Muke astronoma amatera u pokušaju

[johnny984]

Ništa od slikanja meseca sinoć, ali biće  I htedoh reći severozapadna, a ne severoistočna strana u prethodnom postu.

[johnny984]

Konačno sam video Andromedu  Nekako je do sada uvek bila previše nisko kada idem da posmatram, ili je sakrivena u LP-u, ali noćas je bila dovoljno visoko u vreme kad sam posmatrao, tako da sam je bez problema razaznao još u tražiocu. Presrećan sam, naravno. Samo jezgro se je odlično videlo, nisam očekivao to. Potražiću je sigurno kada odem nede van grada jer verujem da može to i bolje. Ali i ovako, znajući da posmatram nešto tako daleko, tako veliko i gledam svetlost kojoj je trebalo 2.5 miliona godina da stigne.... očaravajuće. Inače, u jednoj od epizoda The Sky at Night sam video da se kvalitet neba može oceniti po broju zvezda koje vidimo golim okom u velikom kvadratu Pegasusa. Meni je, bar za taj deo koji je iznad LP-a taj broj bio mizernih 2-3 

Od ostalih objekata pomenuću još samo double cluster. Viđao sam ga i ranije, ali uvek jako nisko i u lošem delu neba. Ovaj but je zablistao punim sjajem. Stvarno spektakularan objekat koji nikako ne treba propustiti.

[Yagodinac]

M31 i double cluster su jesenji/zimski objekti, videćeš ih mnogo bolje nego do sad. U principu svako godišnje doba treba iskoristiti za objekte koji se tad najbolje vide; u ovom slučaju to su Strelac, Škorpija, Vulpecula (nisi sinoć video M27? Odmah trk po teleskop!), Orao i generalno ceo jug. Na proleće i u ranu zimu je aktuelan Coma/Virgo galaktički skup, ima ih bar par stotina vidljivih u amaterskom teleskopu. Jesen i zima donose zimski Mlečni Put sa gomilom čudesa, ali ipak za nijansu slabijih od letnjeg Mlečnog Puta.

[johnny984]

U suštini, strelac i škorpija mi jesu glavna tema svakog posmatranja u skorije vreme. Tu još dođu neki objekti u Scutum-u, Ophiuchus-u i Cepheus-u. U labudu sam za sada video samo NGC 6871. Orla još uvek nisam napadao, ali definitivno hoću 

Što se M27 tiče, nisam siguran da ću u mom teleskopu uspeti da vidim objekat sa magnitudom 8.10, ali prvom prilikom kad idem malo van grada ću ga sigurno potražiti. Do sada sam jurio uglavnom objekte do 6 magnitude, pa i tu rezultati dosta zavise od tipa objekta, ali i od mesta posmatranja naravno. M31 je bežao sa neba kada sam kupio teleskop, sad se polako penje, tako da nisam mogao da odolim. Slično važi i za double cluster, toliko toga sam čuo o njima, tako da nisam mogao više da čekam, izašao sam specijalno zbog M31. Ali ok, naravno, sve ima svoj red i postoje dobri razlozi za to, tako da ću se skoncentrisati pretežno na letnje objekte, da ih poskidam sve dok se još lepo vide.

Hvala na sugestijama u svakom slučaju, dobar predlog zanimljivog objekta je uvek dobrodošao. 

[allexxandar]

M31 i double cluster su jesenji/zimski objekti, videćeš ih mnogo bolje nego do sad. U principu svako godišnje doba treba iskoristiti za objekte koji se tad najbolje vide; u ovom slučaju to su Strelac, Škorpija, Vulpecula (nisi sinoć video M27? Odmah trk po teleskop!), Orao i generalno ceo jug. Na proleće i u ranu zimu je aktuelan Coma/Virgo galaktički skup, ima ih bar par stotina vidljivih u amaterskom teleskopu. Jesen i zima donose zimski Mlečni Put sa gomilom čudesa, ali ipak za nijansu slabijih od letnjeg Mlečnog Puta.

Prjatelju iz jagodinu, ja licno bih ti vrlo bio zahvalan kada bi ti nama, full amaterima dao malo opsirnije smernice, za posmatranje reprezentstivnih objekata po godisnjim dobima. Po nazivima, recimo desetak po godisnjem dobu. Nigde nezurimo, za pocetak Varljivo Leto 13. Recimo kao domaci zadatak. Nama amaterima. 

Ja sam svoje iskustvo objasnio  Ali u stelarijumu sve izgleda lepo, a kroz okular i ne bas.

Ps. Sinoc sam se izveo sa teleskopom van grada, na livadu. Mnoooogo zanimljivije nego u gradu. Ali sam poneo tanak duksic, i promrzo, i brzo pobegao. Poneo i za pojest, i popit, i sve. Al bi hladno. Deci, dok su bili samnom, je zeleni laser bio najzanimljiviji, a i bratu kog sam poveo 

[Sima_Strahota]

Imas na sajtu Teleskop centra neku vrstu mesecnog almanaha o tome sta gledati narednog meseca.

[Yagodinac]

Nažalost, nema kratkog uputstva 
Postoji nekoliko planetarijum programa, ceo svet koristi Stelarium a ja osim njega i Winstars 1.0 jedno deceniju ipo. Tu možeš veoma precizno da vidiš šta se i gde nalazi, još ako imaš tablet/lap-top pa tvojoj sreći nema kraja.
Druga solucija je da odštampaš screenshot iz nekog od tih programa. Treća je da potražiš..khm...khm... negde na netu neki pdf atlas, ali to je već za hard-core osmatrače.

Za početak ako pogledaš pola M-objekata ti si na konju, tu ima svakojakih čudesa koje početnik ne može da nađe za godinu dana. Tj ako može onda nije više početnik 
Vremenom, iz godine u godinu, shvatiš da veliku većinu M-ova možeš da pronađeš po sećanju tj bez da igde gledaš. E onda si ostareo i vreme je da nađeš drugi hobi (astrofotografiju) zbog koga ćeš da prodaš kuću, stan i vikendicu, da doživiš da ti se bankari javljaju na ulici zbog silnih kredita za opremu, ženu da najuriš a dovedeš švalerku, itd. Uglavnom, onda kažeš da si iskusan.

[johnny984]

Hehe, ala si opisao astrofotografe, a ja baš počeo da se interesujem za takve stvari 

Aleksandre, za početak, tebi mislim da je najpotrebniji neki 32mm ili možda čak i 40mm okular. Bar tako meni izgleda, ispravite me ako grešim, za sebe sam siguran da mi to treba za posmatranje DSO 

Što se samog odabira objekata tiče, ja ovako radim. Upalim stellarium, odaberem neko sazvežđe, zumiram ga tako da mi program prikazuje objekte do otprilike one magnitude koju ja mogu da vidim u svom teleskopu (to će kod tebe biti druga priča sa tvojim teleskopom) i onda na papiriću nacrtam skicu sazvežđa i položaje objekata koje ću tražiti u odnosu na njega (da ne bih nosio još i laptop samo zbog toga). Još u samom stelarijumu vidiš otprilike u odnosu na šta ćeš da tražiš, koliko gde da pomeraš itd. I ko što jagodinac reče, kada nekoliko večeri nađeš neki objekat, posle toga ga bez problema nalaziš po sećanju.

Bilo koji objekat, najbolje je posmatrati u delu godine kada je on najviši na nebu, ako može direktno iznad glave, tad je najbolje. U prevodu, što manje atmosfere. Lako možeš da nađeš po netu ili da proveriš u stellariumu kada je koje sazvežđe najviše i svi njegovi objekti sa njim. Ti imaš i go-to, to bi trebalo da dodatno olakša posao, višestruko ako dobro funkcioniše, mada ima nešto i u izazovu da sam nađeš objekat. Dok ne probam go-to, ne mogu ti reći šta je bolje 

[allexxandar]

Prijatelju iz Jagodinu, ja se mucim sa Goto digitronom. Jos sam udario novi softver, pa mi je ubacio mnooogo objekata, zvezda i svega i svacega. Prva verzija je bila dosta skromnija. Pregledao sam ja mnogo objekata, i svega i svacega, ali svaki 15 je zanimljiv.  E sad verovatno je to zbog samog teleskopa. Zato bih voleo da znam koji su to reprezentativni objekti. Vucem ja i laptop sa sobom, i ukopco sam teloeskop na njega, i stelarijum, i useverim, i ukrstim sa zvezdama, i izproveravam ga, i pokazuje sta treba. Ali nije mi to sve bas za gledanje. Sve je mnogo drugacije nego sto stelarijim pokazuje  Zato pitam za reprezentativnije objekte.

Posebno je to sto ja bez goto tesko sta mogu da nadjem, jel teleskop nije predvidjen za fino rucno podesavanje.

Ja moram da naglasim, da o astronomiji neznam puno. Poceo sam u to da ulazim polako razumom, i dozivljavanjem neba. Poceo sam da se orjentisem pomocu zvezda. Veci deo posmatranja je sa terase, pa mi je taj deo neba najpoznatiji. Od Spice do Vege.

A kad sam uzimao teleskop, hteo sam ja da kupim raznorazne okulare, barlowe i sve ostalo, ali posteni prodavac nije hteo da mi proda. Bio je upravu, pa sam naknadno posmatrajuci nebo sa frugorskim, dosao do zakljucka da treba da kupim barlow 2,5x i da je sasvim dovoljno. I jeste, reseno i kupljeno. E sad treba ponovo da se dogovorimo pa da vidim i za opciju okulara 32mm ili 40mm Ne zurim nigde, ali smernice bi mi bile korisne. Takodje razmisljam i o kupovini 150/750, ali bih prvo voleo da vidim razliku. Uzivo.

Fotografija mi nije toliki prioritet, i nisam zadovoljan slikama sa vrlo ozbiljnim fotoaparatima i mojim teleskopom. I bez ljutnje svima, ali fotografija kojoj je potrebna ozbiljna dorada za mene nije fotografija, vec znanje koriscenja PS, ili drugih programa. Naglasavam to je samo moje amatersko misljenje. Vrlo postujem svaciji trud i rad. I sve sto radite mi je vrlo zanimljivo da gledam. Fotografija me vise zanima za dnevna posmatranja prirode. I za to ima vremena, do tad se zanimam preko dana alternativnim nacinima

[johnny984]

Okulare od 32 i 40mm sam ti predložio jer ćeš sa njima sigurno mnogo bolje videti DSO objekte. Svetlija slika, širi field of view. Ja DSO posmatram kroz 20mm okular, i kod onih većih moram da šaram teleskopom levo/desno, da bi ih video cele. Ne staju u jedan FOV. Tvoj teleskop ima veliku žižnu daljinu, i savršen je za planete, sunce... još kad dodaš barlow, mogu samo da zamišljam 

Ako imaš mogućnost da uzmeš i 150/750, moje lično mišljenje je da bi trebao. Njega ću i ja uskoro uzeti. On je za DSO neki standard koliko sam ja do sada se informisao, kada uzmeš u obir cenu i kvalitet, tj. šta dobijaš. Mislim da je ako te interesuju DSO on dosta bolji od teleskopa koji trenutno imaš, 150/750 je F5 teleskop. Ako grešim, ispravljajte me dok čovek nije kupio, hehe, ali verujem da je tako. E sad, koliko moeš da postigneš sa tvojim teleskopom i okularima 32 ili 40 u odnosu na kombinaciju ovih okulara sa 150/750, to je već najbolje da ti neko ko se je susretao sa tim kaže, teorija je jedno a praksa nešto drugo 

[Yagodinac]

Za osmatrače 200/1200 ili veći dobson, u zavisnosti od stanja na tekućem.
Za astrofoto EQ6 syntrack minimum + 150/750 minimum, a može i refraktor (ED80 minimum).

I bez ljutnje svima, ali fotografija kojoj je potrebna ozbiljna dorada za mene nije fotografija, vec znanje koriscenja PS, ili drugih programa.

Ako ikad uđeš malo više u fotografiju bilo čega, pejzaži, portreti, astro, nebitno; videćeš da je obrada RAW fajla elementarna stvar. Digitalna fotka već nije realna samim tim što je slikana; ljudsko oko i senzor nemaju ama baš ništa zajedničko sem možda opsega. Photoshop ti pomogne da sirovu sliku konvertuješ u ono najpribližnije slici koju vidi ljudsko oko.
E sad, što se mnogi zaigraju u photoshopu, to je drugo nešto...

Evo primera kompaktom (idijotom a560 koji sad ne košta 30e na limundu), koja je od ove dve slike realnija?

[orion310591]

meni su realne i jedna i druga, kad obrisem naocare onda mi izgleda kao ova desno

I bez ljutnje svima, ali fotografija kojoj je potrebna ozbiljna dorada za mene nije fotografija, vec znanje koriscenja PS, ili drugih programa. Naglasavam to je samo moje amatersko misljenje.

Isto tako sam i ja razmisljao, ali glavna fora sto kaze jagodinac je ta, da ti tu sliku treba da podesis da izgleda na monitoru, onako kako si je ti video okom. Mislim da bilo kojim uredjajem da slikas nece biti slika ista onakva kakva je kad pogledas okom kroz teleskop, e za to ti treba softver da izmenis sliku.

[Sima_Strahota]

A pre toga bi trebalo i da kalibrises monitor Inace, rezultati mogu da budu katastrofa, pogotovo ako to nosis na stampu.

[frugorski]

        I ne treba se zavaravati da se Maksutovom mogu posmatrati ili slikati DSO (objekti dubokog neba).Mora najmanje f/5.
       Za uzivanje u posmatranju za mene je idealan dvogled Celestron 15x70.Mislim da je Laci sa takvim pobedio u pronalazenju M objekata na ovogodisnjem Maratonu na Letenki (preko 90).I nije mnogo skup. Mislim na dvogled.Za Lacija ne znam.
Bilo je nekoliko teleskopa 200  i vise mm precnika ,ali ne vredi.

[Yagodinac]

Taj dvogled je car za maraton, tu nema sumnje. Malo uvećanje i dovoljna svetlosna moć (za M objekte u principu nisu potrebne velike aperture) su recept za uspeh. Sa većim teleskopima naprosto imaš manje vidno polje pa moraš više da šaraš.
E sad, da se juri Herschell 400 lista gde su objekti kudikamo tamniji i manji, lepo i korisno bi bilo imati neki njutn 150-200mm.
Mada dobar dvogled nikad nije bacanje para.