjaju apsolutno dominiraju juznim delom srednjeg neba. Sastoji se od cetiri zvezde koje formiraju kratku izlomljenu liniju. Medju njima se nalaze znameniti binarni sistem Zeta (𝞯) Aquarii, te svetla zvezda Sadelmalik (𝞪 Aquarii) magnitude 2.9. Mozda maglituda 2.9 i nije tako svetla ali se asterizam nalazi u toliko praznom delu neba da ce zvezda sljastiti na njemu i bice lako uocljiva golim okom. Ja sa svoje pozicije lagano vidim asterizam ''Water Jar'' cak i u najlosijim nocima.

2.) levo od asterizma ''Water Jar'' na jug se spusta dugacki levi mlaz vode. Tu ne treba mnogo filozofirati - mlaz treba formirati od tri jasno vidljive zvezde - Hydor (𝞴 Aqr), trostrukog sistem 𝟁 Aqr i na krajnjem jugu zvezde 98 Aqr. Sve tri su vidljive golim okom. Iako je 𝟁 Aqr najbledji i sija magnitudom 4.2, njegov sjaj bice pojacan sa dve bliska opticka pratioca slicne magnitude pa ce zvezde cak biti uocljivija od ostalih.

3.) desni malz se jasno istice i tu takodje ne treba komplokovati - treba ga formirati od dve svetle vezde - Skat (𝞭 Aqr) i 88 Aqr. Skat je svetlija zvezda i sija magnitudom 3.3. Lako se uocava jer lezi u potpunom mraku i predstavlja bitnu zvezdu sazvezdja jer je polazna tacka za lociranje nadasve poznate Helix magline (NGC 7293)

4) ispruzena desna ruka vodolije formira se od dve zvezde. Prva je Sadalsuud, najsjajnija zvezda sazvezdja koja sija magnitudom 2.9. Druga je bledja ali je jako bitna - kraj ruke cini zvezda Albali (𝞮 Aqr) magnitude 3.8. Jeste bleda ali bi bilo jako dobro videti je golim okom jer predstavlja polaznu tecku za lociranje dva Messier objekta i jedan poznati NGC objekat: M72, M73 i Saturn maglinu (NGC 7009).

Sazvezdje se nalazi u delu neba koji se naziva ''Voda''. Taj region vuce ime jos iz drevnih vremena jer se u njemu nalaze sazvezdja poznata od davnina a koja predstavljaju bica povezana sa vodom: Cetus, Pisces, Capricornus, Aquarius i Piscis Austrinus. Sazvezdje je povezano sa vodolijom jos od vremena nastjajrijih ljudkih civilizacija Mesopotamije u kojima su dva mlaza vode predstavljale reke Tigar i Eufrat.

--------------------------

Tema danasnjeg izvestaja su tri mete koje se nalaze jedna blizu drudge. Najdalje rastojanje izmedju njih je manje od 3º, sto znaci da se nalaze u istom pogledu trazioca. Takodje, polazna tacka za sve tri mete je zvezda Albali (𝞮 Aquarii). Stoga, ove mete treba posmatrati u istoj posmatrackoj noci jer se nadovezuju jedna na drugu. Mete su takodje zanimljive po tome sto ovde imamo situaciju da je NGC objekat daleko superiornije osmatranje od dva Messier objekta.


M 73

Asterizam u sazvezdju Aquarius, magnitude 9 i prividne velicine 2.8'.

Ovaj objekat je toliko neugledan i nezanimljiv u odnosu na ostale sa Messier liste, da se vodi citava rasprava zasto ga je Messier uvrstio u svoj katalog. Postoje razlicita objasnjenja, od toga da to rezultat ''primitivnosti'' Messier-ovog teleskopa do toga da je pokazatelj koliko je Francuz bio dobar astronom - video je tesnu grupaciju zveda koja se mogla pomesati sa kometom i stavio je u katalog. Ja se ponekad mucim da razumem pojedine autore sa koliko nerazumevanja ponekad govore o ovom velikanu. U traziocu M73 jednostavno izgleda kao maglovita pufna i moze se pomesati sa kometom. Messier je i pravio svoj katalog da bi razdojio DSO od kometa - i uvrscivanjem ovog objekta napravio je dobar posao. Sam Messier zabelezio je da je objekat ''nejasan i maglovit''. Sa nase tacke gledista kao modernih osmatraca DSO - ovo je verovatno potpuno nebitan objekat, sa njegove, kao lovca na komete - itekako je bio bitan. Lako je suditi od Mesijeu gledajuci kroz nase fensi teleskope sa XYmm aparture i sa million cuda nakacenih na njih. On to nije imao, on je nebo uglavnom posmatrao aparaturom od 7.5'' i na uvecanju od makismalono 120x, i belezeci i katalogirajuci svoja posmatranja uveo je svet u doba osmatracke astronomije - istinski velikan.

M73 nije otvoreno jato vec asterizam zvezda. To znaci da zvezde u grupaciji nisu gravitaciono povezane ni na koji nacin i ne dele zajednicko sopstveno kretanje, tj. ne putuju zajedno kroz svemir.

Lociranje: Lociranje ovog objekta je lako ako golim okom vidimo zvezdu Albali (𝞮 Aquarii), zavrsnu zvezdu desne ruke Vodolije.

- krenuo sam od zvezde Albali (𝞮 Aquarii) magnitude 3.8 koju vidim golim okom pa sam je direktno naciljao.
- istocno od nje pruza se lanac od sedam svetlijih zvezda. Lanac je lako vidljiv kroz trazilac.
- tacno izmedju 4-te i 5-te zvezde lanca primeticemo malenu grudvicu zbijenih zvezda - asterizam M 73.

M73 se vidi u traziocu, i to kao pufnasta maglovitost. Kada sam rekao da razumem otkud ovaj objekat u Messier katalogu, sada je jasno. Iako je magnituda asterizma izuzetno mala, zvezde su dovoljno sjajne i na taman separaciji da se u traziocu pokazu kao maglicasti sjaj.

Opservacija: Asterizam je izuzetno mali i nema nikakvog smisla posmatrati ga na malom uvecanju. Ja sam ga posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Objekat cine cetiri zvezde - tri grade jednakostranican trougao i cetvrta se nalazi odmah do jugoistocnog temena tog trougla. Ceo asterizam ima oblik slova ''Y''. Sipka slova ''Y'' usmerena je ka 10h a dve racve ka 2h. I to je to.

Inace, objekti u ovom delu savzezdja Aquarius nalaze se u potpunom mraku i prave potpun kontrast sa letnjim objektima koji su plivali u pozadimskom sjaju bledjih zvezda. Ovaj objekat pliva u totalnoj tami i stoji usamljen u okularu srednjeg uvecanja u potpunoj pustosi. Nema nikakvog pozadinskog sjaja, ni razlucivih ni nerazlucivih zvezda. Leto je proslo, polako pocinjemo da gledamo u sazvezdja koja stoje upravno na galakticku ravan, tj. gledamo u prazan svemir.


M 72

Globularno jato blede magnitude 9.3 i prividne velicine 6.6.

M72 je najbledje Messier globularno jato i mnogo toga i u praksi doprinosi bledom i ''neuglednom'' izgledu ovog objekta:

- sa magnitudom 9.3 najbledji je Messier globular, a cak su u i mnoga NGC jata vece magnitude od njega.

- jato je od Sunca udaljeno dalekih 54.570 ly, sto ga opet cini jednim od najudaljenijih Messier globulara. To znaci da ce njegove zvezdice sijati bledim sjajem sto ce itekako uticati na njihovo razlucivanje - najsjajnija zvezda jata sija tek magnitudom 14.2. Jato se nalazi iza galaktickog centra, pa gledajuci ga posmatramo ''sa druge strane'' galaksije.

- sa velicinom od samo 6.6', M 72 predstavlja mali globular. To opet znaci da ce za osmatranje jata biti potrebna veca uvecanja koja ce dodatno ubledeti njegov ionako mali sjaj. Jato je i fizicki malo i precnika je ''samo'' 100 ly.

'- jato ima mizeran povrsinski sjaj od 13.04 mag/arcmin². Eto jos jedne otezavajuce okolnosti.

Jato je mlad clan Mlecnog Puta. Deo je Helmi strems - potoka zvezda koji su nastali kada je Mlecni Put pocepao patuljastu galaksiju u kojoj je M72 nastao. Sugestije o ranijoj pripadnosti M72 nekoj drugoj galaksiji dolaze i iz njegovog retrogradnog kretanja. Starost objekta procenjuje se na ''samo'' 9.5 milijardi godina sto ga stvalja u jedno od poslednje stvorenih jata koje danas pripadaju Mlecnom Putu. Po ''mladosti' mu je slicno  samo globularno jato M71 u sazvezdju Sagitta.

Lociranje: lociranje je izuzetno lagano i postoje dva nacina: tako sto ponovo podjemo od zvezde Albali ili tako sto krenemo od asterizma M73. Ja cu dati nacin za nezavisno pronalazenje jata, kao da nismo prethodno posmatrali M73.

- krenuo sam od zvezde Albali (𝞮 Aquarii) magnitude 3.8 u glavnom asterizmu sazvezdja, iste one preko koje se trazi M73.
- jugoistocno od nje videce se prominentan ostrouglo-jednakokraki trougao sa vrhom okrenutim na dole. Trougao je udaljen 2.5º od Albali, cine ga zvezde magnitud 6 i 7, te se lako istice u traziocu.
- M72 nalazi se tik levo od vrha trougla. Ja ga ne vidim u traziocu, ali dovoljno je naciljati negde 30' levo od zvezde i jato ce se pokazati u pogledu okularem malog uvecanja.

Opservacija: za posmatranje ovog objekta potrebno je dobro adaptirati se na mrak i sacekati mracnije noci kada ce juzni Aquarius biti sto manje svetlosno zagadjen kupolom svetlosnog zagadjenja horizonta.

M72 je izuzetno tezak objekat za osmatranje. Pojedinacne zvezdice mogu se videti iskljucivo perifernim vidom, i to posle malo duzeg posmatranja. Ovaj izvestaj rezultata je nekoliko osmatranje kroz sezone i mogu reci da se pogled poprilicno razlikuje u zavisnosti od kvaliteta osmatrackih uslova: od blede nerazlucive mrllje do granulirane pozadine sa superimponiranim zvezdama preko sebe. Sveukupno, na uvecanju 176x objekat pokazuje sledece karakteristike:

- pogled je bled i mrljast. I pored toga, M72 se jasno istice iz skoro bezzvezdane pozadine sazvezdja Aquarius. Jato je kruznog oblika i javlja se u solidnoj dimenziji od oko 2'.

- na 5' desno od jata nalazi se svetla zvezda magnitude 9. Ona ce dodatno svetlosno zagadjivati objekt pa je nije lose pokusati izmestiti je iz pogleda.

- povrsina jata je granulirana, i to se jasno vidi perifernim vidom. Ta granulacija je suptilna i fina i meni je to najlepsi deo ovog objekta.

-  Samo u najboljim nocima moze se razluciti nekoliko pojedinacnih zvezdica. Dve se nalaze na juznoj periferiji jata a jedna se nalazi preko lica objekta, severno od sredista. E sad, tu su i dve zvezde na severozapadnoj ivici jata. One nisu usadjene u objekat vec su mu, stojeci jedna iznad druge, nakacene na severnu ivicu. Ja ne znam da li su one deo objekta.

- jato je malo gusce ka centru. Namerno sam iskoristio izraz ''gusce'' a ne ''svetlije'' jer ja centar ne vidim kao regiju viseg sjaja vec samo kao regiju vece koncentracije zvezda. Nije to ni blizu onih ''uzarenih'' jezgra globularnih jata, mozda se moze govoriti o tek pomalo jacem zasijanju centralne regije i to je sve.

Ovaj globular je izuzetno tesko osmatranje. Ako osmatrac zeli da izvuce maksimum iz objekta ceka ga rudarski posao, a sa malo rezultata. Posmatrao sam mnoga NGC jata koja su svetlija od M 72. Ono sto mi se kod jata svidja je suptilna granulacija ali i do nje nije lako doci.


NGC 7009 (Caldwell 55) - Saturn Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Aquarius, magnitude 8 i prividne velicine centalne regije 25''x17''.

Po magnitudi, jedna je od najsvetlijih planetarki na nocnom nebu. Medjutim, maglina je poprilicno udaljena i nalazi se na rastojanju 5.200 ly od Sunca, a fizicki je izuzetno malog precnika od 0.5 ly. Kada se uzme u obzir njena mala i fizicka i prividna velicina, uparene sa velikim rastojanjem, pravo je cudo kako objektat tako svetlo izgleda u okularu. To ima da zahvali svom ogromnom povrsinskom sjaju od cak 6.74 mag/arcmin². Povrsinski sjaj joj je toliko veliki da se maglina cak bez problema vidi i u traziocu.

Saturn Nebula je mala bipolarna planetarna maglina sastavljena od dva elipticna prstena, unutrasnjeg i spoljasnjeg. Spoljasnji prsten ima dve ekstenzije ka istoku i zapadu sto maglini daje izgled planete Saturn. Maglina bi u stvarnosti trebalo da ima zelenkastu boju zbog prirode zracenja centralne zvezde, ali je posmatraci ceto vide i u plavoj boji.

Zanimljiv podatak je da je Saturn Nebula prvo i jedino otkrice koje je William Herschel naprvio teleskopom od 12''.

Lociranje: Maglina ima visok povrsinski sjaj i stoga se vidi u traziocu. Najlakse se locira ako se krene od nase prethodne mete - M73.

- seversozapadno od M73 uocimo svetlu zvezdu 𝞶 Aquarii, magnitude 4.5.
- nacentriramo zvezdu u trazilac i u istom vidnom polju, malo vise od 1º zapadno, videcemo relativno sjajnu ,,zvezdu'' - nasu metu NGC 7009.

Ako nismo sigurni da li je to sto vidimo kroz trazilac maglina ili zvezda nije bitno. Samo pogledamo kroz okular malog uvecanja i elipsasti oblik magline jasno ce je razotkriti.

Opsrevacija: opservacija ovog objekta je prelaka ili izuzetno teska, u zavisnosti sta hocemo da osmotrimo. Ako je cilj vieti maglinu - vidljiva je vec u traziocu. Ako je cilj videti dvostuku strukturu i ekstenzije sa strane - tu mora mnogo stvari da se poslozi. Moje iskustvo je da osmatranje magline zahteva nekoliko ponovljenih opservacija, iskustvo, dobar seeing i mozda pre svega koncenaciju i upornost. Ono sto objektu ne treba je bog zna kakvo tamno nebo jer maglina sljasti.

Vec kroz okular malog uvecanja moze se identifikovati maglovita izduzena pufna plavkaste boje. Na vecim uvecanjima boja ce se izgubiti. Na malim uvecanjima maglina ce se pojaviti kao blago ovalna ali ce se na vecim pokazati da je izrazito elipsasta. Veca osa elipse usmerena je u smeru od 10h ka 4h. Maglina sija izuzetno svetlim sjajem koji je gusto koncentrisan, bez primetnih varijacija u osvetljenosti.

U principu, ako se sve ne poslozi, na vecim uvecanjima maglina ce se prikazati kao presvetli elipsasti disk guste uniformne ispune. Centralna zvezda magnitude 13 ne moze se osmotriti zbog izuzetno kondenzovanog centra objekta.

Medjutim u nocima dobrih atmosferskih uslova i kada je posmatram odmoran i fokusiran, na uvecanju 320x maglina pokazuje fantasticne detalje:

- unutar elipsastog diska primetan je centar manje osvetljenosti od spoljasnjosti. Stoga disk izgleda kao da je oivicen svetlom ivicom pa maglina dobija prstenastu strukturu. To osmatranje je jako tesko i ne uspeva mi svaki put. Takodje, ponekad mi OIII filter pomogne u tom osmatranju a ponekad ne. Ne uspevam da utvrdim zbog cega se to desava, ubedjen sam da je to pitanje skoncentrisanosti pri posmatranju i da nema veze sa filterom. Taj bledji centar je takodje elipsastog oblika i prati usmerenje diska, pa se moze reci da su unutrasnjost i spoljasnji prsten koncentricni.

- od krajeva duze ose elipse pruzaju se dve kratke ekstenzije. Njih iskljucivo uspevam da vidim perifernim vidom. Mozda ime magline ume i da zavara - ekstenzije nisu nista nalik Saturnu. Kratke su, tanke i siljate. Daleko su manjih duzina nego sto su recimo Saturnovi prstenovi u poredjenju sa diskom planete. Ekstenzije se prizaju tako da prate pravac vece ose  diska magline.

Ekstenzije vidim bez filtera i uglavnom bolje uspevam da ih osmotrim na uvecanju 176x nego na 320x. Verovatni razlog tome je sto su one jako blede te se na manjem uvecanju pokazuju svetlije. Medjutim,  ako je noc dobra, vidim ih i na uvecanjima od 440x. Opet mi nije jasno zasto se to desava. Takodje je zanimljivo da su ekstenzije svetlije na krajevima  nego na pocecima, te da su na zavrsecima malo i zadebljane.

- intenzivnim koriscenjem perifernog vida oko cenralnog dela magline moze se primetiti bledi halo. I halo je koncentrcan sa osnovnim usmerenjem elipticnog diska i izgleda bledo i duholiko. Taj halo obuhvata i ekstenzije i samo njihovi krajevi uspevaju da mu ''pobegnu''.

- maglina je osno simetricna i po duzoj i po kracoj osi, bez ikakvih odstupanja od simetrije.

Sto se tice koriscenja filtera, maglina moze da se u celosti osmotri i bez njih. OIII me malo zbunjuje kod ovog objekta jer jos ne uspevam sam sebi da objasnim da li pomaze ili odmaze osmatranju. U principu, sve sto sam osmotrio sa filterom uspevao sam i bez njega pa stoga mislim da filtrirano posmattranje nije neophodno.

Saturn Nebula ume da bude zahtevno posmatranje. Ovaj izvestaj rezultat je nekoliko ponovljenih posmatranja  u rasponu od nekoliko sezona. I dan danas mi se desi da ne vidim nista do jednobrazno popunjeni svetli elipsasti disk. DSO u sazvezdju Aquarius nisu bas na zavidnoj visini u odnosu na horizont i potrebno je sacekati noc bez turbulencija donje atmosfere. Takodje, smatram da su odmor i koncentracija bitni faktori u osmatranju. Slicno mi se desilo i sa Cat's Eye Nebula u sazvezdju Draco: sezonama sam mislio da je maglina svetlo ispinjeni disk i nista vise dok ove sezone nisam na odmoru pogledao maglinu u punom fokusu i ''pao sa stolice''.

Maps lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54001215960/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Hvala za izvestaj Pavle.
Sto se tice uocavanja astrizama, imao bih i ja tu svasta da kazem ali cu reci samo ovo "nidje veze" 🤣
Ko je to smisljao pojma nije imao.

[PavleR]

Binarni sistemi:

- Zeta (𝞯) Aquarii
- 12 Aquarii
- Beta (𝞫) Cephei - Alfirik
- Delta (𝞭) Cephei

Zeta (𝞯) Aquarii

Binarni sistem u sazvezdju Aquarius. Cine ga dve po klasi i magnitudi veoma slicne zvezde. Primar je zvezda glavne sekvence F-tipa, magnitude 4.42. Sekundar je subdzin F-tipa, magnitude 4.51.

Separacija sistema je veoma mala i iznosi samo 1.9''. Zvezdama treba 587 godina da naprave jednu orbitu oko zajednickog centra mase.

Lociranje: Deo je glavnog asterima sazvezdja Aquarius. Najsjajnija je i najsevernija zvezda asterizma ''Water Jar'' - ''Krcag Vodolije''.

Opservacija: Ovaj par predivno izgleda u okularu. Podseca me na Mi Draconis sistem u savzedju Draco. Dve skoro potpuno podjednake zvezde na bliskom rastojanju. Par sam prvi put potpuno razdvojio vec na uvecanju 176x. Zvezde su identicne i po sjaju i po boji, i obe se prikazuju zuckasto. Na tom uvecanju par je jedva razdvojen ali zato ima jako malo difrakcije i sve izgleda poprilicno ostro. Na uvecanju 320x pogled nije bolji jer se javljaju izrazeniji difrakcioni prstenovi, ali zato vise dolazi do izrazaja da je jedna zvezda vise belo-zuta nego cisto zuta.

Ono sto je zanimljivo kod ove mete je koliko je malo uvecanja trebalo da se razdvoji par na tako maloj separaciji. Razlog tome je sto su obe zvezde skoro identicnog sjaja. Takvi parovi su mnogo laksi za razlucivanje od parova na istoj separaciji cije se magnitude razlikuju vise od 1. Takodje, zbog efekta dodirivanja zvezda parovi jednakih magnituda najbolje izgledaju na prvom uvecanju koje moze da ih razdvoji.  Recimo, komponente zvezde Mi (𝞵) Cygni nalazile su se na istoj separaciji ali kod nje sam morao da guram sve do 408x da bi je razlucio - sve zbog velike magnitudne razlike primara i sekundara.


12 Aquarii

Binarni sistem u sazvezdju Aquarius. Komponente sistema sijaju magnitudama 5.9 i 7.5, i nalaze se na jako bliskoj separaciji od 2.44''.

Primar sistema je dzin G-tipa, dok je sekundar zvezda glavne sekvence A-tipa. Stoga je koloricna razlika para izuzetno velika. Nazalost, zvezda se nalazi izuzetno nisko na nocnom nebu i da bi se njena koloricnost i primetila zvezdu treba posmatrati iskljucivo u nocima odlicnog seeinga. Sve ostalo dace mutnu sliku izduzene zvezde sa razlikom u boji izmedju krajeva te mutne, male mrlje.

Lociranje: Izuzetno laka lokacija preko sjajnih zvezda koje se lako vide u traziocu. Moj star-hopp mozda jeste malo naokolo, ali sam se drzao kratkih poteza od zvezde do zvezde, koje sve mogu da stanu u isti pogled trazioca.

- Krenemo od zvezde Epsilon (𝞮) Aquarii magnitude 3.8, na krajnjem jugozapadu glavnog asterizma sazvezdja. Ovu zvezdu cemo lako prepoznati jer je odmah do nje jos jedna svetla zvezda - Mi (𝞵) Aquarii.
- Od 𝞮 Aquarii ide sledeci star-hopp: 𝞮 Aqr - HD 198949 - opticki dvostruki sistem 4 i 5 Aqr - 11 Aqr - 12 Aqr. Na kraju posta dacu mapu sa lokacijom.

Opservacija: Opservacija ovog sistema je izuzetno teska. Naime, zvezda se nalazi na niskom delu nocnog neba. U tom delu neba, objekati po pravilu lose reaguju na velika uvecanja usled nestabilne atmosfere, turbulencija vazduha i svetlosne kupole. Vec na srednjim uvecanjima, zvezde ovog dela neba gube ostrinu i prikazuju se pufnasto umesto tackasto. A kao za inat, optimalno uvecanje za posmatranje ovo zvezde je 300x i bilo mi je jasno jos u pripremi objekata za posmatranje da ova zvezda ide na listu meta koje cekaju sto bolji seeing.

Na malim i srednjim uvecanjima, 12 Aquarii deluje kao pojedinacna zuckasta zvezda, koja izgubi ostrinu vec na uvecanju 107x. Iako se na ovim uvecanjima sistem ne moze razdvojiti, vec na njima je jasno da je u pitanju dupla zvezda. Naime, zvezda kroz okular ne izgleda kruzno vec izduzeno, i to je u principu naznaka da je pred nama dvostruki sistem.

Prvo uvecanje na kome sam razdvojio par bilo je 176x. Daleko je taj pogled bio od kvaliteta pogleda kojim se razdvajaju zvezde istih magnituda i separacije na visokom nocnom nebu. Komponente se ne prikazuju tackasto, vec pufnasto i nejsasno, a zuta izmaglica koju primar siri oko sebe popunjava prostor izmedju komponenti. Ta izmaglica obuhvata i bledji sekundar, i sa teskom mukom on nekako uspeva da se pojavi u pogledu. Sekundar se toliko nejeasno pojavljuje da nisam bio u stanju da mu odredim boju. Takodje, desava se da se sekundar naizmenicno pojavljuje i nestaje iz pogleda. U principu, jedan nekvalitetan pogled na nesto sto je trebalo da bude ultimativno kolorican par.

Medjutim, na uvecanju 320x pogled postaje fantastican ali i jako frustrirajuc.  Neverovatno je koliko promena seeinga iz minuta u minut utice na percepciju ovog sistema. Sistem samo u jednoj sesiji osmatranja menja pogled iz ocaravajuceg u razocaravajuc. U principu, na ovom uvecanju pogled na sistem je jako nestabilan: zvezde igraju jedna pored druge a sekundar malo pa malo iskoci van pogleda pa se vrati. Medjutim, u trenucima dobrog seeinga par se pokaze u svom punom sjaju i pogled je jednan od najkoloricnijih koji sam ikad video. Zuti primar uparen sa plavim sekundarom pojam je za koloricnost binarnih sistema, a ovaj je bas takav. Nazalost, ovakav pogled dolazi u mahovima i vec u drugom trenutku se izgubi, pa zvezdi treba posvetiti mnogo vremena. Sa ovom zvezdom samo treba biti uporan: dobar pogled moze da potraje i po nekoliko minuta pre nego sto sekundar iscezne iz pogleda. Na 12 Aquari sam naucio da sedim za okularom i cekam trenutke dobrog seeinga. Nesto slicno kada gledamo planete u turbulentnoj noci: ako dovoljno dugo sedimo dodju momenti kada se slika stabilizuje i detalji se pojave u ostrom pogledu. Binarni sistemi nisu izuzetak. Ovom stregijom sam kasnije razlucio i sistem 𝞭 Cygni (Fawaris).

Ovaj sistem zahteva odlicno nebo, vreme, stpljenje i zivce. Medjutim, nagrada je velika. Nema bas previse osmotrivih zuto-plavih binarnih sistema. Ovaj pogled je redak i lep, te vredi pomuciti se.


Beta (𝞫) Cephei - Alfirik

Trostuki zvezdani sistem teleskopski razluciv na dve komponente. Primar sija magnitudom 3.17 i spektroskopski je binarni sistem. Sekundar je magnitude 8.63 i stoji na separaciji od 13.5'' od svetlije zvezde. Par je gravitaciono povezan.

Primar se sastoji od dve zvezde ali mi ga vidimo kao jednu jer je separacija izmedju njih premala za amaterske teleskope. Veca zvezda sistema je plavi super-dzin stelarne klase B1 IV. Vidljivi pratilac je daleko bledji i zvezda je glavne sekvence stelarne klase A2.

Kao i sve zvezde B-tipa, 𝞫 Cephei je mlada zvezda, s tim sto je u ovom slucaju bas rec o ''nedonoscetu''. Zvezda je stara 8.7 miliona godina i jedna je od najmladjih zvezda vidljivih golim okom.

Inace, treba reci da je 𝞫 Cephei prototip 𝞫 Cephei varijabilnih zvezda. Njih ne treba pomesati sa mnogo ''egzoticnijim'' Delta Cephei varijabilnim zvezdama koje se drugacije nazivaju ''Cepheid variables''. 𝞫 Cephei varijabilne zvezde su mlade zvezde B-tipa koji imaju neznatnu promenjivost sjaja usled pulsacija na svojoj povrsini. Delta Cephei varijabilne zvezde cu opisati u sledecoj meti i one su sasvim ''drugacija zivotinja'', mnogo veca i ekstremnija.

Lociranje: zvezdu sam video golim okom i direktno je naciljao. Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja.

Opservacija: 𝞫 Cephei je jedan od onih sistema kod kojih se prijavlljene boje znatno razlikuju. Ja primar vidim plavo-beo, sto je skroz OK, ali sekundar vidim narandzasto-zut a na vecim uvecanjima cak i zelenkasto. Nema teorije da zvezda A klase sija tom bojom - ali ja je tako vidim. Kopao sam po magazinima i forumima, i to duboko, i nasao da ja nisam jedini koji vidi tu boju. Sa druge strane, ima isto toliko izvestaja koji sekundar pominju kao beo, kakav bi i trebao da bude. Pokusavao sam da vidim da li je stelarna klasa sekundara drugacija od one koju ja znam ali o tome ima jako malo podataka. Na kraju ispada da je 𝞫 Cephei jos jedan od onih binarnih sistema koji se igraju sa posmatracima i cija koloricnost zavisi od licne percepcije boja.

Par je razluciv vec na uvecanju 62.5x, gde izgleda jako zanimljivo i koloricno. Iako je magnitudna razlika ogromna, malo sira separacija dozvoljava sekundaru da potpuno dodje do izrazaja i da zasija kao sto zvezde magnitude 8.6 inace i sijaju - sjajmo i sa ispunom. To znaci da se pratilac ne pokazuje kao zrno peska vec kao zvezda koja je dovoljne velicine i sjaja da bi joj se odredila boja. On jeste drasticno manji od svetlije zvezde ali je taman toliko udaljen od nje da rasipanje sjaja primara ne utice na njega.

Primar je izuzetno sjajan i pomalo rasipa boju oko sebe. Plavo-bele je boje koja mnogo vise ide ka plavoj. Sekundar se nalazi na 5h u odnosu na primar i sija zuckasto-narandzastom bojom, cak mozda vise narandzastom. To je moj licni utisak, zvezda bi trebalo da bude bela ali meni nije. Boje zvezda daju sistemu jako lepu koloricnost i mogu reci da me je ovaj sistem bas prijatno iznenadio.

Malo me je bio zbunio ovaj par jer sam ocekiva dosadno plavo-belu sliku pa sam otisao na veca uvecanja ne bi li imao jasniju percepciju boja. Takodje, na vecim uvecanjima sam pokusao da defokusiranjem indukujem pojavu difrakcionih prstenova koji bi jasnije prikazali koloricnu ispunu zvezda. Veca uvecanja potvrdila su da je primar skoro plav. Medjutim, difrakcioini prstenovi sekundara su jako teski za indukooanje jer ih popuno prekriju svetli i siroki prstenovi svetlije zvezde Stoga sam morao da se zadovoljim pogledom na fokusiranu zvezdu, koji me je jos vise zbunio jer je sekundar poceo da se prikazuje i pomalo zelenkast u centru.

Alfirik je prelep pogled zbog ekstremne neuskladjenosti. Zvezde se po svemu razlikuju: i po sjaju, i po velicini, i po boji. Pritom obe zvezde dolaze do izrazaja i time doprinose ''neskladu'' i koloricnosti.


Delta (𝞭) Cephei

Binarni sistem u sazvezdju Cephues. Primar je cuvena varijabilna zvezda cija se magnituda menja u rasponu 3.6-4.4 u periodu 5.37 dana. Pri tome joj se cak menja i stelarna klasa, koja ide od F5 do G3. Sekundar je magnitude 6.3 i stelarne je klase B7. zvezde se nalaze na sirokoj separaciji od 40.9''. Medjutim, nemojte da vas separacija zavara: Delta Cephei je vizuelno predivan par, a naucno sistem predstavlja jenu od najznamenitijih zvezdi na nebu.

Uz Algol i Miru, Delta Cephei je sigurna najznamenitija varijabilna zvezda na nebu. Kod nje je prvi put otkrivena varijabilnost zvezde usled pulasacije u jednakim intervalima.  Stoga se ova zvezda naziva protoripom Delta Cephei varijavilnih zvezda. Cesto se u astonomiji za takve zvezde koristi skraceni naziv ''Cepheid variables''. Od spoznaje varijabilnosti zvezde do danas otkrivene su mnoge Cepheid varijabilne zvezde, pa su one jedne od najcescih varijabilnih zvezda na nocnom nebu.

Delta Cepheid zvezde su po pravilu zuti dzinovi koji pulsiraju u jednakim intervalima. Ta pulasacija dogadja se usled disbalansa sile samo-gravitacije i sila koje proizvodi nuklearna fuzija u jezgru zvezde. Da objasnim: kao i kod svake kuce, zgrade ili mosta, sopstvena tezina zvezde pokusava da je urusi samu u sebe - da je skvrci. Sa druge strane, nuklearna fuzija u jezgru stvara sile koje teze da zvezdu prosire ka spolja. Neke zvezde jos uvek nisu nasle ravnotezu tih sila koja bi ih stabilizovala i takve zvezde pulsiraju - periodicno se skvrcavaju i prosiruju. Kako se time smanjuje i povecava fotosfera zvezde dolazi i do promene u njenom sjaju, a moze doci cak i do promene u stelarnoj klasi.

Delta Cepheid zvezde nisu jedini tipovi varijabilnih zvezda koje pulsiraju. Ono po cemu se one razlikuju od ostalih je uvek isti period i krarkoca tog perioda. Recimo, kod Mira varijabilnih zvezdi period je uvek isti ali se meri godinama. Kod nekih drugih varijabilnih zvezda periodi su iregularni, cak toliko da se ne mogu odrediti. Kod nekih pulsirajucih zvezda ne pulsira cela zvezda vec samo njen deo. Delta Cephei varijabilne zvezde su zuti dzinovi kod kojih cela zvezda pulsira i to u veoma kratkom periodu. Konkretno, Delta Cephei menja magnitudu u intervalu 3.48-4.37 u periodu od samo 5.37 dana. Potom se ceo cikuls varijabilnosti ponavlja.

Posto Delta Cephei zvezde imaju stabilnu i predvidivu varijabilnost, one su odigrale kljucnu ulogu u jednom od najvecih otkrica u istoriji astronomije  - da su ''blede maglovite mrlje'' koje su astronomi vekovima videli u okularima u stvari udaljene galaksije a ne magline. 1920. godine u astonomiji se odigrao veliki dogadjaj nazvan ''Velika debata'' (Great debate). U njoj su misljenja sukobila dva velikana astronomije: Harlow Shapley i Herber Curtis (da, to je onaj Shapley iz Shapley-Sawyer klase globularnih jata). Tema debate bila je priroda onoga sto mi danas znamo da su galaksije. Shapley je tvrdio da su one magline unutar Mlecnog Puta, dok je Curtis zastupao stanoviste da su u pitanju udaljeni ekstragalticki objekti tj. gaslaksije. Debata nije dala razjasnjenje ali je zato tri godine kasnije na scenu stupio istinski velikan i resio problem. U pitanju je Edwin Hubble koji je jednom za svagda dokazao van svake sumnje da su u pitanju galaksije - i to preko Delta Cephei varijabilnih zvezda. Hubble je shvatio da uvek jednaki odnosi period-luminoznost cine Cepheid varijabilne zvezde odlicnim stabillnim ''sidristima'' jer im se uvek moze odrediti udaljenost. Hubble je unutar M31 identifikovao Cepheid varijabilne zvezde i odredio njihovu udaljenost. Koliko su udaljene one - toliko je udaljena i galaksija. Ako nekog bas zanima kako i to cu objasniti u posebnom postu inace odoh u roman. 1923. Godine Hubble je objavio da je identifikovanjem Delta Cephei varijabilnih zvezda unutar Andromeda galaksije utvrdio da se one nalaze na rastojanju koje daleko izlazi iz okvira Mlecnog Puta, a samim tim i da je M31 ekstragalkticki zvezdani sistem - galaksija. Time je Hubble stavio tacku na ''Veliku debatu''. Mi danas postojanje galaksija uzimamo ''zravo za gotovo'' ali to je tek od skora tako. Mislim da je ovo veoma zanimljiva prica, kako otkice i proucavanje varijebilnosti zvezde moze da dovede do jos vece spoznaje, mozda i jedne od najsustinskijih ikada u astronomiji.

Lociranje: zvezda nije deo glavnog asterizma sazvezdja ali se veoma lako pronalazi.

- krenuo sam od zvezde Zeta (𝞯) Cephei magnitude 3.35 u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezda predstavlja desni ''temelj kuce''.
- 𝞯 Cephei gradi distinkitivan pravougli trougao sa dve sjajne zvezde u polju: bliza je 𝞮 Cephei a dalja je danasnja meta 𝞭 Cephei. Zvezda je od 𝞯 Cephei udaljena 2.5º.

Opservacija: Prelep prizor ! Ocaravajuc ! Meni je ovaj par kolorican skoro kao Albireo i misljenja sam da je 𝞭 Cephei jedan on najzapostavljenijih binarnih sistema u osmatrackoj astronomiji. Separacija jeste velika ali cilj ovog osmatranja nije razlucivanje parav vec osmatranje magicnog kontrasta sistema.

Par je naravno razluciv vec na uvecanju 62.5x, a sjajne magnitude zvezda cine da par vec na malom uvecanju zasija jasno osmotrivim bojama. Primar je ne zute vec zlatne boje. Ta zlatna boja je jos upecatljivija nego kod Al Saib-a (𝞬 Delphini) a zvezda svetluca kao dukat u fontani. Sekundar se nalazi na 8h u odnosu na primar i sija plavom bojom. Moze se reci i da je plavo-beo, ali ta nijansa upecatljivo vise ide ka plavoj nego ka beloj boji. Stoga u pogledu imamo zlatno-plavi par, na separaciji dovoljnoj da ne dodje ni do kakvog gusenja boje ili sjaja. Predivan prizor.

Na uvecanju 107x boje su jos jace a pocetna opservacija zlatno-belog sistema je jos evidentnija. Na uvecanje 176x isao sam samo radi indukovanja difrakcionih prstenova defokusiranjem radi konacne potvrde percepcije boja.

Zvezda se nalazi u relativno siromasnom zvezdanom polju i apsolutno dominira njime.

𝞭 Cephei smatram za jedno od svojih najvecih uzivanja u binarnim sistemima. Ima jos parova cija je razliku u stelarnim klasam cak 3 nivoa, ali malo njih su magnituda dovoljnih da boje potuno dodju do izrazaja. Jos je manje zutih dzinova koji sijaju zlatnom bojom a da pored sebe jos imaju izrazito plavu zvezdu. I sve se to vidi jasno, svetlo i ostro. Jedan od nalepsih estetskih pogleda na zvezdane sisteme nocnog neba.

Mape lociranja:

12 Aquarii:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54048169588/in/dateposted-public/
Delta Cephei:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54019248780/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Odlican lov na dvojne zvezde Pavle.

[PavleR]

DSO u savzezdju Pegasus:

- NGC 7331 - Caldwell 30 (spiralna galaksija sa trakom praisine)
- NGC 7332 i NGC 7339 (par edge-on spiralnih galaksija)
- NGC 7479 (Caldwell 44) - Propeller Galaxy (preckasta spiralna galaksija)

NGC 7331 (Caldwell 30)

Prelepa spiralna galaksija magnitude 9.5 i prividne velicine 10.5'x3.7'.

NGC 7331 je posle M15 ''glavna zvezda'' sazvezdja Pegasus. Svetla je i velika gaksija, i svetlija je od mnogih Messier objekata - usudio bih se cak i da kazem da je velicanstvena. Kada sam je prvi put posmatrao bio sam prijatno iznenadjen - galaksija je svetliji i lepsi prikaz od mnogih galaksija koje nose M oznaku. Najsvetlija je galaksija u sazvezdju Pegasus, koje je inace bogato galaksijama.

NGC 7331 je najsvetlija galaksija necega sto se u osmatrackoj astronomiji naziva Deer Lick Group ili Pegasus Spur. U pitanju je ''grupa'' od 5 galaksija koje se javljaju na veoma malom rastojanju. Stavio sam izraz ''grupa'' pod navodnike jer je ova grupacija galaksija samo opticka varka. Galaksije nisu gravitaciono povezane, vec se NGC 7331 nalazi poprilicno ispred ostalih i superimponirana je preko ostala 4 objekta. Cak ni ostale galaksije nisu gravitaciono povezane vec ovde imamo bas cudnu situaciju da se cak 5 galaksija ''nacickalo'' na istu liniju pogleda sa Zemlje. NGC 7331 daleko nadsijava sve ostale galaksije grupe a po velicini ih uveliko prevazilazi. Stoga cu se u ovom izvestaju uglavnom fokusirati na nju.

Lociranje: galaksija se poprilicno lako locira:

- krenuo sam od zvezde Matar (𝞰 Pegasi) magnitude 2.95. Zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja, u levoj nozi Pegaza, i lako se uocava golim okom.
- 3.5º severno od nje uoce se dve bliske sjajne zvezde. Leva zvezda je 38 Pegasi.
- prateci pravac koji spaja te dve zvezde ka istoku naicicemo na par svetlih zvezda na maloj separaciji; desna zvezda je binarni sistema Otto Struve 474.
- galaksija se nalazi blizu mesta u kome se seku linija koja spaja prve dve zvezde i simetrala duzi koju cine druge dve. Mozda zvuci komplikovano, ali na mapi koju sam prilozio na kraju posta vidi se koliko je lokacija jednostavna.

Opservacija: Ova galaksija vec na malom uvecanju pleni svojim sjajem i pristojnom velicinom. Apsolutno je nemoguce promasiti njen izduzeni svetao oblik. Galaksija je fantasticno osmatranje i sa njom treba samo polako i postepeno. Naime, galaksija nudi nekoliko odlicnih detalja za pogledati, od kojih je najpromonentniji tamna traka prasine koja prelazi preko jednog kraja sredisnje regije. Galaksiju sam posmatrao vise puta i svaku put traka izgleda jasnije uocljiva, a galaksija uvek otkrije jos po neki detalj.

Galaksija je izuzetno svetla i stoga dobro podnosi uvecanja. Visoka uvecanja su imperativ kod posmatranja ovog objekta jer se trake prasine mogu primetiti samo ako se smanji sjaj objekta a poveca kontrast. NGC 7331 je idealan objekat za to jer ima dovoljno sjaja da podrzi visoka uvecanja.

Opsta forma galaksije je izduzena traka svetlosti, izuzetno visokog sjaja. Galaksija je izduzena u smeru od 8h ka 2h, i pokazuje malo ali svetlo jezgro. Dimenzije su joj sasvim pristojne: moja procena je da joj je duzina oko 4', dok joj je sirina i vise od 3x manja. Ova velicina ne moze se videti na prvu jer periferni vid poprilicno povecava dimenzije objekta. Galaksija u principu odlicno reaguje na periferni vid, i svi detalji u njoj se skoro iskljucivo mogu osmotriti primenom ove tehnike osmatranja.

    - Jezgro

Jezgro je malo, gusto i duguljasto. Nesrazmerno je malo u odnosu na dimenzije galaksije, moze se reci da je cak i zvezdoliko. Jezgarce je utopljenu u svetlu elipsatu maglovitost mlecne ispune, koja naglo gubi sjaj pri prelasku u halo.

Kada periferni vid istakne halo gaslaksije, vidi se da se se sredisnja regija ne nalazi u centru objekta vec da je smaknuta ka jugu (na dole). Pri pocetku posmatranja i na manjim uvecanjima nece biti jasno usled cega se to desava. Medjutim, sa strpljivim posmatranjem i na vecima uvecanjima razlog postaje jasan i velicanstven - galaksju preko gornjeg dela jezgra preseca tamna traka prasine.

    - Traka prasine

Velicansten pogled ako uspe da se uoci. Traka nije laka za primetiti i zahteva veca uvecanja i malo duze posmatranje. Isprva sam je uocio na uvecanju 136x, gde mi se ucinilo da je vidim severno od jezgra. Sigurnu pozitivnu identfikaciju izvrsio sam na uvecanju 176x i u drugom, ponovljenom posmatranju galaksije.  Svojim izgledom traka podseca na gornju traku prasine u Andromeda galaksiji - kao i kod M31, traka odesca deo centralne regije po skoro pravij linijiji, dok je deo sredista odmaknut od trake zaobljen.

Galaksija toliko dobro podnosi uvecanja da sam je posmatrao i na 320x. Tu se mnogo jasnije vidi regija oko jezgra koja je presecena trakom, nasuprost regije juzno od jezgra koja se mnogo dublje pruza u okruzujuce polje. Sa tako odsecenim severnim delom, ne mogu a ne kazem da me NGC 7331 malo podseca na Sombrero galaksiju.

    - Halo

Halo se iskljucivo moze osmotriti perifernim vidom. On je u direktnom pogledu skoro nevidljiv, ali ga periferni skoro iz mesta pokaze. On obavija galaksiju po celoj svojoj duzini i nekako je ''tanjirastog'' oblika. Za razliku od mnogih galaksija ciji je halo amorfan i nejasnih granica, kod NGC 7331 halo ima jasne granice sa otvorenim svemirom, a galaksija izgleda ostro i ''utegnuto''. Pojavom hala dimenzije galaksije se poprilicno povecaju, pogotovo u pravcu duzine.

Usled prisutnosti trake prasine na severu, halo se mnogo vise siri na jug, dok na  severu deluje skoro pravolinijski presecen. Moj utisak je da je halo sa istocne strane za nijansu duzi nego sa zapadne.

-------------------------------------

Samo 4' juzno od NGC 7331 nalaze se 4 male i blede galaksije, 6-8x udaljenije od nas od same NGC 7331. Galaksije su izuzetno blede i ja sam jednu uocio u stabilnom pogledu i jos jednu u nestabilnom. Stabilan pogled ostvario sam na spiralnu galaksiju NGC 7335 blede magnitude 13.4. Ispod nje uocio sam elipticnu galaksiju NGC 7340 magnitude 13.7, ali ona mi je na mahove uskakala i iskakala iz pogleda perifernog vida. Obe se javljaju kao male preblede mrlje bez osobenosti.


NGC 7332 i NGC 7339

Galakticki par na rastojanju od samo 5'.

NGC 7332 je pekuliarna lentikularna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 3.7'x1.0'.

NGC 7339 je spiralna galaksija blede magnitude 12.3 i prividne velicine 2.8'x0.7'.

Smatra se da su galaksije verovatno gravitaciono vezane i da dele zajednicko kretanje kroz svemir.

Iz navedenih prividnih velicina vidi se da su galaksije male i relativno blede. Medjutim, obe galaksije postavljene su u edge-on orijentaciji sa nase linije pogleda, sto ce znatno poijacati njihov povrsinski sjaj. NGC 7339 je veoma blede magnitude i njena opservacija bice teska i bez previse detalja. Medjutim, NGC 7332 je jedano izuzetno posmatranje. Prosto je neverovatno da jedna tako mala galaksija moze da pokaze toliko lepe detalje. O tome malo kasnije.

Lociranje: lociranje je krajnje jednostavno:

- krenuo sam od dve bliske zvezde u prednjoj nozi Pegaza - 𝞵 i 𝞴 Pegasi. Zvezde sijaju magnitudama 3.5 i 4, vide se golim okom i direktno sam ih naciljao.
- Skoro upravno na pravac koji spaja te dve zvezde, na rastojanju 2º ka severozapadu, uocice se par svetlih zvezda.
- nacentrirano trazilac negde izmedju te dve zvezde u u pogled ce uci malecki ali svetli sjaj galaksije NGC 7332.

  - Pogled na par kao celinu

Pogled na par je jako lep ali i jako ''sitan''. Galaksije su malecke i zahtevaju uvecanje. Medjutim, ne treba ni preterivati jer uvecanje od 320x potpuno ubije sjaj bledjeg objekta. Treba naci meru da se galaksije povecaju a da se obe vide u dovoljnom sjaju da se mogu posmatrati kao par.

Dok se NGC 7332 lako primecuje vec na 62.5x, NGC 7339 se javlja jako bledo i nije laka za uocavanje. Osim sicusne velicine, problem sa bledjom galaksijom je nizak povrsinski sjaj i odsustvo sjajnog centra, pa se galaksija u punoj formi javlja tek koriscenjem perifernog vida. Obe galaksije javljaju se u edge-on orijentaciji, dakle priblizno u obliku sociva. Svetlija galaksija je usmerena u smeru od 1h ka 7h, dok se bledja nalazi sa njene desne strane i upravna je na svetlijeg suseda. Galaksije se nalaze na separaciji od samo 5', sto znaci da ce formirati duo na svim uvecanjima.

Pogled na par je veoma kontrastan jer je razlika u sjaju ocigledna. Cudno je da se, i pored manje kataloske vredonsti velicine, bledja galaksija javlja cak i u vecim dimenzijama od svetije. Veoma neobicna situacija.

Ovaj par idealan je da se vizuelno osmotri koliko je velika razlika u sjaju izmedju galaksija koje se razlikuju za samo jednu magnitudu. Idealan je jer su galaksije po formi skoro identicne: obe su edge-on, skoro su istih dimenzija i udaljene su tako da prave par na bilo kom uvecanju. Razlika od jedne magnitude rezultira ogromnom razlikom u sjaju i prikazu detalja.

  - Pogled na galaksija kao pojedinacne objekte:

    - NGC 7332

NGC 7332 je fantastican prizor. Iako je mala pokazuje zanimljivu i ostru formu u kojoj se lako vide detalji. Pokazuje se u najklasicnijem vretenastom obliku, i to u mnogo vecoj meri nego sto to rade neke galaksije sa nazivom ''Spindle Galaxy'' (recimo M102). Sta ta ''vretenasta' forrma podrazumeva? To znaci da galaksija ima zvezdoliko jezgro sa bledjim ali opet svetlim centralnim prosirenjem koje ga okruzuje. Iz tog centralnog ispupcenja pruzaju se dva iglicasta nastavka sa obe strane jezgra, pa sve izgleda kao vreteno sa vunicom po sredini. Mnogi posmatrci ovakav pogled nazivaku i ''leteci tanjir''. Bas tako izgleda i NGC 7332, i po meni je jedan od najprominentnijih prikaza vretenastrih galaksija.

Na uvecanjima 137x i 176x galaksija pokazuje sledecu strukturu:

- galaksija sija visokim sjajem koji crpi pre svega iz sjaja svog skoro ''uzarenog'' jezgra.

- galaksija se javlja u izrazeno izduzenom obliku, gde je duzina otprilike 4x vece dimenzije u odnosu na sirinu.

- u centru galaksije nalazi se izrazito zvezdoliko jezgro. Oko tog jezgra nalazi se siroko i maglicasto centralno ispupcenje. Ispupcenje je kompaktno, kruznog je oblika i takodje je visokog sjaja.

- iz centralne regije, u suprotnim pravcima, pruzaju se dve ostre i dugacke iglicaste ekstenzije. Ekstenzije su tanke, pa galaksija uzima karakteristicni izgled vretena ili leteceg tanjira. Ekstenzije takodje sijaju visokim sjajem i u dobroj noci su lako uocljive. Galaksiju sam posmatrao u noci loseg seenga i zakljucio da ekstenzijie dobro reaguju na periferni vid i na pomeranje tubusa. Obe ekstenzije zajedno izgledaju kao da su spojene i stvaraju utisak svetle purge svetlositi koja preseca galaksiju na pola.

- galaksija se javlja u veoma ostrom pogledu i sa jasnim granicma. Nema difuznog spajanja u oktuzujuce nebo, vec su joj ivce svetle a trenutak prestanka sjaja galaksije je jasno definisan i osmotriv.

- galaksija samo 7' juzno od sebe ima zvezdu magnitude 10 koja bas smeta pogledu. Nemoguce je maknuti je na srednjim uvecanjima, ali na vecim treba galaksiju pomeriti malo juznije ne bi li zvezda izasla iz vidnog polja.

Kao sto rekoh ranije: mnogo galaksija nosi ime ''Spindle Galaxy'' ali ako neka treba da ga nosi - ova treba da ga nosi.

    - NGC 7339

Iako je ova galaksija mnogo bledja i pokazuje se skoro bez detalja, primetno je da joj je velivina skoro ista kao i sjajnije galaksije, ako ne cak i veca.

Galaksija je vidno izduzena. Javlja se u mnogo uniformnijem sjaju od svog svetlijeg suseda. U noci losih uslova nisam primetio nikakvo centralno zasijanje, dok se u dobroj noci videlo da je centralna regija nesto jaceg sjaja od periferije. Iako je i ova galaksija edge-on oriijentisana, prikazuje se u mnogo mekanijem prikazu od NGC 7332. Naime, galaksija je ''deblja'', nema vretenastru strukturu, vec vise izgleda kao sabirno socivo, a krajevi joj nisu zasiljani vec obli.


NGC 7479 (Caldwell 44) - Propeller Galaxy

Preckasta spiralna galaksija magnitude 10.9 i prividne velicine 4'x3.1'.

NGC 7479 prelepo izgleda na astrofotografijama. Ima unikatan oblik potpuno formiranog slova ''S'', po cemu je i dobila ime ''Propeler''. Galaksija pokazuje ogromnu i dugacku precku, iz cijih krajeva se siri po jedna velelepna spiralna ruka. Spiralne ruke zavijaju ubrzo posle izlaza iz precke i potom se u dugackom hodu obavijaju oko iste. Time kompletiraju slovo ''S'', toliko prominentno na fotografijama. Nazalost, malo od toga ce moci da se vidi kroz okular.

Galaksija ne izgleda kao tipicna spiralna galaksija, i vec iz samog oblika se vidi da je u proslosti pretpela koliziju. Sem samog oblika, takvo tvrdjenje potvrdjuju i ispitivanja u radio spektru. Osim dve spiralne ruke u vidljivom spektru, galaksija poseduje jos dve u radio spektru. Ono sto je unikatno je da se dve ''radio ruke'' krecu u suprotnom smeru od ''optickih ruku'', sto obicne sugerise spajanje dve galaksije gde su zvezde svake od njih zadrzale smer rotacije oko jezgra koje su imale i pre spajanja.

Galaksija je izrazitog Seyfert tipa, sa intenzivnom aktivnoscu zvezdane formacije. Zvezde ne samo da se stvaraju u spiralama, vec i u nukleusu, pa i u samoj precki. U ovoj  galaksiji prsti na sve stane i sa svih strana, te je NGC 7479 jedna od najaktivnijih starburst galaksija. 

Lociranje: galaksija se nalazi samo 3º juzno od svetle zvezde Markab (𝞪 Pegasi), pa je relativno lako ''dovuci'' se do nje.

- krenuo samod zvezde Markab (𝞪 Pegasi) magnitude 2.5. Zvezda se nalazi u ''Velikom kvadratu Pegaza'' i lako je vidljiva golim okom.
- odmah juzno od zvezde primetice se trapez koji grade 4 svetle zvezde.
- 1.5º jugozapadno od trapeza primetice se trougao koji grade tri svetle zvezde.
- galaksia se nalazi na dve trecine duzine horizontalne stranice trougla. Naciljamo negde u toj regiji i bledi sjaj galaksije uci  ce u vidno polje.

Opservacija: Toliko sam se radovao ovoj galaksiji. Pristojna maglituda, pristojna velicina, sasvim dovoljno da uz dosadasnje iskustvo budem ubedjen da cu uociti njen unikatan i prelep ''S'' oblik. I od svega jedan veliki ''sipak''. Neverovatno je koliko se ova galaksija bori da uopste ''bude vidjena'' a o detaljima spirala moze samo da se sanja.

Galaksija se pokazuje u bledoj izduzenoj formi i u izrazito elipsastom obliku. Izduzena je u smeru od 11h ka 5h, sa duplo vecom duzinom nego sirinom.  Pokazuje se nesto svetlija centralna regija koja u sebi nemam nikakav nukleus. Galaksija na kraju obe duze ose ima po jednu zvezdu koja je ogranicava. Na osnovu rastojanja izmedju te dve zvezde sracunao sam da se galaksija pokazuje u duzini od 3'.

To sto se javlja u pogledu je u stvari ogromna centralna precka galaksije. Ako je posmatrac svestan toga onda ovo i nije toliko los pogled. Problem je bio sto sam takodje bio svestan da iz krajeva te precke treba da krenu prelepe spiralne ruke koje nisam uspeo da uocim ni uz sav trud koji sam ulozio. Pogledu pomaze kruzenje tubusom poreko vidnog polja, ali se pri tome vise prikaze bledi elipsasti halo oko precke nego sto se prikazu bar tragovi spiralnih ruku.

Sa sever-severoistocne strane u galaksiju uplivava jedan lep i dugacak lanac zvezda. Paradoksalno, to je mozda oku najpijatniji prizor u pogledu na ovu galaksiju. Lanac je divno balansiran, krece od najsvetlije zvezde pa se potom redjaju sve bledje ,dok lanac ne uroni u galaksiju.

Mape lociranja:

NGC 7331 (Caldwell 30):  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54082959167/in/dateposted-public/
NGC 7332 i NGC 7339:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54003209999/in/dateposted-public/
NGC 7479 (Caldwell 44) - Propeller Galaxy:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54004759914/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Odlican izvestaj Pavle. Caldwell 30 sam slikao i stvarno je prelepa meta. Dosta detalja se moze videti u njoj.
Opis je jos bolji kada poznajem objekat.
Samo tako nastavi.

[mitja]

Obozavam tvoje izvestaje. Mozes bukvalno knjigu da napises. Neke od objekata koje si posmatrao rado bih probao da slikam. Samo nastavi...

[PavleR]

Ljudi, hvala vam na citanju, raduje me da se topic cita. Nastavicu naravno otprilike jednom nedljno da postujem, ne posustajem, imam toliko odgledanih objekata da se nadam da cu ovim tempom moci jos godinama da odrzavam temu zivom, samo nek je zdravlja i vedrog neba. Hvala jos jednom!

[Yagodinac]

Hvala i tebi što si odvojio vreme da ova tvoja iskustva podeliš sa nama.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Pisces:

- NGC 488 - Whirling Galaxy (Ring spiralna galaksija)
- NGC 520 (Arp 157) - Flying Ghost Galaxy (par spiralnih galaksija u koliziji)
- NGC 524 (lentikularna galaksija)

Sazvezdje Pisces predstavlja dve ribe koje vise na krajevima dve ribarske strune koje su vezane u jednu tacku. Ta tacka u kojoj se strune spajaju predstavljena je svetlom zvezdom Alrescha (𝞪 Piscium). Alrescha se nalazi na krajnjem jugu sazvezdja i pokazuje ka sazvezdju Cetus. Od nje se na sever pruzaju dve dugacke strune, ugrubo paralelne sa stranicama Velikog Kvadrata Pegaza. Na krajevim struna nalaze se dve ribe. Zapadna riba je mnogo prominentiija i predstavlja najuocljiviji deo savezdja - asterizam ''Circlet'' (Ogrlica). Asterizam je lako locirati jer se nalazi neposredno ispod stranice Velikog Kvadrata Pegaza koja spaja ''zadnjicu'' i ''vrat'' krilatog konja.

Tema danasnjeg posta bice tri galaksije koje se nalaze blizu jedna drugoj. Sve tri su smestene u juznom delu sazvezda, i za sve tri polazna tacka ce biti svetla zvezda Torcular (Omicron Piscium). Sve galaksije staju u samo jedan pomeraj trazioca. Medju njima su i dva istinska bisera, mada istina vise astrofotografski nego vizuelno: NGC 488 je najprominentnija ''prstenasta'' galaksija na nocnom nebu, dok je NGC 520 unikatan pogled na dve galaksije u zavrsnom stadijumu kolizije.

NGC 488 - Whirlinig Galaxy

Ring spiralna galaksija u sazvezdju Pisces. Galaksija sija magnitudom 10.8 i prividne je velicine 5.4'x3.9'. Nama galaksija deluje malo jer se nalazi na ogromsnoj udaljenosti od 90 miliona ly od Solarnog sistema. U stvarnosti, galaksija je istinski dzin, mereci 171.000 jy u precniku.

Oznaku ''Ring'' nosi jer priparada klasi galaksija cije su spiralne ruke gusto uvijene tako da se preklapaju jedna preko druge, obrazuju tako neprekidni prsten oko galaktickog jezgra. NGC 488 je najprominentiji clan ''ring'' galaksija i smatra se prototipom ovog galaktickog tipa. Dovoljno je pogledati astrofotografije galaksije i ostati bez teksta usled lepote ovog objekta.

Lociranje: Iako je objekat blizu zvezde Mu (𝞵) Piscium ja sam krenuo sam od sveztije zvezde Torcular (𝞸 Piscium) magnitude 4.3. Torcular je meni dobro poznata zvezda i lako je razanajem na nocnom nebu.

- krenuo sam od zvezde Torcular (𝞸 Piscium) magnitude 4.3 u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezdu vidim golim okom i direktno sam je naciljao.
- od nje sam na zapad vukao pravolinijski pravac Torcular - 𝞵 Piscium - 89 Piscium.
- tacno izmedju 𝞵 Piscium i 89 Piscium, i tek malo severno uocio sam zvezdu HD 8302. Galaksija se nalazi neposredno pored te zvezde i u okularu ce se pokazati kao svetla okrugla mrlja.

Opservacija: galaksija se u okularu pojavljuje iznenzdjujuce svetlo. Kazem iznenadjujuce, jer se u istom vidnom polju sa galaksijom nalazi jos 5 svetlih zvezda. Zvezda HD 8302 magnitude 8 nalazi se tik uz galaksiju, na nekih 10' severozapadno. Ta zvezda pravi troclani horizontalni lanac sa jos dve zvezde magnitude 8 i 9. Svetija se nalazi istocno, a bledja zapadno od NGC 488. Severno od galaksije nalaze se jos dve zvezde, magnitude 7 i 8. I to sve u istom vidnom polju malog uvecanja sa galaksijom. I pored toga, NGC 488 se nepogresivo istice iz pozadine a njen sjaj se jasno probija kroz polje zasiceno svetlim zvezdama. Potrudio sam se da pri osmatranju izbacim sto vise zvezda van vidnom polja - neke mogu da se uklone  a neke ne.

Na uvecanju 176x vidi se relativno sjajna galksija je kruznog oblika, sa blago sjajnijim centrom. Pogled deluje dosta ''tupo'': sjaj se iz centra preliva na spoljasnjost bez ostrine, a spoljasnjost se u okruzujuci mrak takodje stapa bez ostrine. Cela galaksija je mekana, gotovo pufnasta. Jedna bleda zvezdica usadjena je u severni deo hala, a zvezda magnitude oko 10 nalazi se bukvalno na 1' istocno od njega. To daje lepu sliku. Sjaj zvezda smeta ali upotpunje estetiku pogleda.

Centar galaksije je mali ali nije stelaran; jezgro ima ispunu i javlja se u kruznom obliku, tek pomalo ovalno. Halo je bled i jednobrazan. U njemu su usadjene preklapajuce spiralne ruke koje cine prstenastu strukturu galaksije. Naravno, one se kod Ring galaksija ne mogu osmotriti jer su isuvise gusto spakovane.


NGC 520 (Arp 157) - Flying Ghost Galaxy

Arp 157 je par intereagujucih galaksija koje se nalaze u poodmaklom stadijumu galakticke kolizije, toliko poodmaklom da ih mi vidimo i oznacavamo kao jednu galaksiju - NGC 520. Galaksija svetli magnitudom 11.42 i meri 3.4'x1.7'.

Otkrice da je u pitanju par galaksija u koliziji je skorijeg datuma. Ranije se smatralo da je u pitanju pekuliarna galaksija sa dva repa i jednom centralnom trakom prasine. Medjutim, najnovija istrazivanja, koja su bila veoma intenzivna, dosla su do zakljucka da gledajuci u NGC 520 mi u stvari prisustvijemo zavrsnim stadijumima spajanja dve prasinaste spiralne galaksije. Otuda na astrofotografijama ovaj objekat izgleda velelepno. Kolizija je izbacila delove galaksija duboko u svemir u vidu jednog dugackog ''repa'', dimenzija skoro kao pa celo telo objekta.

Lociranje: najlakse je krenuti od zvezde Mi (𝞵) Piscium u glavnom asterizmu sazvezdja. Medjutim, kako zvezda sija magnitudom 4.8 i moze biti teska za videti golim okom, dacu alternativni star-hopp preko zvezde Torcular, uvek lako vidljive na nocnom nebu.

- krenuo sam od zvezde Torcular (𝞸 Piscium) koju vidim golim okom.
- oko 5º zapadno od nje nalazi se zvezda Mi (𝞵) Piscium. Do nje od Torculara vode dva para bliskih zvezda lako vidljivih u traziocu.
- 1º zapadno od 𝞵 Piscium uocimo veliki pravougli trougao tri zvezde.
- 1.5º jugozapadno od njega uocimo novi pravougli trougao, samo ovog puta manji i bledji.
- ako produzimo desnu katetu trougla za jednu njenu duzinu na sever doci cemo do regije u kojoj se nalazi NGC 520.

Opservacija: Na uvecanju 62.5 galaksija se pojavljuje u veoma bledom, ali jasno izduzenom sjaju. Vec na ovom uvecanju vidi se da galaksija nije dvosimetricna, vec da je na jednom kraju spicasta dok je na drugom tupa.

Problem sa ovom galaksijom je menazdment uvecanja. Posto je objekat bled ne trpi veca uvecanja. Sa druge strane, objekat je mali i ima zanimljivu strukturu sa skrivenim detaljima - a za to je potrebno povecati kontrast. To znaci da sa galaksijom treba polako i da ju je potrebno posmatrati na svim uvecanjima. Sa svakim novim uvecanjem nesto se gubi ali se nesto i dobija. Problem sa vecim uvecanjima predstavlja i fokusiranje galaksije. Ovako bled objekat je tesko fokusirati jer nema ostre granice. U tome uvek treba potraziti pomoc od obliznjih bledih zvezdica i na svu srecu ova galaksija ih ima nekoliko odmah uz sebe. Tako sam fokusirajuci zvezdice u stvari fokusirao samu galaksiju.

Neki opsti utisak posle posmatranja na svim ubevcanjima 107-320x bio bi da se galaksija javlja u iregularnom (nesimetricnom)  i izduzenom obliku, usmerenja od 7h ka 1h. Ne vidi se nista sto bi moglo da se okarakterise kao jezgro, jer u stvarnosti jezgra ni nema. Objekat stoga ne sija iz svog centra vec kao blago zasijanje okruzujuceg neba.

Galaksija se pojavljuje u spicastom obliku, sa spicem na jugu. Taj spic tacno gadja jednu bledu zvezdu, samo 1' juzno od vrha galaksije. Gornji deo galaksije nije obao vec nekako ''hrskav''. Iz njega u strvarnosti izvire dugacak mlaz materijala koji je teleksopski neosmotriv. Ono sto moze da se vidi je neregularnost severne ivice, gde ona izgleda kao srce. Moze se cak reci da objekat pomalo izgleda kao kometa.

Sto se tice osvetljenosti preko tela galaksije i ona je veoma cudna. Ne samo da galaksiji nedostaje centralno zasijnje, vec je moj utisak da je desna polovina za nijansu svetlija i sa ostrijom ivicom od leve. Ne mogu da stanem iz ove opservacije.

Ovaj izvestaj nije dugacak ali iza njega stoji dugacka opservacija. Galaksija je brutalno teska za osmatranje i najlakse je jednostavno bataliti je. Medjutim, u pitanju je nebeska pojava kojih nema bas puno na nocnom nebu i osecao sam potrebu da joj se posvetim i iz nje izvucem sve sto mogu. To nije puno ali kostalo je puno vremena i napora.

Takodje, ne mogu da se otmem utisku da je ovo meta koja bi se pod tamnijim nebom i sa vecom aparaturom pokazala mnogo detaljnije. Osmatraci cak prijavljuju da su uspeli da uoce tamnu traku prasine koja deli dve galaksije. Daleko da sam nezadovoljan ovim osmatranjem ali ipak ostaje utisak da objekat ima jos toga da pokaze.


NGC 524

Lentikularna galaksija magnitude 10.5 i prividne velicine 2.8'.

Lociranje: galaksija se nalazi tacno u ''mracnoj rupi'' izmezdju dve strune o koje vise ribe. Ako se bas ne snalazimo u sazvezdju Pisces bice malo problematicno brzo je locirati. Ja sam imao srece sto sam prosle sezone posmatrao zvezde sazvezdja same za sebe, i jos tada mi je za oko upala lepa zvezda Torcular (𝞸 Piscium). Zvezda se nalazi na kraju leve strune i sija magnitudom 4.27. Rec je o evolviranom crveno-narandzastom dzinu kopji sija zaista lepo u okularu. Ta zvezda bice i pocetna stanica  lociranju  galaksije.

- krenuo sam od zvezde Torcular (𝞸 Piscium) koju vidim golim okom.
- odmah zapadno od nje u traziocu ce se istaci lanac od 4 zvezde. Lanac se zavrsava zvezdom SAO 109907.
- 2º severno od te zvezde primetice se pravpugli trougao koji grade zvezde magnituda 7. Smestimo koncanicu negde oko polovine hipotenuze i visok povrsinski sjaj galaksije odace je u vidnom polju.

Opservacija: galaksija je jasno uocljiva na uvecanju 62.5x. Smestila se nepposredno pored jedne blede zvezde koja se nalazi unutar trapeza cetiri svetle zvezde. Galaksija sija sjajno, okruglog je oblika, sa sjajnim centrom i bledim halom.

Galaksija je poprilicno  svetla i dobro podnosi uvecanja. Na uvecanju 176x vidi se da se galaksija nalazi izmedju dve blede zvezde. Okruzujuce polje je puno svetlih zvezda sto poprilicno smeta opservaciji. Galaksija pokazuje sjajan centar od koga sjaj bledi ka spolja u dve faze. Prelaz sjaja od jezgra ka halu desava se naglo, a potom halo uniformno bledi ka spoju sa okruzujucim poljem. Jezgro galaksije je okruglo i veoma malo. Halo je nesrazmerno siri u odnosu na jezgro. Galaksija je potpuno kruznog oblika, bez elemenata ovalnosti.

Uvecanmje 320x ne naskodi mnogo galaksiji. Strada halo ali centar postaje izrazeniji, a nagli prelaz sjaja od centra ka halu je ocigledan.

Mape lociranja:


NGC 488:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53986426063/in/dateposted-public/
NGC 520:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54102720427/in/dateposted-public/
NGC 524:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53969661380/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Pavle, ja iz tvojih izvestaja mogu da pravim listu meta za slikanje. Vecinu objekata koje ti posmatras ja nisam ni nasao na Stelarijumu kao ovako posmatram jer su sitniji ali su prelepe mete.
Odlican izvestaj i jako lepe galaksije

[PavleR]

Sazvezdje Pisces: osam galaksija u jednom vidnom polju srednjeg uvecanja:

Arp 331 - Pisces Cloud (galakticko jato):

- NGC 379
- NGC 380
- NGC 383
- NGC 382
- NGC 385
- NGC 384

Galaksije u istom vidnom polju koje nisu deo Arp 331:

- NGC 375
- NGC 373

Arp 331 je galakticko jato u sazvezdju Pisces. Jato se sastoji od 8 galaksijija raspona magnituda 12.2-15. Galaksije stoje poredjane u pravoj liniji, koja je uglavnom usmerena vertikalno (u zavisnosti od trenutka posmatranja). Rastojanje od pocetne do krajnje galaksije lanca je samo 13' !!!!!! To znaci da imamo osam galaksija koje sve mogu stati u vidno polje uvecanja 176x !!!!

Jato je daleka grupacija, udaljena od Zemlje tesko zamislivih 195 miliona svetlosnih godina. Kao takvog, objekti ovog jata predstavljaju jedan od najdaljih pogleda u proslost koji amaterski astronom moze imati. Iz mojih izvestaja je jasno da je mom stilu osmatranja teleksposki pogled samo deo iskustva. Svest o tome sta gledam je onaj sustinskiji deo i ovakvi pogledi su ostavili trajan trag ne mene kao coveka i amaterskog astronoma.

I ako je osam galaksija u jednom vidnom polju sasvim dovoljno, u ovom pogledu ih ima jos. U istom pogledu sa Arp 331 nalaze se i dve galaksije koje ne pripadaju oblaku vec se nalaze na istoj linijii pogleda sa Zemlje, a koje sam takodje uspeo da osmotrim.

Ovo je bio ''formalni'' deo upoznavanja sa metom, a neformalni je moj licni osecaj da mi je ovo jedno od najtezih posmatranja koje sam imao. Jatu sam prisao studiozno i krajnje analiticki, trudeci se identifikujem svaku pojedinacnu galaksiju unutar pogleda. Moj teleskop nije mogao da ih prikaze sve jer jato sadrzi 2 preblede galaksije. Ni galaksije magnitude oko 13 nisu ''na izvolte'' vec zahtevaju ozbiljan rad za okulartom. Buduci da je najsvetlija galaksija jata magnitude od samo 12.2, jasno je da je osmatranje jata bio jedan naporan i dugotrajan posao. Reci cu da sam posle preslusavanja audio snimka koji sam napravio video da se nisam ustao od okulara jednog uvecanja 58 minuta.

Lociranje: lociranje oblaka je veoma jednostavno:

- krenuo sam od asterizma leve ribe, neposredno ispod tela Andromede. Asterizam vidim golim okom i direktno sam ga naciljao. U njemu sam izdvojio zvezdu Sigma (𝞼) Piscium magnitude 5.5, najseverniju zvezdu leve ribe.
- odmah jugoistocno od nje nalaze se svetle zvezde 78 i 76 Piscium. Jato se nalazi neposredno pored njih. Naciljamo trazilac negde izmedju te dve zvezde, pogledamo u okular i lanac galaksija nalazi se tik desno od njih. Iz prve cemo mozda videti jednu do tri galaksije, a za ostale je potrebno duze posmatranje i veca uvecanja.

Opservacija: Galaksije su poredjane u vertikalni lanac, gde su tri najsvetlije na jugu okularskog pogleda. Navescu samo one galaksije koje sam uspeo da osmotrim. To je 6 od 8 galaksija jata Arp 331 i jos dve galaksije okruzujuceg polja.

Arp 331 se sastoji od sledecih galaksije (od juga ka severu okularskog pogleda):

- NGC 379 - lentikularna galaksija magnitude 12.9 i velicine 1.4'x0.7'
- NGC 380 - elipticna galaksija magnitude 12.5 i velicine 1.3'
- NGC 383 - lentikularna galaksija magnitude 12.2 i velicine 2.3'x2'
- NGC 382 - elipticna galaksija magnitude 14.2 i nepoznate sicusne velicine
- NGC 385 - elipticna galaksija magnitude 13 i velicine 1'
- NGC 384 - elipticna galaksija magnitude 13.1 i velicine 1'.

Tu su i dve galaksije okruzujuceg polja koje ne pripadaju oblaku:

- NGC 375 - elipticna galaksija magnitude 13.1 i velicine 1.4'
- NGC 373 - elipticna galaksija magnitude 13.1 i nepoznate velicine

Po sred lanca koji formira ovih 6 galaksija nalazi se bleda zvezda. Najsvetlija galaksija jata nalazi se tik uz nju, na rastojanju od mozda 1'. Na krajnjem severu jata nalazi se jednakostranicni trougao od tri blede zvezde. Te zvezde ce biti orijentiri u opisu.


Pogled na jato kao celinu

Prve galaksije koje ce uci u pogled su tri najsvetije i najjuznije. Za ostale ce biti potrebno dobrano se naraditi.

Kada su mi se posle skoro sat vremena neprekidanog posmatranja u pogledu pojavile svih osam galaksija, njihov raspored je izgledao ovako:

- galaksije jata Arp 331 formiraju pravolinijski lanac u skoro vertikalnom pravcu. Na krajnjem jugu nalazice se dve galaksije veoma blizu jedna drugoj: NGC 379 i NGC 380. Rastojanje izmedju njih je nekih 2'.

- posle njih dolazi prazan prostor da bi 5' severno dosli do najsvetlije galaksije jata NGC 383. Sicusna galaksija NGC 382 nalazi se prikacena na nju na toliko malom rastojanju da ce biti potrebno uvecanje 320x da bi se galaksije razdvojile.

- odmah severno od te dve galaksije nalazi se pomenuta bleda centralna zvezda.

- posle te zvezde ide ponovo prazan prostor od oko 6', da bi naisli na poslednje dve galaksije jata: NGC 385 i NGC 384. I one su bliske i nalaze se na rastojanju od nekih 2'.

- neposredno levo od njih nalazi se jednakostranicni trougao koji cine tri blede zvezde. Levo od tog trougla nalaze se dve galaksije okruzujuceg polja: NGC 375 i iznad nje NGC 373.

Pogled je jako bled, galaksije su male. Dovoljno je reci da je lanac koji sadrzi svih 6 galaksija dugacak samo 13'. Posmatranje je izuzetno naporno i apsolutni imperavtiv je mracna pozicija i oci 100% adaptirane na mrak.


Pogled na pojedinacne galaksije jata

Sve galaksije posmatrane su na uvecanju 176x i 320x za one koje su to uvecanje mogle da ''izdrze''.

NGC 379

Ova galaksija jedna je od prvih koja ce se primetiti. Nalazi se odmah ispod susedne NGC 380, i sa njom pravi ne toliki kontrast u sjaju koliko u obliku. Naime, NGC 379 je ovalna, dok se NGC 380 pokazuje kruzno. Centar galaksije je pomalo sjajniji od periferije, ali dovoljno da galaksija svetli iz centra a ne samo kao zasijanje okruzujuceg neba.

NGC 380

Manja je od susedne galaksije i okrugla je. I ona ima malo sjajniji centar ali je on opet manji od centra susedne NGC 379. Medjutim, galaksija deluje zgusnutije od suseda pa im je sjaj otprilike isti. Iako bleda i ona je jedna od tri galaksije koja ce se primetiti medju prvima. NGC 379 i NGC 380 jasno se isticu u polju i sjaj im se pojacava sa duzinom posmatranja, a samim tim i sa vecom adaptacijom na mrak.

NGC 383

Najveca i najsjajnija galaksija jata. Njena smesno mala magnituda od 12.2 deluje kao fenjer u moru jos bledjih galaksija.

Najprimetnija je galaksija jata i nesto veca od ostalih. Kod nje je od svih galaksija  najvidljivije srediste, koje je malo ali relativno sjajno. Oko jezgra se nalazi bledi halo ciji se sjaj uniformno gubi od sredista ka spolja. Okruglog je oblika i nalazi se tik uz bledu zvezdu. Galaksija iznezdjujuce dobro podnosi uvecanja i kada se pogleda uvecanjem 320x vidi se ima ''komsiju''.

NGC 382

Ova sicusna i prebleda galaksija vidi se vec na uvecanju 176x, i to tek kada perifernim vidom pogledamo NGC 383. Tek tada videce se da na svom severu veca galaksija ima ''privezak'' u vidu malecke preblede mrljice - NGC 382. Galaksija se pojavljuje sicusno i duguljasto, u vidu plocice. NGC 382 pojavljuje se jos bolje na uvecanju 320x gde se vidi jasno odvojena od glavne galaksije. Prelepo!

NGC 385

Sa ovom galaksijom stvari vec postaju isuvise naporne. Galaksija se pokazuje tek posle intenzivnog koriscenja perifernog vida. Ono sto je dobro je da galaksija uspeva da se stabilizuje u perifernom pogledu i kada je jednom lociramo i primetimo onda je mozemo bledo primetiti i u direktnom pogledu. Pokazuje se kao bleda mrlja bez detalja, malo manjih dimenzija od ranije opisanih galaksija.

NGC 384

Nalazi se odmah severno od NGC 385 i pojavljuje se u pogledu perifernog vida pre susedne galaksije. Galaksija izuzetno reaguje na perifeni vid i pokazuje se pristojno svetlo. Unutar galaksije vidljivo je malecko srediste. Kada se jednom primeti galaksija se lako stabilizuje u pogledu. Elipsastog je oblika i izduzenija je od NGC 385.


Pogled na galaksije okuzujuceg polja koje nisu deo Arp 331

NGC 375

Galaksija je smesno mala i pokazuje se kao kao bleda, jedva primetna mrljica bez ikakvih detalja. Javlja se u nestabilnom pogledu perifenog vida i nasumicno uskace i iskace iz pogleda. Siguran sam da galaksija moze da se stabilizuje u pogledu ali nisam imao vise snage za to jer sam u tom trenutku vec bio potpuno iscrpljen.

NGC 373

Sve sto vazi za prethodnu galaksiju vazi i za ovu, sem sto se galaksija pokaze pre susedne i pomalo stabilnije.


Bilo je ovo jedno naporno posmatrnje u daleku proslost. Medjutim, ono sto me je oraspolozilo posle dugog sedenja za okularom je bio pogled na zvezdano nebo. Naime, posle neprekidnih 58 minuta sedenja za jednim okularom oci se toliko adaptiraju na mrak da kada posle toga pogledamo u nebo golim okom vidimo zvezde koje do tada nismo videli. Prepuno nebo zvezdica do praga vidljivosti golim okom - prelepo.

Ovaj izvestaj sam spremio pre nekih mesec dana, ali mi je drago sto mogu i da ga dopunim jednom sjajnom skicom. Naime, pogodilo se da je kolega Vedran Vrhovac pre samo koji dan u svom najnovijem clanku objavio skicu Pisces Cloud-a, i njome zapoceo svoj najnoviji tekst. Iako se tekst ne bavi ovom metom, skica je sjajan dodatak ovom izvestaju. Galaksije su posmatrane istim teleskopom koji i ja koristim, pa je skica verodostojna i zaista odlicna:

https://zvjezdopisi.com/2024/11/01/iznad-magle-u-budinjaku-2/


Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53972107793/in/dateposted-public/

[PavleR]

1 Arietis i NGC 691 Grupa (binarni sistem i cetiri galaksije u jednom vidnom polju):

- 1 Arietis (binarni sistem)

- NGC 691 Grupa (galakticka grupa):
   - NGC 691 (spiralna galaksija)
   - NGC 678 (spiralna galaksija)
   - NGC 680 (elipticna galaksija)
   - NGC 694 (spiralna galaksija)

Tema danasnjeg posta je jedna izuzetna slika: divan binarni sistem i galakticka grupa od 4 vidljive galaksije u jednom vidnom polju. Rastojanje dva najudaljenija objekta u ovom opisu je samo 30' pa svih 5 objekata staju u vidno polje uvecanja od 107x.

Rec je prelepom binarnom sistemu 1 Arietis, oko koga se rasporedila NGC 691 grupa malih i bledih gravitaciono vezanih galaksija. Pogled na ove objekte je izuzetno naporan i tezak, galaksije su male i blede, a najsvetlija medju njima ima bolno mali povrsinski sjaj. Stoga je imperativ posmatrati ovaj kvintet kada je u traznitu. Razlika izmedju tranzitnog i netranzitnog pogleda je osetna, probao sam i uverio se tu cinjenicu.

Lociranje: dovoljno je locirati zvezdu 1 Arietis. Kada je pronadjemo stavimo je u okular, pomerimo je na jug vidnog polja i svih pet objekata ce biti u jednom FOV-u.

Locirati zvezdu je izuzetno lako. U trazilac nacentriramo zvezdu Sheratan (𝞫 Arietis), koja predstavlja glavu Ovna u glavnom asterizmu sazvezdja. U istom vidnom polju trazioca, na krajnjem severoistoku videcemo samo jednu svetlu zvezdu - nasu mestu 1 Arietis.


1 Arietis

Binarni sistem u sazvezdju Aries, koga cine zvezde magnituda 5.9 i 7. Zvezde leze na maloj separaciji od 2.8''.

Svetlija zvezda je dzin stelarne klase K1 III, dok je sekundar zvezda glavne sekvence stelarne klase A6 V. Vec iz stelarnih klasa se vidi da je ovo izuzetno kolorican par za posmatranje. Zvezde K klase sijaju narandzasto-crvenom bojom dok zvezde A-tipa sijaju plavo-belo. Mala separacija ipak obecava veliku ''borbu'' da bi se te koloricnosti i vizuelano doslo.

Opservacija: Izuzetno lep binarni sistem visokog kontrasta koloricnosti. Poprilicno je teska meta koja zahteva odlican seeing - ali je i nagrada velika. Ako se sistem posmatra u noci loseg seeing zvezde ce se samo razmuljati jedna preko druge.

Prvo razdvajanje para sam izvrsio na uvecanju 136x. Neverovatno koliko je seeing bitan - zvezdu nisam uspeo da razlucim na mnogo vecim uvecanjima tokom noci losih uslova posmatranja. Na uvecanju 176x pogled je bio fantastican. Posto su obe zvezde relativno blede, magnituda 6 i 7, prikazuju se ostro sa jasnim procepom izmedju njih. Mala magnituda primara pravi i manje sirenje sjaja oko sebe sto pomaze ostrini pogleda.  To sto je primar relativno male magnitude pomoglo je i da se sekundar ne vidi kao zrno peska vec da bude jasno vidljiva zvezda sa svetlom ispunom. Na uvecanju 320x par izgleda podjednako dobro, ako ne i bolje. Difrakcionih prstenova ima ali ne toliko da bi potpuno ispunili procep izmedju zvezda. To je stoga sto su magnitude zvezda male i prstenovi ne smetaju mnogo jasnom razdvajanju.

Problem sa velikim uvecanjima bio sto ja na njima nisam odmah video koloricnu razliku. Medjutim, budite uporni i ''zabijte'' se ispred okulara i sve ce se pokazati. Primar ispocetka gusi plavu boju pratioca ali vremenom ta boja se probija i ispred sebe cete imati jedan od najkoloricnijih parova na nocnom nebu. Itekako pomaze i defokusiranje zvezda gde ce se jasnije videti boja komponenti. Na kraju, par je sijao narandzasto-zutom i plavom bojom.

Ovaj par  ima sve sto je potrebno za istinsko uzivanje u razlucivanju duplih zvezda: mala separacija, ostrina zvezda, razdvajanje bez difrakcionih prstenova, te velika koloricna razlika.


NGC 691 Grupa

U pitanju je galakticka grupa od 6 galaksija, od kojih sam ja svojim teleskopom uspeo da vidim 4. Grupa je nazvana po svojoj najsvetlijhoj i najvecoj galaksijiji NGC 691 magnitude 11.5. Ovu magnitudu i sam uzimam sa rezervom jer sam u nekoliko kataloga nasao vrednost magnitude od 12.9. Po onome sto se vidi u okularu blizi sam poslednjoj vrednosti.

Ja sam uspeo da osmotrim sledece 4 galaksije Grupe:

1.) NGC 691 - spiralna galaksija magnitude 11.5 i prividne velicine 3.5'x2.6'
2.) NGC 678 - spiralna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 4.5'x0.8'
3.) NGC 680 - elipticna galaksija magnitude 11.9 i prividne velicine 1.9'x1.6'
4.) NGC 694 - spiralna galaksija magnitude 13.3 i prividne velicine 0.6'x0.4'

Iako se cini da ce glavna galaksija grupe biti i najuocljivija to bas i nece biti tako. Videti NGC 691 ce biti teze od dve bledje galaksije zbog njenog izuzetno malog povrsinskog sjaja i neposredne blizine susedne dvojne zvezde.

   - NGC 691

Spiralna galaksija magnitude 11.5 i prividne velicine 3.5'x2.6'. Kao i vecina galaksija u sazvezdju Aries, NGC 691 je daleki objekat. Od Sunca je udaljena ogromnih 119 Mly, i gledajuci u nju nase oko hvata drevne fotone iz daleke proslosti. Ako bi neka civilizacija iz te galaksije u ovom trenutku mogla da osmotri povrsinu Zemlje videla bi dinosauruse u naponu svoje slave.

Galaksija jeste najsvetlija i najveca u grupi ali je ''ubija'' mali povrsinski sjaj od ''bednih'' 14.75 mag/arcmin². Cak i za galaksije to je bolno mala vrednost.

Opservacija: sve galaksije Grupe u okularu ce se nalaziti severno od 1 Arietis, a NGC 691 je najsevernija. Od 1 Arietis udaljena je oko 30'. Odmah pored galaksije ko za inat se namestila dvojna zvezda, sto ce dodatno napraviti problem oko posmatranja.

Neverovatno, ali NGC 691 je treca po redu galaksija u grupi koju sam uocio u okularu. Prvo su mi se pokazale galaksije bledjih magnituda 11.9 i 12.5, pa tek onda ona. To dovoljno govori koliko opazanju smeta mali povrsinski sjaj i blizina dvojne zvezde. Da bi se galaksija dobro osmotrila neohodna je dobra noc, pustiti sazvezdje da se popne sto vise na nebo i koriscenje perifernog vida. Cak i tada NGC 691 se pokazuje kao bleda okrugla mrlja uniformnog sjaja. Tek ponekad mi se ucini da je mozda malo svetlija pri sredini ali to je toliko mala razlika u osvetljenosti da ne menja opsti utisak o podjenakoj osvetljenosti preko tela galaksije. Granice galaksije nisu ostre vec mekane i amorfne i tesko je uociti kada prestaje galaskija a pocinje okruzujuci svemir. Jedino sto je kod ove galaksije dobro su dimenzije - galaksija je lagano najveca od sve cetiri.

   - NGC 678

Spiralna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 4.5'x0.8', Galaksija je u edge-on usmerenju gledano sa Zemlje.

Juzno od NGC 691 u okularu ce izdominirati ostrouglo-jednakokraki trougao zvezda magnitude oko 10, ciji vrh je uperen ka NGC 691. Juzno od osnovice tog trougla nacickale su se jedna ispod druge dve galaksije Grupe: severnija je NGC 680 i odmah juzno do nje je NGC 678.

Galaksija se javlja u izduzenom obliku razmere oko 3:1. Sija uniformno bledim sjajem bez prikaza svetlijeg centra. Iako je izduzenog oblika ne zavrsava se spicastim zavrsecima vec je pri krajevima zaobljena i mekano se utapa u okruzujuci mrak. Galaksija je stabilna u pogledu cak i direktnog vida i primetio sam je pre NGC 691.

   - NGC  680

Elipticna galaksija magnitude 11.9 i prividne velicine 1.9'x1.6'

Ovo je prva galaksija u grupi koji sam primetio. Javlja se kao bledi i malecki okrugao objekat jednolikog sjaja. Nalazi se samo 5' severno od NGC 678. Galaksija stabilno sija u direktnom pogledu ali se u njemu javlja poprilicno manja od susedne NGC 678. Perifeni vid radi dobro na galaksiji i priukazuje bledi oreol oko malog kruzica vidljivim direktnim vidom. Tako galaksija malo dobije na dimenzijama ali i dalje je manje od susedne.

Nijedna od navedenih galaksija ne sija sjajem koji proizvodi njihov centar. Sve sijaju kao bledo zasijanje u odnosu na okruzujuce nebo, bez svetlog jezgra koji bi svojim sjajem ''hranio'' sjaj samih galaksija.

   - NGC 694

Spiralna galaksija magnitude 13.3 i prividne velicine 0.6'x0.4'.

Ova galaksija nalazi se desno od vrha ostrouglo-jednakokrakog trougla koga sam ranije pomenuo. Izuzetno je mala i bleda i ne vidi se direktnim pogledom. Javlja se kada se intenzivno koristi periferni vid ali je pogled nestabilan, te galaksija nasumicno uskace i iskace iz pogleda. Javlja je kao bleda mrljica dimenzija neke male planetarne magline od recimo 15'' i magnitude 13.

Iznad nje nalazi se galaksija IC 167 magnitude 13.6. Ovu galaksiju cu ostati duzan.  Naime, pogled na NGC 691 Grupu je bio izuzetno naporan i dug i kada sam dosao do samo kraja osmatranja nisam vise imao snage da se borim sa IC 167. Cak ne iskljucujem mogucnost da sam u stvari video nju, a ne NGC 694, posto su galaksije jaklo bliske i slicnih magnituda.

--------------------------------

Sve galaksije grupe posmatrane su sa svim mogucim uvecanjima. Koristio sam uvecanja 136x za osmatranje galaksija kao grupe i 176x za osmatranje posjedinacnih meta. Medjutim, za ovaj pogled 176x je malo previse zbog malog sjaj objekata i nedostatka prikaza detalja.

https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53967094734/in/dateposted-public/