Matematika Optike

[Tristatri]

Novi sam ovde i početnik. Nemoj te se smejati što pitam pitanja što su iz azbuke.

Interesuju me brojevi kojima se karakterišu sverna ogledala za reflektujuće teleskope.

Npr. imamo ova tri slučaja: 150/750, 200/800 i 200/1000.

Ako sam dobro shvatio prvi broj je prečnik ogledala, a drugi je za žižnu daljinu.
Mene interesuje kakve su konsekvence ovih brojeva u praksi.

Npr. ako se međuobom uporede 3 Newton teleskopa sa ogledalima gornjih brojeva.

[Yagodinac]

Za početak proučiš ovu stranicu.
To je osnova za svakog malo ozbiljnijeg fotografa a podrazumeva se i astronoma.

Ali da maksimalno uprostim: prvi teleskop je, izračunaćeš, f5 (750 podeljeno sa 150 je 5). Drugi ima odnos f4 a to u praksi znači da ima veću količinu skupljenog svetla (za oko 2/3). To onda u fotografiji znači da je manje vremena izlaganja potrebno da bi se na tom f-odnosu napravila fotka.
Praktično ako neku galaksiju snimaš jedan minut kroz 150/750 takav isti snimak dobiješ kroz 200/800 za 20 sekundi.
Zadnji teleskop je takođe f5, samo što ima veće uvećanje od 150/750 - sve ostalo je potpuno isto sa aspekta fotografske brzine.

Dobrodošao 

[Tristatri]

Hvala na dobrodošlici i odgovoru.

Ali moram priznati da me nešto zbunjuje.

Ti si reako da prvo ogledalo ima f5 a drugo f4 i da to u praksi znači veću količinu skupljenog svetla.
Zar količina skupljenog svetla ne zavisi od dijametra ogledala. Zapravo, drugo, kada poredimo 150/750 i 200/800, zaista hoće skupiti više svetla, ali ne zato što je f4 (800 podeljeno sa 200), nego što je veće ogledalo tj. 200 > 150?

Eto, ako uporedimo prvi i teći oba imaju isti f broj?
f broj, prema linku koji si mi dao, govori o lens speed a ne uvećanju?
O uvećanju bi trebalo da govori fokalna družuina tj. drugi broj iz odnosa?

Ako ja dobro zaključujem za tamnije stvari treba nam teleskop sa većim ogledalom?
Takođe mi je jasno da što je ogledalo konkavnije to je kraća fokalna dužina, ali mi nije jasno na šta to utiče?

Npr. kakva je slika (pre nego što je 'preuzme' okular) ogledala 200/800, a kakva ogledala 200/1000?
okular tu sliku posle 'uzima' i uveličava. Npr. zamislimo da okular preuzima sliku bez uveličanja?

[Yagodinac]

Hvala na dobrodošlici i odgovoru.

Ali moram priznati da me nešto zbunjuje.

Ti si reako da prvo ogledalo ima f5 a drugo f4 i da to u praksi znači veću količinu skupljenog svetla.
Zar količina skupljenog svetla ne zavisi od dijametra ogledala.

Količina skupljenog svetla zavisi od aperture, tako je. Međutim fotografska brzina zavisi isključivo od f-odnosa, ništa sjajnija galaksija neće biti i da je pola metra ogledalo, biće samo veće uvećanje a sjaj ostaje isti ako je isti f-broj.

U prevodu, teleskop br1 i teleskop br3 imaju potpuno istu fotografsku brzinu, samo je galaksija malo veća u 200/1000 (tačnije veća za 25%).

Npr. kakva je slika (pre nego što je 'preuzme' okular) ogledala 200/800, a kakva ogledala 200/1000?
okular tu sliku posle 'uzima' i uveličava. Npr. zamislimo da okular preuzima sliku bez uveličanja?

Slike nema dok je ne prevede okular u jezik razumljiv ljudskom oku. Sliku bez okulara može da razume fotografski film ili senzor, ali to je drugi par opanaka (direktna metoda snimanja). Ljudsko oko ima jedno sočivo pa zato ispada iz kombinacije.
Takođe, ne postoji okular bez uvećanja jer je to definicija okulara.
Što se tiče slike 200/800 i 200/1000 koju vidi fotoaparat - slika je svetlija u prvom za dve trećine, ali je manja za jednu četvrtinu.

[mravic]

Slika u 200/800 je manja od slike u 200/1000 i to npr ako projektujes Sunce u fokusu bez ikakvog okulara.